Author Topic: Igra godine  (Read 15721 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Igra godine
« on: 02-11-2015, 00:49:08 »
...nešto čitam Mehmetove postove i pisanija (a Meho je zaista sjajan u opisu igara, da se razumemo, te visine ja nikad neću dostići jer, realno, Perin samo igra igre i njegov ulični stil zborenja a bogami i šaranja olovkom nije toliko zanimljiv i dobar) i dođoh na ideju da otvorim ovaj topik pa da raspravljamo onako o tome šta mislimo koja će igra poneti titulu igre godine, ne samo na nekim sajtovima kao što je PC GAMER, Gamespot i tako dalje i tako bliže, nego eto, u ovom kružoku ljudi koji obilaze i sajt kao što je Znak Sagite i njen podforum o igrama. Pa da krenemo:






Iskren da budem, ne mogu se nešto pohvaliti da sam ove godine igrao naslove od kojih boli glava (u pozitivnom smislu). Ako bih izdvojio jedan naslov, onda bi to svakako bio WITCHER 3. Igra ima sve ono što volim kod RPG (a znamo da jedino taj žanr igara i volim, jelte) - dobru priču, dobar, to jest više nego solidan gejmplej, mnoštvo SMISLENIH kvestova, mnoštvo dobrih izbora, malo manje devojaka koje možeš oplesti u plastu sena ali opet dobro, dakle, sve ono što za mene čini jedan dobar RPG. Možda bih ipak hajlajtovao dobar scenario, dobru priču, dakle, ne samo generalno storiju glavnog kvesta, nego i sve ostale storije sporadičnih kvestova koje rešavamo u ovoj igri.




Konstantna frustracija povodom mog nedostatka vremena da se igri posvetim kako treba je donekle ubila doživljaj koji bih imao da sam imao deset dana na miru da se posvetim Witcheru, ali jebeš ga, život melje i ne pita.





PILLARS OF ETERNITY bih takođe izdvojio kao second best game ove godine. Jedan od dražih poklona što sam dobio i u igri sam proveo dovoljno sati da odradim maltene sve kvestove i dođem do poslednjeg levela mojih junaka.





Third best and first in a indie genre je igra Sunless Sea. Iskren da budem, igrao sam je samo nekoliko sati na GOG-u i ostavila je više nego povoljan utisak na mene (jer ima dobru priču, jelte i jer sam već u svetu Fallen Londona neko vreme).


Ostale igre, kao što su Batman, Metal Gear, GTA, Total War: Atila nisam igrao.


What say you?

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #1 on: 02-11-2015, 01:21:03 »
Malo sam ja igrao ovogodišnjih igara da bih se usudio da pričam o Igri godine.

Ali, Sunless Sea je jedan od objektivnijih kandidata, rekao bih.

Ne zaboravimo - a ovo će možda zbuniti neke jer je ova igra pristupačna suviše dugo vremena - da je Prison Architect ovogodišnja igra jer je datum izlaska verzije 1.0 bio 6. oktobar. Takodje jedan od objektivnijih kandidata.

Meni su dragi i Renowned Explorers, kao što sam već rekao na nekoj temi ovde, iako se ne sećam kojoj. :cry:
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #2 on: 02-11-2015, 08:05:49 »
Ja ću većinu ovih igara igrati naredne godine, ili one tamo... ili nikad. :lol: Tako da...

Znam, uzgred, da će nekim ljudima igra godine biti 80 Days.
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #3 on: 02-11-2015, 08:37:01 »
Takodje, aktuelne igre igram kasnije ili nikad. Ali znam da je gejm of d jir Bloodborne, bez obzira na ps4 ekskluzivnost :mrgreen: :lol:
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #4 on: 02-11-2015, 10:02:12 »
Petronije mudro zbori.

Opet, ja ću ponoviti ono što sam rekao na drugom mestu: "igra godine" je generalno zgodan koncept za industriju, ali za nas kao igrače ne treba da bude ni obavezujući ni bitan. Prvo zato što nemamo ni uvid u "sve" što je izašlo i, drugo, jer nas ni ne zanimaju svi žanrovi.

Tako da je legitimno da je nekome The Witcher 3 igra godine, nekom 80 Days a nekom Rocket League.

Meni su kandidati za sada one igre koje sam već pominjao:

Bloodborne

Metal Gear Solid V

The Witcher 3

Axiom Verge

Rocket League

Batman: Arkham Knight

A do kraja godine ću, prezjumabli poigrati i Pillars of Eternity, Fallout 4 i Yakuza V da bih mogao i njih da uvrstim na spisak kandidata.

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.602
Re: Igra godine
« Reply #5 on: 02-11-2015, 10:14:47 »
A ja sam upravo shvatio da ove godine nisam igrao NIJEDNU igru zbog svojih poslova... :(

Ja nisam vise ni covek, ni gejmer, ni komunista......

Jedino mi ostaje nada da cu za koji mesec, kada pritisak popusti, odigrati Bladborn...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #6 on: 02-11-2015, 10:20:16 »
Ne treba ni da podsećam da stižu i Battlefront i Rise of the Tomb Raider. Dakle već samo u AAA kategoriji će biti žestoka i krvava borba.

A Bladborn, Milane, taman možeš da igraš zajedno sa DLCjem koji će do tada izaći  :-| :-| :-| :-|

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #7 on: 02-11-2015, 11:09:56 »
Da, pa, Mehmet je u pravu da je termin igra godine širok za ovaj forum, ali reko, da prozborimo koju ipak...

A Rise of a Tomb Rider željno očekujem. Igra stoji bookmarkovana na Chromeu, kao jedna od igara za preorder u jednom trenutku, ali kad ne znam hoće li ista uopšte izaći za PC...

Sent from my Samsung Galaxy Note 4


Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #8 on: 02-11-2015, 11:19:14 »
Ma, hoće, samo verovatno ne u isto vreme kad i za Xbox One.

Apropo igre godine i naših ukusa - teško da ćemo tu imati konsenzus na forumu, što zbog ličnih ukusa, što zbog platformskih ograničenja. Na primer, Bloodborne smo ovde igrali samo n00dle i ja jer je ona PS4 ekskluziva. Metal Gear Solid V sam igrao samo ja (iako ona postoji i za Xbone i za PC) jer tradicionalno ovde ne postoji neko veliko interesovanje za MGS serijal. Arkham Knight sam opet igrao samo ja jer je igra povučena iz prodaje na PC-ju zbog loše optimizacije. Monster Hunter 4 sam igrao samo ja jer je to 3Ds ekskuziva. Axiom Verge i Rocket League sam opet igrao samo ja - iako obe igre postoje i na Steamu - jer su članovi ZS više skloni nekim drugim žanrovima. Opet - ja ne igram ni MOBA igre ni vožnje (sem malo brljanja po DriveClubu koji je PS4 ekskluziva i Mario Karta 8 koji je Wii U ekskluziva a ja sam ovde jedini sa tom konzolom) i, zbog nedovoljno slobodnog vremena sklon sam da igram 3rd person akcione igre na konzoli i, eto, nisam još odigrao ni Pillars of Eternity koji sam kikstartovao sa 30 dolara. Onda, Linkin ne igra skoro ništa sem epizodnih avantura i Diabla. Neomeđeni neće ni da pipne nešto što nije tradicionalni kompjuterski RPG. I tako dalje.

Tako da, nećemo se složiti. Ali možemo da ćaskamo!


(Da ne pominjem da počinjem da igram SOMA čim završim MGSV)

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #9 on: 02-11-2015, 18:51:27 »
Neomeđeni neće ni da pipne nešto što nije tradicionalni kompjuterski RPG. I tako dalje.

Prljava podmetačina. Koliko ove godine sam igrao FF VII. Satima.

Inače, premda nisam imao priliku da je igram, verujem da je Witcher trojka dostojna titule igre godine. Uprkos mnogim lepim stvarima koje je AoD doneo, uprkos tome što sam spiskao oko 300 sati u PoE, iz onoga što sam pročitao stekao sam utisak da su Poljaci uspeli u onome što nijednoj firmi ranije nije uspelo - da kreiraju ogromni open world RPG koji funkcioniše uprkos tome što je... open world.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #10 on: 02-11-2015, 19:13:18 »

Tako da, nećemo se složiti. Ali možemo da ćaskamo!


Naravno! A, na kraju dana, možemo da prozborimo koju o izborima tih famoznih sajtova za gejmere!!!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #11 on: 02-11-2015, 22:55:53 »
Pa vi već stavljate na spisak igre koje nisu ni izašle, a kamoli da ste ih igrali! :o

Tomb Rider, Fallout... I šta će jadni Fallout ako bude samo jako dobar, ali ne i najbolji? :cry: Podbacuje očekivanja? Unapred veštački iskonstruisana, ali ipak očekivanja.

Možda bi trebalo da napišem duži tekst zašto smatram Prison Architect značajnijom (video-, ne role-plejing) igrom od Witchera 3, koga nisam igrao, ali sam dovoljno čitao o njemu? Ovaj drugi je možda i RPG godine, ali to je samo jedna cifra - RPG 2015! Doći će i 2016, 2017, itd. Inkrementalna promena ne znači mnogo kada se gleda istorijski. S druge strane, "značajniji" ne znači isto što i "bolji", tako da je odgovor na podrazumevano pitanje iz naslova teme stvar perspektive, tj. da li ste samo ekstremno subjektivni i merite samo lično zadovoljstvo ili uzimate u obzir širi skup elemenata - talase koje odredjena igra šalje kroz medijski etar, uticaj na developere i fanove i sl. Što reče Mehmet na početku: korisna kategorija za merenje dešavanja u industriji.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #12 on: 02-11-2015, 23:08:42 »
Pa, ne pominjem Fallout, Tomb Rider i Battlefront tek tako. Ima indicija da će biti valjane. Naravno, ovde stvarno MNOGO toga zavisi od ličnih ukusa i afiniteta. Recimo, Neomeđeni bi sad da se pobije jer je igrao Final Fantasy VII "satima". 4,4 sata, konkretno, kako veli Steam. U poređenju sa, čekajte da vidim...
 
...
 
243 sata Pillars of Eternity (dok ovo kucam i dalje je igra), 237 sati Divinity OS ili 112 sati Age of Decadence koju ima manje od dve nedelje, jelte.
 
Dakle, Neomeđeni ima jasan fokus i to je legitimno i osećao bih se sasvim uzaludno da pokušavam da ga ubedim kako je baš Yakuza V igra godine. Ili Bloodborne for that matter. Čovek zna šta voli i traži u igrama (godine) i zna da toga nema u ovim igrama.
 
Kao što meni, uz najbolju volju Forza ili DriveClub ne bi mogli da budu igre godine iako bih mogao intelektualno da pojmim zašto su to fenomenalne vozačke igre. Čak i da ih igram. DriveClub sam i igrao, ima na mom JuTjubu materijalni dokaz za to. Ali klasičan vozački žanr zaista nije dovoljno visoko na listi mojih interesovanja..
 
Što je sasvim u redu. Mislim da su razlike između Divinity: Original Sin i Rocket League suštinski dosta veće nego što su razlike između deset najboljih romana godine po izboru bilo koje novine ili, čak, deset najboljih filmova godine. Igre imaju radikalno drugačije zahteve od svojih potrošača pa će tako nekome CYOA biseri poput 80 Days ili The Yawhg biti potpuno na srcu a ostaće leden prema Nuclear Throneu ili OlliOlli i obrnuto.
 
A to bogatstvo ovog medija je nešto što treba intenzivno negovati.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #13 on: 02-11-2015, 23:44:17 »
Pa, ne pominjem Fallout, Tomb Rider i Battlefront tek tako. Ima indicija da će biti valjane. Naravno, ovde stvarno MNOGO toga zavisi od ličnih ukusa i afiniteta. Recimo, Neomeđeni bi sad da se pobije jer je igrao Final Fantasy VII "satima". 4,4 sata, konkretno, kako veli Steam. U poređenju sa, čekajte da vidim...
 
...
 
243 sata Pillars of Eternity (dok ovo kucam i dalje je igra), 237 sati Divinity OS ili 112 sati Age of Decadence koju ima manje od dve nedelje, jelte.
 
Dakle, Neomeđeni ima jasan fokus i to je legitimno i osećao bih se sasvim uzaludno da pokušavam da ga ubedim kako je baš Yakuza V igra godine. Ili Bloodborne for that matter. Čovek zna šta voli i traži u igrama (godine) i zna da toga nema u ovim igrama.
 
Kao što meni, uz najbolju volju Forza ili DriveClub ne bi mogli da budu igre godine iako bih mogao intelektualno da pojmim zašto su to fenomenalne vozačke igre. Čak i da ih igram. DriveClub sam i igrao, ima na mom JuTjubu materijalni dokaz za to. Ali klasičan vozački žanr zaista nije dovoljno visoko na listi mojih interesovanja..
 
Što je sasvim u redu. Mislim da su razlike između Divinity: Original Sin i Rocket League suštinski dosta veće nego što su razlike između deset najboljih romana godine po izboru bilo koje novine ili, čak, deset najboljih filmova godine. Igre imaju radikalno drugačije zahteve od svojih potrošača pa će tako nekome CYOA biseri poput 80 Days ili The Yawhg biti potpuno na srcu a ostaće leden prema Nuclear Throneu ili OlliOlli i obrnuto.
 
A to bogatstvo ovog medija je nešto što treba intenzivno negovati.


Da, da. Recimo, kad smo već kod igara koje retko ko igra na ovom forumu, pa, ako pogledamo MOJ Steam akaunt, najviše sati sam proveo u...


FOOTBALL MANAGERU.

I meni je ta igra sjajna, da se razumemo - naravno, sve te verzije svake godine što izlaze donose tek malo novih stvari, ali sama premisa i mikromenadžment u igri je prava navlakuša. Ali, eto, verujem da Meho uopšte ne vidi smisao igranja takve igre (izvini Meho, samo te navodim kao primer, možda i verovatno grešim) jer on možda ne posećuje kladionicu svake subote i nedelje, ne gleda utakmice itd, itd, što su svakako bitni preduslovi za igranje (to jest ljubav prema) ove igre.

Itd, itd...

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #14 on: 03-11-2015, 00:21:05 »
Imam sličan stav prema vožnjama (kao Meho), ali, ipak, kada bi se pojavilo nešto tipa Wipeout za naše doba, ili Mario Cart, svaki igrač iole širih sklonosti bi trebalo da obrati pažnju... držim.

Čudno mi je da vidim 80 Days na ovoj temi - ne mogu da se naviknem da spada i u ovu godinu, toliko često sam je gledao na listama iz prethodne. Mada svakako spada u centar mog domena interesovanja.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #15 on: 03-11-2015, 00:29:56 »


Imam sličan stav prema vožnjama (kao Meho), ali, ipak, kada bi se pojavilo nešto tipa Wipeout...

Uf, wipeout sam prasio nocima i danima u adolescenciji, jos kad odvalis zvuk a u pozadini propellerheads, chemical brothers, prodigy...ogroman multiplejer potencijal bi imala danas. Nego sta ti je to prison architect?
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #16 on: 03-11-2015, 00:44:18 »
To ti je kad ubaciš druga neomedjenog u sobu i kažeš: "Od sada igraš samo tabačine!""Na Plejstejšnu!""Ha-ha-ha!"

>:D
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #17 on: 03-11-2015, 00:49:43 »
http://store.steampowered.com/app/233450/

Simulacija zatvora, sa retro grafikom, ali mnogim zanimljivim elementima, koja je bila u Early Accessu pitaj boga koliko...
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #18 on: 03-11-2015, 06:55:11 »
Ali, eto, verujem da Meho uopšte ne vidi smisao igranja takve igre

Pa, zapravo, kad sam bi mlađi dosta sam igrao Football Managera, tamo negde između osmog razreda i početka fakulteta smo svi mi to vrlo ozbiljno igrali, čak su mi neke od najlepših uspomena za igre vezanih upravo o ovoj igri, kada bismo se preko raspusta skupili oko Komodora 64 i televizora u trpezariji pokojnog mi najboljeg druga Željka i provodili po ceo dan vodeći klub kroz engleske lige, od četvrte divizije sve do Premier lige... Naravno, igra je u to vreme bila mnogo svedenija od onog što su menadžerske simulacije danas.
 
Što se vožnji tiče, da, WipeOut ili Mario Kart su igre koje igram potpuno nezavisno od mog generalnog neinteresovanja za vožnje. Prošle godine sam na onoj drugoj temi i proglasio Mario Kart 8 za moju igru godine - ispred Dark Souls 2, Bayonette 2 ili Shovel Knighta...
 
Prison Architect sam igrao još u Early Accessu i samo mi treba malo vremena da ga sada zaigram kako valja...

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #19 on: 03-11-2015, 08:11:46 »
Taj prison architect mi se vec svidja.
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #20 on: 03-11-2015, 12:57:47 »
O Zatvorskom arhitekti ćemo više na posebnoj temi, da ne zagušujemo ovde.

Kerbal Space Program? Elite: Dangerous? (Ovo verovatno ne, ali jel' moguće da se niko nije navukao?) Heroes of the Storm? Invisible Inc?
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #21 on: 03-11-2015, 13:28:41 »
Da, KBS deluje kao jedan od jakih kandidata. Ljudi koji to igraju su opsednuti.  Ja to još nisam kupio. Skupo mi je da pazarim po toj ceni igru za koju znam da me neće dočekati ljubazno i da će zahtevati od mene inženjerske sposobnosti za koje mi je pet godina neuspelog studiranja TMF-a već pokazalo da mi nedostaju. Ali hoću jednom.

Elite: Dangerous pripada, zvanično, prošloj godini, izašla je polovinom Decembra. Mada naravno da bi došla u obzir. Ali mislim da je niko među nama nije igrao. Ja nemam preteranu želju da je igram jer mi je i u originalnoj Eliti letački model bio preblizu "realnosti" da bi to meni bilo dovoljno prihvatljivo.  :lol: :lol: :lol: Mislim, nije problem u igri, nego u meni, to oću da kažem, deluje mi kao nešto previše blizu pravog rada.

HoS bi mogao da bude kandidat. Ja tu, razume se, imam problem što se ne usuđujem da uopšte uđem u MOBA žanr, mada bi HoS verovatno bio moj prvi izbor ako bih se usudio. Vele da je prijemčivija za skrabove od drugih, etabliranih MOBA naslova.

Invisible Inc. sam kupio još u Early Accessu, poigrao, video da je do jaja ali da ću čekati da izađe zaozbiljno i nisam stigao da joj se vratim. Ali uz Prison Architect, Undertale i Her Story stoji kao jedan od najjačih indi kandidata.


Uzgred, problem sa malim brojem prodatih kopija Wii U konzole znači i da će teško biti da se Splatoon kandiduje za igru godine.  :lol:

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #22 on: 03-11-2015, 17:54:50 »
Ah, da, Splatoon! Zaboravio sam na njega dok sam razmišljao šta bi sve moglo da se predloži. Pucačina godine? Napraviti listu po žanrovima bi bilo pravednije, valjda.

Inače, predosećaj za Elitu te ne vara - jeste suviše nalik na pravi rad, sudeći prema nekim utiscima koje sam čitao. Recimo, u nekoliko sati igranja može da se zaradi 100 kredita, što je prilično skromna suma. Kao što već rekoh, Rebel Galaxy je vrlo nalik Eliti, ali strimlajnovanoj i bez tih nepotrebno zamornih deonica. Mada, u borbi je brod vezan za jednu ravan (= 2D), pa to može nekima da smeta, u odnosu na pun 3D spektakl koji nudi Elita.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #23 on: 03-11-2015, 19:35:43 »
Da, Elita je uvek imala taj element simulacije (svemirskog) letenja pa zato Rebel Galaxy ne može potpuno da je zameni. Moja neka maštarija je da će No Man's Sky biti Elite-za-nas-lenje ali dokaz je, kao i obično u pudingu, a puding neće pre Juna...

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #24 on: 03-11-2015, 19:46:47 »
Pa, ne pominjem Fallout, Tomb Rider i Battlefront tek tako. Ima indicija da će biti valjane. Naravno, ovde stvarno MNOGO toga zavisi od ličnih ukusa i afiniteta. Recimo, Neomeđeni bi sad da se pobije jer je igrao Final Fantasy VII "satima". 4,4 sata, konkretno, kako veli Steam. U poređenju sa, čekajte da vidim...
 
...
 
243 sata Pillars of Eternity (dok ovo kucam i dalje je igra), 237 sati Divinity OS ili 112 sati Age of Decadence koju ima manje od dve nedelje, jelte. 


Tačno sam znao da ćeš da mi prebrojiš sate. Ali ZNAO. Sreća te GOG nije zabeležio koliko sam vremena potrošio na NWN2.


And for the record, FFVII mi je još instalirana na kompu!!! Malo li je?!!!!


To ti je kad ubaciš druga neomedjenog u sobu i kažeš: "Od sada igraš samo tabačine!""Na Plejstejšnu!""Ha-ha-ha!"

> :-D


Ovo "Ha-ha-ha!" kažem ja, jel tako?  xdrinka


Uzgred budi rečeno, u mladosti sam razvaljivao Street Fighter dvojku, a Soul Blade sam prešao sa svim likovima...  :evil:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #25 on: 03-11-2015, 20:23:09 »
Neomeđeni od pre dve decenije bio je opasan šmeker. Neomeđeni danas je... pravnik  :lol: :lol: :lol: :lol:

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #26 on: 03-11-2015, 20:42:06 »
Volim da se tešim kako sam žrtvovao svoju sreću kako bi svet postao bolje mesto. Ponekad i poverujem u to.  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #27 on: 03-11-2015, 23:41:14 »
Tvoja žrtva neće proći nezabeleženo. Dok je Sagite, trajaće i sećanje na nju!!!!!!!!!
 
Uzgred, SOMA, rođaci!!!!!!!!!!!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #28 on: 04-11-2015, 00:03:18 »
Da, pala mi je na pamet, ali nisam se potrudio dovoljno da je istražim, a kamoli odigram.  :cry:
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Igra godine
« Reply #29 on: 04-11-2015, 16:07:23 »
Volim da se tešim kako sam žrtvovao svoju sreću kako bi svet postao bolje mesto. Ponekad i poverujem u to.  :lol:

Don't we all? :-(

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #30 on: 04-11-2015, 16:16:23 »
Možda se u tome krije najveća tragedija.  :cry:

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.602

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #32 on: 14-11-2015, 12:09:26 »
Tu osnovnu listu najboljih igara je mogla moja pokojna baba na napravi na osnovu hajpa. Čekam šta će RPS da kaže, pošto su oni prilično trezveni.

Quote
Obviously, I’d never trust her opinion on anything ever because, as I’ve mentioned before, she also loves Doom 3.


Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #33 on: 14-11-2015, 12:11:26 »
She? Loves Doom3?
Đe je Harvi da ga ženimo?
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #34 on: 14-11-2015, 12:14:36 »
Ta rečenica je stavljena kao monumentalni dokaz njihovog kredibiliteta.  xjap Neko od njihovih pisaca je to rekao za svoju sestru - mislim da je bio Adam Smith - dok su pričali o novom Falloutu, kojim nisu nešto raspamećeni.

No, RPS je samo za PC igre, tako da treba čuti i drugu, konzolašku stranu.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Igra godine
« Reply #35 on: 17-11-2015, 01:37:16 »
Tu osnovnu listu najboljih igara je mogla moja pokojna baba na napravi na osnovu hajpa. Čekam šta će RPS da kaže, pošto su oni prilično trezveni.

Quote
Obviously, I’d never trust her opinion on anything ever because, as I’ve mentioned before, she also loves Doom 3.




Доом 3 је есенција квалитетне пуцачине, атмосфере, хорора и савршеног гејмплеја. Ко не воли ту феноменалну игру, тај нема појма са животом.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #36 on: 17-11-2015, 02:04:34 »
Mislio sam da pričamo o igrama, ne o životu...

Ali stvarno, "perfektna pucačina" i "perfektna atmosfera" stoje u raskoraku. Prilično velikom. Kao kad bi rekao da je Aliens remek-delo akcije I atmosfere.

No, većina Doom-ova zaista ima istorijsku vrednost. Tehnološku vrednost u datom trenutku. Nostalgičnu vrednost danas...
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #37 on: 17-11-2015, 05:57:29 »
Ako sam te dobro razumeo, pucačke igre nemaju atmosferu? Tj. jedno isključuje drugo? Šta je uopšte "atmosfera", može li se rečima tačno definisati? Ja imam nešto u glavi čime definišem atmosferu u igrama i po tim kriterijumima, mnoge pucačke i uopšte akcione igre je imaju, zato pitam...
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #38 on: 17-11-2015, 07:14:13 »
Ma, mogu je imati, naravno, ali nikad onako upečatljivu kao "avanturističke" igre: Ico, Silent Hill, Super Metroid, Myst, itd, itd. Jer akcija zahteva brzinu, a atmosfera, tj. emotivno "zračenje" koje asimiluje igrača u okruženje ili dešavanja, zahteva sporost da bi bila efikasna.

Imamo, naravno, i Bioshock, koji neosporno ima upečatljivu atmosferu, ali bi se moglo diskutovati koliko je uspešan kao pucačina.

EDIT: Problem je što Harvi hoće da označi Doom 3 kao VRHUNSKI primer i jednog i drugog.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #39 on: 17-11-2015, 08:35:46 »
Moraću da se ne složim sa tobom, ali moguće da je to subjektivna stvar. Smatram da svaka vrhunska igra mora imati tu famoznu "atmosferu" na visokom nivou. Sećam se da sam sa nekim živim protvnicima nba2k bukvalno igrao stojeći, ili max payne, još bolji primer prvorazredne akcije/pucačine i atmosfere. Biće da tebe bolje "rade" spore igre :lol:
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #40 on: 17-11-2015, 08:52:58 »
Ok, neću da odbacim to što kažeš, jer se kaže i za sportski meč da ima atmosferu, ali, ja ovde više shvatam taj termin kako se upotrebljava u muzici ili arhitekturi.

Samo da znaš, mene radi i brzina. ;) Ali to nema veze sa atmosferičnošću.

Čak nisam ni hteo da ulazim u to da je Doom 3 danas loša igra po svim kriterijumima.

Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #41 on: 17-11-2015, 10:57:02 »
Ovde uvreda uvredu stiže, jebote  :lol: Doom 3 SVAKAKO nije revolucionarni produkt kakvi su bili prva dva Dooma ali je imao solidnu ambiciju i jedan deo te ambicije ispunio. Nije u pitanju ni najbolji šuter generacije niti najbolji šuter godine u kojoj je izašao (jer su u istoj izašli i Far Cry, Half-Life 2 i Chronicles of Riddick), ali ne bih otišao toliko daleko da kažem da je loš "po svim kriterijumima". A ima i atmosferu, gaddemit.  :lol: Ono gde je Doom 3 NEPOBITNO bio slabiji od svojih vršnjaka je starinski pristup dizajnu (monster closets) i inisistiranje na mraku, što su sve ostale tri velike FPS igre te godine elegantno zaobišle i unapredile (Far Cry sa svojim otvorenim prostorima, HL2 sa svojom perfektno tempiranom naracijom, Riddick kombinovanjem RPG-a, brawlera, šunjačine i čistolrvne pucnjave), ali bio je atmosferičan. 


Što se tiče generalno atmosfere u šuterima, meni pogotovo FPS igre načelno imaju predispoziciju da kreiraju atmosferu već time što se odvijaju iz rakursa protagoniste. Ali opet, možda je to samo moja inklinacija tome da se osećam "imerzovano" kad gledam kroz oči glavnog lika. Hibridne igre poput Deus Ex ili Thief ili System Shock 2 svakako imaju jaku atmosferu, ali i čistokrvne pucnjave - Doom, Half-Life, Quake i njihova deca - imaju atmosferu koje se sećam bolje nego tlocrta mapa.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #42 on: 17-11-2015, 11:40:47 »
Zanimljivije mi je da odgovorim - ili da pokušam da odgovorim - na pitanje šta je "atmosfera" u igri nego na pitanje da li je raspali Doom bio dobra igra.  :twisted: Prvo, generalno je relevantnije pitanje, a drugo, Dooma 3 se jedva i sećam - osim frustracije nekim zamislima. Ne straha, frustracije. Međutim, da je bilo posebno dobrih elemenata, držim da ih ne bih zaboravio. Uostalom, Meho, ti ništa više nisi rekao od "bio je solidan" na više različitih načina. S druge strane, nisam ni ja uputio na detalje, ali evo vam Kobet, pa čitajte. Ili oćete Čika? Ili ove sa RPS-a? Nemojte da me mučite da tražim... Edge mu je dao 7 u ono vreme, kad je ovaj izašao, a, pod jedan, Edge je uvek bio pomalo grafička kurva (no insult intended!), a pod dva, vreme nije bilo ljubazno prema Doomu 3.

Što se tiče ovog drugog, reći da igra ima atmosferu mi liči na misao da igra ima narativ! Ova igra čak ima i mehaniku! Nije poenta u tome, već ta "atmosfera" mora da se ističe - u odnosu na druge elemente igre, kao i u odnosu na druge igre - da bude vredna pomena. Ne poistovećujem atmosferu sa "imerzijom". Šta, pa onda svaka igra za Okulus rift ima neviđenu atmosferu! "Sense of place"? Na neki način, da, ali ne kao osećaj da je igrač fizički upleten u neki drugi prostor i vreme, jer nijedno od toga ne mora biti dobro dizajnirano. Limbo ima atmosferu. Jebeš Doom 3.

Dakle, sense of place kroz emocije i empatiju, ne kao formalno "biti tu".

Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #43 on: 17-11-2015, 11:59:14 »
Ne bih se ja nešto mnogo prepirao, ali sam Doom 3 baš zapamtio na ime atmosfere. Sam gejmplej je bio neretko frustrirajući, naravno, zato i naglašavam da je igra pristojnjikava ali me je zabolelo ovo "loš po svim kriterijumima". id su na ovoj tački naše moderne istorije već bili firma koja je zaostajala za krivuljom evolucije FPS žanra (kasnije je ovo nepobitno potvrđeno kroz Rage) ali je njihova tehnološka izvrsnost, uparena sa ambicijom da se Doom 3 pretvori u "survival horror sa pucanjem" imala efekta. Kombinovanje tehnološkog i organskog, masivnih mašina i fantastično izrenderovanih velikih prostora sa teskobnim, skučenim prostorima i prenaglašenim ali efektnim audio-dizajnom, sve to u endžinu koji je senke, fiziku i bump-mapovanje radio na do tada neviđene načine dalo je Doomu 3 ako ništa drugo a ono intenzivnu atmosferu. Naravno da poštujem da je ona možda bila narušena atavističkim pristupom programiranju neprijateljske AI, ali Doom 3 je jedna od retkih igara gde sam odmah po završavanju kampanje krenuo iz početka i opet je doterao do kraja, prevashodno na ime atmosfere. E, sad, fakat je daje taatmosfera izazivala pre svega "fight or flight" reakciju u meni, dakle, Doom 3 ne pretenduje na kompleksnost emotivnog risponsa jednog Silent Hill ili, čak, Black Ops: The Line, ali horor je ionako žanr gde se fokusiranje na uski spektar emotivnih reakcija ne posmatra nužno kao nedostatak.

Berserker

  • 4
  • 3
  • Posts: 914
Re: Igra godine
« Reply #44 on: 17-11-2015, 17:42:54 »
U istoj godini kad sam igrao Doom 3, igrao sam i Far cry i originalni Half life (cak ne ni dvojku, nego starog keca). Koliko se detaljno secam Far cry-a i Half life-a, nasuprot tome od celog secanja na bledunjavi Doom ostalo mi je samo to da je imao neku dobru grafiku, i par precep-momenata koji su ipak bili uzasno klisetizirani, al kolko tolko zabavni. Dakle, jad i beda od igre, gde grafika vadi stvari prvih par nivoa, dok sve to ne dosadi i onda se igra cisto po automatizmu. Jbg, njegova nesreca je da je izasao u godini kad je izasla bar jos jedna legendarna pucacina koje je preokrenula osnove zanra (misim na Far cry naravno) a da je on, osim grafike, prosto bedan na svim ostalim poljima. Sta da se radi.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #45 on: 17-11-2015, 17:51:06 »
prosto bedan na svim ostalim poljima


 :cry: :cry: :cry: :cry:

Ali... atmosfera.  :(

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #46 on: 17-11-2015, 19:21:25 »
Ali... atmosfera.  :(

Uglavnom metan i ugljen-monoksid.  :lol: Neizdrživo!

Nostalgija?

Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #47 on: 17-11-2015, 19:24:54 »
Nikako. Pristojna je to igra.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #48 on: 04-12-2015, 03:02:55 »
U pola tri po našem vremenu počinje živi prenos za The Game Awards 2015. Znam da većina forumaša aktivnih na delu o igrama tada uveliko spava, ali eto.

Utiske za ono što se naziva Videogaming's Biggest Night pišem sutra. (Mada, ovo je poput Oskara: ne treba shvatiti suviše ozbiljno, ali bi svi voleli da pobede njihovi favoriti.)
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #49 on: 04-12-2015, 06:23:20 »
Igra godine je The Witcher 3. Gotovo očekivano. Ostatak sutra (tj, kalendarski, danas), kad se odmorim i malo saberem misli i utiske.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.602
Re: Igra godine
« Reply #50 on: 04-12-2015, 09:52:47 »
Vidim da je Konami zabranio Kodjimi da prisustvuje ceremoniji i eventualno primi nagradu... Pa oni su kao neki korporejt negativci iz Grishamovih ili Krajtonovih romana...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #51 on: 04-12-2015, 09:59:11 »
Meni je Witcher 3 toliko prijatan za igranje da mi je sasvim u redu da pokupi titulu igre godine gde god može. Dakako, kada stignem, negde pred kraj meseca (ili početkom januara), gledaću da ovde sastavim svoju listu igara godine. Na njoj će svakako biti Witcher 3, Bloodborne, Monster Hunter 4 Ultimate, Metal Gear Solid V, Axiom Verge, Guilty Gear Xrd Sign i SOMA a još uvek treba da odigram stvari kao što su Boxboy, Yoshi's Woolly World, Undertale, Until Dawn etc. Videćemo šta ću od svega toga actually stići da meaningfully odigram.  :lol: Jasno mi je i da će Fallout 4 i Super Mario Maker čekati iduću sezonu. Takođe, ZNAM da neću stići da odigram ni Pillars of Eternity (čiji sam kikstarter beker) ni Age of Decadence (koji sam konačno kupio jutros) ni Underrail (koji sam započeo) niti Divinity: Original Sin Extended Edition (koju sam kao pošten čovek kupio na disku za PS4 iako imam besplatnu PC verziju) pa se nadam da će drug Neomeđeni da se trgne iz letargije i doprinese svojim nadahnutim pisanjima ovom topiku.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #52 on: 04-12-2015, 10:27:48 »
Vidim da je Konami zabranio Kodjimi da prisustvuje ceremoniji i eventualno primi nagradu... Pa oni su kao neki korporejt negativci iz Grishamovih ili Krajtonovih romana...

Pa, da se razumemo, to je naše tumačenje. Odnosno tumačenje zapadnjačkih medija koji vole te narative o zabrani gde siroti kreativac stenje pod korporacijskom čizmom. Kifer Saterlend je dobar glumac al nije BAŠ najpouzdaniji izvor informacija.

U realnosti, ko zna šta je po sredi. Zvanično Kođima i dalje radi u Konamiju, ali je na odmoru pa bi onda to da nije došao da primi nagradu doista bilo sumnjivo. No, ako je njegov ugovor sa Konamijem okončan (a znamo da više nije u bordu direktora) moguće je da on zapravo ne želi da ima ništa sa Konamijem pa ni to da dolazi na ceremoniju i prima nagradu u ime firme sa kojom je imao možda ne sasvim prijateljski razlaz. Japan je to, oni se retko blate u javnosti i radije će da prikazuju fasadu pristojnosti i uvežbanog osmehivanja.

Edit: Mada Džef Kili veli ovo:


Quote
"Mr. Kojima had every intention of being with us tonight, but unfortunately he was informed by a lawyer representing Konami just recently that he would not be allowed to travel to tonight's award ceremony to accept any awards. He’s still under an employment contract and it’s disappointing."


Tako da, možda su u Konamiju stvarno TAKVI negativci.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #53 on: 05-12-2015, 00:44:02 »
Producent i voditelj manifestacije je bio Džef Kili, kao i obično. Čitav dogadjaj je bio veoma nalik na dodelu Oskara, sa različitim prezenterima nagrada, koje su išle u mnogobrojnim kategorijama, nekoliko predstavljanja još neobjavljenih igara - računajući i nekoliko prvih objavljivanja svetu - i nekoliko muzičkih izvodjenja (CHVRCHES, tema iz MGS V, Deadmau5).

Naravno, i ovde je bila poenta videti dosta glamura, ali i tehnologije, i možda uhvatiti neku najavu koja će nas iznenaditi, kao što je ona za Psychonauts 2.

Najbolji trenutak: prezentacija Konana O'Brajena za... razvojni tim godine, ako se dobro sećam, mada se u njegov komentar da mu je Witcher omiljena igra ove godine može učitati više nego što je poželjno, kao i u zaobilaženje Super Mario Maker-a. Osim ovog navedenog, bila je  generalno najduhovitija i najoriginalnija prezentacija.

Najgori trenutak: ne mogu da se odlučim izmedju srceparajuće i banalne muzičke teme iz MGS V i srceparajućeg i banalnog govora Grega Milera, čoveka koji je dobio nagradu za aktuelnog gejmera (trending gamer). Verovatno ovo drugo. Bila je i jedna greškica, kada je objavljeno da nagradu za najbolju glumačku izvedbu dobija Viva Seifert za ulogu u Witcheru 3, što je ekipa iz CD Projekt Reda primila šireći ruke u čudjenju (Viva je igrala glavnu ulogu u Her Story).

Generalno me raduje da su nagrade za najbolji narativ, najbolju vizuelnu estetiku i najbolju glumu dobile manje i manje poznate igre, konkretno Her Story za prvo i treće, a Ori and the Blind Forest za drugo, nezavisno od toga što je ova godina bila mnogo raznovrsnija nego što se da zaključiti po ceremoniji. Ah, da, i Splatoon je dobio nagradu za najbolji multiplejer, što je, u konkurenciji franšiza poput Call of Duty, Destiny i Halo više nego simpatično.

Shvatam potrebu da se izdvoje visokobudžetne igre, u koje su uloženi milioni dolara, hiljade sati i mnogobrojni ljudski i drugi resursi, ali da li najveći zaista znači i najbolji? A čak ni nominacija 4 takve igre (Witcher 3, MGS V, Bloodborne, Fallout 4) nije dosledno sprovela takav stav, jer je tu, forme radi, bio i Super Mario Maker. Kao da smo poverovalu i u jednom trenutku da bi on mogao da pobedi!

Medjutim, staviti Bethesdu na listu najužih nominacija za razvojni tim godine je gotovo neukusno. Kakav god bio novi Fallout i šta god vi ili ja  mislili o njemu, poznato je da Bethesda ima letargičan stav prema pristupačnosti svojih igara. Oni se uglavnom bave nabacivanjem ideja, a tehnologija i interfejsi se doteravaju kasnije, i dobar deo zadatka snose moderi, tj. fanovi. Meni je već to dovoljno neoprostivo da ne vidim Bethesdu nigde blizu ijedne liste najboljih, pa makar njihove pojedinačne igre mogle da se nadju argumentovano ili ne na njima.

Sve u svemu, nije bilo loše za pogledati, ali za mesec dana se neću sećati mnogo toga.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #54 on: 05-12-2015, 13:15:05 »
pa se nadam da će drug Neomeđeni da se trgne iz letargije i doprinese svojim nadahnutim pisanjima ovom topiku.

Nije do letargije, samo mi ovih dana ništa ne izaziva posebno nadahnuće. No da bar pokušam:

Ako bih gledao po tome na koju igru sam potrošio najviše vremena, za mene je PoE naslov godine po svemu i svačemu. Možda sama priča koju su nam Obsidianovci ispričali na kraju nije bila onako orginalna i efektno ispripovedana kako smo očekivali (daleko od toga da zborimo o nečemu što je minus u igri, samo je bilo tu potencijala za nešto još jače, naročito nakon svega viđenog u prvom poglavlju), ali svet, taman onoliko koliko treba baldursgejtovski, i taman onoliko koliko treba orginalan da ne pričamo o besramnoj kopiji, atmosfera, ta divna mehanika igranja sa šestočlanom grupom pustolova koja mi je patetično nedostajala sve ove godine, nekoliko veoma zanimljivih kvestova koji su doneli još zanimljivije moralne izbore, dovoljan broj lepih okršaja... Prešao sam je četiri puta. Dakle, valja.

No, sve to ne bi bilo važno da je Underrail izašao ove godine jer je on ubedljivo najbolja igra koju sam igrao deceniju i duže. Pričamo o Fallout klonu koji se u porođajnom procesu izborio za sopstvenu ličnost, uspešno iskopirao sve što je stare Fallout naslove činilo dobrim i još uspešnije ispravio sve što je smatrano njihovim manama. I nema mape, što je njeno najvažnije dostignuće.

Age of Decadence je naslov koji je neverovatno teško voleti i previše lako mrzeti. Kako je to lepo primetio jedan njegov fan: "Ovo je prva igra koja me je navela da poželim da njenog tvorca tresnem po nosu ako ga ikad sretnem, a svejedno ne mogu da prestanem da je igram." Briljantan u određenim segmentima, nedorađen u nekim drugim, težak i izazovan poput uspona na Mont Everest sa slomljenom nogom, AoD je igra koja donosi orkan svežine žanrovskoj sceni... koji će svi propustiti jer igraju Fallout 4. Da, pa, život nije fer, osim ako ne radite u firmi čini naziv počinje slovom B.

D:OS je igra iz prošle godine, ne verujem da činjenica da je izašla EE verzija koja je svakako u mnogo čemu poboljšala orginalni proizvod znači da treba da je tretiramo kao ovogodišnji naslov. Naročito jer je uprkos svojim manama ubedljivo osvojila titulu RPGa godine na svim relevantnim glasanjima.





neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #55 on: 06-12-2015, 01:15:21 »
No, sve to ne bi bilo važno da je Underrail izašao ove godine jer je on ubedljivo najbolja igra koju sam igrao deceniju i duže. Pričamo o Fallout klonu koji se u porođajnom procesu izborio za sopstvenu ličnost, uspešno iskopirao sve što je stare Fallout naslove činilo dobrim i još uspešnije ispravio sve što je smatrano njihovim manama. I nema mape, što je njeno najvažnije dostignuće.

http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/underrail-update-release-date-december-21st.105132/

Okej, zaboravite sve što sam gore lupetao, Underrail je igra godine.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #56 on: 06-12-2015, 08:21:51 »
 :lol: :lol:  Srbija trijumfuje na svim poljima!!!!!!!  :-| :-| :-| :-|

n00dle

  • 2
  • Posts: 143
Re: Igra godine
« Reply #57 on: 08-12-2015, 10:13:16 »
Jedna igra koju niko ne pominje (ni ovde, a ni drugde) je Dying Light. Fantasticna zombie-parkur igra koja je izasla prerano u godini da bi je se sad iko secao. Kad svi imamo pamcenje ko zlatne ribice.

Meni su open world igre u sustini dozlogrdile odavno, jer imaju dva teska problema koje obicno ne resavaju na zadovoljavajuc nacin: 1. popunjavanje sveta zanimljivim sadrzajem koji ima smisla raditi, 2. da sam traversal kroz svet bude zanimljiv. Dying Light briljira na svakom polju, iako se vidi da nisu imali astronomski budzet svojih zapadnjackih kolega. Pocetni salvo recenzija bio je nepravedno suzdrzan i sitnicav, al skoro svako ko je probao igru bio je odusevljen.

* * * * * *

A cisto da unesem dozu kontroverze u ovaj post, spreman sam da izjavim da mi je Doom 3 cak najbolji doom koji sam igrao. Monster klozeti aside, za jednu 'obicnu' pucacinu Doom3 je imao toliko atmosfere da sam zastajao u svakoj sobi i udisao miris masinskog ulja. Uspeli su da uzdignu okruzenja kroz koja se kreces od obicnih 'nivoa' do 'zaista si tamo' mesta, sto je za mene sveti gral igara. Takodje, Idov art department je oduvek bio prve lige -- modernizovani dizajn hellknighta ili onog pinky demona su mi dizali kosu na glavi, i dan danas kad ih vidim im se divim kako su lepi i grozomorni. A o karmakovom endzinu da ne pricamo, to je bila tehnologija iz buducnosti. Isti osecaj ko kad sam prvi ajped drzao u rukama.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #58 on: 08-12-2015, 11:57:10 »
Fala Alahu da je ovde ostao neko pribran.  :lol: :lol: :lol:  Dying Light sam baš danas razmišljao da potražim na nekom popustu pa da je stavim u red za iduću godinu. Hm, vidim da je manje od 17 funti na Baseu, možda, možda...

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #59 on: 08-12-2015, 12:46:53 »
Jedna igra koju niko ne pominje (ni ovde, a ni drugde) je Dying Light. Fantasticna zombie-parkur igra koja je izasla prerano u godini da bi je se sad iko secao. Kad svi imamo pamcenje ko zlatne ribice.

Naprotiv, na ovom forumu ljudi baš imaju suprotnu tendenciju: ne zaboravljaju čak ni kada bi trebalo. Kad vreme nešto proguta, sažvaće, razgradi i ispljune skelet, ovde ostaje stav da je to i danas odlično, ili bar pristojno. Prethodna dva posta su dokaz.  xfrog
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Linkin

  • 3
  • Posts: 1.800
Re: Igra godine
« Reply #60 on: 08-12-2015, 13:04:15 »
Naprotiv, na ovom forumu ljudi baš imaju suprotnu tendenciju: ne zaboravljaju čak ni kada bi trebalo. Kad vreme nešto proguta, sažvaće, razgradi i ispljune skelet, ovde ostaje stav da je to i danas odlično, ili bar pristojno.

Da li je to neko rekao Sacred 2??!  :D

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #61 on: 08-12-2015, 13:08:24 »
Nadji mi gde sam ja rekao da je Sacred 2 ikada bio dobar, pa ćemo pričati...  :roll:   Inače bi se lepo uklopilo u moju teoriju, priznajem.  8)
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Igra godine
« Reply #62 on: 20-12-2015, 12:20:33 »
Jedna igra koju niko ne pominje (ni ovde, a ni drugde) je Dying Light. Fantasticna zombie-parkur igra koja je izasla prerano u godini da bi je se sad iko secao. Kad svi imamo pamcenje ko zlatne ribice.

Meni su open world igre u sustini dozlogrdile odavno, jer imaju dva teska problema koje obicno ne resavaju na zadovoljavajuc nacin: 1. popunjavanje sveta zanimljivim sadrzajem koji ima smisla raditi, 2. da sam traversal kroz svet bude zanimljiv. Dying Light briljira na svakom polju, iako se vidi da nisu imali astronomski budzet svojih zapadnjackih kolega. Pocetni salvo recenzija bio je nepravedno suzdrzan i sitnicav, al skoro svako ko je probao igru bio je odusevljen.

* * * * * *

A cisto da unesem dozu kontroverze u ovaj post, spreman sam da izjavim da mi je Doom 3 cak najbolji doom koji sam igrao. Monster klozeti aside, za jednu 'obicnu' pucacinu Doom3 je imao toliko atmosfere da sam zastajao u svakoj sobi i udisao miris masinskog ulja. Uspeli su da uzdignu okruzenja kroz koja se kreces od obicnih 'nivoa' do 'zaista si tamo' mesta, sto je za mene sveti gral igara. Takodje, Idov art department je oduvek bio prve lige -- modernizovani dizajn hellknighta ili onog pinky demona su mi dizali kosu na glavi, i dan danas kad ih vidim im se divim kako su lepi i grozomorni. A o karmakovom endzinu da ne pricamo, to je bila tehnologija iz buducnosti. Isti osecaj ko kad sam prvi ajped drzao u rukama.

Друже, ти си геније! Мало ко на овом форуму (а и шире) спреман је да прихвати генијалност феноменалног ДООМа 3.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #63 on: 23-12-2015, 07:02:03 »

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #64 on: 23-12-2015, 08:21:27 »
Quote
Genre: Cute Survival Horror

:lol: :mrgreen:
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #65 on: 31-12-2015, 00:29:00 »
Kris i Džej Džej su za potrebe poslednje epizode svog Shall We Play podkasta u ovoj godini pitali gomilu ljudi iz industrije (od poznatih novinara do poznatih developera) šta su najvoleli ove godine i to je jedna zanimljiva procesija naglasaka i odabranih igara. Od Kena Levina i Sajmona Parkina do Meg Džajant (pisala 80 days) ili Anite Sarkesijan, kačeći usput i akademike, pozorišne dramaturge itd., ovo je sjajna epizoda jer dobijamo više od dvadeset mišljenja o igri godine među kojima NEMA ni Witchera 3 ni Bloodbornea ni Metal Gear Solid V (Fallout 4 i Xenoblade Chronicles X su se provukli, kao i Rocket League) ali ima gomile zanimljivih indi igara, nešto iOS egzotike i nekoliko legitimnih AAA hitova. Ja uredno stavljam neke od pomenutih avantura na steam wishlistu. Vredno slušanja:
 All-Star GOTY Spectacular

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #66 on: 02-01-2016, 01:37:55 »
http://www.pcgamer.com/best-pc-games-2016/?utm_content=buffer82d1a&utm_medium=social&utm_source=facebook&utm_campaign=buffer_pcgfb#page-4

Igre koje ocekujemo u 2016.

Okrenuo sam na stranicu za najocekivanije RPG igre, a vi prebacujte na sta vam je volja.

Srecna nkva 2016 dragi moji gejmeri i forumasi.

Poslano sa mog SM-N910C koristeći Tapatalk


neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #67 on: 03-01-2016, 09:18:49 »
Srećna Nova godina svima, drugari.  xcheers

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.602
Re: Igra godine
« Reply #68 on: 03-01-2016, 11:35:32 »
Srecna srecna srecna!
I nadam se da cu u 2016. godini imati vremena barem neku igru da odigram pa da vam se pridruzim u diskusijama...

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #69 on: 03-01-2016, 11:47:18 »
Pridružujem se čestitkama.
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #70 on: 03-01-2016, 12:01:54 »
Bila je ovo mnogo dobra godina za igranje. Mnogo loša za skoro sve ostalo, ali eto, Vučić sa otvaranjem poglavnlja i mi sa izlaskom nekoliko igara koje će ostati kao monumentalna dostignuća vo vjeki vjekov smo imali sreće. Idemo dalje. Sastaviću ja neku listu igara godine za potrebe diskusije ili makar referenci kad stignem... Trenutno sam u kancelariji, pa ne mogu sad  :lol: :lol: :lol:

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.557
Re: Igra godine
« Reply #71 on: 05-01-2016, 14:36:21 »
снг браћо по џојпеду! (мишу, тастатури, џојстику)
...barcode never lies
FLA

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #72 on: 07-01-2016, 13:57:35 »
 SNG,
 
Nego, hajde da na Božić po džulijanskom kalendaru sastavimo tu neku listu igara godine. Nekoliko napomena:
 
- Meni je nemoguće da odaberem jednu "igru godine" prvo zato što sam osoba rasute pažnje u hropcu krize srednjih godina. Pravljenje bilo kakvog izbora za mene je sada agonija.
 
- Pored toga, svrha ove liste i nije da se dodeli neka nagrada ili već nešto slično nego da se stalnim učesnicima ovog potforuma da materijal za diskusiju ako je priželjkuju, a lurkerima i uzgrednim posetiocima skrene pažnja na razne igre iz raznih žanrova i tržišnih niša koje bi im možda bile interesantne. Dakle, prosvetiteljska ambicija, nou les.
 
- Ne treba zanemariti apsolutnu subjektivnost na mojoj strani kod sastavljanja liste. Recimo, na njoj neće biti ni jedne trkačke igre jer je Mario Kart 8 iz prošle godine a ja taj žanr toliko ne pratim da bi bilo urnebesno da pokušam uopšte da pišem o tome. Kako nisam profesionalno zainteresovan za igre ni na koji način, onda ni nemam pretenziju da su moja interesovanja za iste ikako univerzalna ili makar reprezentativna u odnosu na istorijski trenutak u kome se medijum video igara nalazi.
 
- U tom smislu, ja ću ovde ispisati igre koje su meni lično obeležile godinu na neki način ali i igre koje nisam igrao ili nisam igrao dovoljno a koje su a) bliske mojim interesovanjima u dovoljnoj meri da ih ili već imam a nisam zaigrao (ili dovoljno zaigra) ili ih imam u planu i b) obeležene od strane reprezentativne većine igrača na internetu kao vredne pažnje. Tako recimo u cRPG domenu uzimam sebi slobodu da se oslonim na preporuke i ocene druga Neomeđenog, osobe koja sa velikim autoritetom može da priča o ovom podžanru.

- Nekakav kriterijum za uvršćivanje igre na listu je bilo i to da je igra po prvi put na zapadnom tržištu izašla u ovoj godini. Zato na listi nema ni Stret Fighter 4 Ultmate ni Guilty Gear Xrd Sign ni Super Meat Boyja, na primer, iako sam se od njih odirao.

- Konačno, ja smatram da je platformski agnosticizam pozitivna ljudska karakterna osobina pa se neću preterano baviti pojašnjenjima koja je igra za koju platformu. Svestan sam da većina ljudi koji ovo čitaju imaju PC kao svoju primarnu ili jedinu igračku platformu. No, neka i oni budu prosvećeni ili makar upućeni.
 
U redu?  Onda idemo nekakvim nikakvim redosledom.
 
Bloodborne je igra o kojoj se ovde dovoljno pričalo i pisalo i samo treba da podsetimo da je u pitanju još jedan vrhunski izbrušeni dragulj iz kuhinje Hidetake Mijazakija, Dark Souls igra bez Dark Souls imena ali kompenzovana vatrenim oružjem i brzim nogama, Playstation 4 ekskluziva koja je na najbolji način potvrdila Sonijevu posvećenost "pravim" igrama i napravila solidnu pripremu za Namcov Dark Souls III koji nam stiže za koji mesec. Još uvek nisam pobedio Ludwiga i počinjem da slutim da nikada neću, ali ne predajem se.
 
Meta Gear Solid V: The Phantom Pain je igra koju smo jako dugo čekali, igra koja je uspela da promeni skoro sve u vezi sa mehanikom serijala a da ostane dosledna njegovom duhu, kulminacija Kođiminog iskustva i kreativnosti posle tridesetak godina rada, nedostajuća karika u priči o legendarnim vojnicima, njihovim klonovima, globalnim zaverama i ratu kao neizlečivom tumoru civilizacije, igra koja je istovremeno postigla ogroman kritički i komercijalni uspeh ali i sahranila serijal, kao i Konamijevo interesovanje za AAA projekte. MGSV je bez sumnje remek delo, ali i prava definicija faličnog, polomljenog remek-dela, igra bez pravog kraja, sa očiglednim problemima u razvoju  a koji su rezultirali razvodnjenom i nezadovoljavajućom drugom polovinom. Velika je šteta što je poslednji Kođimin URA na Metal Gear franšizi ovako nedovršen. Opet, veliki je trijumf što čak i tako Kođimin retkon Metal Gear narativa uspeva da bude ovako potentan.
The Witcher 3: The Wild Hunt je još jedan primer trijumfa, ovoga puta firme koja ne operiše u uobičajenoj marketinškoj sferi. CDPR uspevaju da budu istovremeno i korporacija i izdavač i gejm diveloper i distributer ali i da i dalje odaju utisak male, drugarske firme koja kapira gejmere i čini sve da prema njima bude poštena koliko je god to moguće. Treći Witcher je uspeo da izazove mini kontroverzu blagom redukcijom grafičkih kvaliteta između neke alfa verzije i konačnog produkta ali ljudi koji su se time bavili su na sopstvenu štetu propustili jedan od najbogatijih, najimpresivnijih RPGova u recentnom sećanju. The Wild Hunt je i širok i dubok i ima puno karaktera, akcija mu je izbalansirana sa dijalozima, sakupljanje sa kraftovanjem, sloboda sa sigurnom režijom, a smeštanje svega u izvanredno ubedljiv mizanscen prepun srednjeevropskog folklora i mitologije, ali sa očuvanim "odraslim" tonom i karakterizacijama je ispalo, mislim, nikada bolje nego sada. Još imam da dovršim ovu igru, ali to su desetine (i stotine) sati kojima se aktivno radujem.
 
Yakuza V je još jedan trijumfalni nastavak voljenog serijala i još jedan dokaz da SEGA apsolutno ne zna šta radi i kako da ovu igru marketira na zapadu. Objavljena pred kraj godine samo u digitalnoj verziji, pune tri godine nakon japanskog originala, samo za Playstation 3, Yakuza V je definicija igre poslate u smrt bez mnogo emocija. Što je, naravno, ogromna greota, ali i, naravno, način kako je SEGA hendlovala sve prethodne Yakuza igre na zapadu. Nažalost, nekako niko u toj firmi (koju je, da ponovim po ko zna koji put, osnovao Amerikanac) ne razume kako da zapadnoj publici proda raskošnu razglednicu savremenog Japana postavljenu na sada već izvanredno uhodane JRPG temelje i umotanu u akcioni, kriminalistički triler sa tolikom količinom prilika da se radi svašta (od plesnih nadmetanja, preko karijera taksiste ili lovca na krupnu divljač, pa do, da, da, rešavanja sukoba između kriminalnih klanova) da je meni za prelaženje samo jedne od pet priča unutar ove igre bilo potrebno oko 26 sati igranja. Poređenja radi, celu prvu Yakuza igru sam završio za oko 15 sati. Idemo dalje.
 
Monster Hunter 4 Ultimate izašao je na zapadu početkom godine i iako ne pričamo o blokbasteru koji je u potpunosti etablirao franšizu u Americi i Evropi i učinio je nacionalnim fenomenom kao u Japanu, ipak se može reći o tome da je ovo prva MH igra koja je uspela da se iskopa iz tržišne niše i malčice sebi privuče i "normalnu" publiku. Nije to ni slučajno, Monster Hunter 4 Ultimate je destilat decenijskog rada na serijalu, do sada najudobnija za ulaženje u kompleksne sisteme i vrtogalvo isprepletane mehanike, a istovremeno zabavna, duhovita i pozitivna. Naravno, i dalje pričamo o ultrahardcore simulaciji lova na fantazijske zveri prepune nestvarno teških čudovišta i paklenog grajndovanja ali ovog puta je sve to malo pristupačnije, povezivanje sa drugim lovcima malo lakše, oružja malo ekstravagantnija a JuTjub puniji dubinskih tutorijala koji pomažu čoveku da posle dvadesetak sati udaranja glavom u betonski zid ne siđe sa uma baš potpuno. Monster Hunter igre su uvek citirane kao jedan od najočiglednijih uticaja na Dark Souls serijal. Da su u istoj godini, u istom kvartalu na zapadu izašle Bloodborne (sa oružjem koje direktno citira MH) i MH4U je neka vrsta demonskog blagoslova.
 
Life is Strange je pokazao da je život uistinu čudo. Igra je uspela da prevaziđe takve otežavajuće okolnosti kao što su
 
 
  • glupo sub-kusturičasto ime
  • sredovečne Francuze koji pišu dijalog za američke tinejdžerke
  • relativno neuspešnu prvu igru relativno nepoznatog francuskog studija, koja je bila u sasvim drugom žanru
  • poređenja sa Telltaleovim igrama od kojih je prekopirana bazična mehanika
i da zablista sa svojom kombinacijom ozbiljne pripovedačke ambicije, priče koja je uspela da se očeše o naučnu fantastiku, horor i eksploataciju a da opet u srži očuva humanistički fokus na međuljudske odnose, kao i produkcijske kvalitete koji su je postavili iznad drugih, u teoriji boljih narativnih avantura ove ili prethodnih godina. Ja sam igru bindžovao za jedan vikend i uživao.
 
SOMA je, avaj, igra koju gotovo niko ne pominje na svojim listama igara godine iako je ovo veoma sigurna ekstrapolacija Penumbra i Amnesia predložaka i verovatno najstrašniji naslov koji ste mogli da igrate u godini u kojoj su horor igre praktično zatrpale distribucijske kanale po internetu. Šveđani su za ovu priliku radnju igre postavili u naučnofantastično okruženje i, kako već rekoh, potpuno rezurektovali autentični egzistencijalni užas System Shock igara, dopunili ga oprobanim no-combat survival horror mehanikama i uz solidnu produkciju, pisanje i glumu uspeli da isporuče jednostavnu ali jako efektnu i memorabilnu igru koja se bavi proučavanjem jastva i opstanka rase na dirljiv i upečatljiv način.
 
Batman: Arkham Knight je pomalo nezasluženo nezastupljen na godišnjim listama, u velikoj meri zahvaljujući skandalu vezanom za (i dalje nedovoljnu) funkcionalnost PC porta. Ovo je šteta jer iako pričamo o igri koja je sjajni fokus Arkham Asyluma raspršila na bezbroj različitih strana, ona je i uspela da mnogo toga što je poželela da uradi - uradi dobro. Zato je ovo i najdarežljiviji Arkham naslov, koji uspeva da ima i raznovrsne bosfajtove i interesantne vozačke deonice i forenzičke elemente i da Detective Mode ne bude prezastupljen. To da je veliko otkriće u vezi sa identitetom samog Viteza zapravo vrlo malo, predvidivo otkriće mi nije smetalo (uostalom, Rocksteady i Warner su sami krivi što nisu ponovo zvali Paula Dinija da piše) jer je ovo najudobniji, najizdašniji Betmen koga sam ikada igrao. Plus, naravno, klasični TV kostim!!!!!
 
Da malo ubrzamo da ne bismo ovde bili do jutra. Na cRPG strani dobili smo izvanredni Pillars of Eternity. Kažem "izvanredni" iako sam ga igrao premalo da bih imao velike utiske o igri koju sam kikstartovao pre tri godine, ali topik na ovom forumu posvećen igri je, mislim, dovoljna potvrda. Obsidian su konačno svoji na svome i uspehom ove igre je, mislim, utemeljeno da su IE-style RPGovi ponovo dovoljno primamljivi za dovoljno publike da posvećeni manji developeri imaju komercijalnog rezona da se njima bave. Zato smo dobili i Underrail, beskompromisni srpski postapokaliptični izometrijski RPG sa jakim odjecima Fallouta ali i mnogo interesantnih varijacija (oddity sistem sticanja iskustva, na primer) i kompleksnim sistemima koji se dopunjavaju na zastrašujući ali na posletku i elegantan način. Istovremeno, jedan čovek je završio svoju decenijsku misiju kreiranja RPG igre po sopstvenom ukusu i Age of Decadence je izazvao pravu malu buru revolta na Steamu svojom pogolemom težinom ali i divljenje posvećenih RPG aficionadosa svojom otvorenošću i dubinom. Drug Neomeđeni tvrdi da je igra i pored svoje percipirane težine fer, ako se čovek potrudi da iščita upustva i treba mu verovati. Konačno, Shadowrun: Hong Kong je još jedna potvrda da Harebrained Schemes znaju šta rade i igra koju ja nisam stigao ni da pipnem (a kikstartovao sam je) a koja je diljem interneta ocenjena kao možda do sada najbolji uradak u ributovanom Shadowrun serijalu. S obzirom da nam uskoro stiže Torment ToN pa posle i Bard's Tale, mislim da ljubitelji cRPGova nemaju čega da se plaše.
 
Ljubitelji platformskih igara, pak, su isto imali lepu godinu. Nikada nisam stigao da zaigram Ori and the Blind Forest ali je planiram jer su ljudi koji su je igrali prepuni svakovrsne hvale. Microsoft je publikovao ovu prelepu Metroidvania-sreće-studio-Ghibli igru i mada je na Xboxu i PC-ju obavila solidan posao, greota je da se nikada neće pojaviti na Playstationu i Wii U-u... No te su platforme imale svoje platformere za ponos. Axiom Verge je igra koju sam iščekivao sa mnogo nade i strepnje. Delo poludecenijskog pregalaštva jednog jedinog čoveka Axiom Verge je izašla baš u godini kada je Nintendo razočarao ljubitelje Metroid franšize najavom spinof igre u kojoj nema omiljenih Metroid elemenata: samoće i Samus Aran. Time je primetniji zastrašujući kvalitet Axiom Verge, igre koja je klasičnu Super Metroid formulu tako dobro razumela i tako dobro esktrapolirala da sam ja i dalje zapanjen kako nešto ovako dobro uopšte postoji. Dvodimenzionalni, akcioni platformer u fantazmagoričnom naučnofantastičnom okruženju sa interesantnim narativom i neverovatnom kolekcijom kreativnog oružja? Axiom Verge je dovoljno dobar da može da se poredi sa mojim uspomenama na vrhunske igre osamdesetih i devedesetih.
 
Oh, pa onda, i Nintendo je imao interesantnu godinu i izdao nekoliko izvrsnih igara od kojih je možda najimpresivniji Yoshi's Woolly World. Mnogi smatraju klasični Yoshi's Island najboljom platformskom igrom koju je Nintendo ikada napravio (što je besmislica, Yoshi's Island je izvanredna igra ali nije Super Mario World) a Yoshi's Woolly World zapravo nije "nastavak" ove igre (već smo imali Yoshi's New Island) već neka vrsta sublimacije svih Nintendovih ideja vezanih za "otvorenije" 2D platformere i pričamo o izvanredno bogatoj, zabavnoj platformskoj igri prepunoj tajni, intrigantnih mehanika, sa eskalirajućom težinom koja obezbeđuje da počinjete sa čupanjem kose tek kada ste već dobrano navučeni na ovaj perfektno dizajnirani svet od vunice.
 
Nintendo je godinu započeo i takoreći fenomenalnim naslovom Captain Toad: Treasure Tracker, igrom nastalom iz kolekcije minigara u Super Mario 3D World i ako je iko ikada pomislio da će Nintendo pokvariti magiju proširenjem formule na punokrvni naslov, kao i da platformska igra bez skakanja ne može da bude dovoljno dobra da zadrži pažnju igrača tokom deset ili petnaest sati, ovo je najbolji moguć demantij. CTTT je beskrajno šarmantna igra koja od igrača zahteva više cerebralnog rada nego brzih refleksa i primer naslova koji omogućava intergeneracijski, jelte, bonding.

Nintendo je HAL Laboratory zaposlio i na proizvodnji Kirby and the Rainbow Curse, raskošnom nastavku Canvas Curse sa DS-a. Kirby igre su tradicionalno igre vrlo blage krive izazova ali i igre natrpane inteligentnim i kreativnim, neretko bizarnim idejama. Ovaj platformer za Wii U je savršeno spojio tač-skrin i stylus pokazujući nam odbljesak neke hipotetičke budućnosti u kojoj bi igre za mobilne platforme legitimno imale ovaj nivo dubine i kreativnosti.
 
Naravno, Super Mario Maker je na kraju ispao ogroman hit - iako nije pomogao da se prodaja zlosrećnog Wii U ikako ubrza - i JuTjub fenomen, baš kako je Nintendo i planirao. Decenije ROMhackova klasičnih Super Mario igara pripremile su teren za vrhunski udobnu i intuitivnu kolekciju alata i materijala za kreiranje često šokantno maštovitih Super Mario pastiša a samo Nintendova još uvek nedovoljna snalažljivost sa tim nekim internetom sprečava ovu igru da eksplodira još jače.
 
Ali zato je tu bio Splatoon, igra nekarakteristična za Nintendo po više osnova - pravili su je developeri mlađe generacije, bez dokazanih uspeha u prošlosti i previše nadzora od strane Nintendovih veterana, u pitanju je multiplejer šuter iz trećeg lica - ali igra sa kojom je Nintendo uspešno revolucionisao onlajn šuter. Splatoon je igra dobrog raspoloženja u kojoj su i igrači sporih refleksa i nepreciznog nišanjenja u mogućnosti da smisleno doprinesu pobedi svog tima, igra gde se ne meri čiji je veći već, er, ko je uspeo više kvadrature da poškropi svojim, hm, mastilom...
 
Naravno, i na polju JRPG-a, Nintendo je godinu zatvorio jednim od najiščekivanijih a onda i najhvaljenijih naslova u poslednjih nekoliko sezona. Xenoblade Chronicles X se od prethodne igre (Xenoblade Chronicles)  razlikuje po mnogo osnova, udarajući akcenat na otvoreni svet, vrtoglavu akciju i raskošne eksterijere u kojima se radi MNOGO grajnda Monster Hunter uticaji su nesumnjivi, a to ovaj metaserijal (započet još 1998. Godine sa Xenogears) odvodi na nova, neistražena mesta.
 
Sa druge strane planete, naravno, Bethesda je izbacila Fallout 4 i napravila još jedan komercijalni urnebes iako se većina igrača slaže da je ovo samo Fallout 3 sa nakalemljenim elementima Minecrafta. Opet, nije da to zvuči kao nešto loše. Ja još nisam ni pipnuo ovu igru ali bez sumnje je da ću u njoj uživati jednom kada stigne na red.
 
Na potpuno drugom kraju skale, ponovo Nintendov HAL Laboratory studio je napravio jednu od najinteligentnijih i najšarmantnijih misaonih igara poslednjih godina. Boxboy je varljivo jednostavna igra o kvadratu sa nogama koji može da kreira druge kvadrate, spaja ih i penje se na njih ili ih kači za ivice poput kuke ili mostića i igra koja posle nežnog, umirujućeg početka kreće da igrački mozak uvrće i proširuje na takve načine da do kraja prolaska kroz kampanju radite stvari koje ne samo da vam na početku ne bi pale na pamet, već za koje biste se zakleli da nikada ne bi mogle da se urade. Nastavak nedavno najavljen. Neodoljivo!
 
Sunless Sea je izašao iz Early Access faze početkom godine i bio jedan od najelegantnijih indi hitova već time što se radi o sporoj, odmerenoj, tekstom bremenitoj igri a ne o bučnom 8-bit platformeru ili survival mučenici. Failbetter su besprekorno spojili pripovedačku dubinu Fallen London sa blagim roguelike elementima i podarili nam igru snolikog istraživanja i nežne lavkraftovske jeze.
 
Olli Olli 2: Welcome to Olliwood je tek jedna od mase izvanrednih indi igara koje su PS+ pretplatnici dobili da igraju bez dodatnog troška i nastavak jedne od meni najdražih indi igara poslednjih godina. A to kažem kao čovek koji ni u životu ni u igrama nema interesovanja za skejtbording. Jednostavnost i kompleksnost uvezani na izvanredno prirodan način krasili su i prvi Olli Olli a ovaj nastavak je bolji u svemu i uspeo da se probije do ove liste tamo gde su mnoge druge izvrsne indi igre (Hotline Miami 2: Wrong Number ili Jotun ili No Hero) za dlaku omašile.

Ono gde omašaja nema je Kleijev izvanredni potezni špijunski naslov Invisible Inc. Kupljena još u Early Access fazi (jer Klei su sa Don’t Starve kod mene isposlovali MNOGO poverenja u svoje Early Access buildove), ova superšarmantna izometrijska šunjačka igra je u punoj meri opravdala svoju „XCOM sreće Mission Impossible“ premisu i mada još imam da joj se vratim u fulu, ona cementira moje poverenje u Klei kao jedan od najboljih indi studija na svetu.
 
Kerbal Space Program je takođe napustio Early Access i zaigrao na centralnom terenu. Ja ovu igru verovatno nikada neću igrati ali ne mogu da ne ukažem na naslov koji od igrača pravi inženjere a od inženjera igrače.
 
Her Story je, na moje ogromno zadovoljstvo krasio godišnje liste brojnih novinara i igrača. Još jedna od igara kojima ću se vratiti kad stignem, Her Story je, pak, i ona retka vrsta: igra koju je pravio jedan čovek, koja ne samo da je originalna (i varljivo prosta) po mehanici već i uzima jednu sasvim prokazanu produkcijsku tehniku (Full Motion Video, to jest digitalizovan snimak kamerom živih ljudi) i oko nje zatim kreira izvanredno zanimljiv Murder Mystery zaplet u kome se igra na igrača oslanja da ima dovoljno mozga i strpljenja da se snađe. Uspeh Her Story će, prezjumabli, da skrene pažnju i na druge slične naslove, poput Contradiction.
 
Undertale je naslov koji je osvojio igrače na prečac, postao bona fide komercijalni gigant na Steamu i čak izazvao pravu oluju po raznim internet zabitima kada je pobedio na Gamefaqsovom glasanju za najbolju igru svih vremena. (Napomena: ovo glasanje ne shvatati PREVIŠE ozbiljno.) Ova (zapadna) varijacija na klasične JRPG formate (prevashodno Earthbound) je svet zapanjila svojim inteligentnim dizajnom, žanrovskom disforijom gde su RPG, avantura i, er, bullet hell shooter spakovani u istu kutiju a da to deluje pametno i duhovito a ne zbunjeno, kao i stalnim rušenjem četvrtog zida tako da vas istovremeno podseti da igrate video igru ali i zašto to volite da radite.
 
The Beginner’s Guide sam već pominjao kao jednu od najemotivnijih igara ove godine i ispostavlja se da je ova, druga igra Daveyja Wredena, bazirana na istraživanju depresije i izolacije koju kreira hiperubrzana komunikacija našeg vremena, i dalje intrigantna pa i šokantna za mnoge ljude sa i dalje živim diskusijama o tome da li je, možda, ono što se u njoj događa, zapravo istina.
 
Dying Light je novi Techlandov zombi poduhvat koji, kako se ispostavilo nije mogao doći u bolje vreme. Dead Island je, čini se, definitivno završena priča a Dying Light, koga još nisam igrao, mnogi hvale kao osvežavajuću promenu originalne formule.
 
Rise of the Tomb Raider niko koga poznajem nije igrao jer niko koga poznajem nema Xbox One, ali igra stiže na PC za tri nedelje. Oni koji je jesu igrali kunu se da je odlična, ali mnogo slabija prodaja od prethodnika će, nadam se, biti opominjući poziv Microsoftu i Square-Enixu da se uzmu u pamet.
 
I, da završimo sa očiglednim. Rocket League je igra koja je došla naizgled niotkuda i pokorila internet. Izlazeći istovremeno na Steamu i kao PS+ poklon kritična masa igrača koji su hteli da makar vide kako to taj fudbal sa automobilima može da izgleda je bila dovoljna da od kurioziteta napravi izvanredno popularan hit. Mnogo se mastila prosulo da se objasni zašto je ova Psyonixova igra tako uspešna kada gotovo identična igra od pre sedam godina, Supersonic Acrobatic Rocket-Powered Battle-Cars nije uspela da bude išta više od prolaznog kurija, ali nije da je to nama bitno. Rocket League je, rekao sam već, igra koju mogu da zavole i ljudi koje apsolutno ne interesuju fudbal i automobili (na primer, potpisnik ovih redova) a koja ima ono što je klasične, legendarne igračke naslove učinilo klasičnim i legendarnim: ovo je igra koju shvatate za pet minuta a zatim učite sledećih dvadeset godina. Uz to je ludo zabavna.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #73 on: 07-01-2016, 15:58:31 »

Rise of the Tomb Raider niko koga poznajem nije igrao jer niko koga poznajem nema Xbox One, ali igra stiže na PC za tri nedelje. Oni koji je jesu igrali kunu se da je odlična, ali mnogo slabija prodaja od prethodnika će, nadam se, biti opominjući poziv Microsoftu i Square-Enixu da se uzmu u pamet.
 


Ja ću igru ovih dana preorderovati. Generalno, Tomb Raider igra je za mene te godine koje je izašla imala najbolji gejmplej, tako da, ako su tvorci nastavili u tom maniru, daću naslovu preorder šansu :lol:

Inače, Mehmete, lepi tekstovi.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #74 on: 07-01-2016, 16:36:04 »
Da malo ubrzamo da ne bismo ovde bili do jutra. Na cRPG strani dobili smo izvanredni Pillars of Eternity. Kažem "izvanredni" iako sam ga igrao premalo da bih imao velike utiske o igri koju sam kikstartovao pre tri godine, ali topik na ovom forumu posvećen igri je, mislim, dovoljna potvrda. Obsidian su konačno svoji na svome i uspehom ove igre je, mislim, utemeljeno da su IE-style RPGovi ponovo dovoljno primamljivi za dovoljno publike da posvećeni manji developeri imaju komercijalnog rezona da se njima bave. Zato smo dobili i Underrail, beskompromisni srpski postapokaliptični izometrijski RPG sa jakim odjecima Fallouta ali i mnogo interesantnih varijacija (oddity sistem sticanja iskustva, na primer) i kompleksnim sistemima koji se dopunjavaju na zastrašujući ali na posletku i elegantan način. Istovremeno, jedan čovek je završio svoju decenijsku misiju kreiranja RPG igre po sopstvenom ukusu i Age of Decadence je izazvao pravu malu buru revolta na Steamu svojom pogolemom težinom ali i divljenje posvećenih RPG aficionadosa svojom otvorenošću i dubinom. Drug Neomeđeni tvrdi da je igra i pored svoje percipirane težine fer, ako se čovek potrudi da iščita upustva i treba mu verovati. Konačno, Shadowrun: Hong Kong je još jedna potvrda da Harebrained Schemes znaju šta rade i igra koju ja nisam stigao ni da pipnem (a kikstartovao sam je) a koja je diljem interneta ocenjena kao možda do sada najbolji uradak u ributovanom Shadowrun serijalu. S obzirom da nam uskoro stiže Torment ToN pa posle i Bard's Tale, mislim da ljubitelji cRPGova nemaju čega da se plaše.

Okej, da pokušam da dodam par napomena u vezi jedinog žanra koji sam sposoban da komentarišem. Osim po oživljavanju žanra, godinu karakterišu brojne EE verzije ranijih igara. Postalo je bolno očigledno koliko je mukotrpan posao skrpiti dobar RPG i da izdavačima postaje sve primamljivije da šalju u prodaju ne baš sasvim dovršene proizvode, koje će kasnije u dužem vremenskom periodu glancati i usavršavati. Najćešće zbog toga što se pravljenjem RPG-ova ipak prevashodno bave manji studiji koji baš ne plivaju u parama, zbog čega najčešće bivaju prinuđeni na ovakve nepopularne poteze. Tako smo dobili Divinity: Original Sin EE, Wasteland 2 je dobio Director's Cut, a obsidianovci su mehaniku Pillars of Eternityja menjali češće nego donji veš (bar se nadam da tako stoje stvari). AoD, igra za koju se tvrdilo da će se pojaviti tačno onakva kakva treba da bude, doživela je veliki broj unapređenja i ubrizgano joj je poprilično novih sadržaja u ovih 3-4 meseca, tako da ni ona nije izbegla to prokletstvo. Prilično sam siguran da je tu bar još jedan naslov na koji sam zaboravio, ali...

... da pređemo na lepši deo priče. PoE je zaista zaista, i pre i posle ovih silnih izmena, odlična igra kojoj vredi posvetiti pažnju. Witcher 3 je možda prvi dobar open world RPG nakon drugog Gothica, možda i najbolja igra ovog podžanra, što ne zaključujem na osnovu ličnog igračkog iskustva, već priloga druga Meha na temi o igri (da, zapravo gledamo onaj silni video materijal koji nam prilažeš!!!) i razgovora o istoj sa određenih sajtova. Age of Decadence i Underrail su apsolutni trijumf i najveći žal u meni za ovu godinu, kada je o RPG-ovima reč, je što mali timovi koji stoje iza ovih igara najverovatnije neće naročito dobro finansijski proći jer su igre za savremene igrače izgleda previše zahtevne. Šteta, jer obe imaju mnogo šta da prikažu, AoD blista na terenu izbora i posledica, Underrrail na polju istraživanja i građenja lika, a obe imaju predobre i veoma različite turn based sisteme borbe.

U poređenju sa prethodno nabrojanim, Shadowrun: Hong Kong bi se čak mogao nazvati razočaranjem (rekao bih da ipak većina igrača smatra Dragonfall mnogo boljom igrom), a radi se o sasvim solidnom naslovu koji pruža tridesetak sati dobre zabave (kada niste u matrixu).

Da, čuo sam da je izašao i novi Fallout. Priča se da je okej pucačina.

I da na kraju dodam, nakon još jednog Mehovog hvalospeva Bloodbornu i Dark Souls serijalu, odlučio sam da stavim prokleti Dark Souls kec na višlistu i pokušam ponovo sa njim. Obećao sam sebi da ću biti malko manje zadrt u novoj godini. Ima li ikakve veze koju verziju igre nabavljam?

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #75 on: 07-01-2016, 16:59:54 »
Neomeđeni, dođe mi da te sad izljubim :lol: Koliko je meni poznato za PC postoji isključivo Dark Souls - Prepare to die edition, verzija igre sa integrisanim dlc -om. Kad budeš rešio da igraš, javi se ovde da ti pomognem oko neophodnih fixeva za grafiku i m&t kontrole (osim ako ne planiraš džojpedom da igraš, ako je tako, počeću opet da verujem u deda mraza :mrgreen:).
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #76 on: 07-01-2016, 18:57:34 »
Žao mi je, ali bradati dekica sa kočijom na rogati pogon ne postoji.  :lol:


Ali javljam se za te fikseve, čim nabavim igru. Valjda je s vremena na vreme stavljaju na neki popust, makar 20%.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #77 on: 07-01-2016, 19:36:59 »
Druze Neomedjeni, imam li ja vas na steamu i koji vam je nick?

Poslano sa mog SM-N910C koristeći Tapatalk


neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #78 on: 07-01-2016, 19:59:36 »
Jok. Nick je isti kao i ovde, i na steamu i na GOG-u, druže Perine.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #79 on: 07-01-2016, 20:08:19 »
Jok. Nick je isti kao i ovde, i na steamu i na GOG-u, druže Perine.

Hm...ne mogu da te pronađem koristeći taj nick. Jesi siguran da to ime koristiš pri logovanju na steam?

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #80 on: 07-01-2016, 21:11:47 »
Meho, Tom Čik je stavio Arkham Knight (verziju za Playstation, normalno) na drugo mesto svoje liste najboljih igara iz 2015. Ali, u pravu si, ne pominje se često, mada me to ne zanima, jer znam kako viralno funkcionišu igrački mediji.

Iz moje perspektive, najzapostavljenija igra godine je Invisible inc, zato što je stvarno odlična, a pominje se još redje.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.630
Re: Igra godine
« Reply #81 on: 07-01-2016, 21:16:58 »
Nema te Neomeđeni. Ni kao NeomeĐeni ni ovako, sa Dj.



Žao mi je, ali bradati dekica sa kočijom na rogati pogon ne postoji.  :lol:
Mnogo je dva čuda za jedan božić, nema veze, možda sledeće godine...
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #82 on: 07-01-2016, 22:31:03 »
Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem  :lol: :lol: :lol:

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #83 on: 07-01-2016, 22:38:34 »
Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem  :lol: :lol: :lol:

Da, pa, ista stvar kod mene. Ali za ubuduće, trebala bi plata biti negde sredinom meseca, pa reko' da čoveku barem poklonim Banner Sagu kad ista legne na račun.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #84 on: 07-01-2016, 23:03:13 »
 :lol: :lol:  Ljudski.
 
Nego, par komentara i dopuna.
 
Age of Decadence i Underrail su apsolutni trijumf i najveći žal u meni za ovu godinu, kada je o RPG-ovima reč, je što mali timovi koji stoje iza ovih igara najverovatnije neće naročito dobro finansijski proći jer su igre za savremene igrače izgleda previše zahtevne. Šteta, jer obe imaju mnogo šta da prikažu, AoD blista na terenu izbora i posledica, Underrrail na polju istraživanja i građenja lika, a obe imaju predobre i veoma različite turn based sisteme borbe.

Mislim da ovde stvari nisu suviše crne. Ove igre jesu za odabranu publiku i nikako neće imati mejnstrim komercijalni doseg (ali nisu ga imale ni IE igre, ne treba da mislimo da su Baldur's Gate ili Icewind Dale bile igde u blizini Tomb Raider ili Final Fantasy vršnjaka) ali je prednost što ih prave jako mali timovi i što je word of mouth reklama za njih dosta jaka pa mislim da se ovi ljudi neće obogatiti ali da će moći da nastave da rade to što rade u srazmerno udobnim uslovima. Opet, jasno je da nije svako ni Brajan Fargo - treba imati njuha i za biznis.
 
Meho, Tom Čik je stavio Arkham Knight (verziju za Playstation, normalno) na drugo mesto svoje liste najboljih igara iz 2015. Ali, u pravu si, ne pominje se često, mada me to ne zanima, jer znam kako viralno funkcionišu igrački mediji.

Iz moje perspektive, najzapostavljenija igra godine je Invisible inc, zato što je stvarno odlična, a pominje se još redje.


Ja sam čak imao utisak da je više ljudi pominjalo Invisible Inc. nego Arkham Knight, ali moguće da nismo čitali iste liste. U svakom slučaju, Klei su sa ovom igrom postigli pogolem uspeh i to me ekstremno raduje.
 
E, sad, dopune, zavoravio sam dve igre koje su svaka na svoj način kamenovi međaši i jako dobri naslovi, ali sam ih toliko dugo imao u Early Accessu (jednu sam i kikstartovao) da sam zaboravio da su prošle godine izašle u fulu.
 
Jedna je Introversionov Prison Architect, izvrsna menadžment simulacija koja je pokrenula i mnoga sociološka promišljanja među igračkom inteligencijom (iako Britanci tvrde da nisu imali na umu kritiku američkog kaznenog sistema. Druga je naravno Chaos Reborn, o kojoj imamo i zaseban topik, novi komad taktičke genijalnosti legendarnog Juliana Golopa i igra sa dubolim korenima u osamdesetima a opet sa jako svežim idejama. Obe sam igrao nedovoljno u njihovim završenim verzijama da dajem reprezentativne komentare.
Treća igra koja meni nije bila na radaru ali je obeležila godiunu svakako je Cities: Skylines koja je posle EA-ovog blama sa poslednjim SimCity preuzela štafetu najvoljenije simulacije Siniše Malog i usrećila mnoge igrače.

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #85 on: 07-01-2016, 23:20:33 »
Quote
Ja sam čak imao utisak da je više ljudi pominjalo Invisible Inc. nego Arkham Knight, ali moguće da nismo čitali iste liste. U svakom slučaju, Klei su sa ovom igrom postigli pogolem uspeh i to me ekstremno raduje.

Da, mislim AK je bio tema velikog broja diskusija kad je izašao, ali na kraju godine ga nekako nema, dok se Invisible Inc. plasirao na liste do kojih je meni stalo...

Sve u svemu, iako imam utisak da sam se vrlo slabo igrao 2015. godine, ispada da sam gotovo sve igre koje je Meho boldovao ili:
1. Igrao
2. Imam na wishlistu i samo čekam priliku
3. Bar čuo za njih, ali me ne interesuju preterano
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #86 on: 08-01-2016, 07:59:24 »
Svakako imati na umu da smo mi već stariji ljudi sa zaposlenjima i obavezama i da je naše shvatanje "igre godine" time neizostavno obleženo. Primjerice, mi i dalje u dobroj meri o igrama razmišljamo kaao o proizvodima sa nekakvom konačnom formom, iako veliki broj igrača zaista igre igra kao uslugu. U tom smislu, ja nisam pomenuo ni jednu MOBA igru, ni jednu F2P igru, ni jedan MMO, iako su bez sumnje mnoge od njih igre godine po raznim osnovama.
 
Edit: Maj gad, tridesetpethiljaditi post  :-? :-? :-? :-?

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #87 on: 08-01-2016, 08:45:19 »
Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem  :lol: :lol: :lol:

Da, pa, ista stvar kod mene. Ali za ubuduće, trebala bi plata biti negde sredinom meseca, pa reko' da čoveku barem poklonim Banner Sagu kad ista legne na račun.

Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem  :lol: :lol: :lol:

Da, pa, ista stvar kod mene. Ali za ubuduće, trebala bi plata biti negde sredinom meseca, pa reko' da čoveku barem poklonim Banner Sagu kad ista legne na račun.

Jao, hvala drugari, najbolji ste, ali stvarno nema potrebe. Jedna od lepših stvari koja mi se desila krajem godine je da sam dobio unapređenje na poslu, pa finansijski znatno bolje stojim nego ranije (jer još uvek nismo ukinuli taj varvarski običaj da sa unapređenjem u paketu ide i bolja plata, jelte).

Ove popuste čekam čisto jer je uvek zauvar uštedeti bar neki evro i jer ionako trenutno paralelno igram Underrail i Baldurs Gate 2 EE, a iza ćoška me u februaru čekaju Baldurs Gate: SoD i White March 2 koje ću verovatno nabaviti i instalirati odmah, tako da imam vremena za DS i BS. Ali obe su mi u planu za 2016. godinu, makar zbog njih patio moj pravosudni!!!

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #88 on: 08-01-2016, 08:47:47 »
Samo se ti opusti. Na kinguinu sve te igre mogu da se nabave kao da su na popustu na Steamu, tako da...

Sem toga, ja imam neku praksu da na svakoj plati poklonim nekome neku igru.

Poslano sa mog SM-N910C koristeći Tapatalk


neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #89 on: 08-01-2016, 08:58:25 »
Age of Decadence i Underrail su apsolutni trijumf i najveći žal u meni za ovu godinu, kada je o RPG-ovima reč, je što mali timovi koji stoje iza ovih igara najverovatnije neće naročito dobro finansijski proći jer su igre za savremene igrače izgleda previše zahtevne. Šteta, jer obe imaju mnogo šta da prikažu, AoD blista na terenu izbora i posledica, Underrrail na polju istraživanja i građenja lika, a obe imaju predobre i veoma različite turn based sisteme borbe.

Mislim da ovde stvari nisu suviše crne. Ove igre jesu za odabranu publiku i nikako neće imati mejnstrim komercijalni doseg (ali nisu ga imale ni IE igre, ne treba da mislimo da su Baldur's Gate ili Icewind Dale bile igde u blizini Tomb Raider ili Final Fantasy vršnjaka) ali je prednost što ih prave jako mali timovi i što je word of mouth reklama za njih dosta jaka pa mislim da se ovi ljudi neće obogatiti ali da će moći da nastave da rade to što rade u srazmerno udobnim uslovima. Opet, jasno je da nije svako ni Brajan Fargo - treba imati njuha i za biznis.

Tja, pretpostavljam da je istina negde između. Iron Tower je vrlo otvoren kada se radi o podacima o prodaji svoje igre i prošle subote su objavili da je do sada prodato 32 746 kopija. Koji primerak gore ili dole, razume se. Istovremeno, radi se na maloj hack&slash igri smeštenoj u AoD svet i tim je počeo da skicira svoj novi projekat, RPG smešten na ogromni svemirski brod (njihove ideje su me u velikoj meri podsetile na Urt Novog Sunca, odnosno dešavanja u prvoj polovini te knjige, ako se sećate Severijanovih muka da preživi rat između brojnih frakcija na ogromnom brodu koji ga je nosio ka dalekoj planeti). Međutim, u momentu kada je AoD izašao, obznanjeno je kako, da bi studio opstao, mora da proda 45 000 kopija igre. Evo, četiri meseca kasnije, nisu baš toliko blizu tom cilju, mada situacija nije baš ni očajna. Valjda.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #90 on: 08-01-2016, 09:26:02 »
Ma, prodaće, nemam ja tu brige. To je tip igre koji se prodaje jako dugo (kako to kažu na američkom "has a long sales tail") i čim uleti u sledeći steam popust prodaće tonu kopija. Prodati ovoliko komada za četiri meseca bez ikakve reklame ili ikakvog marketinga, plus bez toga da su ga neki uticajniji sajtovi poput Kotakua ili Destructoida nešto specijalno gurali (poput recimo Undertail ili Mushroom 11), plus da je u pitanju hardcore igra, to je priličan uspeh i obećava.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #91 on: 09-01-2016, 08:38:30 »
Evo i liste najhrišćanskije pozitivnih igara 2016. godine. Iako bi čovek očekivao da će sad to da bude neka sprdnja - nije. I Metal Gear Solid V i  Fallout 4 i Her Story i The Beginner's Guide i SOMA i Rocket League su u prvih deset:

 Gamechurch’s 2015 Games Jesus Loves

Josephine

  • Guest
Re: Igra godine
« Reply #92 on: 09-01-2016, 11:24:06 »
Kako nikad nisam ostvarila svoj večiti san "detektivka da budem" :lol: , ova igra Her story mi zvuči super, tj. ako zaista zahteva upotrebu mozga.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #93 on: 09-01-2016, 13:27:15 »
Pa, zahteva. Nije baš ko Boxboy, al zahteva promišljanje i povezivanje. Možda čak i... zapisivanje  :?

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #94 on: 09-01-2016, 23:00:37 »
Quote
Ja sam čak imao utisak da je više ljudi pominjalo Invisible Inc. nego Arkham Knight, ali moguće da nismo čitali iste liste. U svakom slučaju, Klei su sa ovom igrom postigli pogolem uspeh i to me ekstremno raduje.

Da, mislim AK je bio tema velikog broja diskusija kad je izašao, ali na kraju godine ga nekako nema, dok se Invisible Inc. plasirao na liste do kojih je meni stalo...

Dobar deo lista koje se ovde prate su pisicentrične. Možda je problem u tome. Ili bar deo problema.

U toku noći ću staviti Čikovu listu 26 najboljih video-igara, kao i 12 koje su potcenjene, i treba ih makar probati. Kao i uvek, vrlo specifičan izbor, gotovo ekscentričan.

Ali, pošto mi je Čik prva referenca kada pričamo o strategijama, simulacijama (i stonim igrama), evo šta on kaže o pomenutom Cities: Skylines, sumirano u jednoj rečenici, u članku o najprecenjenijim igrama:

Quote
A decent once-and-done entry in a genre that should be characterized by limitless gameplay
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #95 on: 09-01-2016, 23:22:38 »
Da, čini se da je Cities: Skylines užasno profitirao na razočaranju masa SimCityjem...

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #96 on: 10-01-2016, 00:52:29 »
Rekoh 26 igara, a ono 27!

Tom Chick's top games of 2015:
1. Massive Chalice
2. Arkham Knight
3. Renowned Explorers
4. Vietnam '65
5. Dirt Rally
6. Invisible Inc
7. Metal Gear Solid V
8. Hand of Fate
9. Prison Architect
10. Heroes of the Storm
11. Chaos Reborn
12. Rebel Galaxy
13. Big Pharma
14. Xenoblade Chronicles X
15. Warhammer: Vermintide
16. Broforce
17. Sunless Sea
18. SOMA
19. Mad Max
20. Victor Vran
21. Total War: Attila
22. Fran Bow
23. Anno 2205
24. Nuclear Throne
25. Age of Decadence
26. Star Wars: Battlefront
27. A Fistful of Gun

Neke igre, poput trećeg Witchera, Dying Light i Splatoon-a, nije igrao dovoljno da bi znao da li im je mesto na ovoj listi. Dalje, uvek je kod Čika neka vožnja na godišnjoj top listi (Dirt Rally ove godine); Vietnam '65 je suviše hardkor za većinu ljudi; Massive Chalice će mnogima izgledati kao čudan izbor... ali ima mnogih dokazano sjajnih stvari na njoj. Stavio je tu Heroes of the Storm, recimo, iako on generalno ne igra igre tog žanra.

I Broforce! The Expendables video-igara, samo sa manjim produkcijskim vrednostima i zabavnije. Zanimljivo je i da Čik tvrdi da je Atila zapravo dobra igra, a setimo se da se medju kritičarima on najjače obrušio na Rome 2 kada je ovaj izašao.

Dalje, Tom Chick's 12 Games You Didn't Play in 2015 But Should Have:

Bloodlust Shadowhunter
Skyshine's Bedlam
The Swindle
Warhammer 40,000: Regicide
Networm
Mini Metro
Conquest of Elysium 4
Beyond Sol
Human Resource Machine
Resident Evil: Revelations 2
Assassin's Creed: Victory
Sunless Sea

Quote
In a year with Age of Decadence, Fran Bow, Arkham Knight, and a PC release of 80 Days, it’s quite an accomplishment — but no surprise — that the best and most memorable wordsmithing is lurking in the dark caverns of Sunless Sea. Interestingly enough, also the best music.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.557
Re: Igra godine
« Reply #97 on: 22-02-2016, 18:06:00 »
ко нема у глави има у квоту
ево топика за тему са листама фаворита из (билокоје) прошле године (ако има сличан топик нек се сам јави, ја га нисам нашао!)


отварам је са листом из (омиљене ми) арсчетнике


спојлер - има и вичера, бладборна, андертејла, фолаута, метал гирова....


...barcode never lies
FLA

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #98 on: 22-02-2016, 18:22:12 »
Ja još proveravao, video da si ti postovao na ovoj temi i zaključio da imaš neku svoju agendu  :lol: :lol: :lol:

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.557
Re: Igra godine
« Reply #99 on: 22-02-2016, 19:32:34 »
старост је грозна, пријатељу!
...barcode never lies
FLA

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #100 on: 22-02-2016, 20:31:18 »
Mi u Crvenom krstu to zovemo "sunčana jesen života"  :lol:

Inače, kraj je Februara a ja sam ušao u sedamdesetpeti sat Yakuze V i još se ne nazire kraj.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #101 on: 29-11-2016, 00:45:29 »
Možda da otvorimo novi topik? Ako neko drugi hoće, neću se buniti, ali evo za sada nečeg ovde, pošto je došlo vreme da se rezimira 2016 - ili bar neki tako misle.


TIME.com ima listu deset najboljih video-igara iz ove godine, a ta nije baš ubedljiva, rekao bih, ali je svakako posebna, a za nekoliko igara nisam ni čuo. Evo kako ide, unazad (radi boljeg dramskog efekta):


10. No Man's Sky
09. Battlefield 1
08. Virginia
07. Crashlands
06. Dragon Quest Builders
05. Burly Men at Sea
04. Tharsis
03. Inside
02. Uncharted 4
01. The Witness


Originalni članak je ovde.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #102 on: 29-11-2016, 05:53:03 »
Dobro, malo je rano da se išta kaže jer danas izlazi Final Fantasy XV a za nedelju dana The Last Guardian, ali svakako, svaka lista na kojoj nema Dooma je doomed to fail  :lol: Plus, nema Overwatch ili Dark Souls III, XCOM 2 ili, ov kors Titanfall 2, ali ima No Man's Sky? Kontroverzno! No, dobro, autor voli to što voli i ima ovde odličnih igara.

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #103 on: 29-11-2016, 07:53:15 »
Ni Meho ni ta lista ne pominju Dishonored 2. :lol:

(Uzgred, Crate and Crowbar imaju spojlersku epizodu posvećenu samo toj igri: http://crateandcrowbar.com/2016/11/24/dishonored-2-a-lock-in-at-the-crate-and-crowbar/ )
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #104 on: 29-11-2016, 08:43:17 »
To je zato što mi je igra stigla u Četvrtak, ja se radovao vikendu tokom kojeg ću je mrsno proždrati, a onda sam vikend proveo na vrkšopu kome uopšte nije trebalo da prisustvujem, i život mi se od tog momenta pretvorio u pakao  :lol:

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #105 on: 29-11-2016, 10:53:06 »
Ima još puno toga. Recimo, siguran sam da većina mejnstrim (gejmerskih) sajtova neće uzeti u obzir Twilight Struggle, koja bi mogla biti najbolja "nova" strateška igra ove godine. XCOM 2, naravno, ali i Total War: Warhammer, uprkos njegovom ekonomskom modelu, za koji imam osećaj da plaćam po dolar više za svaku novu jedinicu ili mogućnost u odnosu na solidno, ali škrto jezgro (u okvirima tog univerzuma).


Inside mi je precenjen. Mislim, kao igra. Vredno iskustvo, u svakom slučaju, zahvaljujući drugim kvalitetima, ali skoro ništa ne dobija svojim pozicioniranjem u ovom mediju, a mnogo gubi.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #106 on: 29-11-2016, 11:03:00 »
Uh, meni je Inside odličan u onome što je hteo da uradi i mislim da je u njemu esencijalna interaktivnost i da baš ona daje finalu igre tu katarzičnu energiju koja se ne bi na isti način kanalisala da je u pitanju crtani film...

No, ima još mnogo igara ali da sačekamo još par nedelja, da se ispucaju svi važni ovogodišnji naslovi. Final Fantasy XV dobija oprezno dobre kritike, sa dosta toga što se ističe kao negativno (narativ) ili nezbrušeno, ali sa, čini se, dosta širokim konsenzusom da su osnovne vrednosti FF igre - osećaj velike avanture, prijateljstvo - dobro pogođene...

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #107 on: 29-11-2016, 12:55:48 »
Uh, meni je Inside odličan u onome što je hteo da uradi i mislim da je u njemu esencijalna interaktivnost i da baš ona daje finalu igre tu katarzičnu energiju koja se ne bi na isti način kanalisala da je u pitanju crtani film...

Samo finalu (daje tu energiju). Tu se slažem. Ali sve ostalo (mi) je nepotrebno. Imam utisak da je svaki "problem" u igri, svaka zagonetka tu samo da bi Inside stekao pravo da bude nazvan video-igrom.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #108 on: 29-11-2016, 13:02:40 »
Pa, dobro, verovatno može i tako da se gleda, ali opet, Inside nema neinteraktivne kinematike, nema "filmske" pokrete kamere, da ne pominjem da nema dijaloge itd. tako da, ako nije "mnogo" igra, barem je "pošteno" igra, sve što u njoj saznaješ, saznaješ kroz svoje akcije, sve što naučiš, naučiš kroz osmatranje i eskerimentisanje - nema nedijegetičkih informacija, nema ni interfejsa na ekranu - tako da... ja je generalno vrlo pozitivno ocenjujem. Svakako mi nije igra godine, al to je zato što u njoj nema pucanja  :lol: :lol: :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #109 on: 29-11-2016, 13:04:08 »
I što se njen naslove ne piše ovako: D, o, o, m.  :wink:


ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #110 on: 14-12-2016, 00:19:51 »
Tom Čik je izbacio svoje liste igara koje su najveća razočarenja i najveća (pozitivna) iznenadjenja u ovoj godini. U kratkim uvodima ističe totalnu subjektivnost ovakvih lista, jer one zavise od postavljenih očekivanja. Shodno tome, nisu sve razočaravajuće igre loše, niti su sve igre koje su nadmašile očekivanja izvrsne.

The Most Disappointing Games of 2016:

10. Zombasite
09. Watch Dogs 2
08. Abzu
07. Battlefleet Gothic: Armada
06. Clockwork Empires
05. Dead by Daylight
04. Mighty No. 9
03. Killing Floor 2
02. Rise of the Tomb Raider
01. Stellaris

Problem sa Zombasite-om on nalazi u tome što je "hek end sleš" deo daleko slabiji od standarda koje je postavio Diablo, i tu se slažem. Zombasite je više igra za ljubitelje strategija i simulacija nego akcionih RPG-ova, imajte to u vidu. Kome se igra neki novi h&s RPG, neka pogleda sledeću listu.

Osim toga, dok smo kod strategija, Battlefleet Gothic je bio naslov koji je i mene zanimao, ali izgleda da je ovaj samo izložba lepih brodova. I prikaz njihove borbene moći, naravno. Ali ima slabu taktičku komponentu, a kao jeste taktička igra, pa vi vidite.

Za mene lično bi najveće razočarenje bilo Clockwork Empires. Kakva je to konfuzija od igre, a tako dobra premisa... :(


The Most Surprising Games of 2016

10. Grim Dawn
09. Mirror's Edge: Catalyst
08. Gremlins, Inc.
07. House of the Dying Sun
06. Homefront: The Revolution
05. Forced Showdown
04. Redout
03. Steep
02. Seraph
01. Doom

Za Grim Dawn kaže:

Quote
Diablo is still the leader in the basics of hack n’ slash and character development. Soldak Games is still the leader in terms of giving action RPGs a larger context than the hack n’ slash and character development. But only Grim Dawn offers a meaningful sense of place. It does what procedurally generated worlds will never be able to do.

Od svega što nisam igrao, još uvek mi je želja broj 1 Redout.


Sledeća dva dana idu liste najprecenjenijih i najboljih igara ove godine. Tipujem da će Civ VI odneti prvo mesto na jednoj od te dve liste.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #111 on: 14-12-2016, 09:05:05 »
Zašto ne na obe?  :evil:

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #112 on: 14-12-2016, 09:10:52 »
Nisam hteo da budem odredjeniji, ali vrlo dobro znamo na šta sam mislio. :)

Civilizacija je trenutno u vrlo konfuznom obliku da bi zaslužila pohvale koje je dobila. Čak i posle prve zakrpe, kamoli pre toga. Ali ljudi izgleda ocenjuju prema prvom utisku, nostalgiji, sopstvenoj fantaziji, veličini svojih muda, uplaćenoj sumi... i ko će ga još znati po čemu sve što nema direktne veze sa igrom.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #113 on: 14-12-2016, 09:20:09 »
Naravno, zato sam i iskoristio priiku da se zezam. Mislim, ja nisam ni pipno novi Civ, ali sam iščitao šta ste vi ostali napisali o njoj, i kontam da igra ima pregršt mana, da su igrači toga i te kako svesni, a da je ipak s uživanjem i dalje igraju. Te bi, ako je paradoksu milo, vrlo lako mogla da zasluži mesto na obe liste.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #114 on: 14-12-2016, 09:24:19 »
To bi zahtevalo da Doom ili Street Fighter V nisu izašli ove godine. A izašli su. Just saying!!!!!!!!!

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #115 on: 14-12-2016, 09:30:35 »
Zar Doom svi ne smatraiju genijalnim, a SFV alfom koju je neki ludak pustio u prodaju?  :lol:

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #116 on: 14-12-2016, 09:31:38 »
Ne, ovo drugo je u stvari Civ!
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #117 on: 14-12-2016, 09:34:27 »
A ljud se posle žale na Obsidianove igre.  :cry:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #118 on: 14-12-2016, 09:41:48 »
Zar Doom svi ne smatraiju genijalnim, a SFV alfom koju je neki ludak pustio u prodaju?  :lol:

Pa, to, Doom na listu najboljih a SFV na listu najprecenjenijih. Pritom, da ne bude zabune, ja mislim da je SFV izvanredna igra, meni je u top 5 za ovu godinu, samo se ne može poreći da to kako ju je Capcom isterao na tržište i kako su je posle apdejtovali, da to niko nije zaslužio, ni igra ni igrači.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #119 on: 15-12-2016, 02:32:45 »
Most Overrated Games of 2016


Sve ovo počinje objašnjenjem da je 'precenjen' termin koji ne označava da su oni koji vole datu igru u krivu, ili da je igra nužno loša (iako u nekim slučajevima slučajno i jeste), već samo čuđenje zašto više ljudi nije bilo više kritički nastrojeno prema njoj.


10. The Division
09. No Man's Sky
08. Final Fantasy XV
07. Firewatch
06. Darkest Dungeon
05. Team Fortress 3
04. The Witness
03. That Dragon, Cancer
02. Planet Coaster
01. Civilization VI  :lol:




Uvek mi je bila zanimljiva njegova perspektiva na Firewatch, koju sumira ovim rečima:

Quote
Fantastic writing, heartfelt acting, and a unique story that combines mid-life crisis navel gazing with wilderness noir. Shame about the bits where you're walking around in a lackluster game about being a park ranger.


Dakle, punopravni 'walking simulator'. (Što je termin koji prezirem, i koristim samo za nepotrebne deonice kada igra insistira na hodanju radi hodanja, a nikako za igre tipa Some, gde pronalazimo put i stalno smo pod tenzijom, više-manje.)


Ovde moram da napomenem da je Čik radio interni rivju - u stvari, dva* - za Square Enix, povodom FF XV. Jedan u ranijem obliku igre, pre više godina, a drugi skoro. Ovi ostaju u vlasništvu kompanije, ali Čik nije baš zadovoljan pričom, i potpuno je razočaran likovima (za razliku od, recimo, prvih Xenoblade Chronicles, gde je bio oduševljen pričom, pa niko ne može da ga optuži za nerazumevanje japanskih narativnih tropa).


I, naravno, vrhunac:

Quote
Once again, Civilization gets 1UP'T. And once again, reviewers and neophyte strategy gamers couldn't care less. "Look, I grew a city!" they beam proudly, like a six-year-old showing you a crayon drawing of a house.



*
Quote
Quote
Is there going to be a FFXV review Tom?


There have been two (!), but they were both internal jobs for Square Enix.  They had me write up an early build and then hired me again to do a separate write up based on the final build.  I have spent a considerable amount of hours playing FFXV. :)


  -Tom

Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #120 on: 15-12-2016, 08:13:55 »
On kao onda da ne poznaje veterane Civ serijala, koji nisu recenzenti bilo koje vrste, a koji su već spucali par stotia sati u igru, iskreno uživajući?

No, najčudnije na toj listi mi je Darkest Dungeon. Otkud ona tu? Šta veli Čik o njoj?
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #121 on: 15-12-2016, 08:45:44 »
Apropo Final Fantasy XV priče, verujem da je legitimno reći da nije dobra, što je šteta jer su FF igre nekada imale zaista memorabilne narative (IV, VI, VII itd.) ali opet, da li je iko posle FFXIII i deset godina razvoja FFXV, promene direktora igre i svega ostalog očekivao da narativ bude koherentan? Mislim da nije, pa i većina prikaza koje sam pročitao ovo notira...

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #122 on: 15-12-2016, 12:33:53 »
On kao onda da ne poznaje veterane Civ serijala, koji nisu recenzenti bilo koje vrste, a koji su već spucali par stotia sati u igru, iskreno uživajući?

No, najčudnije na toj listi mi je Darkest Dungeon. Otkud ona tu? Šta veli Čik o njoj?


Iskreno, ne znam za Darkest Dungeon. Mislim da nije pisao prikaz, a ne sećam se ni da je strimovao. Samo znam ono što piše u dotičnom članku, kao i da smatra da je suviše teška i suviše zamarajuća (grindy) igra - u nepravednom smislu, ne teška u smislu kao Dark Souls. Uostalom, kao što sam rekao, overrated ne znači "loš".


Što se tiče Civilizacije...eh.  xdrinka   Generalno se zaboravlja koji je cilj kritike. Ona nije tu da istakne "mišljenje" šta mi se sviđa, a šta ne. Danas se to nekom zabunom radi, ali danas se mnogo šta radi pogrešno. Demokrate smo da bismo bili demokrate. Sloboda mišljenja i tako to. E pa, ovo nije političko glasanje, pa su glasovi bezvredni, osim tamo gde ih ne učine vrednim (recimo, platni bonusi za ocene na metakritičaru; ljudi će da kupuju igru zbog dobrih ocena na Stimu, i slično). Cilj kritike je da ukaže na vrednost (uvek relativnu, i nikada fiksnu, ali ipak nekakvu) u kontekstu svih drugih sličnih radova na tom polju, po mogućstvu ikada. Dakle, ne kad kažeš "ja volim vino, ne volim kafu", već kad kažeš "ovo vino je bolje od onog vina zbog nekakvih kvaliteta (miris, aroma, svašta nešto...)". U umetnosti je bilo isto tako, kroz čitavu istoriju. I obrazac koji se pomaljao svugde je da je svaka kritika sadržavala ideju koherentnosti različitih elemenata, nezavisno da li je dramska teorija u staroj Indiji ili renesansnoj Engleskoj, ili muzička "teorija" drevne indonežanske kulture ili evropskog romantizma. Apsurdno mi je da oni koji bi da igre proglase umetnošću to zanemaruju, i nude kao najbolje primere koje nemaju balans ili jedinstvo elemenata. Znači, nije najbitnije da li nešto ima dobre elemente koje ćete "trošiti", zanemarivajući one loše, već da upravo ti loši elementi ne postoje. Ili gotovo da ne postoje. Inače bi sve bilo besmisleno.


Hoću da kažem, ukratko, danas je kritičar ili recenzent u većini oblasti, čak i onih tradicionalno vezanih za umetnost, pretvoren u neku vrstu kupovnog savetnika. A mene zanima da li je Civ vredniji (u gore pomenutom smislu) od Endless Legend, ako govorimo o sličnim mehanikama, i zašto? Ili od Crusader Kings II, ako govorimo o sličnoj tematici? Ili od nekog Anno-a, ako mi je do gradnje? Upravo iz tog razloga, 1500 provedenih sati u nekoj igri ne znače mnogo za kritiku. Verovatno i smetaju. Ne samo da 1500 provedenih sati u Civ VI znači 1500 sati manje vremena posvećenog Endless Legend, nego je tu i prosta psihološka činjenica da se čovek vezuje za stvari sa kojima provodi vreme. Pa makar one bile objektivno* i loše.


Bio sam na forumu Civ Fanatika, i tamo se zaista vode prepirke oko toga da li je ova poslednja igra dobra ili ne. Ali, imamo i prilično veliki broj veterana koji ne vole igru. Pa sad, nek to objasni kako ko hoće.






* ne stvarno, to ne postoji, ali shvatite to kao "sa značenjem čija vrednost je otpornija na trendove i trenutne društvene i kulturne okolnosti"
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #123 on: 16-12-2016, 01:50:34 »
Pa baš suprotno — vodiču za kupovinu su ključne mane igre u trenutku izlaska; dakle da recenzenti danas jesu vodiči na prvom mestu onda bi igra lošije prošla. Ovako, mnogi su s pravom imali na umu suštinsku razliku savremenih igara i ostalih vrsta kulturnih artefakata koje si ti naveo, a to je da se putem pečeva, ako ekspanzije zanemarimo i smatramo ih u neku ruku zasebnim budućim igarama, mane mogu i hoće otkloniti. Pa se tu onda otvara gomila pitanja, poput, koje mane je koliko teško ukloniti, koliko brzo će se to desiti po izlasku igre itd.

Takođe su recenzenti imali na umu da, i pored te prirode savremenih igara, praksa je nažalost i dalje da se igra prikaže samo jednom, čim izađe.
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #124 on: 16-12-2016, 08:49:04 »
Ok, tačno je da danas - u smislu "u poslednjih nekoliko godina" - uticaj profesionalnih recenzenata opada, ali opet imamo vidan uticaj korisničkih ocena (a šta je "word of mouth" nego vrsta toga?) koje zauzimaju to mesto. Ima tu i drugih faktora, naravno, kao što je privrženost franšizi - ili, u manjoj meri, studiju - pa uticaj reklamiranja, pa uticaj strimera (ne nužno tim redom), i još verovatno svašta nešto, ali ipak dosta puta čujem od ljudi da su na slepo kupili neku igru prvih dana prodaje "zbog dobrih ocena". Dobre prodaje No Man's Sky (na samom početku, ili čak još pre njega  ) i Civ VI su dokaz da ljudi većinski ne čekaju na zakrpe.

I šta sa njima? Pa ti si prvi koji se žališ da ne možeš da ih čekaš, iako znaš da bi trebalo?  :wink:  I daleko si od jedinog - čak bih rekao da si sa većinom. A da se igre menjaju i doteruju (iako ne uvek nužno na bolje), istina. To valjda svi znamo. Zato je šteta što Metakritičar računa samo prve prikaze. S druge strane, mnogi recenzenti (i Čik među njima) su itekako svesni tog problema, i svaki put to naglašavaju. Dakle, sve ovo što sam do sada rekao o novoj Civilizaciji, odnosilo se na prvi oblik.


Jer ja lično nisam spreman da nagrađujem divelopere (i izdavače) koji mi naplaćuju da radim QA za njih. Ovde sledi metaforički pogled ka Bethesdi ...  :roll:  Tehničke mane se mogu otkloniti, kao i balans, ali propusti u osnovi dizajna malo teže. Recimo, Civ VI je dizajniran sa idejom o 1UPT (one unit per tile) kao osnovom, a kompjuter očigledno ne razume taj sistem, i ne ume da igra sa njim. Dakle, ako kažeš da AI nije bitan, onda ni 1UPT nije bitan, i Firaxis će moći da ga izbaci (i vrati se na "stacks of doom", ili smisli neki hibridni sistem), jer to je lakše nego razviti dobar AI, ali to će se desiti malo sutra, jer, kao što reče jedan ljubitelj Civilizacije na ovom forumu, ljudi vole da pomeraju čovečuljke po mapi/tabli (mada je on, paradoksalno, to uperio protiv fanova drugih strateških igara).


Edit: kao i igre, i moje poruke se menjaju dok im vreme to dozvoljava, pa je najbolje čitati ih nešto posle prvog objavljivanja.  :lol:


A, u vezi toga, doterivanje igara posle prvog objavljivanja pred publikom nije ono što ih razlikuje od (ostalih?) formi umetnosti. To si imao i u oralnoj pripovedačkoj tradiciji, a i u klasičnoj (izvođačkoj) muzici (i ko zna gde još, ali ovo su prve stvari koje su mi pale na pamet).
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #125 on: 16-12-2016, 10:33:16 »
"Pa ti si prvi koji se žališ da ne možeš da ih čekaš, iako znaš da bi trebalo?  :wink:  I daleko si od jedinog"

Ja sam na kraju odigrao oko sat i po Civ VI :lol: I od tada ne stižem da igram ništa :( :cry:
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #126 on: 26-12-2016, 08:52:29 »
Drugari, ja se nadam da je okej da nekakvu provizornu Sagitinu listu i diskusiju o igri godine ostavimo za rane januarske dane? Tako smo radili i prošle godine, plus, meni treba još nekoliko dana da makar okusim neke od notabilnih igara ove godine (naravno, to ne znači da ću poigrati Planet Coaster ili Civ VI ove nedlje, sorry  :( ) ne bih li bio u stanju da nešto razumno napišem ovde o svemu...


U međuvremenu, evo kako Rik Lejn mudro piše o tome šta je karakterisalo ovu godinu u igrama, izmaštavši prigodni neologizam "clutterpunk":

2016 was all about the little details

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #127 on: 26-12-2016, 09:11:25 »
Ja sam planirao da 31. decembra, ako mi se ne bude igralo ništa, napišem nešto na temu "Godina u jedinom relevantnom žanru igara", ali ništa ne obećavam.  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #128 on: 26-12-2016, 09:13:29 »
S obzirom da mi je sinoć Steam prijavio da i dalje igraš Pillars of Eternity slobodno možeš da napišeš i "Decenija u jedinom relevantnom žanru igara" ako budeš imao snage  :lol:

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #129 on: 26-12-2016, 09:25:16 »
To bi se zapravo zvalo "Decenija u jedinoj relevantnoj igri".  :lol:

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.557
Re: Igra godine
« Reply #130 on: 27-12-2016, 13:22:03 »
арс четника избацила своју листу најбољих у 2016.

Quote
20. Abzû
Platforms: Windows, PS4
Release Date: August 2
Developer: Giant Squid

At launch, we heard comparisons between underwater adventure Abzû and thatgamecompany's Journey and Flower. And sure, these are all games that value exploration and atmosphere over skill-based challenges and bloody death screens. But Abzû exists in its own beautiful underwater realm and is all the better for it.
This is a game that skillfully captures the mystery and wonder of exploring the world's oceans, from the technicolor splendor of a bustling coral reef to the terrifying blackness of a deep abyss. There's no health bar to worry about or complex button combinations to master—in fact, there's just a single button used to interact with ocean inhabitants. While there are a few puzzles to solve, they're simple enough as to not interfere with the journey.
Abzû's best moments are to be found in its aesthetic accomplishments: oceanic whitetip sharks, eagle rays, lionfish, great pulsing jellyfish, and thousands of other species that swirl through the water. Or the hieroglyph-hewn underwater temples and futuristic props that bring a mechanical balance to the undisturbed pockets of nature.
Abzû offers the chance to explore the unknown, a beautiful audio-visual treat that's light on challenge but big on wonder.
-Mark Walton

19. Atlas Reactor
Platform: Windows
Release Date: October 6
Developer: Trion Worlds

In spite of countless attempts to play and watch the industry’s big MOBA offerings, I have always failed to get hooked. I’m too old for this, I find myself thinking, and I can’t keep up with so much frantic mouse-over-the-map strategy action. But I love many of the games' concepts: team-based map control with gameplay twists offered by wildly different heroes. I’ve waited for a MOBA-like game to show up and sweep me off my skeptical feet.
This year’s Atlas Reactor has done exactly that. This free-to-play, turn-based tactical combat game finishes what games like Frozen Synapse started.
Players in Atlas Reactor's four-on-four team battles get 20 seconds per round to plot out actions (move, dodge, buff, attack, heal, and more), all clicked onto the map, XCOM-style. Then, all eight characters execute their command lists simultaneously, with certain actions always happening before others (green, then yellow, then red). The trick, then, is to coordinate each round’s actions with teammates and predict what opposing forces might do.
Will the opposing brute hoist up a giant shield this round? Can we take advantage of certain characters’ super moves recharging? The game’s still pretty fresh, and it clearly has room for a bigger roster of heroes, but each of its matches is already rich with out-of-nowhere comeback potential.
-Sam Machkovech

18. Really Bad Chess
Platform: iOS
Release Date: October 13
Developer: stfj

Like any good fan of strategy games, I went through a chess phase in grade school. I got pretty good for a novice but stopped right around the point where getting better would require memorizing the "best" sequence of play in countless common opening and closing situations. Seeing the same basic sequences of moves over and over again at the start of a game was kind of the opposite of the free-wheeling, exploratory learning process that got me into chess in the first place.
Really Bad Chess brings that early feeling back with one simple rule change: randomizing the pieces (both type and location) at the start of each game. Suddenly, that simple opening king's pawn move isn't an option anymore, because there isn't a king's pawn anymore. Instead, you have to study the board intently before you touch a single piece, figuring out how best to break through the unfamiliar defenses on the other side of the board while still keeping your own king safe. The constant need to develop new strategies and see new openings brings new life to what had been a ridiculously staid game.
Through a simple ranking system, Really Bad Chess takes you through computer opponents that start off at a tremendous disadvantage but end up with much better pieces than you as you rise through the ranks. These higher levels can feel ridiculously unbalanced, but it's incredibly satisfying when you somehow find a way to push a positional advantage against a much better-equipped opponent. And if you lose those matches—well, it's not called Really Fair Chess, after all. Despite some occasional issues with the AI (both in terms of move choice and speed), Really Bad Chess awakened the latent chess player within me after decades of dormancy.
-Kyle Orland

17. Hitman
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: March 11
Developer: IO Interactive

Only Hitman allows you to dress up like a supermodel, walk the runway, and then use that disguise to poison a despicable socialite. Only Hitman features a button prompt that reads "Press X to Give Massage" as a prelude to snapping a corrupt banker's neck. Only Hitman would give you an exploding golf ball intended for a tee time surprise, then practically force you to chuck it at the target's face in a blind panic, and then have that work flawlessly.
This year's always-surprising Hitman game (simply titled Hitman) made the most of its ridiculous scripted encounters and provided the tools for players to make their own murderous hijinks. Challenges like Elusive Targets—which appear for a set amount of real-world time, then disappear forever—and level-specific upgrades help keep players coming back to the episodic game.
The incredible depth and breadth of content aside, every single level in the new Hitman is packed with its own secrets to twist up in knots and weaponize. The clockwork paths of the assassination targets can be diverted, paused, and cut off by the player to create the perfect chance to strike. Just make sure you don't alert security. Agent 47 works much better in secrecy than under fire.
-Steven Strom

16. Civilization VI
Platform: Windows, Mac
Release Date: October 21
Developer: Firaxis

It's hard to talk about a Civilization game so soon after release. Updates and expansions will surely make Civilization VI into something even greater than what it currently is—just as they've done for the last decade of the series.
Even so, this is one hell of a start. The newest Civilization is probably as mechanically dense a starting point as the series has yet seen. This makes sense, since it weaves together ideas cultivated throughout the franchise's lifespan. The total effect is something that feels both like a launch pad for new content, ideas, and systems, as well as the most complete Civilization release ever.
- Steven Strom

15. Inside
Platform: Windows, Xbox One
Release Date: June 29
Developer: Playdead

You may see Inside as a return to the mid-'00s era of puzzle-platformer games. If so, you’re very, very wrong. Its predecessor, Limbo, got lumped into the same category in 2010, but while that game had a few clever puzzles, it was more successful as an interactive, mood-filled story.
Inside lands on this list because it focuses much more on captivating players with mood and aesthetics than with mechanics and puzzles. The game does require more thinking and effort than some smartphone crapware, but it may not satisfy anyone looking for a traditional game experience. (Quick tip: those players should hightail it to 2016’s most clever offering in the genre, Four-Sided Fantasy).
Playdead's switch in game-design focus was absolutely the right design call, because Inside is a masterwork of interactive storytelling—and of tying players into its narrative via simple, clean controls. You might not let a film or book get away with being this vague and confusing, but Inside’s journey is absolutely more enthralling than its destination. (And I say that knowing how memorable its near-final twist will be among gamers for years to come.)
-Sam Machkovech

14. Thumper
Platform: Windows, PS4/PSVR
Release Date: October 10
Developer: Drool

Part rhythm game, part ethereal futuristic sci-fi racer, part Zen meditation on the nature of rhythm, Thumper is the most complex "simple" game to be released this year. It's an extremely abstract tale of a silvery scarab sliding down a narrow track. You just press a single button to "thump" in time with the music, occasionally tilting the analog stick to turn along curving walls or holding the button to jump over hazards.
The lack of complexity and artifice lets you get engrossed by Thumper's all-encompassing sights and sounds, losing yourself in a zone of pure reflex and unconscious connection with the rhythm. Of all the games on this year's list, Thumper is the one I felt most deeply down in my guts as I played. Between the bass-heavy thumps of the music and sound effect cues, the subtle but effective controller vibrations, and especially the all-encompassing grandeur of the PlayStation VR view, something came together to give the game a solid and weighty texture unmatched by anything else.
That weighty uniqueness sticks with you long after you put down the controller. Thumper is utterly impossible to compare directly to any other single game out there, and it stands out from the tired crowd of familiar gaming archetypes nicely. Plug in and lose yourself to the power of the beat.
-Kyle Orland

13. Final Fantasy XV
Platform: PS4, Xbox One
Release Date: November 29
Developer: Square Enix

Sometimes you have to appreciate a game that just goes for something, even if it doesn't completely stick the landing.
Final Fantasy XV is one such game. As a coherent story of four men against the world, it will leave most players lost (at least until the next big patch tries to clarify the messy story). As an emotionally resonant road trip simulator that makes you care about the quartet in spite of everything, there's nothing else quite like it.
It's a game full of small ideas that add up to more than their sum. Hunting monsters earns money that can be spent on ingredients; that can be made into excruciatingly photorealistic food; that keeps your quartet hearty as it traverses the open world. And it happens as one member catalogs the journey in photographs.
The story that developer Square Enix wrote might not make much sense, but the one that you the player discover in repeating that loop is more than worth the price of admission.
-Steven Strom

12. Planet Coaster
Platform: Windows
Release Date: November 17
Developer: Frontier Developments

With the AAA landscape dominated as usual by a combination of blood, death, murder, war, and spaceships, Planet Coaster stands out. It’s not an epic adventure across time or an FPS gore-fest or even an MMPORPG. Instead, it’s a throwback to a type of game that’s sadly under-represented in the current gaming market—the theme park simulator.
With Planet Coaster, Frontier has managed to create a thing of pure joy. The game calls up memories of countless hours sitting in front of Roller Coaster Tycoon and Theme Park, creating coasters and meticulously planning out a park. But if the idea of a modern park sim is enough to get you in the door, the game's endless customization options are enough to keep you there, with tools to create some absolutely stunning parks and rides. (Players looking for an experience that focuses a little harder on the sim aspect of the game can also look to the well-made Parkitect to scratch that itch.)
The game's bold visuals and striking sound design don't hurt, either. The entire Planet Coaster package has been crafted with an almost disarming honesty; the game seems to want you to enjoy it. There's a real sense of apparent delight at work here, and the game is imbued with an earnestness and total lack of cynicism that is almost overwhelming—in a good way.
-Lee Hutchinson

11. Titanfall 2
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: October 28
Developer: Respawn

Titanfall 2 doesn't mess around. Anyone who played the game's single-player campaign can recall "that moment," when a particular level flips everything you thought you were going to see on its head. The game is full of "those moments," where the developers at Respawn show their willingness to introduce new concepts, only to discard them an hour later, well before they get stale.
Those constant surprises keep the game's short single-player campaign fresh throughout, and that's before you even dig into the multiplayer. Here you have most of the original game's flair for high-speed, parkour-inspired first-person shooting, plus a buffet of new maps, modes, and loadouts.
Meanwhile, smart but small changes—like the ability to tear out enemy robots' batteries and repower your own machine—add a dimension of intensity you can't find in the original, much less any other shooter on the market. Of course it doesn't hurt that getting into and out of giant robots to fight others still hasn't grown old.
-Steven Strom

10. Dark Souls 3
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: October 28
Developer: Respawn

At this point, From Software—maker of the third-person action-RPG Souls series as well as the excellent PS4-exclusive Bloodborne—has perfected pain and punishment. You know what you're getting when you play a From Software game: relentless combat, spectacular bosses, and a whole load of death screens.
No, Dark Souls 3 isn't a huge step forward for the series, but what small changes it makes are largely for the better. The visuals are greatly improved, the story is more interesting, and the very deliberate combat has been refined to near perfection. This is not a game where you can rush into combat and bash a few buttons, but one where considered trial and error is the key to success. It's about learning patterns, about discovering weaknesses, and about staying as patient as possible in the face of seemingly impossible challenges.
If that sounds like too much work, then Dark Souls 3 definitely isn't for you. But if you can stomach the dedication required to master its combat and learn its levels (even the first level can take several hours and dozens of attempts to finish if you're not careful), few games out there feel as rewarding.
-Mark Walton

9. Deus Ex: Mankind Divided
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: August 23
Developer: Eidos Montreal

It’s astounding enough that 2011’s Deus Ex: Human Revolution turned out as well as it did. The checklist didn’t look good: a new design team far removed from the series’ creators at Ion Storm Austin; a focus on console-friendly controls; another seemingly gruff-and-generic lead character in a big-budget video game.
What’s crazier is that the sequel, which appeared in late 2016 with very little hype, wound up being such a thoughtfully crafted and content-loaded follow-up, thus cementing Eidos Montreal’s status as masters of the stealth-RPG genre (and, quite honestly, taking a lot of air out of Dishonored 2’s sails). The game’s masterful design is evident enough in a single playthrough, but should you try double-dipping through this campaign, you’ll really see just how many branching paths and sheets of dialogue have been built into Adam Jensen’s return to augmented Eastern Europe. (And you’ll probably want to double-dip, since the campaign does wrap a little suddenly.)
Series fans have argued over the merits of this game's additional “Breach” mode, but I was (and still am) charmed by its deliberate choice to favor quick-burst missions. Adam Jensen’s suite of stealthy and murderous actions adapt well to this mode, and I was happy to see Eidos flex the comfortable control scheme's muscles with this sharply designed mini-campaign.
-Sam Machkovech

8. XCOM 2
Platform: Windows, Mac, Linux
Release Date: February 5
Developer: Firaxis

Of all the great video game protagonists I shepherded through campaigns in 2016, none are quite so close to my heart as my core squad of alien-busters in XCOM 2. Jeff “Apple Pie” Adams, Chiumbo “Hold Up” Okoro, Jane “Wildling” Kelly, Frida “Blau” Richter, Silvio “Deadlock” Bianchi—these are the heroes I remember most as the year closes out.
And that’s no accident. As we pointed out in our review of the game, XCOM 2 does a tremendous job of connecting you emotionally with your soldiers. A huge array of cosmetic customization options and a cool “personality” setting ensures that your squaddies are all your own. This makes it all the more tense when battles start going against you—and all the more devastating when one of your soldiers dies (I never save-scummed, honest).
XCOM 2’s setting, which flips the script on 2012’s Enemy Unknown, provides for some interesting gameplay tweaks. The aliens who attacked Earth in the last game have won, and XCOM has become a resistance movement fighting against the occupation. Your squad starts the majority of missions in stealth—you’re getting the drop on the aliens this time—and a turn timer on most missions keeps you from overly defensive turtling. The result is a much more urgent and tense take on the already excellent tactical battles from the previous game.
The strategy layer is also much improved and streamlined. Here, too, the thematic switcheroo works wonders; you’re working against the clock to investigate and disrupt the Avatar Project, a mysterious program whose end goal spells certain doom for humanity. You can’t just sit back and buff up your soldiers to nigh-unkillable status; the game’s urgency encourages aggression and decisive crisis management.
Although the game launched with some truly horrendous performance problems on even high-end hardware, the fact that I hardly even noticed during play is a testament to XCOM 2’s completely engrossing gameplay.
-Aaron Zimmerman

7. Battlefield 1
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: October 18
Developer: DICE

A word of warning: DICE’s latest shooter uses World War 1 as window dressing, as opposed to source material for the most authentic 1920s war-sim game ever made. For some history-loving gamers, that might be too big a stretch (they may be happier hunkering down with Verdun, a trench-warfare sim game on PC). FPS fans willing to suspend disbelief about firing rates, reload speeds, and tank durability, however, are in for a pretty good bit of genre comfort food here.
"Comfort” is a funny choice of word, though. That’s because Battlefield 1 is built to amaze and astound, thanks to enormous battling maps, unbelievable visual rendering techniques, and a sublimely balanced slate of weapon and machinery options for soldiers. You’ll get fabulous performance playing this on a modern console, sure, but PC players can crank the settings up even further on attainable gaming PCs to see Battlefield 1 as it was meant to be played.
Ideally, you’ll romp through the game’s Operations mode for multi-map super-war combat, which combines all of the Battlefield series mainstays—enormous battling arenas, satisfying multi-tier strategy options, and serious asymmetrical combat payoffs—into a veritable “greatest Battlefield hits” kind of experience. Across-the-board slowdowns in weapon and machine performance are meant to reflect the game’s WW1 era, and while they’re not wholly accurate, they add a good touch of gristle to so much bombast.
-Sam Machkovech

6. Uncharted 4
Platform: PS4
Release Date: May 10
Developer: Naughty Dog

The final chapter of Nathan Drake's long-running saga (unless the ending was a complete head fake), Uncharted 4 does about as good a job as you could expect wrapping up the smooth-as-silk action series with a bow.
The plot is as ridiculous as usual, made even more so with scenery-chewing villains and a long-lost brother storyline straight out of the worst soap operas. Naughty Dog manages to smooth out the rough edges, though, with the usual sharp, banter-filled writing, excellent vocal performances, and some heartfelt storylines that touch on the strain Drake's adventuring puts on his personal life.
Climbing, sneaking, and shooting through mountainous forest ruins hasn't changed significantly from the successful formula of previous Uncharted games. Still, the addition of vehicle exploration sequences, rope swings, and a new stealthy enemy marking system mixes things up nicely. The extra processing power of the PlayStation 4 (and especially the PS4 Pro) also means those intricately constructed ruins are more breathtaking than ever.
In closing out Nathan Drake's story, it feels like Naughty Dog has finally crafted the smooth interactive action movie that it has been shooting for since the first Uncharted game. It's not a game that will revolutionize interactive storytelling, or even stick with you very long after it's done, but it's a perfectly constructed thrill ride nonetheless.
-Kyle Orland

5. Dishonored 2
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: November 11
Developer: Arkane Studios

Dishonored 2 didn't break new ground in interactive storytelling, and it didn't do anything new with its first-person stealth. What it did do, however, was expertly bring together a mix of tried-and-true mechanics and wonderful level design to create a game that simply relishes being a game. There's no pandering to accessibility in Dishonored 2. You're given a set of tools, a problem to solve, and are expected to just get on with it.
And boy, is it fun to just get on with it. Whether you choose to play as series stalwart Corvo Attano or his empress daughter Emily Kaldwin, each of the special powers you're given—from the ability to warp instantaneously to the ability to summon a swarm of rats that can eat your enemies alive—has been masterfully designed. Combined with physical melee attacks and a few pistols, you can chain together intricate YouTube-worthy combos that are wonderfully satisfying to perform and a joy to watch.
Coupled with a gorgeous watercolor aesthetic and some truly ingenious level design—the mechanical mansion of madcap inventor Kirin Jindos is a technical marvel—what few flaws Dishonored 2 has are easy to overlook. This is one of the finest stealth games ever made, one that serves only those skillful enough to master its many mechanisms. If you fancy a challenge, this one is a no-brainer.
-Mark Walтon

4. Doom
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: May 12
Developer: id software

First off, forget the story. The "demons take over a near-future interplanetary mining operation" tale is nonsensical and well worth (literally) running past every chance you get. Look past the general aesthetics, too, which are ripped from the same seventh-grade Satanist's notebook as the original Doom.
Ignore those weak points and the new Doom provides adrenaline-soaked, twitch-reaction firefights that do a service to the series' decades-old namesake. The game is a collection of self-contained battles where hordes of varied enemies swarm together mercilessly, with convincing animation that reacts perfectly to the surroundings. You're forced to keep constantly moving around some well-designed battle spaces, making heavy use of the third dimension (and a satisfying double jump) to stay just barely ahead of the demons encroaching from all directions.
It's smooth-as-silk shooting at its finest, and despite some customizable weapons and secrets to find hidden in its labyrinthine corridors, it avoids being bogged down by the kind of endless cruft that has infected a lot of modern first-person shooters. By putting a fresh coat of paint on unvarnished first-person shooter design, the new Doom is a testament to the core appeal of the game that popularized the genre over two decades ago.
-Kyle Orland

3. The Witness
Platform: Windows, PS4
Release Date: January 26
Developer: Thekla, Inc.

A video game’s mechanics and visuals have historically been rated in separate categories because, for all intents and purposes, they’re different things. High frame rates or other technological feats may fuel a game’s speed or twitchiness, and aesthetics matter when pushing a game’s mood and emotional impact. If you really wanted to, you could fill Quake III Arena with big-eyed puppies or change the colors and character models of Tomb Raider, and you’d still be able to play essentially the same game.
The Witness tops my personal list for 2016 (and maybe even the past few years) because of how wonderfully it subverts this gaming assumption. This puzzle game’s aesthetics and mechanics are intertwined in ways I haven’t seen since Super Mario 64 kickstarted the 3D-platforming genre. The Witness takes known elements and invents an entirely new gameplay experience with them.
The game starts on a Myst-like puzzle island, only to out itself as a Metroidvania in which players don’t collect items or weapons but logistical knowledge, using it to unlock the game’s figurative and literal doors. Even better, there’s another game hidden inside the environment of that game (though describing how would spoil things a bit).
The game's systems rely heavily on their specific view of the island, which wows with striking, impressionistic, light-filled art direction. This long after the game’s January release, I still get chills every time I recall the game’s major puzzle-solving moments, and I still clearly remember its weird and unclear drips of plot and meaning.
-Sam Machkovech

2. Superhot (and Superhot VR)
Platform: Windows, Mac, Linux, Xbox One
Release Date: February 25
Developer: Superhot Team

Reading a basic description of Superhot—a first-person shooter where enemies and bullets only move when you do—it sounds like a gimmicky, one-note take on an already saturated genre. When you play it, though, you'll find that one small change turns the entire genre on its head, transforming a twitchy action game into more of a carefully thought out three-dimensional puzzle, where every move has to be carefully considered based on risks and rewards.
The ability to sidestep bullets and watch them in midair makes you feel a bit like a superhero, and the need to throw guns at your attackers when you run out of limited ammo makes you feel like an action movie star. Past the carefully crafted gunplay-as-puzzle situations, though, there's a mind-bending frame story that cleverly combines the ASCII-art imagery of the warez scene with a techno-dystopian, VR-infused future.
Speaking of virtual reality, the recently released VR version of Superhot takes the concept to another level. With every real-world motion increasing the risk from oncoming attackers, you have to control your body like a Zen master, moving gently through a world full of encroaching violence. Even reaching for a gun or swiveling your head to look for new enemies becomes a risk you'll need to weigh against the prospect of a bullet flying right at your face.
The biggest problem with Superhot and its VR extension is that they're over much too soon and leave a lot of gameplay possibilities on the floor. With any luck, we'll see even more of this evocative world and unique gameplay style in the coming year.
-Kyle Orland

1. Overwatch
Platform: Windows, PS4, Xbox One
Release Date: May 23
Developer: Blizzard

In a year when everyone on staff seemed to champion their own quirky idea of what qualifies as the best game, Overwatch was the one that everyone seemed to agree on. Blizzard's character-filled, team-based take on the first-person shooter genre is just effortlessly fun and exciting in a way that seems to appeal across many particular tastes.
A big part of that is the characters themselves, brimming with colorful and highly identifiable designs that seem like cartoons come to life. With 21 selectable classes at launch, and more since, the sheer range of play styles available means every type of player can find a role, from healers and tanks to snipers and turret-builders to, uh, ice-wall-planting, opponent-freezing griefers (hi, Mei).
The game design encourages you to use a wide variety of these characters, switching up your team lineup mid-match to poke at perceived weaknesses on the opposing side. The objectives, too, go beyond the usual team deathmatch and capture-the-flag standards to encourage teams to stick together and really work toward an easily identifiable objective. The fact that so many Overwatch matches come down to the wire or end in an overtime fracas shows that Blizzard balanced the game's see-saw challenges and maps quite well.
In his early impressions of Overwatch, Steven Strom summed up the game with one word: "friendly." In an age where shooters seems imposingly weighted down by overdesigned features and extraneous "realism," it's nice to see a simple, focused, team-based shooter bring the friendliness back.
-Kyle Orland

...barcode never lies
FLA

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Igra godine
« Reply #131 on: 27-12-2016, 21:08:10 »
До краја седмице вјерујем да ћу и ја бити у прилици да поставим своју листу најбољих игара године... хиљаду деветсто осамдесете.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #132 on: 27-12-2016, 21:13:36 »
Pa, s obzirom da trenutno igraš Rogue koja je te godine nastala, ima smisla.  :lol:  Mada su te godine izašle i Battle Zone i Zork I. Solidno istorijski važne igre   :-|  Razume se, igra godine ipak mora, bez trunke sumnje biti Pac-Man.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #133 on: 09-01-2017, 15:33:01 »
 Hoćemo li onda da napravimo i pregled igračke 2016. godine? Hoćemo. Malo kasnimo ovog puta, ali to je zato što je božić pao za vikend a ja sam se neplanirano zakopao igrajući Let it Die daleko više nego što sam planirao. Dobro, to ja sad tvrdim da sam išta planirao a svi znamo da nisam, u svakom slučaju, evo mene, evo vas, rat Srbima, i da vidimo na šta je ličila 2016. godina i šta je igra godine (spojler: Dum, naravno).
 
Uobičajeni disklejmeri važe i ovog puta: ovo je subjektivan osvrt, bez pretenzija na pružanje ičeg korisnog ili analitičkog, sa velikim rupama u ličnom iskustvu u pogledu naslova koji će se pominjati, te velikim predrasudama koje utiču i na finalne stavove. Kriterijumi su, kao i pre: da je igra prvi put na zapadnom tržištu izašla između 1. januara i 31. Decembra 2016. godine, mada, nismo fašisti, ljucki je da se uključi i po koja igra iz 2015. godine izašla u njenim poslednjim danima koju niko i nije igrao 2015. godine (konkretno, samo jedna, ali vredna). Naravno, gledamo da obuhvatimo što je moguće više platformi, svesni da mnogi ljudi koji ovo čitaju imaju pristupa samo nekima od njih. Opet, razume se, mnoge platforme su izvan i našeg domašaja, ja na primer nisam ništa igrao na mobilnim platformama a da je izašlo 2016. godine, sem što sam asistirao ženi  borbama u Pokemon GO... Hoću da kažem, ovaj pregled nije i ne može biti objektivan, pa je najbolje da se shvata kao puka orijentacija, uz nadu da će upućeniji i analitičniji moći da dodaju još važnih ili dobrih naslova ili da obrazlože zašto su već pomenuti naslovi dobri, bitni ili pogrešno opisani od moje strane :lol:  Takođe, gledaću da svaku od igara koje sam lično igrao i posedujem video-futidž koji to ilustruje, snabdem linkom iz koga se može videti kako to izgleda. Linkovi će biti sakriveni iza tinyurl kontrakcija da nas Sagitina tvrdoglava skripta ne bi počastila desetinama embedovanih JuTjub objekata koji bi ovu stranicu učinili neučitljivom vo vjeki vjekov a Zakk bi mi bombardovao kuću iz orbite. Razume se, u nekim slučajevima sam igru legitimno igrao ali ne posedujem tehnologiju da istu zabeležim u video formatu (uglavnom igre za Wii U, Nintendo 3DS i, heh, Vitu...) pa ću, tamo gde je to opravdano, uključiti video materijal koji su napravili drugi, od mene spretniji i sigurno u svakom pogledu bolji ljudi.
 
Valja? Valja. Tekst ću, jer je predugačak, podeliti u više postova.
 
Ako smo to stvaili ad akta, evo jedne kratke meditacije o 2016. godini u igrama generalno. Šta ju je obeležilo?

 -         Rekao bih da za 2016. godinu može da se kaže da je ona prva u kojoj se koncept „igre kao servis“ utemeljio kao prirodan, dakle nešto što su „normalni“ igrači ne samo prihvatili bez škrguta gnevnih zuba već i sa pozitivnom dispozicijom. Delom je to jer se digitalna distribucija već ustalila kao uobičajen način propagacije softvera – Steam je u ovome odigrao veliku ulogu, mobilni telefoni takođe, ali su i konzolni gospodari pomalo uglancali svoje download servise pa je sada actually moguće igru zaigrati dok se na još daunlouduje, na primer Let it Die sam igrao već sa 10 skinutih gigabajta od 48 koliko je na kraju sletelo na moj hard – ali delom i zato što su developeri i izdavači uspeli da se otrgnu kandžama najgorih mobile gaming tendencija i pronašli načine da se igrač oseća zapravo USLUŽENO svaki put kada se vrati igri koju igra mesecima, a ne samo elegantno opljačkano. Rezultat ove suptilne, ali neizbežne promene je da su mnoge najbolje igre iz 2016. godine zapravo naslovi izašli prethodnih godina. Koliko je ljudi ove godine uredno ljuštilo Destiny i GTA Online, potpuno zadovoljno dotokom njihovih novih sadržaja i socijalnim iskustvom koje su ove igre nastavile da pružaju, zaobilazeći pretendente u likovima Battleborn ili, eh, Titanfall 2? Mnogo. Milioni, actually, a razlika između ovih igara i MMO igara iz vremena prošlih je svakako u odsustvu pretplatničkog jarma ali i u pomenutim pametnijim načinima da se free to play ili, već, low cost to play a lot dizajn približi igračima, da se matematika velikih brojeva podesi tako da svi na kraju budu srećni, da se skinerove kutije jako dobro maskiraju ispod naslaga prjateljski nastrojenih mehanika koje igraču daju mnogo više nego što, naizgled od njega traže. Kraj godine je obeležio iznenađujuće solidan uspeh Grasshopperove Let it Die (koju ja poslednjih nekoliko dana izgleda pominjem u svakom postu) koja je uspela da sažme čitav ovaj pristup kombinujući intrigantno zapetljan free to play dizajn sa dobro shvaćenim Dark-Souls-sreće-Roguelike kolopletom mehanika, dosoljavajući sve za Grasshopper karakterističnim J-pankerskim estetskim značajkama tako da se u zbiru dobije igra u kojoj u jednom trenutku pomislite „To je to, ovo je mesto na kome počinju da me muzu za pare mamuimjebem prodanu“ a onda 130 minuta kasnije shvatite da niste ni jednom poginuli, da ste otvorili nekoliko novih spratova, pobili užasnu količinu neprijatelja, natovarili se opremom i materijalima koje niste mogli ni da sanjate i da ste potpuno zaboravili da je ovo igra koju ste dobili besplatno. True story, it happened to me.
 
 No, drugde, vredi ukazati da su i sasvim tradicionalno utemeljene igre za jednog igrača sa puno narativa uspele da naprave pristojnu tranziciju iz produkta u uslugu, od Telltaleovih novih pduhvata (Batman je, vele, zapravo odličan) pa do Witchera 3 koji je ove godine izbacio dve masivne narativne ekspanzije i mnogim ljudima je ovo igra 2016. godine.


- Sa druge strane, indiepocalypse je bila reč koja je skovana u 2015. godini ali koja je apsolutno obeležila 2016-u, njen haštag harajući tviterom kao vesnik ekstinkcije najvitalnijeg krila gejming industrije, naime, nezavisnog krila.
 
 No, treba imati u vidu i da je gejming industrija GENERALNO u neobičnoj krizi, sa budžetima koji lete u stratosferu ali i sa tiražima i zaradama koje na momente prkose razumu. Na svaki Battleborn ili, eh, Titanfall 2, ili, što da ne, The Division, skupe visokoprofilne projekte koji su iskrvarili mnogo više para nego što su zaradili, dobili smo i po jedan Overwatch ili, gulp, Ratchet & Clank, ispolirane produkte za masovnu publiku koji su zaradili grdne pare i istovremeno izbegli da vređaju ičiju inteligenciju. Nezavisni proizvođači su ovde, razume se, u posebnim problemima, digitalna distribucija koja je od nekolicine njih napravila milionere (skoro pa preko noći) i učinila da se konzolni proizvođači bore za njihovu naklonost kao ljubomorni udvarači naoružani kuburama i naoštrenim rapirima, ta ista digitalna distribucija je u 2016. godini donela i apokalipsu na (skoro) svačiji prag. U velikoj meri ovde je „kriv“ Valve čiji je Steam postao gotovo potpuno nekontrolisana buvlja pijaca igara koje svi prave i prodaju ih u ma kojoj formi, gušeći kvalitet bujicom ne samo mediokritetstva već i čistih prevara, gomilama igara sa kopipejstovanim fabričkim asetima i survajvl ili menadžment mehanikama kompletno (i, dakako, besramno) pokupljenim iz drugih, originalnijih igara. Ono što je već nekoliko godina problem na mobilnim platformama ove godine je postalo ozbiljan problem i na Steamu i sam podatak da je 40% od svih igara koje na Steamu možete kupiti izašlo tokom 2016. godine bi trebalo da ukazuje na razmere tog problema.
 
 Valve jeste napravio nekoliko slabašnih pokušaja da ovo donekle ublaži i usmeri, ali njihovi pokušaji totalne demokratije (greenlight, tagovi, ocene) su posrnuli pred silinom ljudske dovitljivosti i, cenimo, bangladeških klikfarmi, a cela inicijativa sa Steam kuratorima kao da je napuštena od strane svih umešanih mnogo pre isteka godine...
 
 No, baš kad sve počne da izgleda kao da nema nikakve nade, setimo se da je u 2016. godini GOMILA odličnih indie igara razbila na Steamu, od nesrećnog ali vrlo uspelog No Man’s Sky, preko intrigantnog Hyper Light Drifter, izazovnog Darkest Dungeon i dugo očekivanog Firewatch pa sve do iz-mrtvog-ugla-naletelog Stardew Valley koji je u prašini iza sebe ostavio mnoge skupe proizvode mnogih AAA izdavača. Istovremeno, indie igre i dalje imaju veoma gospodski tretman na konzolama pa se za sada može reći da su vesti o njihovoj nasilnoj smrti ipak preuranjene glasine. Ali valja držati oko na celom tom problemu.


-          Da li živimo u najuspešnijoj konzolnoj generaciji ili na samom početku post-konzolne ere civilizacije? Odgovor na ovo pitanje ni jednog normalnog čoveka zapravo ni ne interesuje, ali, eto, prvi je radni dan u ovoj godini, ko je od nas uopšte normalan? Takođe, odgovor na ovo pitanje mnogo zavisi od toga kome pitanje postavljate, i u kom ste ga momentu uhvatili.
 
 Sony je nastavio sa apsurdno dobrom prodajom Playstation 4 i što se njih tiče, konzola je dobar biznis – zapravo jedini izdržljivo dobar biznis ove gigantske firme u poslednjih pola decenije – do te mere da su na tržište izbacili neobjašnjivo neprimamljivu Pro verziju PS4 koju je DušMan kupio i pored toga što sam potrošio najmanje 30 minuta mog skupog telefonskog vremena da mu objasnim zašto je to loša ideja. Što se Majkrosofta tiče, oni su prestali da uopšte obavljuju koliko se Xboxova prodalo jer ih je sramota od šerholdera, rebrendirali Xbox kao servis koji možete trošiti i preko PC-ja i ko jebe te konzole, njihovo je vreme prošlo, pa tko još živi u tom nekom devetnestom veku molim vas, ali su onda izbacili slim model Xbox One koji je uspešan i nastavili da udaraju u talambase kako ove jeseni dolazeći Xbox Scorpio ima da bude najmoćnija konzola ikada napravljena. Baš... lepo. U međuvremenu Satja Nadela verovatno ni ne čita izveštaje Xbox divizije kad mu se pošalje pregled poslovanja jer je to sve prašina u odnosu na planine novca koje Majkrosoft navlači na ime operativnog sistema. Sa svoje strane, Nintendo je imao... pa... sramotnu godinu, sa prodajom Wii U koja je maltene potpuno stala, te sa najavama Switcha koje su još uvek relativno oprezne i više se bave pravilnim brendiranjem nego konkretnim objašnjenjima šta ćemo na toj konzoli zapravo igrati i koliko će baterija actually da potraje kad krenemo u štetu... Srpska Nova Godina doneće više detalja o ovoj konzoli pa ostaje da pričekamo...
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #134 on: 09-01-2017, 15:34:52 »
 Dobro, hajde onda da prođemo i kroz igre godine. Da bi stvari bile lakše, probaću da ih razdelim po žanrovima, mada, naravno, to je ponekad sasvim nemoguće pa će tu biti smešnih zabuna i osramoćujućih promašaja. No, šta bi početak Januara bio bez malo smeha i prstohvata sramote?
 
Žanr 1: First Person Shooter
 
FPS je ionako najpopularniji žanr video igara (ako na trenutak zaboravimo sve one druge žanrove popularnije od njega poput time management games, hidden object games, MOBA games...), ali u 2016. godini FPSovi su doživeli skoro pa legitimnu renesansu. Ispostavilo se da je pomalo umornom behemotu simbolizovanom u iscrpljujućem sezonskom ratu koga svake jeseni vode Call of Duty i Battlefield bilo potrebno samo da se malo priseti svojih korena ili, čekajte, ne, da nove, dobre ideje iz ove generacije primeni na dosledan, fokusiran način, ili, uh, možda ipak da iskombinuje klasičan FPS gejmplej sa MOBA uticajima? Priznajem, teško je jednom mišlju obuhvatiti ono što se događalo u FPS orbiti 2016. godine, ali to valjda i svedoči da je žanr vitalan i dinamičan i da u njemu ima prostora za mnogo sasvim različitih pristupa, mehanika, estetika...
 
FPS igre su do nedavno skoro karikaturalno od strane širih narodnih masa percipirane kao žanr koji se pravi samo za najgore među najgorima, digitalni generator sociopata (iako svi znamo da ti ljudi zapravo igraju Dark Souls III), baziran na eksploataciji i nasilju ali ova godina je pokazala da... uh, te stvari i dalje pale.
 
I ne samo da pale nego, kad se dobro urade, zaista dobijamo igru kojoj skoro ništa drugo ne može da priđe po količini adrenalina koja se u igraču proizvede.
 
Niko nije očekivao da će Doom biti dobra igra, pogotovo posle dosta mlakog utiska koji je ostavila multiplejer beta, end jet hir vi ar: Doom napravljen od strane preostalih anonimusa u id Softwareu je svojim singl plejerom osvojio mnogaja srca i potpuno preokrenuo način na koji se danas percipiraju FPSovi. Umesto militarističke teme i razrađenih narativa, Doom se vratio primitivnoj prostoti primalnih pristupa, prezrivo izgurao narativ na samu marginu iskustva i u centar stavio apsurdno agresivnu akciju borbe protiv demonske invazije na Mars. Odbijajući da kopira mehanike originalnog Dooma ali jako dobro hvatajući njegov osećaj, Doom 2016. je akademski primer vitkog, savršeno funkcionalnog gejm dizajna koji pred-tinejdžerske akcione fantazije ne mora da skriva ispod nekoliko slojeva ironijskog odmaka. Well played indeed.
 
S druge strane, od Blizzardovog Overwatch se očekivalo mnogo i Blizzard je sa lakoćom pokazao da i dalje ima Midin dodir: sve što dotakne automatski se pozlati, pa je tako i ova onlajn ekstravaganca sa jakim MOBA uticajima ne samo postala jedan od najuspešnijih multiplejer šutera godine već je i uspela da ublaži najveći deo sociopatskih tendencija koje online FPS igre generalno podstiču u ljudima (dokazujući jednom za svagda da nisu krivi ljudi koliko dizajn) i postane bona fide fenomen među veoma širokom igračkom populacijom sa sve fan fiction, slash fiction i cosplay satelitima kakve Call of Duty nikad nije mogao ni da sanja. U sudaru sa Blizzardovim titanom (!!!) nišče igre poput  Gearboxovog Battleborn nisu, bojim se imale čemu da se nadaju bez obzira na svoje objektivne kvalitete... Na ovom forumu je igru, reklo bi se igrala samo drugarica Mirkiekshka, ali ona ju je i ozbiljno pohvalila, a ja verujem ljudima koji kidaju Dark Souls.
 
Call of Duty: Infinite Warfare je uspeo da navuče mnogo loše volje na sebe skrivanjem remasterovanog Modern Warfare iza povisokog paywalla i mada igru nisam igrao ne sumnjam da je u pitanju kompetentan mada, uprkos svemirskoj tematici, konzervativan CoD naslov. Ipak, ovo je slabije prodavana igra od prošlogodišnjeg BlOpsIII i moguće je da se u Activisionu polako razmišlja o tome šta bi trebalo da se menja u ovom godišnjem serijalu.
 
Nadam se da zaključak neće biti samo da treba slepo kopirati uspelije od sebe jer ćemo se onda uskoro daviti u igrama smeštenim u Prvi svetski rat. EA-ov Battlefield One je uspeo da proda masivnu količinu kopija i izazove solidnu količinu dobre volje svojim skoro pa respektabilnim odnosom ka velikom ratu i dobrim dizajnom. Posle Diceovog Battlefronta koji je mnogo uložio u fan service a malčice zapostavio mehaniku, vele da je BFO baš ono što je doktor prepisao. Proveriću, jednom, tokom ove godine, nadam se. No, ono što znamo je da je najbolji iz trijumvirata jesenjih militarističkih FPSova prošao najgore. Titanfall 2 ne samo da je doneo redizajniran i, na kraju se ispostavilo, upeglaniji multiplejer od originala i ne samo da se sada pojavio i na konzoli koju najveći broj ljudi ima, već je dodao i šokantno odličnu kampanju za jednog igrača koja u tih nekoliko sati non-stop akcije donosi izvrsno pucanje, neočekivano moćan platforming, ali i neke istinski inspirisane momente manipulacije vremenom. Kako su Respawn nagrađeni za ovaj podvig? Vrlo slabom prodajom. Ipak, Titanfall 2 se i dalje solidno igra online i nadam se da će se negde, dalje nizvodno, sve završiti srećno. Jer zaista, radi se o igri koja bi lako bila FPS godine da nije bilo Dooma.
 
Izašao je i Far Cry Primal: FPS bez pucanja ali sa mnogo bacanja kamenja. Nisam stigao da ga poigram, ali ne sumnjam da je dobar.
 
Na indie frontu se, siguran sam, pojavilo na stotine proceduralno generisanih FPSova, kombinacija FPS i survival igara, te militarističkih abortusa koje samo Jim Sterling može da igra i da suspregne mučninu, a i to samo zato jer ga publika sastavljena od samih sadista za to prpošno plaća putem patreona, ali Devil Daggers je jedan od dva naslova koji zavređuju pominjanje u ovom prestižnom pregledu, na ime svog destilisanja FPS iskustva u jednominutne partije ispunjene adrenalinom, znojem, suzama...
 
Drugo je, naravno, SUPERHOT, poljski FPS u kome se vreme kreće samo kad se igrač kreće, a što je osnova za gomilu interesantnih situacija u kojima adrenalinska poplava nastupa uprkos činjenici da imate gotovo potpunu kontrolu nad tempom kojim se borba odvija. Emejzing.
 
Žanr 2: Vozačke igre
 
Znam, svi sad gledaju jedni i druge i svima je na usnama isti komentar: Ali Mehmet... on ne igra vozačine...
 
I istina je da ih uglavnom ne igram, ali to ne znači da Sagitini lurkeri treba da budu uskraćeni za informacije koje željno iščekuju poslednjih devet dana kako bi snajperske nišane svojih kreditnih kartica usmerili u pravu stranu, sigurni da će igrati NAJBOLJE iz 2016. godine, a po cenama iz 2017-e. Pa je onda red da pomenemo da su se ove godine pojavile najmanje dve pažnje veoma vredne vozačke igre koje ljudi-koji-znaju hvale iz sve snage. Ili makar David Turner trubi o njima kao lud na svakom svom podkastu. Enivej, Majkrosoft je izbacio svoju ekskluzivu Forza Horizon 3 (to jest, konzolnu ekskluzivu jer je igra nabavljiva i na Windows 10 prodavnici) i vele da se njena kombinacija otvorenog sveta i solidne arkadne mehanike, plus suludo visoki produkcijski kvaliteti udružuju da pruže modernom igraču pravi mali komad raja. Sa sasvim druge strane, Francuzi su posle milion godina serijal Trackmania popeli na krštenu konzolu (pošto je svojevremeno, jedna Trackmania već urađena za Wii... danas o tome iz pristojnosti niko ne priča) i Trackmania Turbo je konačno širokoj publici dala mogućnost uživanja u tonama sadržaja koji prave drugi igrači, pretvarajući solidni PC hit u raskalašnu konzolnu platformu za kreativnost. Pa vi sad vidite.
 
Žanr 3: Sportske igre
 
Whoa! Sa vozačkim igrama je bilo lako pa sam sad, ponesem hubrisom odmah utrčao u drugi žanr koji uglavnom ne igram. Niti uopšte znam šta je u njemu objavljivano. Ipak, znalci (koji se odazivaju na David Turner) vele da FIFA 17 ima zabavan career mod, pogotovo sa sada praktično RPG mehanikom dodatom da se sve začini, a u kojoj imate i dijaloške opcije, dok je sa svoje strane Konamijev Pro Evolution Soccer napravio interesantno uspeo comeback u formi PES 2017 kreirajući mnogo svedenije, ali, kažu, na terenu osetno kvalitetnije iskustvo. Razume se, najveći deo sveta je i dalje igrao Rocket League, u skladu sa games as service trendom diskutovanim iznad.
 
Žanr 4: MOBA
 
Eh, da se ne lažemo, niti ih igram niti ih pratim, ali i u redu je jer se na MOBA frontu, u skladu sa games as service trendom diskutovanim iznad a pomenutim u prošloj rečenici, zapravo nije desilo ništa dramatično. LoL i Dota 2 i dalje drže najveći deo kolača, njihovi turniri imaju sve ekstravagantnije nagradne pulove i sve više ljudi prati prenose važnih mečeva, a ako je i bilo nadobudnhih pretendenata na market šer u 2016. godini, uglavnom su pogašeni pre nego što smo i stigli da ih primetimo. Fak. Star čovek poput mene i dalje ne shvata kako je moguće da ovako komplikovane za razumevanje igre mnogo više ljudi gleda u formi eSporta nego što gleda Street Fighter. Ali tako mu je to.
 
Žanr 5: RPG
 
Dobro, sad smo već na bezbednijoj teritoriji, mada naravno, to što ću akcione i neakcione RPGove, roguelikeove i igre bez narativa lampovati sve zajedno će sigurno izazvati malo mrgođenja. Barem sam Japance izdvojio u poseban segment jer, uprkos onom kako to sve izgleda iz ptičije perspektive, meni JESTE stalo da se stvari hajlajtuju što je više moguće za što je više zainteresovanih.
 
No, zanimljivo je da u 2016. godini zapravo nije bilo zapaženih visokopropfilnih, a novih zapadnih RPGova ni na strani korporacija ali ni među nezavisnim superherojima. The Witcher 3 je izbacio svoje dve ekspanzije i dobio MNOGO pohvala za njih a slično su prošli i Obsidian sa drugim delom White March ekspanzije za Pillars of Eternity, no, osim toga, većina se svela na ili early access ponude ili na obećanja. Electronic Arts je Mass Effect konačno zakucao za 2017. godinu. Divinity: Original Sin 2 je i dalje u early accessu i izlazi ove godine (i za sada dobija mnogo pohvala), isto važi za Torment: Tides of Numenera. Ono što jeste izašlo su Obsidianov Tyranny za koga je drug Neomeđeni imao dosta uzdržane reči umerene hvale (meni tek sledi igranje) kao i Iron Towerov Dungeon Rats koji je ipak samo na borbu orijentisani dungeon crawler.
 
Nije samo zato Darkest Dungeon osvojio toliko visokih pozicija na listama igara godine, ali svakako je pomoglo to što o Falloutu 4 skoro niko više nije ni pričao uprkos DLC ekspanzijama, što su Bard’s Tale i Wasteland 3 i dalje opipljivi samo u formi koncept arta i što su middle of the road ponude poput Technomancer bile prilično neimpresivne. Darkest Dungeon je, pak, imao izvrstan early access period sa dosta pažljivog rada na balansiranju i kao završen produkt može da se pohvali napornom ali zavodljivom krivuljom težine koja od igrača zaista zahteva mnogo ulaganja, teške žrtve i dosta čupanja kose. Sigurno ne škodi ni veoma dobra art-direkcija i simpatična glasovna gluma, ali pažljiva manipulacija bildovima, žongliranje sa nekoliko terenskih timova i složen sistem parametara koji utiču na uspeh u borbama čine ovaj dvodimenzionalni dungeon crawler posebno primamljivim. Naravno, igra ne sadrži ozbiljniji narativ ili karakterizacije ali itekako proizvodi jedinstvene priče koje igrač pamti i prepričava u godinama koje dolaze, a strateški pristup razvoju timova i pažljivo razvijanje njihovih članova u smerovima koje smatramo najpametnijim, te strava koja nastupa kada shvatamo da su jedan jedini nesrećan pad kocica udaljeni od smrti su za mene dovoljno moćno RPG iskustvo da mi pripovedački elementi ne nedostaju.
 
Ja sam voleo i Deus Ex: Mankind Divided koji je, pak, imao JAKO MNOGO priče i pripovedanja, ne nužno uvek uspelog, ali koji me je veoma duboko zadovoljio veoma širokom paletom mogućnosti za izražavanje igrača i razne improvizacije. Ovo je, razume se, već peta velika Deus Ex igra pa je čar novine svakako iščilela, ali je ovo i prilično dobra Deus Ex igra koja uspeva da klasičniji RPG pristup (razvoj i unapređenje distinktinih veština lika) malo organskije spoji sa akcionim mehanikama nego što je to pre bio slučaj. Valja!
 
Banner Saga 2 je takođe dropovala u 2016. godini i mada Perin svedoči da je mehanički i produkcijski identična prvoj igri, to je na kraju krajeva samo ispunjenje plana koji su u Stoicu imali još od kikstarter kampanje: jedna priča, ispričana kroz tri konzistentne igre koje će spajati narativ, roleplaying i taktičku borbu, sve začinjeno i dalje prelepom grafičkom ponudom.
 
Naravno, godinu je obeležio i Dark Souls III, majestično zaokruživanje serijala (ili barem From Softwareovog rada na njemu) kroz finale prepuno ne samo prilično dobronamernog fan servisa već i odlično dizajniranih nivoa i bossova. Dark Souls III je destilat svega dobrog što su ’Souls igre do sada ponudile, uz ponešto i lošeg (R1 spam i drugi multiplejer problemi) i mada je igra notabilno odsutna sa većine lista igara godine zapadnih medija i igrača, ovo je verovatno najviše zbog toga što je objavljena relativno rano u godini ali i zbog toga što se nije previše odmakla od već veoma poznatog predloška. No, fak it, igra ima neke od najboljih bosfajtova u celom serijalu, ima kraj koji daje veoma emotivno potentan zaključak celoj premisi prve igre a njen multiplejer je porodio fight club kulturu koja i dalje živi. Dovoljno za mene.
 
Na ARPG strani je Diablo III nastavio da radi to što radi, ali smo dobili i interesantne indi ponude u vidu zombi igre Zombasite sa jedne strane, te Grim Dawn sa druge. Prvu je Ridiculus ozbiljno ishvalio, igrajući samo demo, drugu su svi koji su je probali ishvalili a čak sam joj i ja dao priliku da me zabavi, a tu je priliku igra solidno iskoristila usporavajući diabloliki gejmplej i kreirajući interesantne klase, različite od već utemeljenih arhetipova za ovu vrstu igara.
 
Bilo je tu još igara, The Dwarves i Curious Expedition su već pominjani na forumu, Jeff Vogel je izbacio i Avadon 3: The Warborn, a ja još i nikako nisam stigao da zaigram Moon Hunters koga sam kikstartovao, tako da, iako godina nije bila bogata visokoprofilnim naslovima (to jest ako ste suviše hardkor da biste uopšte razmatrali Deus Ex i Dark Souls), a većina indi hitova je migrirala u 2017-u, bilo je tu svačega što se moglo lepo i ljudski igrati.
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #135 on: 09-01-2017, 15:39:01 »
Žanr 6: JRPG

Japan je u 2016. godini napravio neku vrstu kambeka, pogotovo u JRPG domenu. I to čak i ne računam Personu 5 koja je izašla samo u Japanu a mi, nišči duhom i geografski hendikepirani je još uvek čekamo. Ova godna videla je izlazak nekoliko veoma interesantnih i uspešnih JRPG naslova i utisak je da se ovaj žanr konačno iščupao prokletstva postojanja samo i (skoro) isključivo na portabl platformama. Neću da kažem da je sve što je izašlo na konzolama bilo i dobro, ali bilo je tu, oh, mnogo dobrog.
 
Svakako najveći naslov u ovom žanru i najveća priča vezana za njega uopšte je Final Fantasy XV. U razvoju punih deset godina (mada sa različitim nivoima dinamike) ova igra se predugo borila da nađe svoj identitet i na kraju ga je, potpuno iznenađujuće i u velikoj meri zahvaljujući Hađimeu Tabati – našla. I to u kombinaciji boy band estetike sa iznenađujuće ljupkom amerikanom. Final Fantasy XV je bez sumnje najvažniji FF naslov još od sedmice i prvi zaista veliki estetski preokret, ali i smela (pogotovo uzevši u obzir budžet koji zahteva deset miliona prodatih kopija da bi bio povraćen) mladalačka avantura u predivnom svetu, opterećena kroz više medija dispergovanim narativom kao i preambicioznom grafikom ali nekako na kraju dana duboko zadovoljavajuća ako vas pogodi u pravu žicu. Ja ću ovu igru tek dublje igrati, ali i ovo što sam do sada video ubedilo me je da je Tabata čovek čije će se ime u budućnosti izgovarati sa mnogo poštovanja.
 
Na drugim stranama, isti izdavač je za 3DS izbacio Bravely Second: End Layer, nastavak Final-Fanatsy-igre-bez-Final-Fantasy brendinga i pokazao da originalnost nije toliko neophodna ako imate kvalitetan osnovni dizajn na raspolaganju. I Am Setsuna istog izdavača nije uspela da očara našeg druga Neomeđenog, ali je poveliki broj ljubitelja 16-bitnih JRPGova potvrdio da je ovo iznenađujuće veran faksimil negdašnjih iskustava. Dobrih a, verovatno, i loših.
 
Nažalost, opet isti izdavač je izbacio i novi Star Ocean, ali već njegov podnaslov Integrity and Faithlessness je ukazivao da ta igra možda ima određene probleme pa su i prikazi potvrdili da se radi o nedostojnom nasledniku voljenog serijala.
 
Zato je Nintendo imao interesantnu godinu. Mario & Luigi: Paper Jam je spojio dva Mario RPG serijala u jedan inspirisan krosover i pokazao da u Alpha Dreamu itekako znaju šta rade. Međutim, sa druge strane ograde, novi poseban nastavak u Paper Mario serijalu, igra Paper Mario: Color Splash je naišla na mnogo negativnosti. Naravno, njen objektivni problem je što dolazi iza Paper Mario: Sticker Star koja je omrznuta iz dosta dobrih razloga, te da predstavlja samo rafinman Sticker Star dizajna a ne i povratak složenijoj RPG filozofiji koja je karakterisala prve dve igre iz serijala i, priznajem, čak i mene malo nervira neopravdano mnogo drndosanja po touch screenu pred svaku borbu kao i trikovi kojima se mora pribeći da bi se pobedilo u bosfajtovima, ali s druge strane, igra ima fascinantno prelepu art direkciju, kao žilet oštru grafiku i za Nintendo sada već tradicionalno uspeo humor, još impresivniji jer se dešava u svetu koji naprosto nema dovoljno „stvarnog“ u sebi da deluje kao mesto na kome narativi i komedija mogu da postoje.
 
No, Nintendov heavy hitter je svakako bio Fire Emblem: Fates, ambiciozni nastavak najhvaljenije igre iz decenijskog serijala. Fates je, zapravo, paket sa čak tri različite kampanje u sebi, prilagođene igračima različitih preferenci i iskustva i mada je razdvajanje ovih kampanja paywallovima nešto zbog čega i danas zaškrgućem zubima, opet, svaka od njih traje solidnih 20-25 sati i moguće je razumeti zašto ih Nintendo odvojeno naplaćuje. FE: Fates je dobio dosta kritika da mu narativ nije jak kao u njegovom prethodniku, Awakening, ali zaista nisam siguran da sa tim mogu da polemišem jer sam čovek od 45 godina koji u ovim igrama ionako uvek vidi samo crtanofilmovske arhetipe i igra ih pre svega zbog prefinjenog taktičkog gejmpleja koji u Intelligent Systemsu ni ovom prilikom nisu napustili.
 
Bili su tu i The Legend of Heroes: Trails of Cold Steel II koji ozbiljno hvale ali ja još ni keca nisam odigrao, pa onda takođe veoma hvaljeni World of Final Fantasy a Dragon Quest Builders je svojim spajanjem Minecraft pristupa sa malo fokusiranijim narativom a koji je nastavak lošeg kraja prve DQ igre iz osamdesetih godina zapravo osvojio mnogo više pohvala nego što sam očekivao.
 
Na kraju svakako moram da podsetim da je Tokyo Mirage Sessions: #FE ispao izvanredno dobro i da se iza krinke Idol Simulatora krije jako dobra Shin Megami Tensei igra sa smislenim uplivima Fire Emblem elemenata u dizajn koja mi je na početku izgledala kao puko ubijanje vremena do Persone 5 ali sam na kraju ostao ozbiljno impresioniran i gladan JOŠ sadržaja.
 
Naravno, izašao je i rimejk Dragon Quest VII za 3DS, eno mi ga na polici, čeka da odvojim 70 sati da ga igram... FAK!
 
Žanr 7: Borilačke igre
 
Ovo ćemo lako jer zapravo ovih igara i nije izašlo mnogo, barem ne notabilnih. Mortal Kombat je dobio svoju XL inačicu za konzole (PC je ostavljen da grca u prašini jer u Warner Brosu očigledno mrze master rasu), Injustice 2 stiže ove godine, kao i Marvel vs. Capcom Infinity, a King of Fighters XIV je iskočio na scenu teran svojim novim 3D endžinom i potonuo kao kamen umotan u džak nakovanja. Nisam siguran šta su u SNK mislili da će se desiti (mada je moguće i da je firma, zabavljena korporativnim restruktuiranjem igru naprosto isterala na tržište jer je morala) kad su nekada veličanstvenu 2D grafiku zamenili priličnim 3D grozotama ali činjenica je da je inače solidni KoF gejmplej premalo, ali i pogrešno evoluirao uvodeći „rush“ tehnike da bi, kao, pomogli novajlijama da se bore sa veteranima, propuštajući da se primeti da veterani već znaju kako da preduprede rush napade a da će oslanjanje na autokomboe novajlije samo efikasno sprečiti da zaista nauče kako se efikasno igra. No, možda sam isuviše negativan, KoFXIV je dobio pristojnjikave ocene i prodao se skoro pa dobro s obzirom na bekleš koji se čuo iz tvrdog jezgra borilačke zajednice.
 
Godinu je svakako obeležio Street Fighter V, i njegova skoro neverovatna neuspelost na neviđeno neprebrojnim planovima, a koja ga nije sprečila da mi ipak bude u vrhu igara godine. Capcom je games-as-service filozofiju ovde interpretirao na najgori moguć način publikujući igru u komadima, favorizujući jako onlajn igranje i turnirski majndset na štetu singl-plejer sadržaja i kežual igrača. Rezultat je da je Street Fighter V, skoro punih godinu dana nakon izlaska istovremeno i najbolja i najgora SF igra u istoriji dugoj još malo pa 30 godina. Dobro, najbolja ako ne računamo Street Fighter Alpha III. Najgora ako ne računamo Street Fighter EX ili, uh, originalni Street Fighter??? Ne treba PREVIŠE analizirati ovakve moje izjave, moliću lepo. Poenta je da je Street Fighter V skoro godinu dana nakon izlaska i dalje igra koja nema pravi arcade mod, dakle, ono što najveći broj igrača najviše igra, da i dalje ima značajno manje likova nego što je imao Ultra Street Fighter IV i da normalan čovek koji ovo kupi da bi se igrao sam, vežbao i uživao pre nego što možda, MOŽDA izađe na internet, i dalje mora da odskoči u zapanjenosti kad shvati šta mu posle 30 GB pečeva sve u igri fali. A opet... ovo je NAJBOLJA, najizbalansiranija, taktički najsmelija Street Fighter igra do danas, sa likovima koji su dramatično različiti a opet se odlično uklapaju, bez jasnog turnirskog favorita (sem Chun Li, pre nego što je bila nerfovana) ali sa neverovatno mnogo dubine u različitim borbenim stilovima. Novi likovi su odlični a stari su smelo redizajnirani tako da Street Fighter V odiše svežinom i kreativnom energijom kad god izađete da se borite protiv drugih ljudi na internetu. Sve to pa još i izvanredno lepa grafika i animacije koje igru čine pravim praznikom za oči. Samo da jednom urade taj JEBENI aracade mod da narod zapravo dobije priliku da to sve i vidi kako dolikuje.
 
Naravno, NAJBOLJA borilačka igra 2016. godine je bila nova verzija Guilty Gear Xrd SIGN sa podnaslovom Revelator. Iako je u igri zapravo malo toga menjano i dodavano u odnosu na original, promene su bile smislene, novih šest likova dobrodošli, a raskoš modova za jednog igrača, te detaljnih tutorijala apsolutno treba da postidi Capcom. No, nije neka novost da Arc System Works prave najbolje borilačke igre na tržištu već skoro dvadeset godina i da samo njihova agresivna anime estetika i veoma kompleksni sistemi stoje na putu između tavorenja na hardcore margini i svecke slave. Revelator je najprefinjeniji borilački naslov naših dana, taktički kompleksan a tehnički i tehnološki briljantan i tužno mi je da gledam prazne evropske servere za PS4 verziju. No, igra je polovinom Decembra izašla i na Steamu pa snažno podstičem njenu kupovinu.
 
U rubrici digitalnih remastera izašlih u 2016. godini svakako treba pomenuti i Garou: Mark of the Wolves. Ova igra, iz 1999. godine je OSMA u Fatal Fury serijalu i predstavlja jedan od ranih vrhunaca SNKovog borilačkog dizajna, demonstraciju kako su njihove igre evoluirale na drugu stranu od Street Fighter predloška i, tamo gde je Street Fighter III počinjao da se gubi u neintuitivnim mehanikama dostupnim samo hardcore turnirskim igračima, Garou: Mark of the Wolves je spojio pristupačnost i dubinu, donoseći interesantne likove i nekoliko naprednih mehaničkih i taktičkih ideja. Imam samo dve brige u vezi sa ovim rimasterom dostupnim od pre nekoliko nedelja na Playstationu: prva je da na serverima vlada pustoš i da čak i kad uspem da uđem u meč sa živim ljudima, ping od skoro trećine sekunde pretvara borbu u neku vrstu potezne taktičke igre; druga je da ova igra lepše izgleda na deset godina starom PC emulatoru za Neo Geo nego u „remasterovanoj“ verziji za konzolu. WTF!!!!!!!!
 
Žanr 8: taktičke i strateške igre
 
Real talk now: 2016. godina je bila THE godina taktičkog i strateškog žanra. Štagod da volite, bili ste usluženi, bilo da vam srce više vuče ka RPG interpretacijama taktike (Fire Emblem, Darkest Dungeon), bilo da ste ambiciozni 4X osvajač, taktičar na nivou odreda ili, gulp, čak, da volite realtime strategije. Čak su i ljubitelji menadžment simulacija imali čemu da se raduju! NIRVANA!
 
Seriously, iako Ridiculus i dalje dosta gunđa u vezi Civilization VI, većina sveta i dalje šalje dosta pozitivnih vibracija na njeno ime, hvaleći da igra zapravo deluje najsolidnije od svih launch verzija recentnih Civova. Ja je nisam poigrao ali čak je i iz videa očigledno da je ovo sigurnije i bolje vođen naslov od Civ: Beyond Earth. Pošto će za mene ovo biti igra koju ću igrati tek negde na leto ili u jesen, verujem da ću imati čemu da se čudim, ali, nadam se, i divim.
 
S druge strane, Paradox je izbacio svoj Stellaris i mada njihova hardcore publika ozbiljno prigovara da je ovo isuviše uprošćeno u odnosu na Crusader Kings ili Europa Universalis, fakat je da se igra dobro prodala, dobila solidne kritike i da se još uvek veoma dobro drži na Steamu što se tiče igračkih ocena. Ne mora da znači da je to dobro, naravno, ali greje srce pomisao da sada ipak mnogo više ljudi igra kompleksnu Paradoxovu strategiju samo zato što se događa u svemiru.
 
Onda, Total War: Warhammer je na kraju prilično revitalizovao TW serijal, pokupio odlične kritike, dobro se prodao i generalno, reklo bi se, utabao put za Creative Assembly da svoje igre evoluiraju u pravu stranu. Posle Total War: Rome II koji je zamalo pa ubio seriju, ovo je zanimljiv saving throw.
 
Naravno, godinu smo počeli i završili sa dve izvrsne taktičke igre. XCOM 2 je uzeo predložak Firaxisovog ributa od pre neku godinu i obogatio ga interesantnim dodacima. Hibridne klase, šunjački gejmplej i zanimljivo dizajnirane misije su igru izdigle na naredni nivo taktičke kompleksnosti, a novi neprijatelji i zanimljiv narativ su dodali gas tamo gde je bilo potrebno. Sa druge strane, Shadow Tactics: Blades of the Shogun nisam stigao da poigram (čak ni da kupim), ali drug Calavera je posvedočio da se radi o zanimljivoj revitalizaciji Commandos dizajna, ali u feudalnom Japanu, pa ću, pošto je igra i inače jako pozitivno prošla kod kritike, da joj dam priliku čim uzmognem.
 
Izašao je i Hearts of Iron IV ali ne znam je li to uopšte iko od nas igrao? S druge strane, Homeworld: Deserts of Kharak je za mene predstavljao možda najveće iznenađenje u godini jer ne samo da sam RTS žanr smatrao temeljito mrtvim & pokopanim, pogotovo u single player inkarnacijama, već mi je i ideja o svođenju Homeworld gejmpleja na borbu u – praktično – jednoj ravni, na tlu, delovala iznenađujuće reakcionarno. Kad mi tamo a ono ispade da je HdoK prefinjeno dizajnirana igra koja akcenat stavlja na taktiku i suptilne borbe malih odreda a resurse i štancovanje jedinica drži u drugom planu. Mac s pravom kritikuje moje nespretno teturanje u gornjem videu, ali posle sat-dva igranja, ovaj Homeworld pokazuje svu raskoš koja postoji u varljivo jednostavnom setapu, sa mnogo mikromenadžmenta od kojeg zavisi pobeda u neravnopravnoj borbi sa brojnijim protivnikom i racionalnog taktiziranja koje je mnogo zanimljivije od pukog pobeđivanja metodom velikih brojeva. Jedinice stiču iskustvo, elevacija je bitna, specijalne tehnike su presudne. Šokantno ubedljiv RTS kad mu vreme nije.
 
Steamworld Heist je... recimo... dvodimenzionalni XCOM sa robotima koji idu na paru. Chris Spann ne prestaje da hvali igru koju sam kupio pre sto godina, instalirao istog dana, i sad je ne igram. Ali vi ste sigurno bolji ljudi od mene.
 
Na menadžerskoj strani spektra, Soren Johsnon je završio i izbacio svoj dugoočekivani Offworld Trading Company i, mada ja to nisam stigao da igram, oni koji jesu deluju potpuno opčinjeno Johnsonovom „simulacijom kapitalizma“ u svemiru. Naravno, kraj godine je video i izlazak Planet Coastera, menadžerske simulacije koja je duhovni, i STVARNI naslednik Rollercoaster Tycoon serijala i, koliko se da videti, reakcije publike su ekstatične.
 
Konačno, nezavisni, one man show naslovi: RimWorld nije čak ni „samo“ strateška ili menadžerska igra već „Dwarf Fortress u svemiru“ za koju sam više puta rekao da je želim isto onoliko koliko je se plašim. Igrači vele da je igra stalno u razvoju (iako je zvanično izašla letos) i da je stalno fascinantna, pa.... valjda će želja prevladati nad strahom jednog dana. S druge strane, Stardew Valley je zimus osvojio Steam neočekivanim blickrigom donoseći klasičan „slow life silumator“ gejmplej japanskih igara poput Harvest Moon PC publici i, igra još uvek ima ogromno sledbeništvo i ne pokazuje znake usporavanja.
 
Žanr 9: Akcione avanture/ 3rd person shooteri/ open world igre
 
Ovo sam malo smuljao, ali verujem da mi može biti oprošteno jer godina u stvari i nije imala mnogo zanimljivih naslova iz ovog domena. Ubisoftov The Division je pokušao da spoji Toma Clancyja sa Destinyjem, ali je prilično brzo potonuo kombinujući lakoću eksploatacije bagova i neinspirisan dizajn. Vele da je sa novim pečevima igra postala zanimljivija, ali, opet... ko ima vremena za sve to?
 
Ubisoft su, interesantno, donekle uspeli da izvade fleke u serijalu Watch_Dogs. Watch Dogs 2 ne samo da je napustio iritantni underscore u nazivu nego je i po maltene svim reakcijama koje sam pročitao isporučio ono što je prva igra obećavala: zanimljiv svet, smislenu implementaciju hakovanja u njemu, te dobro osmišljen onlajn mod sa invazijama igrača u tuđe igre. Razume se, prva igra je užasno umrljala brend a onlajn mod nije bio spreman za lansiranje pa Watch Dogs 2 ne uživa nekakvu fantastičnu prodaju ali... ima vremena.
 
Mafia III je u sličnom čamcu – kritikovana što napušta wiseguys mizanscen prve dve igre, pa posle i što, kao, pokušava da rasnu politiku na silu gurne u lice igrača, igra će po izlasku biti hvaljena za odlično rekonstruisanu istorijsku eru u kojoj se dešava i zanimljivo tretirane rasne odnose na jugu SAD krajem šezdesetih godin apročlog veka. Problem sa Mafia igrama je uvek bio krut, neudoban gejmplej, pa iako je ovde,sudeći po prikazima, situacija nešto bolja, ne bi se reklo da se radi o nečemu što obavezno i po svaku cenu treba igrati.
 
Ratchet & Clank je ributovao čitav serijal i taj je ribut najbolja igra u celom serijalu. Gou figjr! Meni i inače draga kombinacija ekstravagantnog pucanja i laganog 3D platformašenja je u ovoj verziji dosegla do sada neviđene nivoe sigurnosti i u sumi dala izuzetno zabavnu igru. Šteta što Insomniac nema planove za dalje nastavke, mada ako to znači da se ubijaju od posla da bi Spider-Man bio što je bolje moguća igra, prašte se.
 
Uncharted: A Thief’s End je serijal zaokružio na prilično veličanstven način. Ne samo da je narativ dobio dubine i nijanse koje prethodne igre nisu imale tako da je ta neka ideja o sazrevanju medijuma, autora, ali i igrača prilično dobro posredovana, već je i gejmplej, ne odmičući se daleko od uobičajene ponude (ovde je dodata sasvim dobro realizovana vožnja) solidno rafiniran pa su pucački set pisovi zaista memorabilni, zagonetke inspirativne a čak je i penjanje prilično zadovoljavajuće, najviše na ime izvrsne grafike. Igra ima i odličan tempo i čak i kad je zavrpite za nekih 12-13 sati, imate utisak da ste potrošili jedan dobar dvosatni film, a to je zaista veliki uspeh.
 
Ipak, naravno, godinu je obeležio Monster Hunter Generations, svojevrsni best of serijala koji je započeo pre više od deset godina na Playstation 2. Ovo je još produbljenija igra u odnosu na već vrtoglavo kompleksne MH 3 i 4, sa dodatom weapon arts mehanikom koja još više proširuje opseg tehnnika i taktika na raspolaganju igraču. U našim je krajevima ovaj serijal prilično nepoznat, pogotovo otkada je vezan za portabl konzole, ali ja već deceniju u nekakvim osvrtima na igre godine ne mogu da zaobiđem Monster Huntere jer su naprosto u pitanju najbolje akcione igre sa debelim taktičkim i strateškim slojevima koje postoje. I Capcom ih JOŠ nije upropastio.
 
Konačno, kikstarter vedeta, Hyper Light Drifter je izašao, suočio se sa šokiranom publikom koja je vrištala da je igra preteška, redizajnirao se da doda 60-hercni gejmplej i neke uzgredne olakšice i na kraju ispao jedna od najinteresantnijih igara godine. Znam da je gej porediti sve živo sa Dark Souls, ali HLD ima tu neku ozbiljnost i težinu koju vezujemo za Fromov serijal, ambijentalnu naraciju i veoma ozbiljno tešku ali nagrađujuću borbu i, sa svojom plošnom 2D grafikom prestavlja neku vrstu karike koja povezuje Dark Souls sa The Legend of Zelda. Nisam daleko stigao u igri, ali i ono što sa video je prilično fascinantno. Usputni Boem ju je završio pa nek on doda šta misli da je umesno.
 
No, da se ne zabravi, 2016.godine je izašao i rimejk igre Earth Defense Force 2025 a pod nazivom Earth Defense Force 4.1: The Shadow of New Despair i... pa... u podžanru „akcioni ratni kaiđu simulator-šuteri“, ovo je najfinije dostignuće u ljudskoj istoriji. Igranje ove igre i solo je genijalna zabava ali igranje ove igre kooperativno sa još tri igrača različitih klasa, uništavanje stotina džinovskih mrava i skačućih paukova dok roboti veličine tridesetospratnica forsiraju plažu a na nebu se kovitlaju zmajevi i giganstke pčele – ovo je nešto najbliže nebesima što je srpski narod imao priliek da iskusi još od kada je Sveti Sava otišao u večnost.
 
Žanr 10: Svemirske igre
 
No Man’s Sky je izašao i...
 
... recimo da marketing igara posle njega neće nikada više biti isti. Igru je danas nemoguće razdvojiti od složenog sistema najava, obećanja i igračkih razočaranja nakon neispunjenih obećanja i neispoštovanih najava. Vele da je igra sa novim pečevima zanimljivija ali Minecraft u svemiru ipak, izgleda, nije ono što je većina igrača želela.
 
Žanr 11: ritmičke igre
 
Thumper je redefinisao ritmički žanr, odbacujući ambiciju ka igračkom mejnstrimu i mizanscen snova o rokenrol (pop, disko itd.) slavi, na ime nasilnog, mračnog i opresivnog gejmpleja u kome korektno ponavljanje zadatog ritmičkog obrasca ima visceralnu brutalnost koju obično vezujemo za borilačke igre. Mračna muzika, mračni, psihodelični vizuelni dizajn i osećaj masivnosti i težine karakterišu ovaj naslov iz novog „rhythm violence“ podžanra.
 
Na sasvim drugoj strani, Nintendo je objavio svoj Rhythm Heaven Megamix i u pitanju je zaista rajska ponuda. Ritmičke miniigre iz prethodnih Rhythm Tengoku naslova su ovde iskompilirane u miks od čak 70 nivoa koji pucaju od šarma i kreativnosti, a novih 30 nivoa zaokružuje jednu od najbogatijih ponuda u igrama ove godine. Rhythm Tengoku igre su uvek hvatale na varljivu jednostavnost: svaki od problema koje treba da rešite vam je odmah razumljiv ali čak sam i ja koji sam nekakav, kao, bubnjar, mnoge od ovih miniigara morao da ozbiljno vežbam kako bih dosegao perfekatn skor, jer ništa drugo nije prihvatljivo. Megamix nudi bukvalno STOTINE sati dobro raspoložene ritmičke zabave. Ko god voli, lud je ako propusti.
 
Žanr 12: misaone igre
 
Ne da sam ja neki misaon čovek, a i moj je utisak da se većina tih nekih puzzlera danas troši na telefonima i da na konzole takve naslove vidimo samo kada su u pitanju retke visoke produkcije, kao što je bio, recimo, Portal. No mora se istaći da je The Witness Jonathana Blowa toliko dobra igra da je kriminalno što se ne pominje češće na listama za 2016. godinu. Ne da se išta drugo očekivalo, Blowu je trebalo skoro osam godina da posle ikoničnog Braida napravi novu igru, u sasvim drugom žanru, sa sasvim drugom estetikom, ali The Witness je ozbiljan produkt, igra koja je istovremeno omaž Mystu i vremenu u kome je on simbolizirao „pametne“ igre, ali i anti-Myst jer je The Witness igra sa otvorenim svetom koji užasno jako podstiče lateralno razmišljanje i rešavanje problema u podsvesti dok radite nešto drugo. Slično Mystu, igrač rešava zagonetke na pustom ostrvu i postepeno otvara narativ, ali The Witness je zapravo mnogo zaoštrenija ponuda od Myst sa mnogo lakšim odlascima u apstrakcije koje, uostalom, čine i najveći deo  gejmpleja. No, glavna vrednost The Witness je u tome kako te apstrakcije, ti sasvim apstraktni problemi koje igrač rešava, zapravo evoluiraju, kako bez reči uče igrača logici i rezonovanju koje onda omogućava rešavanje sve težih problema istog tipa, sve bez reči, hintova, pomoći sa strane ili ičeg što bi dolazilo izvan granica samog problema. The Witness je, a ovo govorim veoma retko, igra koja čini da se osetite pametnim ne zato što vam je podmetnula lak problem koji samo izgleda teško nego jer vam je dala mogućnost i alatke da učite ali učenje ste odradili sami. Otvaranje serije sve težih panela sa novim tipom problema je, bez obzira na minimalan fidbek koji igra daje (u skladu sa atosferom usamljenosti i mirnoće) jedno od najuzbudljivijih igračkih iskustava koje sam imao u 2016. godini.
 
Quadrilateral Cowboy je takođe igra iz ove kategorije koju, avaj, nisam stigao da igram, iako sebe smatram poštovaocem Brendona Chunga. Usputni Boem ju je, ako se dobro sećam, odigrao i umereno pohvalio, ali nije zapalila njegov svet. Ipak, igra u kojoj se morate naučiti da hakujete sve teže sisteme meni i dalj edeluje kao nešto što moram da odigram.
 
Žanr 13: platformske igre
 
Znam da se sve vreme pitate „A gde je Inside, nije valjda Mehmet zaboravio na Inside?“ Nisam, naravno, ali to je platformska igra, n'est-ce pas.
 
Već sam ranije Inside opisao kao Limbo na steroidima, lepšu, nešto razvijeniju i bolje vođenu platformsku avanturu sa protagonistom koji je ranjiva jedinka u svetu nezamislive okrutnosti. Drug Berserker nije bio oduševljen Insideom i Limbo smatra boljom igrom i da smo mi sad neki muškarci, rešili bismo ovaj spor pištoljima sutra u zoru. Srećom, nismo, pa ću ja samo da ponovim da mislim da je Inside uzeo Limbo predložak i evoluirao ga, da su problemi razumno „pametni“ a opet ne preterano teški i ne zahtevaju gledanje u JuTjub da biste se osetili posramljeni ali srećni što možete dalje, ali da je, krucijalno, tempo igre bolje podešen, da za razliku od Limba koji kuliminira sa paukom u prvoj trećini igre, Inside narativno i mehanički evoluirajuća igra čijih je poslednjih 15 minuta spektakularno katarzično i među najmemorabilnijim momentima prošle godine.
 
Na indie strani spektra, vredi pomenuti Gonner, psihodeličnu, proceduralno generisanu igru skakanja i pucanja sa interesantnim vizuelnim dizajnom. Kao i dobar broj roguelike igara u stvarnom vremenu, Gonner ume da postane veoma težak veoma brzo, ali ima tu štofa koji me tera da mu se vraćam.
 
O Seraph smo već pisali i govorili. Ridiculus ga je proglasio RPGom na ime dosta granularne kontrole koju imamo nad buildom protagonistkinje ali mislim da je u prvom planu ovde ipak akcija. Seraph je pucačka igra u kojoj igrač ne mora da nišani i platformska igra sa ogomnim nivoom kontrole nad ponašanjem glavnog lika, u neku ruku akrobatski, character action naslov u dve dimenzije i napravljen u Engleskoj. Prijatno!
 
S druge strane, švedski Two Tribes nam je svojom poslednjom (ikad) igrom, Rive, ponudio izuzetno vrelu platformsko-pucačku akciju koju ne mogu dovoljno da nahvalim. Pogledajte samo taj video. Kad sam ja imao 14 godina SVAKA video igra je ovako izgledala.
 
(Zapravo ni jedna, ali toga sa tek sada svestan).
 
Možda za mene najbolja platformska igra ove godine je bio Nintendov Kirby: Planet Robobot, „klasična“ Kirby igra sa ingenioznim platformskim dizajnom, mnogo kreativnih korišćenja posebnih sposobnosti i odlično tempiranim rastom težine. Plus, u pitanju je jedna u svakom pogledu prelepa igra, sa sočnom grafikom i zaraznom muzikom. Kirby je jedna od najmanje karakternih Nintendovih maskota a opet, njegove su igre često prepune najinspirisanijih platformskih rešenja iako on, mučenik, ume da leti!
 
Žanr 14: walking simulatori
 
Eh... stigao sam tek na pola igre Virginia i još ne umem da kažem da li mi se dopada ili ne. „Filmska“ montaža nalik na igre Brendona Chunga je kul i ceo „twin peaks sa ženama i bez teksta“ pristup je zanimljiv, ali... možda bi ova igra bila jednako uspela i kao samo animirani film?
 
Žanr 15: The Last Guardian
 
Dobro, znam, ali kog je ova igra zapravo žanra? Nije misaona, ali ima da se misli. Nije platformska ali ima da se penje i skače. Nije akciona mada ima dosta akcije... Ispravno je reći da je Team ico stvorio žanr za sebe sa svoje tri igre i The Last Guardian je kulminacija decenije i po razmišljanja pre svega o emocijama i odnosima između živih bića, a zatim izgradnje mehanika oko ovih razmišljanja. The Last Guardian je prelepa igra, o kojoj ću pisati više ovih dana, bazirana na idejama prijateljstva izgrađenog kroz intuiciju i zajednička iskustva, ali i nesavršena, na momente polomljena igra na kojoj se vidi mnogo ožiljaka njenog skoro decenijskog razvoja. Opet, ni prethodne Team Ico igre nisu bile ni izbliza tehnički bezgrešne a opet su igraču davale nešto što niti jedna druga igra njihovih generacija nije imala u ponudi. Za The Last Guardian važi isto, i svi problemi sa kamerom i frejmrejtom se zaboravljaju u samo jednom prirodnom, nevinom pokretu koga Trico izvede a nakon kog poželite da zagrlite televizor. 2016. godina ispraćena je na najlepši, najnežniji način.
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #136 on: 09-01-2017, 16:20:50 »
Izvinio bih se na preostalim greškama u kucanju koje nisam stigao da izeditujem jer je prošlo vreme za editovanje poslednjeg posta  :oops: :oops: Takođe, hteo sam da dodam da me veoma zanima šta će Milan, kao čovek iz sveta filma, reći na The Last Guardian. Ali ima vremena, no pressure.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #137 on: 09-01-2017, 16:29:10 »
Dva i po meseca nakon što me je cena Tyranny iznervirala, mislim da s određenom dozom sigurnosti mogu da kažem da mi je glava dovoljno hladna i da malko dopunim impresije druga Mehmeta o mojim impresijama o dotičnoj igri. Tyranny je izvanredna igra, ako ste role player koga zapravo više zanima praćenje dobre priče koja se može granati u 10-15 različitih pravaca i odvesti vas na sasvim različita mesta, ili očajna, ako u role play ulazite zato što tražite izazovne encountere sa šarenolikim rasama i klasama neprijatelja kojima je sudbina da završe svoju karijeru od vaše ruke. Volim da sebe smatram osobom koja hoda linijom koja razgraničava ova dva ekstremna pristupa RPG-u, uprkos tome što mi je omiljena igra bila, jeste i ostaće Planescape: Torment, stoga je za mene Tyranny istovremeno veliko otkriće i veliko razočaranje. Kad bi sve matematički sabrali i oduzeli, verovatno bi za rezultat imali da sam prema igri ravnodušan, ali emocije i matematika, srećom, i dalje nigde ne idu ruku pod ruku, te bih ipak Tiraniju nazvao igrom koju vredi barem probati - jer je pokušala da bude nešto treće u žanru u kome je, paradoksalno, najbezbednije držati se ustaljenih formula.


Osim ako ne napravite i više nego pristojnu ekspanziju dvadeset godina stare igre, a onda je upropastite sa dve neoprezne opaske o transseksualnosti i gejmergejtu. Siege of Dragonspear je igra koja se nije našla u pregledu druga Mehmeta verovatno ponajviše iz razloga što je nije igrao, ali koja bi verovatno bila deo ovih rasprava o najboljem RPG-u godine kao naslov koji je zaslužio barem honorable mention da nije flopnula najstrašnije zbog toga što su njeni autori bili dovoljno inteligentni da shvate kako stara Baldurs Gate publika želi samo još malo tog starog Baldurs Gate šmeka u paketu od 15-20 časova igranja i naprave upravo takvu igru, ali i dovoljno retardirani da zaborave da je čar Forgoten Realmsa i u tome što nas vodi na magična mesta u kojima želimo da razmišljamo o zmajevima, čarobnim mačevima i princezama, a ne o problemima i temama aktuelnim u dvadeset prvom veku na planeti Zemlji. To je SoD transformisalo iz poželjne opcije za privremeno bekstvo iz Gibsonovske stvarnosti i u još jednu digitalnu jabuku razdora o kojoj bi svako polemisao, ali je niko ne želi u svojoj korpi s jabukama. 



 

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #138 on: 09-01-2017, 17:08:37 »
Mehmete, a Dishonored 2? : D

(Takođe, kod Titanfall 2 ne pominješ neočekivano, kako vele, dobru kampanju.)
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #139 on: 09-01-2017, 17:11:20 »
The Witness... a Obduction? :(

Drugo, Redout je meni najinteresantnija vozačka igra. Ubedljivo.

Treće, Civ VI ne prolazi toliko dobro kod publike, u smislu slaganja oko kvaliteta igre. Ne znam odakle ti to. Recimo, pogledati skorašnje ocene na Stimu.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #140 on: 09-01-2017, 17:51:26 »
Fakjebiga, zaboravih Dishonored 2 wholesale. Ali znao sam da ću NEŠTO zaboraviti. Ako je za utjehu nisam je još igrao, gleda me svakog dana sa police, osuđujućim pogledom.
 
Obduction nisam zaboravio koliko sam nesvestan da je uopšte izašla. Za Redout nisam ni čuo do sada  :? :? :?  Dajte detalje!
 
 
Civ VI, istina, ima niži skor nego što bi valjalo, ali bolji od onog kako je Beyond Earth prošla kod publike pa sam to u tom nekom kontekstu mislio.
 
Siege of Dragonspear nisam pomenuo, istina je, mada sam imao utisak da je to manje više zaboravljena ekspanzija sem kod najljućih gamergatera  :lol:
 
Ali kod Titanfall 2 sam pomenuo kampanju sem ako to nije ispalo u nekom editu teksta. Sad ću da proverim.

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #141 on: 09-01-2017, 17:53:32 »
Moguće da sam ja površno čitao, kao i uvek u životu. :lol:
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #142 on: 09-01-2017, 18:01:39 »
Dobro je znati da je to put do uspešne akademske karijere  :| :| :| :| :| :|

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #143 on: 09-01-2017, 18:09:48 »
U vezi Civ-a - a i igara generalno - meni je cela ta priča tipa "ima bolji skor nego što je imala Civ V u toj fazi" ili "bolja je igra nego Civ XY u toj fazi", potpuno nebitna. Ja to razunem ovako: Civ VI nije dobra igra, i toga smo svesni, ali je bolja nego što su bile druge igre u tom trenutku razvoja, i zato ćemo zanemariti sadašnje stanje, i oceniti je onakvom kakva će biti u budućnosti, u idealnom obliku. Potpuno nadrealno, da ne upotrebim težu reč...

Što se tiče Redouta, već sam pričao o njemu, ali uradiću to ponovo ovih dana.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #144 on: 09-01-2017, 18:10:59 »
U vezi Civ-a - a i igara generalno - meni je cela ta priča tipa "ima bolji skor nego što je imala Civ V u toj fazi" ili "bolja je igra nego Civ XY u toj fazi", potpuno nebitna. Ja to razunem ovako: Civ VI nije dobra igra, i toga smo svesni, ali je bolja nego što su bile druge igre u tom trenutku razvoja, i zato ćemo zanemariti sadašnje stanje, i oceniti je onakvom kakva će biti u budućnosti, u idealnom obliku. Potpuno nadrealno, da ne upotrebim težu reč...

Što se tiče Redouta, već sam pričao o njemu, ali uradiću to ponovo ovih dana.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #145 on: 09-01-2017, 18:14:21 »
U vezi Civ-a - a i igara generalno - meni je cela ta priča tipa "ima bolji skor nego što je imala Civ V u toj fazi" ili "bolja je igra nego Civ XY u toj fazi", potpuno nebitna. Ja to razunem ovako: Civ VI nije dobra igra, i toga smo svesni, ali je bolja nego što su bile druge igre u tom trenutku razvoja, i zato ćemo zanemariti sadašnje stanje, i oceniti je onakvom kakva će biti u budućnosti, u idealnom obliku. Potpuno nadrealno, da ne upotrebim težu reč...

Što se tiče Redouta, već sam pričao o njemu, ali uradiću to ponovo ovih dana.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #146 on: 09-01-2017, 18:40:38 »
mene je prosto sramota da pravim liste najboljih igara s obzirom da nemam masinu koja moze da potera aaa igre, ali eto, nek se nadje. dakle, osam igara i 1 ekspanzija koje su izasle ove godine, a za koje mobygames tvrdi da sam ih ocenio s 8.5 ili vise:


XCOM 2 9
Shadow Tactics: Blades of the Shogun 9
Hyper Light Drifter 9
The Binding of Isaac: Afterbirth 9




SUPERHOT 8.5
Enter the Gungeon 8.5
The Witness 8.5
Virginia 8.5
Inside 8.5


jos jedna izvanredna godina, mada nije bilo nicega toliko savrsenog kao invisible, inc. u 2015. za svakoga je bilo ponesto, do te mere da su i neki davno zaboravljeni zanrovi objavili svoje prisustvo na sceni. jasno je da zivimo u zlatnom dobu igara, gde je jedini problem nedostatak slobodnog vremena da se sve sto izadje zapravo i odigra.


ovih dana cu verovatno poceti i da se probijam kroz darkest dungeon, a i total war: warhammer ce verovatno dobiti sansu u toj nekoj daljoj buducnosti. overwatch ce ipak morati da saceka neka lepsa vremena, a tu je i 6-7 naslova za koje trenutno nemam dovoljno procesorske snage, ali ih imam u vidu. od ostalog sto sam igrao, prelazne ocene dobijaju lara croft go (dobar, ali prilicno bare bones pc port mobilne igre), thumper (od kojeg sam odustao na petom nivou, kad sam sa velikim zakasnjenjem shvatio da se nimalo ne zabavljam), american truck simulator (zahteva posebno stanje uma), californium (bagovito, ali solidno) i grim dawn (ali samo za ljubitelje hack and slasha).


meho, evo nekih mojih kratkih utisaka o virdziniji s drugog foruma:


Quote
virginia se najlakse moze opisati kao interaktivni film u kojem dva fbi agenta istrazuju slucaj nestalog klinca. sto se gameplaya tice, krajnje je rudimentaran: igra konstantno drzi igraca za ruku, i sve sto moze da se radi je da se ide okolo i klikne levim misem™ kad se primeti nesto sto razvija radnju. dakle, na prvi pogled se radi o jos jednom smarackom walking simulatoru, ali eurogamer nalazi prave reci da opise zasto se svejedno mora odigrati:


Quote
This adventure, whilst pacy and cinematic, is largely internal. You are in someone else's body, and you are often in control of their limbs, but you have not been granted direct access to their mind, their thoughts. Some things will always be beyond you, and that is where the real game lies.
 
Hence the reticule. That circle is telling you that they - the woman who threw away the lipstick, perhaps - find this interesting. They have highlighted it for special attention. And the point at which the dot becomes the circle, but before the circle becomes a diamond? That's not necessarily just because things are out of arm's reach. It's maybe because they are still thinking about it all. We are perhaps witnessing a thought forming, and evolving, a thought that will eventually lead to an action that we will be called on to initiate. A thought that we, for the most part, will have to reverse-engineer, or, at worst, have a flailing guess at.


virginia uspeva u onome sto malo koja druga igra uopste pokusava: daje igracu razloga da razmisli o svojim postupcima umesto sto mehanicki odradjuje ono sto se od nje/njega ocekuje. mislim da je to i jedini nacin da se uziva u igri, konstantno razmisljati o onome sto se desava na ekranu. dijaloga uopste nema, tako da igrac i nema nekog izbora do da sam pokusa da nadje smisao u onome sto vidi.


uglavnom, virginia je divno iskustvo. traje negde oko dva sata, sto se i ocekuje od 1 filma  :D  evo kako izgleda demo:


https://www.youtube.com/watch?v=DyAUWeWc0bE


ili ukratko - vredi!

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #147 on: 09-01-2017, 18:41:20 »
hm, sto vise editujem post, sve vise razmaka izmedju redova ima  :(

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #148 on: 09-01-2017, 18:50:33 »
A i mene zeza ovaj Tapatalk, pa imam 3 ista posta, i ne mogu da editujem ni jedan. :cry:
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #149 on: 09-01-2017, 19:23:10 »
Ha!
 
A ja sam se pitao kad će neko da dođe i da ukaže da nisam rekao ni reč i Virtuelnoj Realnosti  :lol:  U godini koju smo proglasili godinom Virtuelne Realnosti kad je počinjala.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #150 on: 09-01-2017, 19:31:53 »
Znamo da nisi probao! :)
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #151 on: 09-01-2017, 20:41:02 »
Istina, nisam, ali me to nije sprečilo da pišem o sportskim ili trkačkim igrama...
 
S druge strane, vidim da sam među misaonim igrama zaboravio i na BoxBox Boy a koaj je nastavak izvrsnog Box Boy.
 
Takođe, među akcionim avanturama itd. sam ispustio Hitmana. Nisam ga igrao, čekam da izađe sve na disku ali svi podkasti koje slušam ga užasno hvale, vele da je najbolja igra u serijalu i da mu je epizodna struktura veoma dobro legla...

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #152 on: 09-01-2017, 21:40:14 »
Podkasti koje ja slušam vele da mu je epizodna struktura jeste legla ali da je Blood Money i dalje broj jedan igra tog serijala. :lol:
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #153 on: 09-01-2017, 22:43:52 »
To je taj pluralizam podkasta koji smo na ovom forumu uvek podržavali!!!!!!  :|
 
Nego, trebalo je negde da pomenem Frog Fractions 2, moj kikstarter uspeh, ali ta igra zaslužuje poseban osvrt...

usputni_boem

  • 2
  • Posts: 252
Re: Igra godine
« Reply #154 on: 10-01-2017, 06:34:48 »
Quad Cowboya ne bih preporucio nikome zbog mehanike (nije da je losa, samo sto su izazovi nerazradjeni i cela igra vise deluje kao tutorijal), ali ga preporucujem Chungovim fanovima, kao i svima koje zanima njegov stil.

Sto se tice Hyper Light Driftera, vidim vezu s Dark Soulsom, ali meni je Drifter bio mnogo laksi, sto ne znaci da borba nije dosta zabavna.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #155 on: 10-01-2017, 09:17:50 »
Siege of Dragonspear nisam pomenuo, istina je, mada sam imao utisak da je to manje više zaboravljena ekspanzija sem kod najljućih gamergatera  :lol:


SoD ne smemo da zaboravimo, ako ni zbog čega drugog, onda zato što je odgovorio na veoma veoma važno pitanje svima koji očekuju Beamdogovu novu D&D igru - može li Beamdog da nam podari dobre i raznovrsne combat encountere dostojne viđenog u BG serijalu? Odgovor je, (ne)očekivano - može, bez problema. Problem će biti kreiranje priče kadre da do svog kraja zadrži pažnju igrača, ali zato je valjda Gajder i vrbovan u firmu...

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #156 on: 24-06-2017, 13:08:07 »
Pošto ovde idu sve "naj" nezavisno od godine, staviću moj trenutni izbor za "najbolji grafički dizajn u 2016." Taj je iz igre koja je daleko od AAA produkcije. Ko kaže da treba para za tako nešto? Za tehnologiju da, ali grafički dizajn nikada nije imao direktne veze sa tehnologijom, osim u lažnoj veri mnogi gejmera i ljudi iz IT sektora.















Za ovo je odgovorna određena osoba zvana Yaroslav Pavlyshynets iz Kijeva.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #157 on: 24-06-2017, 13:42:57 »
Ah da, vidim da nisam napisao ime igre, a nije mi bila namera da postavljam zagonetke. Gremlins, Inc. Pisao sam o njoj ranije. Digitalna stona igra, bukvalno. Dizajnirao je Aleksej Bokulev, tvorac Eadora*, a napravio studio iz Litvanije.

*trebalo bi da se čita "Jeador" ili "Jeadar" ako je po-russki, ali nećemo sad da komplikujemo  ;)


EDIT: u stvari, sad sam se podsetio: piše se Эадор na ruskom, tako da se ipak čita sa "e" na početku.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.947
    • Strahoslovni domen999
Re: Igra godine
« Reply #158 on: 01-07-2017, 17:19:06 »
Tom Čik je objavio svojih 10 najboljih igara za prvu polovinu ove godine, ali pre toga priznaje:


Quote
I don’t have a Switch, so I can’t get on the Breath of the Wild bandwagon. I’m not sure there’s room for anyone else on that thing anyway. And I haven’t cleared the six hours from my schedule to boot up Persona 5 and get to the actual game part. I’ve played enough of Torment: Tides of Numenera to know that I probably shouldn’t be writing this list yet.

Zatim, ipak ide lista, i to ovako:

10. Aaero*

9. Dirt 4

8. Injustice 2 (za konzole)

7. Monster Slayers

6. Sniper Elite 4

5. Afghanistan '11

4. NieR: Automata

3. Has-Been Heroes

2. Endless Space 2

1. Pathfinder Adventures




Hm...ovaj Aaero me zanima, s obzirom da liči na Rez, a Rez je meni bio jedno od najboljih videoigračkih iskustava ikada. Uobičajeni Tomov spoj svih žanrova, visokobudžetnih proizvoda i igara za koje nikad niste čuli, bez ikakvog poštovanja za uobičajene kritičarske kandidate (što je i razlog zašto ga čitam).




*nije greška u kucanju
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd


Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #160 on: 05-12-2017, 22:55:41 »

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #161 on: 06-12-2017, 02:42:38 »
pa dobra im je lista, jedino je destiny 2 mozda zalutao...

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Igra godine
« Reply #162 on: 06-12-2017, 15:46:17 »
Ја наравно нисам играо ниједну од ових игара, али читао сам описе неких од њих у СК - овај ПлејерАнноун'с Бетлграундс је једна од отприлике двије мултиплејер игре које сам интезивно пожелио да играм.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Igra godine
« Reply #163 on: 06-12-2017, 15:46:37 »
Ерм, наравно "интеНзивно".

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #164 on: 08-12-2017, 08:50:46 »


Igra godine je Zelda: Breath of the Wild, na Game Awardsu 2017.


Sent from my iPhone 6s

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #165 on: 08-12-2017, 08:53:59 »
Bat of kors.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #166 on: 08-12-2017, 09:32:00 »
Bat of kors.

Valjalo bi ovih dana prozboriti koju o nasim favoritima ove godine. Mene sramota jer mislim da necu imati nista da prijavim, jer prvo moram videti sta sam uopste igrao a da je ove godine izaslo :’(


Sent from my iPhone 6s

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #167 on: 08-12-2017, 10:15:00 »
Pa, ja planiram da, po tradiciji, neki veliki post o igrama godine pripremim rano u januaru, ali to nas ne sprečava da već sada pričamo o favoritima.

Ti imaš još vremena da odigraš Personu 5  :lol: :lol: :lol:

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.866
    • Klub Knjige
Re: Igra godine
« Reply #168 on: 08-12-2017, 16:57:09 »

Ti imaš još vremena da odigraš Personu 5  :lol: :lol: :lol:


Jes’, a računam da je i Dark Souls III: GOTY izašao 2017-te :lol:


Sent from my iPhone 6s

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #169 on: 12-12-2017, 14:50:17 »
Heh, Yoko Taro ne gubi svoj šarm  :lol: :lol: :lol: :lol:




Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #170 on: 13-12-2017, 11:46:54 »
Keith Stuart je u 2017. godini odstupio sa mesta igračkog urednika Gardijana, ali to ga nije sprečilo da napravi listu najboljih deset igara godine. Lista je jako predvidiva, razume se, ali sve su to jako dobre igre.


Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #172 on: 15-12-2017, 18:52:19 »
Evo da dam i svog kadndidata  :lol: :lol: :lol: :lol:
 
 

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #173 on: 21-12-2017, 20:49:43 »
av club je ponudio sasvim pristojnu listu, mada su i oni preskocili dosta toga. stvarno, ove godine ni pedeset mesta ne bi bilo dovoljno da se pomene sve sto je valjalo...

https://www.avclub.com/the-a-v-clubs-favorite-games-of-2017-1820921901

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #174 on: 21-12-2017, 20:58:36 »
Jedno ću reći: Gorogoa je mnogo slabija igra nego što sam se nadao.
 
Al da ne bude da sam se pojavio da kažem samo to, evo i da reknem da ću, po tradiciji, probati da napravim nekakav osvrt na igračku 2017. godinu na ovom topiku tamo negde kad praznici krenu, ako je to u redu u ostatku naše zajednice.

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #175 on: 22-12-2017, 03:22:52 »
mda, i ja sam moram da je zavrsavam iz dva sedenja umesto iz jednog kako sam prvobitno planirao.

a za taj osvrt... pa dobro, ako bas inzistiras  :lol:

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #176 on: 22-12-2017, 09:03:19 »
Obuzdavaćemo svoje nestrpljenje najbolje što možemo, ali nemojte nas ostavljati da predugo čekamo, druže Meho!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #177 on: 22-12-2017, 12:12:53 »
Ja sam nekako ovo više teo da bude nešto u smislu da se neko javi i kaže "Neka, Meho, odmori malo ti, mi ćemo"  :lol: :lol: :lol:

Mislim, taj kome nije već muka od mojih mudroserendžanja na dnevnom a sad i godišnjem planu je sigurno neka mentalno poremećena osoba.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Igra godine
« Reply #178 on: 22-12-2017, 12:16:18 »
Ja bih vam rado skinuo taj teret sa pleća da sam ove godine odigrao ijednu igru koja joj, kakoseonokaže, pripada. Ovako se plašim da ćete morati da nastavite da trujete naše mentalno zdravlje svojim mudroserendžanjem.  :lol:

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #179 on: 24-12-2017, 23:31:34 »
ars technica ima fidela na svojoj listi, tako da po defaultu odnose pobedu ove godine:

https://arstechnica.com/gaming/2017/12/ars-technicas-best-video-games-of-2017/

usputni_boem

  • 2
  • Posts: 252
Re: Igra godine
« Reply #180 on: 25-12-2017, 04:32:54 »
Ovako nekako:

1. Rain World
2. The Sexy Brutale
3. Four Last Things
4. Cuphead
5. Little Nightmares
6. She Remembered Caterpillars
7. Hellblade
8. Torment: Tides of Numenera
9. Thimbleweed Park
10. RiME
11. Dead Cells
12. Gorogoa

Nisam igrao 5-6 igara koje mi deluju primamljivo, propustio sam i potencijalno odlicne igre koje su previse duge, kao i sve konzolne ekslkuzive :(

The Ringed City je takodje vrlo dobar (DLC za Dark Souls 3), prikladan kraj sage, ali nisam hteo da ubacujem DLC-eve na listu...

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #181 on: 25-12-2017, 14:40:01 »
daj malo konteksta, je li to lista favorita ili sve sto si odigrao a da je izaslo ove godine?  :lol:

meni taj rain world zaista ne deluje primamljivo, a jos i traje tridesetak sati? ali pominje se ipak na ovim listama, moracemo mu dati sansu u buducnosti...

usputni_boem

  • 2
  • Posts: 252
Re: Igra godine
« Reply #182 on: 25-12-2017, 22:34:09 »
Lista kvalitetnijih ovogodisnjih igara, igrao sam i neke bezvezne igre, ali one nisu na listi.



Rain World je meni neverovatna igra. Isprva nije dobro prosla kod kritike, zalili su se na upravljacki sistem (sto im je bio jos veci nedostatak posto je igra stvarno teska), ali ja mislim da je upravljacki sistem odlican. U pocetku mozda deluje nezgrapno, ali to je zato sto zahteva vestinu od igraca (kad neko ko je tek probao igru vidi sta sve mozes da izvedes posle 20ak sati igranja (naravno, prilicno si dobar i posle 10ak sati :lol:) posmatrace te kao boga). Meni je zato bilo zabavno da pokusavam ponovo posle smrti, jer si svaki put sve bolji i shvatas da je smrt skoro uvek tvoja krivica. Jednom kad se posle 5-6 sati malo izvestis, upravljanje postaje pravo zadovoljstvo.

Igra se sastoji od niza oblasti, koje su odvojene takozvanim karma kapijama. Karma raste posle hibernacije, koja je moguca samo u sklonistima, a da bi hibernirao, moras da jedes (bobice, stvorenja koja podsecaju na slepe miseve i slicno). Svaki put kad umres, karma opada i budis se u sklonistu gde si prethodno hibernirao. Da bi otvorio kapije izmedju oblasti, karma mora da bude na odredjenom nivou (ovaj nivo se menja u zavisnosti od kapije). Tu je opet bio problem kriticarima i nekim igracima, sto su pokusavali da konstantno odrze karmu na najvisem nivou, a onda se desi da naidju na posebno tezak deo i karma opadne do nule, sto izaziva frustraciju. Ipak, Rain World nije zamisljen da se tako igra, vec prvo treba da stignes do kapije koju zelis da otvoris, da hiberniras u njenoj blizini i da tek onda pocnes da radis na karmi (a da prethodno uopste ne brines ako je na nuli). Oblasti su nelinearne i gotovo lavirintske, i njihovo istrazivanje, upoznavanje i savladavanje je jedna od vecih drazi igre. Jednom kada savladas oblast, sakupljanje hrane i budzenje karme nije previse tesko, jer hrane uvek ima koliko treba u blizini kapija (ovo su patchevima dodatno olaksali). Deluje mi kao da je jedan od kljucnih razloga zasto se kriticarima igra nije toliko svidela to sto Rain World zahteva dosta strpljenja, a nove igre o kojima treba da se pise su brojne...

Ono sto je meni impresivno je balans koji su autori nasli izmedju igre i umetnickog dela, kompleksnih, zanimljivih mehanickih sistema i sveta koji deluje kao zivo mesto, u kome je prvenstveni cilj prezivljavanje i zivot u jednom negostoljubivom mestu. Iako, u sustini, imas cilj, igra te baca u svet bez mnogo uputstva, a onda istrazujes i otkrivas nove oblasti zbog ciste draze istrazivanja. Ovde nema loota niti price da te motivisu da igras dalje, to sto si savladao novu audio-vizuelno fascinantnu oblast je dovoljna nagrada, a otkrivanje cele mape je zapravo glavni cilj. Sama prica je minimalisticka, nema mnogo story sadrzaja i zavrsavanje igre zapravo deluje kao bonus, maltene kao tajna u igri... Mene odusevljava koliko ova igra zapravo nije "gamey", iako su ispod haube zapravo robusni mehanicki sistemi. Igra je prilicno nepredvidiva, a ono sto je u ovom pogledu najveca mana, i sto podseca igraca da je ovo ipak samo video-igra, je postojanje neutralnih bica koje koristite da prevazidjete prostorne prepreke. Ostatak igre odaje utisak da ne igrate igru, vec da zivite u Kisnom svetu, dok upotreba ovih bica ipak deluje pomalo formulaicno.

Atmosfera je izuzetna, svaki sledeci ekran je eye candy, a igra je puna prizora i situacija (i to nevezanih za pricu) koje su me pogodile u dusu. Dizajn blago psihodelicnog, blago sci fi okruzenja, sa grotesknim stvorenjima i nekim elementima crtanog filma je, sto se mene tice, pun pogodak. Animacija je takodje odlicna (koriscena je neka tehnika "programirane animacije", gde se likovi krecu po unapred odredjenim formulama u kodu... laik sam za ovo, ne umem bolje da objasnim), i zbog animacije, kao i zbog dizajna, protivnici deluju zaista surovo. Uopste, ovo je jedan vrlo surov svet, i u tom pogledu su impresivno uklopljeni svi elementi igre, od atmosfere i okruzenja, preko koncepta stealth igre gde umirete od jednog ujeda, do opste tezine igre (odlican primer ludonarativne... sonance?  :mrgreen:). Atmosfera je sve vreme napeta, nalazite se u nepreglednom spletu ekrana gde smrt vreba na svakom koraku, a tu je i naslovna kisa, koja pada na 15ak minuta (tacan broj minuta se nasumicno menja u zavisnosti od ciklusa (dana po igrinoj terminologiji)). Ova kisa je toliko mocna da ubija igraca svojom silinom, a jedini spas je hibernacija, sto u igru dodaje i konstantnu trku sa vremenom (situacije kada u poslednjem trenutku nalazite bobicu i stizete do sklonista su neprocenjive). Ipak, atmosfera je cesto i vrlo poeticna, sto je, pored evokativnih prizora, naglaseno i odlicnom muzikom.

Kad bismo ogoleli igru do mehanicke sustine, dosli bismo do jednostavnog stealth platformera, sa mnogo sve kompleksnijih terenskih zagonetki, tj. provaljivanja kako da se stigne do negde (doduse, stealth aspektu je dodat novi sloj time sto se predatori slobodno krecu po nivoima i interaguju jedni sa drugima, pa je tako legitimna taktika da namerno privucete paznju gustera, koji ce da vas prati do obliznjeg lesinara, koji ce onda da odnese gustera do svoje jazbine i igracu napravi relativno bezbedan prolaz). Ovo postojanje uverljivog ekosistema dodatno cini da Rain World deluje kao stvarno mesto. Zanimljiv detalj u vezi sa ovim je sto kad umrete, mozete da gledate kako guster nosi slugcata (tako se zove bice kojim upravljate) do svoje jazbine. Ako igrac uspe da ubije gustera, u njegovu jazbinu se useljava novo, potencijalno opasnije bice. Postoji i mogucnost da pripitomite gustera, ako ga hranite neutralnim bicima, posle cega vas on prati i stiti dok ne hibernirate. Ovim otkljucavate achievement, a achievementi imaju i prakticnu namenu, naime, svaki achievement omogucava jednokratnu teleportaciju do bilo koje oblasti. Bez ovoga, osudjeni ste na nesto duze pesacenje. Ako pogodite lesinara u glavu, spada njegova groteskna maska, koju onda mozete da nosite i tada vas se gusteri plase. Najzanimljivija rasa su scavengeri, jedina bica pored igraca koja umeju da koriste alatke (bezopasno kamenje, koplje, eksplozivna koplja i tako dalje). Scavengeri modifikuju svoje ponasanje u zavisnosti od ponasanja igraca, ako ste izuzetno dobri prema njima (ako ih ne napadate, darujete biserima itd.), poslace nekoliko scavengera da vas stite, ali ako vas mnogo mrze, poslace death squad koji je izuzetno mocan i uvek zna gde se nalazite (death squad ce videti samo mali broj igraca, ali pokazuje koliko je paznje i truda utroseno u nastojanju da se Rain World ucini sto uverljivijim mestom). Sve ovo nigde ne pise u igri, vec igrac sam otkriva eksperimentisanjem, i sve je opciono, tj. ne postoje izazovi kad igrac bas mora da, na primer, nabavi lesinarevu masku.

Za one kojima tezina ipak smeta (meni je igra bila savrsena u tom pogledu), autori su nedavno izbacili novi patch koji dodaje laksi mod gde igrate sa drugim slugcatom (The Monk), ali i tezi mod (The Hunter; slugcat iz podrazumevanog moda je The Survivor). U ovom tezem modu, dodata je mogucnost (moranje?) da jedete ubijene gustere. Ubiti gustera je pocetnicima vrlo tesko, a veteranima dostojan izazov, posto je potrebno nekoliko pogodaka kopljem u ledja (glava im je dobro zasticena). Srecom, u ovom tezem modu mozete da nosite dva koplja. Meni je zanimljiviji tezi mod, ali verujem da ce zahvaljujuci laksem modu igra doci do vise igraca, sto svakako zasluzuje. Meni je genijalna u svakom pogledu...


Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #183 on: 26-12-2017, 00:16:01 »
okej, ubedio si me da mu dam sansu  :!: inace, dosta toga iz tvog teksta me podseca na hollow knighta, ne znam jesi li ga isprobao?

usputni_boem

  • 2
  • Posts: 252
Re: Igra godine
« Reply #184 on: 26-12-2017, 01:30:11 »
Ti si prvi covek kog sam ubedio da mu da sansu, hvalim igru na sve strane cele godine, ali niko da proba :?:

Nisam igrao Hollow Knighta, deluje vrlo zanimljivo, posebno jer mnogo volim metroidvanie, ali nemam 30 sati trenutno za igru :( Mada sam imao utisak da je to ipak manje-vise klasicna metroidvania, Rain World povremeno svrstavaju u taj zanr, ali to ipak nije metroidvania, nema novih moci/gadgeta koji ti omogucavaju pristup prethodno nedostupnim lokacijama.

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #185 on: 26-12-2017, 14:11:16 »
jeste klasicna metroidvania, ali je u isto vreme i najuspesniji izdanak zanra jos od symphony of the nighta. meni je u hollow knightu stvarno sve savrseno, od borbe do soundtracka, ali dopustam da se donekle radi i o licnim preferencama i lozenju na rucno nacrtane bube  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #186 on: 26-12-2017, 14:37:11 »
Meanwhile, ja koji sam ga kikstartovao još uvek strpljivo čekam na Switch verziju Hollow Knight  :lol:

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #187 on: 27-12-2017, 13:25:47 »
rekao bih ti da ne objavljujes svoju listu dok to ne odigras, ali sa svim ovim odlaganjima ce verovatno izaci za nekih sest meseci  :lol:

ja za ovih par dana verovatno necu stici da odigram nista vise sto je izaslo ove godine, pa evo i konacne liste za 2017, s linkovima na moje ranije utiske:

instant klasik: persona 5, hollow knight
potpuni uspeh: cuphead, divinity: original sin 2 (ovde prakticno ocenjujem ono sto ce igra tek postati za koju godinu)
super zabava: pyre, the end is nigh, heat signature, danganronpa v3, tooth & tail, fidel: dungeon rescue
vredno igranja: ruiner, night in the woods, what remains of edith finch

tek treba da odigram opus magnum, rain world i novi life is strange, kao i neke zanimljive early access naslove poput dead cells i slay the spire. lista igara koje jos nisam u stanju da odigram je zaista preduga, te se necu depresirati belezeci je ovde  :(  ovom prilikom bih se zahvalio atlusu sto su mi bacili kosku s personom 5, inace bih ostao na indie naslovima i divinityju  :lol:

cak i bez najmodernijih konzola i s kilavim pc-jem, ove godine sam se naigrao za sve pare. gledano cisto po kvalitetu i kvantitetu dobrih igara, mislim da mozemo govoriti i o najboljoj godini za video igre ikad? onaj period u septembru kad se 6-7 kvalitetnih igara pojavio u roku od dve nedelje mi je dao sta da igram mesecima nakon toga  :lol:  mnogi drugi trendovi u igrackoj industriji i svetu nisu bili toliko zabavni, ali same igre su bile spektakularne.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #188 on: 27-12-2017, 14:10:00 »
Ma ako bismo čekali da odigram sve što treba da dođe u obzir, čekali bismo do 2019.godine, mislim nisam odigrao ni Horizon, ni Mass Effect, ni Rain World, ni Dead Cells, ni Divinity ni još bar 10-15 igara za koje mislim da zavređuju menšn. Tako da, napraviću ja listu svakako pre toga. Ona je više za orijentaciju nego nekakva bitna presuda ionako. A važnije je ovo:

gledano cisto po kvalitetu i kvantitetu dobrih igara, mislim da mozemo govoriti i o najboljoj godini za video igre ikad

i o tome je zanimljivo diskutovati.

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #189 on: 27-12-2017, 16:02:48 »
pa dobro, ne vidim da se tu ima nesto mnogo diskutovati, to je prosto utvrdjivanje cinjenicnog stanja  :lol:  mislim, mozda bi neko mogao da ponudi neku drugu listu najboljih igara godine pa da uporedimo, ali tesko mi je da zamislim da smo jos nekad imali ovakvu raskos. recimo, 1998. je imala strasan top end (grim fandango, metal gear solid, starcraft, half life, ocarina of time, fallout 2), ali lista nakon toga ipak dramaticno opada.

tebi se jos igra andromeda nakon onakvih reakcija kritike i publike? moram priznati da je meni 50+ sati previse vremena za igru koja je samo pristojna, osim ako bas nisam ljubitelj zanra ili autora.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #190 on: 27-12-2017, 18:22:32 »
Da, svakako, 1998. je bila opasna, a ja se sa radošću sećam i 2007. (S.T.A.L.K.E.R., BioShock, Modern Warfare, Persona 3, Halo 3, Witcher, Stranglehold, Super Mario Galaxy, Contra 4, Uncharted, Mass Effect, Puzzle Quest), no, sasvim je moguće da je 2017. zaista najbolja ikad.
 
Što se tiče Mass Effecta, videćemo, kupio sam je jeftino na ibeju, a mnoge zamerke koje sam čuo mene ne dotiču (lor, likovi, istorija itd.) pa... uleteće jednom kad bude bilo vremena...

usputni_boem

  • 2
  • Posts: 252
Re: Igra godine
« Reply #191 on: 27-12-2017, 19:23:42 »
Da dodam malo konteksta svojoj listi, po ugledu na Calaveru: Rain World je izuzetan naslov, The Sexy Brutale i Four Last Things su odlicne igre, Cuphead i She Remembered Caterpillars su vrlo zabavne igre, dok su ostalo dobri naslovi koji zasluzuju paznju.

Four Last Things cak preporucujem i ljudima koji inace ne vole toliko p&c avanture jer su zagonetke odlicne, sve su logicne, a opet nisu previse lake i ne deluju banalno jer se sastoje od vise koraka. Ja sam se osecao bas prijatno posle resavanja odredjenih zagonetaka zbog kojih sam bio zaglavljen, drago mi je sto sam istrajao i nisam gledao u walkthrough. Zbog koncepta igre (cilj je pociniti sedam smrtnih grehova), ima i inovativnih problema. Ovo je u globalu avantura koja nagradjuje logicko razmisljanje, nema sumanutih resenja kao u drugim avanturama. Ima tu jos nekih prilicno uspelih i zanimljivih detalja, koji spajaju gameplay i pripovedanje na, ja mislim, dosad nevidjen nacin u ovakvim avanturama. Pixel huntinga nema i igra je udobna za igranje. Takodje, nema ni preteranog brbljanja koje je svojstveno mnogim p&c avanturama, ni previse predmeta koje je moguce pogledati (zbog ovoga cesto u avanturama nastaje comedy overkill). U globalu, ovako po mom misljenju treba da izgleda savremena p&c avantura. Inace, igra je prilicno kratka (2-4 sata), ali je odlicno zaokruzena celina.

Na istom nivou je i prica, ovo je prilicno duhovita satira, kombinacija bizarnog i "inteligentnog" humora, nesto kao Monty Python meets Classical Arts Memes. Naime, igra se sastoji od kolaza brojnih slika iz 16. veka po kojima se krecete, i humor proizilazi kako iz dijaloga i desavanja, tako i iz zaista bizarnih slika i njihovih duhovitih opisa. Ispod svega toga je i pametno promisljanje raznih filozofskih tema. Prica pocinje kada glavni lik predje sedam brda i sedam mora kako bi stigao do crkve i ispovedio se. Medjutim, tu se ispostavlja da lokalni svestenici ne mogu da ga saslusaju jer nije gresio na teritoriji ove konkretne crkve. Posto je glavni lik veliki gresnik, pocinio je svih sedam smrtnih grehova, a sada mora to da ponovi u gradicu blizu crkve, kako bi dobio oprost  :mrgreen: Bonus je i odlicna grafika, ja sam uzivao u posmatranju ovih slika.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #192 on: 29-12-2017, 12:48:54 »
Erik Wolpaw objavio svoj top 10 igara za 2017. godinu:


https://www.giantbomb.com/articles/erik-wolpaws-top-10-games-of-2017/1100-5658/

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #193 on: 31-12-2017, 15:19:01 »
Ja ću neki dan iza praznika da vidim da napravim nekakav pregled godine, ali za sada, pošto je poslednji dan godine, evo mog spiska od deset(ak) naslova za koje mogu dosta bezbedno da tvrdim da su (meni) obeležili ovu ludački dobru godinu...
 
Naravno, prvo se mora napraviti disklejmer da postoji još bar toliko igara za koje sam siguran da zavređuju ulazak u top 10 ali koje nisam odigrao uglavnom zbog pomanjkanja vremena (mada nikom ne umem da objasnim šta sam zapravo to kao radio pa da nisam imao vremena). Neki od tih naslova su, na moju sramotu: Divinity: Original Sin 2 (još uvek treba da odigram i prvu igru), Horizon: Zero Dawn (posedujem ali neodigranu), Rain World, Hollow Knight (kikstartovo ali čekam Switch izdanje), The Evil Within 2 (imam ali nije dospela na red), XCOM2: War of the Chosen, Fire Emblem: Shadows of Valentia Echoes (posedujem, čeka red), Dead Cells, Night in the Woods, Everything (koja se upravo daunlouduje na moj Plejstejšn...), Life is Strange: Before the Storm (kupljena pre par dana ali to nije još ni izašlo do kraja), Hellblade, Pyre, What Remains of Edith Finch, Danganronpa V3, Dishonored 2: Death of the Outsider.
 
Drugi disklejmer je da je ovo bila toliko jaka godina da bih od igara koje čine sledećih deset mogao komotno da napravim top ten listu koja bi u nekoj drugoj godini bila IZVRSNA što je svedočanstvo o zdravlju medijuma ako već industrija stalno pati od nekih nezdravosti... Mislim, evo šta bi išlo u drugih deset:
 
* Future Unfolding (koja je KRIMINALNO zapostavljena igra a koja bi i meni proletela ispod radara da je David Turner nije ekstremno potencirao na svom podkastu)
* The End is Nigh (visokoproducirana Mekmilenovština koja ne pravi kompromise oko težine i nema problem da bude Super Mitbojev suroviji rođak)
* Raiden V: Director's Cut (jedan od najfinijih Mossovih radova i apsolutna kruna dugoživećeg šutemap serijala sa prelaskom u danmaku filozofiju)
* Mario + Rabbids Kingdom Battle (XCOM taktika i dobro odmeren koktel mariovske i rabbidsovske komedije = šokantno odlična igra)
* The Sexy Brutale (već opširno obrađena, a vrlo maštovita varijacija na pojntendklik avanture sa iznadprosečno odličnim narativom)
* Uncharted: The Lost Legacy (započeta kao tek DLC paket za U4, ovo je ispala izvrsno uobličena akciona avantura u kojoj su dotadašnje igračice iz drugog reda bez napora iznele igru na svojim plećima i donele nam suvu krtinu Uncharted iskustva)
* Cuphead ("Dark Souls platformskih ranendganova" plus ta fantastična maksflajšerovska audiovizuelna komponenta)
* Heat Signature (Tom Frensis je spojio Hotline Miami sa Invisible, Inc. Sej nou mor.)
* Wolfenstein II: The New Colossus (nedavno opširno opisana - solidan FPS sa izvrsnom, nepotrebno briljantnom pričom)
* Polybius (nikako da stignem da napišem nešto o ovoj genijalnoj ekstravaganci legendarnog Jeffa Mintera... Ali hoću, jednom, zaista)
* Yakuza Kiwami (mislim, naravno). (Ups, jedanaest komada... sorry)
 
Respektabilna lista. A na njoj čak nije bilo mesta ni za Prey, Gravity Rush 2, Necrosphere, čak ni za Lawbreakers!!!!!!!!!!!!
 
Eto, čisto da se vidi u kakvom raju živimo a samo se žalimo. U tom smislu, evo sada mog top 10 spiska za 2017. godinu, pa nek ide život. Raspored nije TOLIKO bitan i treba ga prevashodno gledati kao orijentacioni, mada je fakat da je Zelda najbolja igra ove godine.
 
1. The Legend of Zelda: Breath of the Wild
Nintendo je ovde reinventovao Zeldu i usput pokazao čitavom ostatku sveta kako se STVARNO prave open world igre. Već sam opširno pisao o ovoj igri na gornjem linku (heh... linku), ali još  jednom da podvučem: Breath of the Wild je igra koja nastaje kada najbolji dizajneri igara na svetu naprave nekoliko izvrsnih sistema a onda povrh svega i veruju publici da će biti dovoljno radoznala i kreativna da od njih napravi memorabilnu igru. BotW je taman toliko "vođeno" iskustvo da ne bude puko igralište, ali je u odnosu na maltene sve drugo što se pod open world firmom prodaje toliko slobodna da se čoveku malo zavrti u glavi. Ko bi reko da će igra godine izaći na... Wii U????? Dobro, naravno, i na Switchu.
 
2. Super Mario Odyssey
 
Ako nemate Wii U, nego samo Switch (a statistika ukazuje da je to verovatnije), možete da se pohvalite ovim ekskluzivnim biserom. O igri nisam još pisao jer je, mesec i više dana posle izlaska još uvek posvećeno igram i to je i svedočanstvo o njenoj dubini. SMO nije ni najveća ni najkompleksnija akciona igra ove godine ali je verovatno najinteligentnija i najgušće zasejana mogućnostima da nešto otkrijete, rešite i osvojite u jednoj neverovatnj bujici kreativnih ideja i najgenijalnijeg dizajna prostora i mehanike koji postoji u industriji. Pisaću opširnije kada završim ali ako i dalje mislite da Switch možda nije vredan para koje za njega traže, ukazujem da ćete se kasnije kajati jer ste Super Mario Odyssey mogli da igrate dok je još bila deo cajtgajsta.
 
3. Persona 5
 
Detaljno opisivana i analizirana, Persona 5 je, neverovatno, uspela da ispuni moja astronomski visoka očekivanja i isporučila mi stočasovni narativ u kome sam uživao i sada već do brilijantskog sjaja uglancani gejmplej koji kombinuje uzbudljiv dandžn kroling, zabavnu pokemonštinu sa demonima plus opscene količine "socijalnog" igranja koje se savršeno uklapa u Shin MegaTen formulu. Atlusov veliki trijumf (da ne pominjemo superseksi vizuelni dizajn i muziku) i mnogo očekivanja od sledeće SMT igre koja je, kako stvari stoje, ekskluziva za Switch.
 
4. NieR: Automata
 
Ja ne znam kako se ovo dogodilo... Ali dogodilo se. NieR: Automata je, da citiram Šona Bela,  "nastavak igre koju niko nije igrao koja je i sama spinof igre koju niko nije igrao", a uspela je ne samo da bude u vrhu svih kritičarskih lista ove godine već i da proda više od milion i po kopija. Neko u Square-Enixu bez sumnje sad gleda u draft završnog računa za 2017. godinu i češe se po glavi: "Čekaj, to je pravio onaj Yoko Taro što se stalno slika pod maskom i ima instagram gde slika kučiće koji čekaju svoje gazde? Neko mu dao budžet da mu Platinum napravi akcioni RPG i on prodo milion i po kopija? LJUDI, PRVI APRIL JE TEK ZA TRI MESECA!" Moj opširni prikaz igre sa uredno obeleženim spojlerima je na gornjem linku ali za potrebe sižea: NieR: Automata nije samo ekscentrični dizajn koji je imao sreću da Platinum hendluje mehaniku pa ispao udoban i moćan za igranje nego i jedan od najšokantnijih i najdirljivijih narativa u igrama ikad. Ko posle petog kraja igre nije u suzama oficijelno nema dušu. (Podsetiću da igra ima i Steam izdanje za ljude koji bi da umoče al se plaše da se ne zaraze konzolitisom.)
 
5. Yakuza 0
 
Zasluženi trijumf serijala posle decenije tavorenja na weebo marginama, Yakuza 0 je najbolja igra u serijalu do danas i izvanredan spoj ozbiljne, mračne priče o organizovanom kriminalu u Japanu, omaža ludim osamdesetima, maštovitog JRPG-a sa skretanjima u menadžersku simulaciju, turističkog simulatora i krvoločnog brawlera. Neopisivo sam srećan ne samo što je igra ovako dobra nego i što je konačno pronašla publiku na zapadu koja će je ceniti.
 
6. Nex Machina
 
Housemarque je ove godine izdao ne jednu nego dve izuzetne arkadne igre obeležene za njih karakterističnom vokselskom grafikom i visokobrizantom akcijom, pre nego što su najavili da od ovakvih igara više ne mogu da rane decu i da će njihovi naredni projekti biti drugačiji. I dok je Matterfall (pisaću opširnije kad završim) tek vrlodobra run and gun veselica u kojoj se stvari zakuvaju do belog usijanja u trećoj trećini, Nex Machina je legitimno ne samo jedna od najboljih igara ove godine ili jedna od najboljih arkadno-akcionih igara ikada nego verovatno najbolji twin stick shooter ikada napravljen. Mislim, moralo je da bude tako jer su se ovde Finci udružili sa Judžinom Džarvisom i Nex Machina je ponovno rođenje Robotrona, ali opet, kadgod sednem da je igram, šokiram se koliko je ova igra moćna i koliko skoro sve druge u odnosu na nju deluju kao da vam drsko gube vreme.
 
7. Resident Evil: Biohazard
 
Sedma igra u sržnom serijalu je, pisao sam gore, uspela ne samo da se priseti šta je klasične Resident Evil naslove činilo posebnim u odnosu na sve druge igre u ponudi, nego je onda Capcomov tim sve to što je bilo dobro uspeo da utera u moderan, udoban dizajn i kreira igru koja je u legitimnim količinama i opaki survival horror i visceralni first person shooter. Zadivljen sam i želim JOŠ.
 
8. Splatoon 2
 
Ja čak i ne igram kompetitivne šutere u nekoj primetnoj meri, upadljivo je da nigde i nikada nismo pominjali ni PUBG ni Overwatch ni Destiny, ali Splatoon 2 je... nešto posebno. Nintendo je uspeo da pomiri kompetitivnost i na veštini zasnovan gejmplej najboljih onlajn šutera sa sopstvenom prijateljskom, inkluzivnom filozofijom i napravio igru koja podseća na to koliko je već prvi Splatoon bio izvrstan ali koja je na Switchu legitimno eksplodirala. Pola godine nakon izlaska, ja još uvek igram Splatoon 2 relativno redovno (a kampanju još nisam ni pipnuo!!!), divim se svedenosti dizajna koja oslobađa kreativnost igrača, eksplozivnosti koperativnog Salmon Run moda, ali i bubblegum punk estetici koja nikako da me zamori. Čudesna godina za Switch kad je na ovoj kozoli izašao i Doom, izvrstan je a meni je ipak Splatoon 2 šuter godine.
 
9. Bleed 2
 
Da je i dalje normalno da jedan čovek napravi igru koja onda bude bolja od produkata timova od nekoliko stotina ljudi je možda najlepši element igračke industrije uopšte. A Bleed 2 je u godini sa izuzetnom ponudom akcionih/ arkadnih/ run and gun naslova za mene odneo šnjur konstantnim odlascima korak dalje od prve igre i pametnim građenjem na temeljima istorije podžanra u kojoj su neki od meni najdražih igračkih naslova ikad (Contra, Metal Slug i, razume se, Gunstar Heroes). Bleed 2 je toliko dobar.
 
10. Nioh
 
Konačno, Nioh sam kupio tek pre neki dan ali sam već na osnovu demoa u Januaru znao da će ovo biti na listi najboljih igara godine. Koei Tecmo su studiju Team Ninja dali priliku da se iskupi za smeće koje su napravili nakon odlaska Tomonobua Itagakija sa serijala Ninja Gaiden (i iz njihovih života generalno) i Team Ninja je uzvratio igrom koja kombinuje superbrzi komboima bogati akcioni gejmplej Ninja Gaiden sa darksoulaškim pristupm dizajnu misija i sveta, sve uronjeno do obrva u japanski folklor i mitologiju. Nioh je  odnedavno dostupan i na PC-ju, pa... proverite sami.

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.961
Re: Igra godine
« Reply #194 on: 31-12-2017, 15:44:11 »
Koliko igara sa te liste ne postoji na PC-ju? :lol:
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #195 on: 31-12-2017, 16:20:46 »
Zvanično, na PC-ju mogu da se kupe i igraju NieR, Nioh, Nex Machina, Bleed 2 i Resident Evil 7. Splatoon 2 i Super Mario Odyssey su Switch ekskluzive i tu za sada nema pomoći. Breath of the Wild (doduše Wii U verzija, ne Switch verzija) se može igrati putem Dolphin emulatora na PC-ju a tvrde da je koliko-toliko i Personu 5 moguće igrati na PC-ju putem PS3 emulatora. Yakuza 0 postoji i u PS3 verziji ali ne verujem da je emulator podržava, plus ta verzija je samo na japanskom.

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #196 on: 31-12-2017, 18:16:48 »
life is strange: before the storm ti je zavrsen, samo su tri epizode bile planirane. deluxe edicija ima i bonus epizodu s mladjanom max, pa je svakako vredi nabaviti.

inace postena lista, vidi se, iako osam od tih deset igara jos ne mogu da igram  :lol:  nisam ocekivao bleed 2, uglavnom zato sto do ovog trenutka nisam ni cuo za njega. probace se i to jednom, mada moje sidescroller potrebe trenutno zadovoljava izvrsni axiom verge.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #197 on: 31-12-2017, 19:04:18 »
Axiom Verge je izvrsna igra ali je metroidvania, dok je Bleed čista sajdskroling akcija, tako da preporučujem probu.


Life is Strange imam deluks, naravno ali nisam ni znao da je bonus epizoda izašla, hvala na dojavi!!!

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 9.854
Re: Igra godine
« Reply #198 on: 31-12-2017, 22:42:46 »

Eto, čisto da se vidi u kakvom raju živimo a samo se žalimo. U tom smislu, evo sada mog top 10 spiska za 2017. godinu, pa nek ide život. Raspored nije TOLIKO bitan i treba ga prevashodno gledati kao orijentacioni, mada je fakat da je Zelda najbolja igra ove godine.
 
1. The Legend of Zelda: Breath of the Wild
Nintendo je ovde reinventovao Zeldu i usput pokazao čitavom ostatku sveta kako se STVARNO prave open world igre. Već sam opširno pisao o ovoj igri na gornjem linku (heh... linku), ali još  jednom da podvučem: Breath of the Wild je igra koja nastaje kada najbolji dizajneri igara na svetu naprave nekoliko izvrsnih sistema a onda povrh svega i veruju publici da će biti dovoljno radoznala i kreativna da od njih napravi memorabilnu igru. BotW je taman toliko "vođeno" iskustvo da ne bude puko igralište, ali je u odnosu na maltene sve drugo što se pod open world firmom prodaje toliko slobodna da se čoveku malo zavrti u glavi. Ko bi reko da će igra godine izaći na... Wii U????? Dobro, naravno, i na Switchu.

i onda vučić ne valja? pa nije u redu. :lol:

šalu na stranu, imaš velike pozdrave od mog srednjeg deteta. kaže: pa zna meho.  nas-rofl
Some things you have to do yourself.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #199 on: 31-12-2017, 22:44:37 »
 :lol:  Pa, zna dete.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #200 on: 09-01-2018, 12:39:41 »
Osvrt na 2017. godinu
Kako smo već više puta rekli, i zapravo papagajski ponavljali još negde od Januara, 2017. godina je, barem po kvalitetu igara koje su izlazile ispala jedna od najboljih ako ne i najbolja godina u istoriji. Što je svakako dobrodošlo, uzimajući u obzir da je po svemu drugom godina bila prilično depresivna kombinacija loših pravih vesti i još gorih lažnih vesti. 

 
Nemam ambiciju da u ovom malom osvrtu bacim svetlo reflektora na svaku igru koja je izašla 2017. godine, već više da se na brzinu osvrnem na nekoliko značajnih događaja i fenomena koji su je obeležili, a onda svako za sebe može da dodaje šta je još tu važno pomenuti.
 
Jedna od ključnih stvari vezanih za igre u 2017. godini je da je filozofija igre-kao-usluga apsolutno i neopozivo zaživela na svim nivoima industrije. Nije ovo sad nešto što se iznenada desilo u 2017. godini, pa čak ni u 2016. godini. Kao i većina drugih stvari vezanih za ovu industriju, prelaz se dešavao i desio postupno, korak po korak. No, u 2017. godini se može legitimno govoriti o tome da su igre-kao-usluga centralna marketinška i biznis filozofija za najveći deo industrije. Ovde ne pričam samo o činjenici da su mnoge najveće igre iz 2017. godine zapravo originalno izašle u prethodnim godinama, ali, da, i to je jedna od stvari koje treba imati na umu. Blizzard je, kao što su uostalom i u mnogim drugim stvarima ispred drugih, sa Diablom i WoW-om perfektuirao ovaj pristup do te mere da je njihovo rukovanje Overwatchom u 2017. godini bilo tako uspešno da sam skoro očekivao da će se Overwatch naći na listama igara godine i ovog Decembra. To se, doduše, nije desilo ali ne treba imati iluzija, Overwatch je bio MNOGO veća igra od skoro kompletnog ostatka žanra, uspevajući da zaseni sve druge hero shooter pokušaje (uključujući zlosrećni Cliffy B-jev Lawbreakers) i Activisionov (dakle, isto svoj) Call of Duty World War II i Electronic Artsov Star Wars Battlefron II. I baš ova druga igra je ogledni primer za demonstraciju druge strane novčića: Battlefront II je na kraju od igre koja je trebalo da ispravi nedostatke prvog Battlefronta i bude sigurno zakucavanje za Dice i EA, ispala katastrofa neviđenih razmera upravo na ime „usluge“. Gunđanje vezano za mikrotransakcije i lootbox mehaniku (koja, naravno, postoji i u Overwatch i u skoro svakom drugom onlajn šuteru i akcionoj igri...) već se opasno pojačavalo tokom čitave godine, ali je kulminiralo u nedeljama koje su prethodile izlasku Battlefronta. Kritična masa gneva je konačno dostignuta, posle nekoliko godina nakupljanja u kojima su izdavači počeli da igre seckaju na sve manje komade i te komade počeli da stavljaju iza dodatnih transakcija, a slamka koja je kamili polomila proverbijalnu kičmu je, odgovarajuće, bio Darth Vader. Ideja da u igri koju ste kupili plaćajući pun iznos AAA produkta neke od najprimamljivijih sadržaja nećete moći da dosegnete bez dodatnog plaćanja ili četrdesetočasovnog grajnda (dok gledate ljude sa dubljim džepovima kako vam se podsmevaju mlateći unaokolo svojom laserskom ćunom) je na kraju dovoljno iznervirala dovoljan broj ljudi da je EA morao da pređe u mod odgovora na krizu, privremeno isključi sve mikrotransakcije, konačno promeni parametre, ne bi li igrače malo umirio. Opet, šteta je bila napravljena i Battlefront je uverljivo potonuo što na godišnjim listama, što u prodaji, odvlačeći pogolem budžet na dno oceana istorijski loših odluka.
 
https://youtu.be/qpGTmjRAp_U
 
Ne da to ikako znači da će izdavači odustati od mikrotransakcija i lootboxova, statistike pokazuju da blizu polovine obrta koje igre danas prave dolazi upravo iz ovih izvora, što ukazuje da ima uverljivo MNOGO igrača spremnih da ovakve stvari plaćaju. Kada su igre za mobilne platforme najavile promenu paradigme na tržištu pre jedne decenije, nismo očekivali da će to značiti da će „prave“ igre samo prepisati njihove predatorske monetizacijske prakse, end jet hir vi ar. Stvari su, pogotovo sa lutboksovima (i njima povezanim kladioničarskim sajtovima) postale toliko loše da je nekoliko zvaničnih tela na nekoliko mesta u svetu pokrenulo zvaniče istrage o tome da li ovu vrstu sadržaja u igrama treba tretirati kao kocku. Uzevši u obzir da je i Svetska zdravstvena organizacija pred kraj godine prepoznala i „gejming adikciju“ kao zdravstveni poremećaj, reklo bi se da sranje lagano udara o fen i da se neke promene valjaju napraviti.
 
No, mislim da je najbolje čemu se možemo nadati da će te promene doneti „kapitalizam sa ljudskim likom“. Kako već rekoh, igre-kao-servis je sada praktično default model sa kojim razvoj igara kreće, od najskupljih AAA produkcija poput Final Fantasy XV (koja je tokom godine dobila upečovan multiplejer!!!) ili Overwatch, preko „srednjih“ produkcija (tipa Divinity: Original Sin 2) pa do nezavisnih projekata koje prave jednocifreni (ili jednočlani) timovi a koji u najmanju ruku imaju onlajn liste najboljih skorova, a često i dnevne zadatke za igrače i slične sadržaje namenjene zadržavanju igrača uz igru što je duže moguće. Suočimo se sa tim da je Player Recurring Investment stvar koja trenutno industriju takva kakva je drži iznad vode i da se ova stvar neće skoro promeniti. Ponovo, možemo da se nadamo primerima poput Nintendovog Splatoona 2 koji je darežljiv paket sa dvogodišnjom ozbiljnom podrškom za igru a bez potrebe da igrač ulaže dodatne pare u igranje. Opet, Nintendo je jedna od retkih firmi koja odbija da se uključi u „trku prema dnu“ i u njihovom slučaju solidno visoke i dugo održavane cene (načelno veoma dobrih) igara služe kao generator zarade koji onda omogućava darežljivost u daljem životu igre i uzdržavanje od prosjačkih taktika. No, to je Nintendo, najstarija firma u celoj industriji i firma čijim putem niko drugi ne ide. I za koju često govore „videćemo dokle će moći da rade tako, pre nego što se povinuju neumitnostima tržišta“.
 
No, a ovo je i pravi trenutak za prelaz, Nintendo uspešno prkosi svim predviđanjima i, nakon četiri godine sporog umiranja Wii U konzole (žrtve, ako smem da dam svoju procenu, lošeg marketinga, uprkos vrlo dobroj ponudi igara), kompanija iz Kjota je izbacila na tržište novu konzolu, danas sveprisutni Switch i... istorija je zauvek promenjena.
 
Ovim hoću da kažem da je danas, desetak meseci posle lansiranja Switcha ova konzola jedan od najvoljenijih i najbrže prodavanih Nintendovih proizvoda ikad, sa tempom koji je na istom nivou kao i Sonyjev PS4 i sa dobrim izgledima da u prvoj godini nadmaši celoživotnu prodaju zlosrećnog Wii U. Malo je reći da to niko nije očekivao. Nintendo jeste uradio ono o čemu se šuškalo godinama unatrag, kreirao konzolu koja je hibrid kućne i portabl mašine i, gotovo kao nekom magijom, pokazao širokim masama da žele nešto što do juče nisu ni znale da im je potrebno. Opet, istorija nas uči da čak i „pametni“ proizvodi mogu da potonu ako se istorijski uslovi nisu stekli (ne zaboravimo da je Microsoft prvi tabletni računar imao još 2001. godine, da bi tek sa Appleovim iPadom ova forma računara postala „stvarna“ u potrošačkoj sferi) i danas je zaista teško reći koliko je ovde zaslužan nesumnjivi genije Nintendovih inženjera i dizajnera, a koliko im se posrećilo. Jer, da ne bude zabune, Switch je, kao i svaki drugi Nintendov proizvod, jedan skup zanimljivih kompromisa, „postranično“ korišćenje već postojećih tehnologija (radije nego pionirsko kreiranje novih), mašina sa nekoliko bizarnih (i nekoliko bezobraznih) dizajn-odluka koje bi svaki drugi produkt potopile za sekund, a koja ne samo da je plivala već i dominirala industrijom tokom deset meseci na tržištu, potvrđujući da su za uspeh igračke konzole mnoge stvari bitne ali da su igre ipak najvažnije. Opet, ponoviću, i Wii U je imao respektabilnu ponudu igara i, ne zaboravimo, The Legend of zelda: Breath of the Wild, igra koja je u jednom trenutku imala više prodatih Switch kartridža nego što je bilo prodato samih Switcheva, ta igra je izašla i za Wii U, ali Switch je očigledno izvrsno kapitalizovao kombinaciju savršeno realizovanog otvorenog sveta ovog naslova i mogućnosti da taj svet posetite gdegod se nalazili, zahvaljujući Switchovoj portabilnosti. Zelda je lavinu pokrenula, Nintendo ju je održao strateški raspoređenim izlascima sopstvenih igara (koje su sve redom jako dobre) a onda su došli i ostali i Switch danas ima više od 300 igara, među koje se ubrajaju i neverovatni portovi Doom ili LA Noire.
 
https://www.youtube.com/watch?v=Pae2un0G-j8
 
Da su igre jako bitne (možda i presudne) za uspeh konzole svedoči i činjenica da smo u 2017. godini imali i drugu novu konzolu na tržištu, izašlu usred udarne jesenje praznične sezone, a da se nje u ovom trenutku skoro niko ne seća. Da, pričam o Majkrosoftovom Xbox One X, „najmoćnijoj konzoli ikada napravljenoj“. Majkrosoft je ovde imao najbolju nameru, u onoj meri u kojoj multinacionalne korporacije uopšte imaju dobre namere, i nakon velikih planova da originalni Xbox One bude pre svega multimedijalna mašina za konzumaciju sadržaja a koji su spektakularno eksplodirali u lice redmondskih egzekjutiva zarađujući Majkrosoftu mesto na repu kolone, Xbox One X je dizajniran kao moćna sprava za hardkor igranje, sa napreteranijim specifikacijama, najviše teraflopsa, megaherca i najboljom 4K/ HDR podrškom od svih konzola koje uopšte postoje...
 
...ali, naizgled, bez igara koje bi ikako opravdale investiciju u nešto što je, suštinski, mid-gen apdejt postojeće konzole. Štaviše, kroz seriju odlaganja i otkazivanja strastveno željenih naslova (još uvek nisam preboleo Scalebound, hvalalepo) došlo se do toga da Xbox One X dolazi na tržište praktično bez zanimljivih ekskluziva, a sa svega par interesantnih naslova predviđenih za 2018. godinu u formi Sea of Thieves i Crackdown 3. Majkrosoft je svojom korporacijsko politikom seče studija došao u poziciju da nema dovoljno internih developera da se konzoli obezbedi minimum ekskluzivnih naslova koji bi Xboxu dali jasan identitet, a Sony je svojom inercijom pokupio većinu third party ponude i ostaje da se vidi da li će Redmondđani ikako uspeti da se iskobeljaju iz rupe u koju su sami upali poludecenijskim pogrešnim prioritizovanjem...
 
Na polju prenosnih konzola imali smo mirnu godinu utoliko što bi se reklo da je ovoj formi odzvonilo. Sony je nastavio sa niskoprofilnim podržavanjem Vite ali uz jasnu odluku da se u dogledno vreme više ne bave portabl platformama, dok je Nintendov 3DS imao nekoliko zanimljivih naslova (notabilno Fire Emblem Echoes: Shadows of Valentia), ali sa očiglednom pripremom da ode u penziju. Kako je Switch evidentno mašina budućnosti, reklo bi se da prisustvujemo istorijskom prelomu i sahrani formata igranja koji je dve decenije bio interesantna i svrhovita dopuna vodećim sobnim i desktop varijantama.
 
PC je imao istovremeno uspešnu i katastrofalnu godinu. Indiepocalypse fenomen iz prošle godine se nastavio i nije bio olakšan gomilom tzv. „lažnih igara“ i „asset flipova“ koji su zatrpavali Steamove kanale na sve strane. Valve je na sve na kraju reagovao uvođenjem Steam Direct sistema za podnošenje igara na eventualnu distribuciju, te drugim podešavanjima silnih algoritama koji diktiraju šta će korisnik videti na Steamu, ali, kao i u slučaju JuTjuba, Fejsbuka i drugih algoritamski vođenih sistema, potvrđuje se da stvari nikada ne mogu biti humanizovane bez učešća LJUDI u lancu i da će korisnici prepušteni softverskim robotima neretko biti frustriani do apatije.
 
Naravno, s druge strane, najvrelija i najveća igra godine je upravo PC igra koja je najveći deo vremena provela u Steamovom Early Accessu, izašavši „stvarno“ tek par dana pred kraj Decembra, sa više od 25 miliona prodatih kopija u to momentu (Steam Spy danas operiše sa cifrom većon od 27 miliona a ne zaboravimo da je igra izaša i za Xbox). Govorimo, naravno, o igri Playerunknown’s Battlegrounds (skraćeno PUBG) koja je ove godine odradila ono što su prethodnih bile Minecraft, DayZ, Undertale i Stardew Valley, pretvarajući se iz malih, marginalnih indie napora (rađenih od strane malih timova ili pojedinaca) u monstruozne hitove koji definišu zeitgeist i ostavljaju otisak stopala dostojan tiranosaurusa na istoriji medijuma video igara. PUBG je najnoviji pokazatelj da se jedan od najvrelijih lokusa igračke avangarde nalazi upravo u nezavisnom krilu PC scene, smešten u hardkor modersku zajednicu, kao i da je kreiranje „sledeće velike stvari“ često posao u kome uzimate nešto što već postoji i zatim se njime igrate dok ne napravite nešto svoje. Kako je Minecraft krenuo od Infiniminera i Dwarf Fortressa, Undertale bio odgovor na Earthbound a Stardew Valley reinterpretacija Harvest Moona, tako je i PUBG mod DayZ koji je i sam mod ArmA 2 inspirisan Fukusakuovim filmom Battle Royale. Surova darvinistička filozofija ovog moda je pronašla kritičnu masu zainteresovanih igrača i danas živimo u svetu u kome i igre poput Epicovog Fortnite, Paladins, pa čak i GTA Online pečuju u svoje multiplejer modove slične battle royale modove ne bi li otkinule deo BR kolača koji je umesio Brendan Greene.
 
https://www.youtube.com/watch?v=4ebOuCe5e5w
 
2017. godina je i bila, recimo, druga godina u kojoj je igranje u virtuelnoj realnosti bilo široko tržišno dostupno i mada je očigledno da ćemo na preokret još pričekati, nema sumnje da su neki koraci učinjeni. Sony je ovde pogotovo napravio solidne talase sa svojim VR sistemom, ali sada deluje da ćemo čekati barem još pola decenije na to da VR postane ozbiljan, možda i preovlađujući format...
 
Na svu ovu priču opet ne treba da zaboravimo da je 2017. godina donela i mnogo radosti igračima koji bi samo da igraju „obične“ igre za jednog igrača, ne zanimaju ih kompetitivni multiplejer, betl rojal, lutboksovi, liderbordovi i druge usluge. The Legend of Zelda,  Super Mario Odyssey, Persona 5, Rain World, What Remains of Edith Finch, Yakuza 0, NieR: Automata, Divinity: Original Sin 2, Resident Evil: Biohazard, Prey, Wolfenstain II: The New Colossus, Future Unfolding, The Evil Within 2, The Sexy Brutale, Dishonored: Death of the Outsider, Uncharted: Lost Legacy, Night in the Woods, Pyre, Little Nigtmares, South Park: The Fractured but Whole, Horizon: Zero Dawn, Assassin’s Creed Origins, Torment: Tides of Numenera, Hollow Knight, Thimbleweed Park, Nex Machina, Total War: Warhammer II,  Life is Strange: Before the Storm, Xenoblade Chronicles 2, Tooth & Claw, Heat Signature, Dead Cells, XCOM 2: War of the Chosen, Mario + Rabbids: Kingdom Battle, Sonic Mania, Hellblade, Cuphead, Bleed 2, sve su ovo naslovi koji su prevashodno ako ne ekskluzivno namenjeni solo igranju (uz interesantne implementacije multiplejera u recimo Divinity ili NieR) i ovaj spisak je već dovoljno zastrašujući – sa gomilom naslova koji bez problema biju i po sto sati gejmpleja – da se pošten čovek zapita koliko mu uopšte vremena treba da poigra sve što ga zanima, o parama i da ne govorimo.
 
Ali to je nekako i bila 2017. godina, davljenje u izobilju izvrsnog sa jedne strane i očajanje nad naizgled uniformnim kretanjem industrije ka baruštini neželjenog sa druge. 2018. godina je već počela i hvata ozbiljan zalet već u Januaru sa Monster Hunter World i Dragon Ball FighterZ a u Februaru stižu rimejk Shadow of the Colossus i dugoočekivani Kingdom Come: Deliverance... Pripremite se jer... neće nam biti lako.
 

Calavera

  • 3
  • Posts: 545
Re: Igra godine
« Reply #201 on: 09-01-2018, 16:40:48 »
Tooth & Claw

previse stripova citas, mehmete  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.208
Re: Igra godine
« Reply #202 on: 09-01-2018, 16:52:52 »
E, da, Tooth & Tail... Al dobro, kolko su me danas smarali, dobro ako sam samo tu grešku napravio.  :(