Никола Стаменковић - први српски хидротехничар

[Mica Milovanovic]

Ево да поделим са вама одломке из једног текста који сам недавно пронашао. У питању је приступно предавање на Високој школи првог великог српског хидротехничара Николе И. Стаменковића 16. децембра 1887. године.





Иначе, Никола Стаменковић је дуго био професор на Великој школи, касније на Техничком факултету, преводилац прве књиге о хидраулици, објављене 1900. године, први уредник Српског техничког листа (1890), један од најзаслужнијих за развој Београдског водовода и канализације, у кратком периоду и председник београдске општине, итд. итд.


Неке ствари се не мењају...


Господо!

Примајући се дужности професора Хидротехнике, рад сам да вам на овом првом састанку изложим развитак и значај тог предмета.
Све техничке науке, па и Хидротехника засецају непосредно у питања економна, у питања која својим решењем утичу како на материјално благостање, тако и на културни развитак појединих држава и народа.
Та непосредна веза између народног газдинства и техничких наука, тај утицај ових на развитак и благостање народа, састоји се поглавито у томе, што техничке науке дају могућности да се остваре они захтевн који се траже за рационално газдинство каквог народа.
Човек, упућен на природу која га окружава и па употребу добара која у природи находи, тежи, да, у колико је год могуће, добије већу корист од тих добара, А да би то постигао он се стара, да још неокупираним добрима нађе ма какву корисну употребу, а  већ окупираним да употребу увећа и тиме свој опстанак сигурнијим и угоднијим учини.
Међу добрима која се у природи находе, а која су човеку од неопходне потребе, после ваздуха и земље, вода заузимље најважније место. Она је један од најглавнијих услова свог органског бића.
Без воде не би било живота.
С тога је човек од вајкада тежио, да у колико је год могуће више, постане господар тог добра, тог елемента, као што се у обичном животу назива.
Посматрајући природу, човек је проучавао законе који у њој владају. — Тим посматрањем он је сазнао и за силе које у природи постоје, па познав и законе тих сила, он се старао да их корисно и употреби. — Свуда, где му снага сопствених мишића није била довољна, користио се снагом коју му је природа по најпре пружила.
Припитомљавајући животиње човек је за теже радове употребљавао снагу тих животиња, а у недостатку те снаге, снага воде беше прва механичка снага, коју је човек у природи нашао, себи потчинио и која је све до најновијег доба, до доба кад је примењена парна снага, била искључива моторна снага за веће радове.
Тиме већ што је човек био у стању да и за своје обичне потребе употреби снагу природе, показује се знатан корак у културном развићу његовом; јер, употреба природних сила изискује извесну увиђавност, радиност и знање. С тога нам употреба снаге коју природа човеку пружа служи не само као мерило моћи и културног ступња минулих народа, но употреба те снаге и данас важи као мерило за моћ и развитак модерних држава.
У колико више ком народу испадне за руком, да добра која му природа пружа употреби за своју корист, у колико му испадне за руком, да за све механичке радове употреби знагу природе, у толико ће му бити сигурнија производња, сигурније богатство, благостање, па дакле и његова политичка моћ.
...
Услед непознавања природе воде и њеног тока, прн крају прве половине овог века, овладало је било погрешно мишљење, да води треба силом одређивати пут којим ће ићи. —
Скупо плаћено искуство услед тог принцiпа, при регулацији горњег Дунава, Тисе, Елбе и при корекцији Рајне, ускоро показа погрешност тог принципа.
И ако још и данас постоје разна мишљења у многим питањима Хидротехнике, ипак све више и више овдађује уверење, да решавање тих питања захтева увек свестрано вишегодишње штудије и да само техничким решењем нисмо увек у стању постићи жељењу цељ; јер тешкоће које Хидротехта има скоро у свима питањима да савлада, састоје се у компликованим конструкцијама и математичним фoрмулама, но поглавито у стицају разних околности, које мора да позна и правилно оцени, те да види да ли се у и колико вештачким средствима може постићи та жељења цељ.
Техничар наоружан сам строго техничким знањем паром, гвожђем, камењем и свим механичким средствима које му данашња техника пружа, а без ширег погледа на сам задатак брзо би се уверио да су сва поменута средства ништава на спрам силе коју је у стању да развије вода кад јој се природан ток спречи. —
Хидраулика је основ Хидротехници а Хидрографија, Метеорологија и народна Економија, то су науке на које се сваки Хидротехничар обзирати мора, ако хоће да велике материјалне жртве, а врло често и лично пожртвовање донесу жељене користи.

Земљорадник, занатлија, трговац и законодавац, то су сарадници који и збором и твором морају потпомагати Хидротехничара, ако хоће да његови радови користе општем благостању.
...
У нас је на свима побројаним радовима врло мало рађено. Ми смо лишени већег дела оне користи коју би од наших вода имати могли, а трпимо сву штету коју сувишна и бујна вода наноси нашим, иначе плодним, долинама.
Пустити и даље да тако остане значи, једино из нехата и лењости створити услове за економну пропаст. А та пропаст вуче за собом као неизбежну последицу и политичку пропаст.
Економно јак народ, биће и политички јак, па ма колико он бројем мален био.
Белгија и Швајцарска дају нам за то најбољи пример.
Сматрајући Хидротехнику као науку која може много допринети економном бољитку наше отаџбине, мој ће задатак бити не само да вас упознам са том науком, но и да вас придобијем за исту. Јер за сваки рад, а нарочито за хидротехничке радове, треба у почетку, осим стручног знања још и личног пожртвовања.

Ја себе нећу штедити.

[ALEKSIJE D.]

Kako je prošao ovaj čovek? Verovatno veoma uspešno, dostojanstveno, obeležen poštovanjem i tsl.
Daj mi neki link o žitiju ovog jadnika (jer u Srbiji svako ko se uhvati biti prviu nečem je samo beda i jadnik za života), možda nešto ukradem za svoja pisanija.
Tražio bih sam, ali sam nešto zanemoćao pa me mrzi.

[Mica Milovanovic]

Живео је достојанствено, био угледан, имао петоро деце, али жена му је рано умрла, па се сам старао о деци, док, мученик, није умро на једној ревизији пројекта у Нишу у 52. години... 


Поставио сам његов животопис на сајту Института, а на дну имаш линк ка скеновима из Техничког листа...


http://www.jcerni.org/activities/hydro-engineering-history/significant-serbian-hydrotechnic-engineers/nikola-stamenkovi.html

[ALEKSIJE D.]

Hvala.
Mada... Bilo bi zanimljivo da se utopio. Ozbiljno. Za jedno delo ironija je najbitnija stvar.
52 godine?
To je zanimljivo.
Vrlo, vrlo...
" a šta da rečem o nejakoj, nezbrinutoj dečici pokojnikovoj?"
Stvarno rečnik članka je predivan. Ozbiljno.
Hvala na linku.