"Сред четкица, бајонета..." (трибине у Дому омладине)

[zstefanovic]

 

Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије

позивају вас на циклус трибина

"СРЕД ЧЕТКИЦА, БАЈОНЕТА..."

једном месечно у Дому омладине Београда током 2016. године.

Стрип се најчешће третира као друштвено безазлен, али су ова уметност и њени ствараоци у Србији често били део важних историјских догађаја — понекад и у самом средишту. Неки уметници су и судбински платили због свог друштвеног деловања или просто склопа околности у којем су се нашли.

Ово су приче о политичким ангажманима стрипара, цензурама, идеолошким сукобима, опредељивањима у Другом светском и грађанским ратовима, учешћу у пропаганди, о смртним казнама, робијама и изгнанствима, као и о другим, некада забрањеним темама и непријатним тајнама српског и југословенског стрипа.

На округлим столовима говоре историчари, учесници догађаја, сведоци и чланови породица.
 

[zstefanovic]

"СТУДЕНТ НИЈЕ ЗАПАЛИО ВИДИКЕ"
у оквиру циклуса трибина "СРЕД ЧЕТКИЦА, БАЈОНЕТА..." (1)

уторак, 09. фебруар 2016. у 19:00
Дом омладине Београда / Трибинска сала
Македонска 22, I спрат

Округли сто посвећен вези стрипа и високе политике у листу "Студент" од 1980. до 1987, распуштањима редакција, идеолошким ударима, Осмој седници, распаду Југославије — од Тита, преко жбира, до вампира...

Сведоче Слободан Ивков и Миленко Михајловић.

Уводничар и модератор: Зоран Стефановић.

https://www.facebook.com/events/1682966171988241/
http://www.domomladine.org/debate/ciklus-tribina-sred-cetkica-bajoneta-uvodno-predavanje

[zstefanovic]

"ЛИБЕРАЛИ ДЕЧЈИМ СУЗАМА НЕ ВЕРУЈУ"
у оквиру циклуса трибина о забрањеним темама српског и југословенског стрипа "СРЕД ЧЕТКИЦА, БАЈОНЕТА..." (2)

Дом омладине Београда, Македонска 22, Трибинска сала,
уторак, 8. март 2016, у 19 часова

ТЕМА: Како је потезом пера 1971-1972. уништена значајна производња стрипа у Источној Европи — продукција „Дечјих новина“, „Политике“ и других издавача у СР Србији. Која је улога стрипа у сукобу Српских либерала и Хрватског маспока са Титом? Зашто су током државног Конгреса културне акције у Крагујевцу 1971. стрипови јавно спаљивани? Шта је била идеолошка позадина тзв. „Закона о шунду“ у Србији?

УЧЕСНИЦИ:

Радивој Богичевић, ликовни уметник и писац, аутор култног стрипског серијала „Акант“;
др Миша Ђурковић, филозоф и
др Александар Раковић, историчар •

Модератор и уредник циклуса: Зоран Стефановић, историчар поп-културе и писац

http://www.domomladine.org/debate/tribina-liberali-decjim-suzama-ne-veruju
https://www.facebook.com/events/1545475355745811/

http://usus.org.rs/

[zstefanovic]

НАЈДРАЖИ АМЕРИЧКИ ЧЕТНИЦИ
„Сред четкица, бајонета... 3“ — Циклус округлих столова о забрањеним темама српског и југословенског стрипа

Дом омладине Београда, Македонска 22, Трибинска сала,
уторак, 12. април 2016, у 19 часова

Учествују: др Коста Николић, историчар, и Зоран Стефановић, модератор

Југословенска војска у отаџбини (колоквијално звана "четници") добила је сопствени микрожанр у стрипу још 1941. године. За време Другог светског рата водећи издавачи стрипова у Сједињеним Америчким Државама — ДЦ и Марвел (тада Тајмли) — издавали су стрипове о четницима и њиховој борби  против фашиста, као део пропагандне подршке Савезника европским герилцима. Али је друга идеолошка страна, комунистичка, брзо реаговала, и то на самом америчком тлу. Скоро осам деценија овај окршај у америчком стрипу био је непознат широј јавности, нарочито југословенској.

О госту: др Коста Николић (1963) из Института за савремену историју,  аутор је бројних радова, укључујући и монографије: "Бољшевизација КПЈ. Историјске последице", "Историја Равногорског покрета", 1–3, "Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944", "Страх и нада у Србији 1941–1944. Свакодневни живот под окупацијом" и "Друг Тито говори оно што народ мисли".

https://www.facebook.com/events/689390287830110/
http://www.domomladine.org/debate/tribina-najdrazi-americki-cetnici/

[zstefanovic]

ПОД ОКРИЉЕМ НЕМАЧКОГ ОРЛА
„Сред четкица, бајонета... 4“ — Циклус округлих столова о забрањеним темама српског и југословенског стрипа

Дом омладине Београда, Македонска 22, Трибинска сала,
уторак, 10. мај 2016. у 19 часова

Учествују: др Коста Николић, историчар, аутор књиге „Немачки ратни плакат у Србији 1941-1944“, и Зоран Стефановић, модератор

    Организација: Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије.

Током Другог светског рата, у окупираном Београду, неки руски и српски стрипари радили су антикомунистичку, антидемократску и антисемитску пропаганду.

Деловали су у оквиру „Пропагандног одељења Југоисток“ немачког Војног заповедника у Србији, али и у одељењима Недићеве владе или за листове као што су „Ново време“, „Дом и свет“, „Обнова“ „Српско село“, „Коло“, „Бодљикаво прасе“, „Мали забавник“ итд.

Неки уметници су то радили из егзистенцијалних разлога, неки да сачувају живу главу, неки из идеолошких уверења, а неки као илегалци. Сваком је то променило живот, а у неким случајевима и запечатило судбину.

[zstefanovic]

[zstefanovic]

Запљуните се.

https://www.facebook.com/events/1082618115133049/

[zstefanovic]

Са вечерашњом трибином почињемо и приказивање слика и видео материјала.

Можда ћемо од јуна наставити и са мини изложбама, као што је било на првој трибини.

[zstefanovic]

СЛОБОДА ЈЕ СТИГЛА У ЧИЗМАМА

„Сред четкица, бајонета... 5“ — Циклус округлих столова о забрањеним темама српског и југословенског стрипа

Дом омладине Београда, Македонска 22, Трибинска сала,
уторак, 14. јун 2016. у 19 часова

Учествују:
Слободан Ивков, историчар уметности, уредник и уметник из Београда;
Вук Марковић, преводилац, историчар стрипа и уредник, ИК "Комико", Нови Сад.

Модератор и уредник циклуса:
Зоран Стефановић, историчар поп-културе и писац.

Организација: Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије


 • Трибина је посвећена успомени на Милорада Добрића (1924—1991) поводом 70 година од изласка "Три угурсуза" и новог репринта у издању новосадског "Комика". •


Понесени ослобођењем од фашизма у мају 1945, преостали аутори стрипа и издавачи у Србији одмах су спремали нове подухвате. Али је слобода стигла у чизмама, под капом-титовком — и подразумевала је идеолошку револуцију. У децембру 1945. Окружни суд Београда забрањује излажења едиције „Три угурсуза за време окупације“ младог дебитанта Милорада Добрића са сарадницима, као и стрипованих романа „Поштарева кћи“ Александра Пушкина и „Васкрсење“ Лава Толстоја. Образложење: „стрип књиге штетно делују на нашу омладину“. Угледни књижевник и комунистички идеолог Јован Поповић на Божић 1946. у листу Централног комитета КПЈ "Борба" објављује текст који је објаснио зашто онаквог предратног стрипа у Новој Југославији надаље више неће бити. Уследиле су године забрана, да би тек последице Титовог раскида са Совјетским Савезом 1948. и тајног приступања Југославије НАТО пакту 1952. дале прилику да се идеолошке препреке скину и да стрип буде обновљен. Али овог пута од стране једне нове генерације — већином омладинаца.
 

[scallop]

Sutra je dan o Aleksandru Heclu. Na kraju sam odlučio da odem. Pozivam sve one koji misle da je "prst u oko" zgodan događaj. Moj prst će da bude tamo.

[scallop]

Bio sam na tribini posvećenoj Aleksandru Heclu, kao valjda jedini njegov živi saradnik na scenarijima. Dobio sam specijalan poklon Monografiju odabranih kadrova iz VINETUA i BAFA VOĐE KARAVANA koje sam za njega pripremao u periodu 1961-63. Zbog toga sam bio fini kao mala beba.

[Mica Milovanovic]

Bilo je mnogo lepo... Možete da zavidite...

[Mica Milovanovic]

Malo publike... slike su malo mutne jer je u pitanju telefon a ne foto-aparat, ali važniji je nekad sadržaj... 

[scallop]

Prvo, nije bilo malo publike, a potom, mislim da je publika bila bila vrlo kompetentna. Kad Bosnić kaže da kad vidi delo maestra Hecla obavezno pogleda u nebo, onda to ima vrhunsko značenje. Strip kao i sva ostala umetnost ima perjanice i ko ih nije svestan nije dosegao ni početak. Imali smo priliku da vidimo kako vrhunski umetnici iz zezanja ostvare više od svih standardnih umetnika zajedno. Srećan sam da sam sarađivao s njim i ne znam kako me je ta sreća zapala. Sa velikanima je uvek dobijemo više nego što očekujemo.

[lilit]

mićo, kadriranje ti je skandalozno al drago mi je videti da skalop jako lepo izgleda pa ti opraštam

[scallop]

Sečam se neopisivo lepih Heclovih sllika Helene. Tu je sa Radmilom. Uspomene su veće od stvarnosti.

[Mica Milovanovic]

Nisam rekao malo publike u smislu da je bilo malo publike već da hoću da prikažem malo publike... 
Publike je bilo solidno i to sve kompetentni ljudi...
Mnogo lepa atmosfera...

[zstefanovic]

ЈЕСМО ЛИ ШАРЛИ?

Циклус округлих столова о забрањеним и прећутаним темама српског и југословенског стрипа "СРЕД ЧЕТКИЦА, БАЈОНЕТА..." (14)

уторак, 09. мај 2017. у 19:00
ДОБ//Трибинска сала



Организација: Дом омладине Београда и Удружење стрипских уметника Србије. Модератор и уредник циклуса: Зоран Стефановић, историчар поп-културе и писац

Уметници и културни радници из Србије расправљају са временске дистанце о нападу екстремиста на карикатуристе листа Шарли ебдо у Француској 2015. године.

После две године, враћамо се случају који је отворио питања граница слободе говора, безбедности уметника и новинара, намерног провоцирања на културној основи, верског екстремизма и фанатизма, постколонијалне манипулације емоцијама преко масовних медија и друштвених мрежа, јавне и професионалне одговорности, примене силе у име вере и државе, као и свега оног што данас потреса мултикултурна друштва (она за која Ангела Меркел кажу да су пропала као модел), а нарочито она где заједно живе Аврамова деца: хришћани, муслимани и јудаисти.

Како нам се десио Шарли?

Оружани напад на редакцију француског сатиричног листа Шарли ебдо (Цхарлие Хебдо) догодио се 7. јануара 2015. године око 11.30 часова, када су двојица маскираних нападача упали у седиште листа у Паризу и отворили ватру.

Нападачи су усмртили 12 људи, укључујући десеторо запослених и два полицајца, а ранили 11 других особа. Хамид Мурад (18), који је погрешно осумњичен и за којег је на крају утврђено да је невин, одмах се предао полицији (након 50 сати је пуштен без подизања оптужби), док је потрага за двоје осумњичених потрајала још три дана, све док након вишечасовне опсаде штампарије у којој су били нису ликвидирани и браћа Шериф и Саид Куаши.

Повод за напад на овај лист су карикатуре и шале са пророком Мухамедом које Шарли ебдо често објављује, а које су увредљиве многим муслиманима. То је прво довело до претњи исламских екстремиста редакцији овог магазина, затим бацања бомбе на уредништво листа у 20. арондисману Париза и хаковања веб-сајта 2011. године након што је карикатуриста Луз у 1011. издању листа (насловљеном Шарија ебдо) објавио карикатуру Мухамеда уз шаљиви текст, потом стављања уредништава под заштиту полиције, а на крају и овог великог терористичког напада.

Фраза „Ја сам Шарли“ (франц. Je suis Charlie) постала је уобичајен слоган подршке како жртвама тако и слободи медија у друштву, укључујући и Србију. Редакција Шарлија ебдоа је наставила да ради. Следеће издање часописа се продало у више од 7,95 милиона копија на шест језика, наспрам уобичајеног тиража од 60.000 на само једном, француском  језику.