Author Topic: Da li je naučna fanastika fantastika?  (Read 17846 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Da li je naučna fanastika fantastika?
« on: 24-02-2016, 20:03:29 »
Da knjiga o konjima ne bude usamljena, pokušaćemo Boban i ja da se uskoro izborimo jednom knjigom o srpskom SF-u (akobogda)...
Međutim, pažljivi čitači radne verzije stavljaju primedbu koja je sasvim opravdana i koje sam i sam bio svestan, ali koju sam pokušao da prenebregnem.
A to je: kad već definišemo naučnu fantastiku, onda je neophodno da je preciznije odredimo.
A kud ćeš većeg problema od ovoga: da li je naučna fantastika uopšte fantastika?
Da ne bih učitavao svoje misli, voleo bih da čujem od različitih ljudi njihova tumačenja.
I da pokušam da dobijem savet šta pojedini ljudi smatraju relevantnom literaturom koju bih mogao citirati
prilikom analize ovog problema.
Naravno da i ja imam svoje mišljenje o ovome, ali se sa njim uglavnom ne slažem...  :)
Mica

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #1 on: 24-02-2016, 20:36:18 »
odnos (promisljene, koherentne) znanstvene fantastike i znanosti opisao bih uglavnom kao dvije krivulje koje se stapaju u beskraju. koliko god u odredjenom trenutku sf selektivno djelovao fantastican/fikcija, u sljedecem se to mijenja. vremenski faktor.

nije bas relevantno u smislu primjera iz domace literature, no sta mi pada na um:

georges melies, a trip to the moon
fritz lang, metropolis, robotika, videotelefonija
star trek, komunikator, mobitel; replikator, 3d-printer (u razvoju)
star wars, hologram, virt. koncert rap tupac
...
odiseja u svemiru, hal, apple siri (u razvoju)
razne distopije
...
moving on my own trace

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.788
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #2 on: 24-02-2016, 20:44:20 »
Pa, jeste - makar na srpskom :)

Sada smo već u prilici da razdvojimo naučnu fikciju od naučne fantastike, pa bi tako neki roman Majkla Krajtona o pogibeljnoj pandemiji bio naučna fikcija dok bi roman Majkla Krajtona koji za mizanscen ima svet deset godina nakon pogibeljne pandemije bio naučna fantastika :D
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #3 on: 24-02-2016, 20:46:46 »
dobro postavljeno pitanje je već ako ne pola a ono bar trećina odgovora.

meni iz ovog mićinog inicijalnog nije jasno čak ni u čemu je dilema.

možda da prvo definišete šta je fantastika, pa onda pređite na 'naučnu'...?

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.788
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 44.904
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #5 on: 24-02-2016, 21:00:16 »
dobro postavljeno pitanje je već ako ne pola a ono bar trećina odgovora.

meni iz ovog mićinog inicijalnog nije jasno čak ni u čemu je dilema.

možda da prvo definišete šta je fantastika, pa onda pređite na 'naučnu'...?

QFT. Ni meni iz Mićinog pitanja  nije jasno koji kriterijum bi trebalo da važi da je nešto fantastika pa da sad to tražimo u SF-u.

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #6 on: 24-02-2016, 21:26:07 »
meni se upit sazato cita vishe kao pitanje: je li znanstvena fantastika uopce fantasticna?
mislim da bi bilo slabo/neproduktivno tek odrediti kritirij po bilo kojem konceptu, recimo, po vaihingerovom "kao-da", pa sturo zakljuciti kako je znanstvena fantastika fantasticna.
moving on my own trace

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #7 on: 24-02-2016, 21:37:46 »
Slažem se sa ghoulom u potpunosti. To je i bila primedba mog strogog čitača.


Da bih definisao naučnu fantastiku bilo bi dobro da prvom definišem fantastiku.


Što nije baš lako. Eto, na primer, u Poetici horora autor u poglavlju definisanje osnovnih pojmova i problema posvećuje mnogo pažnje različitim terminima koje koristi u daljem radu, pa tako sa puno pažnje definiše žanr, romansu, pa čak i termin kao što je "čudesno", koji koristi u, po meni, vrlo zanimljivoj defniciji horora:


Horor je prozni pripovedni žanr sa dominantnom odlikom (differentia specifica)  sadržanoj u estetskoj nameri izazivanja strave kod čitaoca, što se ostvaruje dvojako: a) kroz izbor tematike prikladne tom cilju (suočavanje sa demonskim/monstruoznim "Drugim") i motiva njoj odgovarajućih (često, ali ne nužno, povezanih sa čudesnim/fantastičnim) i b) kroz osobenu... itd itd.


Dakle, u knjizi se vrlo jasno definiše "čudesno", ali ja ne nađoh nigde šta autor podrazumeva pod /fantastičnim, mada, kao što je to svima koji pokušavaju da se bave književnošću manje ili više ozbiljno, postoji mnogo nedoumica šta je to "fantastično"...


Dakle, moje dobro postavljeno pitanje bi moglo da bude: Šta autor Poetike horora podrazumeva pod fantastičnom prozom?


Mica

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #8 on: 24-02-2016, 21:47:17 »
budući da meni fantastika nije bila ključan pojam, ja sam se izvukao od toga da je definišem u svojoj studiji, jer to prevazilazi ne samo moju temu nego je jedna zasebna, ogromna, složena tema po sebi - tema koja zaslužuje zasebnu knjigu, a vala i dobila je, više njih. (kad sam kod toga, todorova smatram prilično neupotrebljivim, i preporučujem, recimo, kathryn hume: fantasy and mimesis)

pominjao sam čudesno zato što je ono zadovoljavajuće definisano u našem (starijem, ne ovom tanjinom) lexikonu knj. termina, i zato što ono za moje potrebe završava posao.

nemam gotovu definiciju fantastike koju bih vam ovako na tanjiru dao, ali siguran sam da bi ona kao jedan svoj bitan gradivni elemenat svakako imala motive čudesnog...


Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.788
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #9 on: 24-02-2016, 21:54:40 »
Klutova definicija fantastike ti nije dovoljna/dobra?
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #10 on: 24-02-2016, 22:03:01 »
Ne. Treba mi nešto ozbiljnije. Ghoule, hvala puno na savetu.
Imaš li ovu knjigu u elektronskom obliku da mi šibneš...
Mica

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #11 on: 24-02-2016, 22:15:45 »
imam je samo na artiji (fotokopija).

tebi, zapravo, kao leba treba ovo: A Rhetoric of the Unreal; Studies in Narrative and Structure, Especially of the Fantastic
AUTHOR: Christine Brooke-Rose

tu imaš jedno poveće poglavlje koje se zove SCIENCE FICTION AND REALISM i ono bi trebalo da ti reši sve probleme u životu.

mogu da ti fotokopiram obe ove stvari i donesem u bg za 7 dana.

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #12 on: 24-02-2016, 22:36:39 »
Gm, osnovna stvar o fantastici jeste da je preglomazna i previše promenljiva da bi se dala nedvosmisleno definisati i vidim da se oko toga svi slažemo :) al ako pođemo od neke opšteprihvatljive definicije SF-a, tj od Suvina, SF je "a literary genre whose necessary and sufficient conditions are the presence and interaction of estrangement and cognition, and whose main formal device is an imaginative framework alternative to the author's empirical environment." Onda bi fantastika bila upravo upotreba formalnog postupka koji podrazumeva "an imaginative framework alternative to the author's empirical environment" ali je SF tvist u tome da se on racionalno obrazlaže, koliko-toliko u skladu sa važećim naučnim postulatima, što je u suprotnosti sa "pravom" ili "užeg smisla" fantastikom iii... tako.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #13 on: 24-02-2016, 22:43:40 »
koliko-toliko u skladu sa važećim naučnim postulatima

mislim da ovo "koliko-toliko" sreću kvari svakoj ozbiljnoj definiciji SF-a, ne samo zato što je "koliko-toliko" NEPRECIZNO (koliko je to, tačno?), nego što veliki broj dela za koja ćemo se svi složiti da moraju biti u kanonu sf-a potpuno zanemaruju važeće naučne postulate...

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #14 on: 24-02-2016, 22:47:39 »
To je ta tuga i žalost sa žanrovima koji se određuju preko sadržaja a ne preko forme, rondo se zna šta je al ajde, majčin sine, definiši SF tako da svi budu zadovoljni...

PS Kratka pretraga o poreklu termina "naučna fantastika", koji smo jelte preuzeli od Rusa/Sovjeta, otkriva da ni Rusi nisu sigurni šta im je to trebalo:
Вопрос о происхождении аналогичного русского термина «научная фантастика» не совсем ясен. Иногда считается, что впервые он был использован в журнале «Природа и люди» в 1914 году, когда был опубликован рассказ Якова Перельмана «Завтрак в невесомой кухне» (дополнительная глава к роману Жюля Верна «Из пушки на Луну») с подзаголовком «Научно-фантастический рассказ Я. Перельмана»[5]. Однако до этого похожий термин — «фантастически научные путешествия» — в отношении Уэллса и других авторов употребил Александр Куприн в своей статье «Редиард Киплинг» (1908)[6]. По утверждению же профессора Корнельского университета Аниндита Банерджи впервые термин «научная фантастика» появился в редакционной статье вышеупомянутого журнала «Природа и люди» ещё раньше — в одном из номеров за 1894 год — и, таким образом, возник независимо от Уэллса.[7]

Русское название жанра, «научная фантастика», не является буквальным переводом английского словосочетания science fiction, хотя оба термина несут один смысл и обозначают одни и те же приёмы и произведения.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #15 on: 24-02-2016, 23:18:34 »
Bio bih ti jako zahvalan...
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #16 on: 24-02-2016, 23:23:59 »
Pa, sad...


Ja zaista nisam siguran šta bliže određuje SF: "science fiction" ili "naučna fantastika"







Mica

D.S.B.

  • 3
  • Posts: 537
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #17 on: 25-02-2016, 00:29:23 »
Za naše govorno područje bi bilo prikladnije "naučna fantazija" nego "naučna fantastika". A "da li je naučna fantastika uopšte fantastika?", pa to me podseti na ono čuveno pitanje, ako postoji neki paranormalan fenomen da li ga onda treba uopšte nazivati paranormalnim :)

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #18 on: 25-02-2016, 09:27:26 »
koliko-toliko u skladu sa važećim naučnim postulatima

mislim da ovo "koliko-toliko" sreću kvari svakoj ozbiljnoj definiciji SF-a, ne samo zato što je "koliko-toliko" NEPRECIZNO (koliko je to, tačno?), nego što veliki broj dela za koja ćemo se svi složiti da moraju biti u kanonu sf-a potpuno zanemaruju važeće naučne postulate...



Da stvar bude gora, izgleda da Mića čak i tako nepreciznu definiciju dodatno relativizuje, tako što njene delove svodi na pogodbene elemente, pogotovo tu famoznu “kognitivnu spoznaju”. Mića bi rado da je nesretnicu fiksira na nivo opšteg znanja poznijeg kamenog doba  :twisted:, pa otud sebi dopušta da čak i ekcese najtvrđe nam svakodnevice (poput, recimo, kloniranja, kriogenog zamrzavanja ili transrodne osobe) percipira kao fantastiku. 

Izgleda da se negde usput termin “fantastika” silno obesmislio laičkom upotrebom (a bogami i akademskom zloupotrebom, to Mića upravo temeljito otkriva), pa mu sad treba najmanji zajednički nazivnik pojma u datom kontekstu: dakle, treba mu definicijska startna pozicija koja dezignira da li fantastika podrazumeva natprirodno ili ne.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #19 on: 25-02-2016, 09:47:01 »
Mića bi rado da je nesretnicu fiksira na nivo opšteg znanja poznijeg kamenog doba  :twisted:, pa otud sebi dopušta da čak i ekcese najtvrđe nam svakodnevice (poput, recimo, kloniranja, kriogenog zamrzavanja ili transrodne osobe) percipira kao fantastiku. 

Ali Mića je u pravu... jer pojmovi kloniranja i kriogenog zamrzavanja koji postoje u savremenoj nauci nemaju gotovo nikakve veze sa ovim pojmovima koji se pojavljuju u naučnoj fantastici.
Tj, rezultati kloniranja u nauci nisu ni na tragu kloniranja u SF-u; isto važi i za zamrzavanje; uspeh sa najnižim oblicima života u oživljavanju nema nikakve veze sa onim što nudi SF.
Dakle, stvar je još komplikovanija.

U ovom konkretnom slučaju, Mići nije ni potrebna precizna, besprekorna definicija SF-a jer predmet njegovog teksta nije naučna studija o tome već prekopavanje stvaralaštva na srpskom koje se može dovesti u vezu sa SF-om, pa je njemu tako dopušteno da pomene npr. knjigu koja nema nikakve veze s SF-om, ali opisuje dolazak vanzemaljaca i odnos ljudi s njima gde se na kraju knjige ispostavi da to uopšte nisu vanzemaljci. Važnost da se i ovakve knjige navedu u Mićinom tekstu je upravo nepostojanje jasne definicije šta SF jeste, a ako se desi da u nekoj budućnosti izroni definicija SF-a da je nešto SF ako protagonisti nekog dela veruju da su u korelaciji sa vanzemaljcima bez obzira što se ispostavi da nije, kao što pojedinci definišu fantastiku kroz verovanje protagoniste ili pisca šta je realnost (a to može biti vrlo ovako i onako). Dakle, moj osećaj u vezi sa svim ovim što Mića radi jeste da treba da pomene i sve granične i čak izvangranične slučajeve da se ta dela otrgnu od zaborava, a neka se neko drugi bavi apotekarskim odmeravanjem sastojaka i pripadnost.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Irena Adler

  • 4
  • 2
  • Posts: 405
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #20 on: 25-02-2016, 09:52:18 »
Ako pitanje definicije nije centralna tema/ključno pitanje itd. u knjizi, možda je stipulativna definicija ("u ovom tekstu će se pod naučnom fantastikom podrazumevati....) zgodan način da se cela stvar eskivira.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #21 on: 25-02-2016, 09:53:05 »
@ Boban: Mašaš poentu: postavlja se pitanje da li fantastika podrazumeva natprirodni aspekt ili ne.

Sve ostalo će samo da legne na svoja mesta, jednom kad se ta startna pozicija izabere, jer on ovako meandrira.

Negde usput, pojmovi su se pobrkali ili bar zamaglili, pa je tako pojam “fantastike” postao sinoniman sa raznim drugim pojmovima, to od začudnog/čudesnog, nestvarnog pa sve do same imaginacije. 

@Irena: eeee, on izgleda ne bi hteo tu odgovornost, pa to ti je...   ;)


Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #22 on: 25-02-2016, 09:56:12 »
Lib, mi smo taman završili pripremne radnje za ovu knjigu i sad ti ubacuješ crva Mići da počinje da se koleba i traga za definicijom nečega što ni Suvin, ni Živković, ni Gul nisu ni pokušali da urade. Dakle, to pitanje je složeno do mere da se možda ne može razrešiti i sad jadni Mića niže neprospavane noći...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #23 on: 25-02-2016, 10:04:09 »
Ne znam o kakvim crvima pričaš, čovek me je pitao za mišljenje i ja sam mu ga dala. Da li će ga uvaži ili ne, to je do njega.

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.875
    • IP Tardis
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #24 on: 25-02-2016, 11:47:43 »
Za fantastiku je neophodan otklon od (u tom trenutku) poznatog/prihvaćenog ustrojstva sveta, mogućnosti, obrazaca dešavanja, a možda i ponašanja.

Za spekulativnu je potrebno da otklon bude ekstrapolativan i moguć.

Za naučnu je taj otklon dodatno specifičan jer se očekuje neki tehnološki aspekt.

Ja bih to tako.

Dakle ono što zovemo "naučna fantastika" jeste fantastika.

Ali takođe i sve ono što kolokvijalno zovemo "naučna fantastika" strogo gledano često neće zadovoljiti tu definiciju. Tu upadaju razne naučne fantazije i drugi žanrovi jednak neodređene krštenice i tačnosti nomenklature.
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #25 on: 25-02-2016, 13:07:54 »

Za spekulativnu je potrebno da otklon bude ekstrapolativan i moguć.


Pa, ne baš… spekulativna fikcija je ‘kišobran termin’ koji samo registruje pogodbene svetove, ali ne razlučuje njihovu prirodu, otud jednako obuhvata SF, H i F. 

a to dalje znači da spekulativna fikcija ne insistira na ekstrapolaciji, naprotiv, H i F ne podrazumevaju ekstrapolaciju uopšte.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #26 on: 25-02-2016, 13:40:42 »
Za fantastiku je neophodan otklon od (u tom trenutku) poznatog/prihvaćenog ustrojstva sveta, mogućnosti, obrazaca dešavanja, a možda i ponašanja.

Strogo gledano, ovo je jedan od generatora problema, jer se razumevanje poznatog/prihvaćenog vrlo razlikuju u Engleskoj, Norveškoj, Grčkoj, Rusiji... da ne pominjem Kinu, Argentinu... Lako je stvari definisati kada postaviš svu silu ograničenja pre toga, ali takva definicija je samo uslovna.
Lib teži sveobuhvatnom savršenstvu i ta podrazumevana definicija kojoj smo Mića i ja bili skloni najednom je poljuljana.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #27 on: 25-02-2016, 13:46:47 »
Aman pobogu… ne ljuljam ja njemu nikakve definicije, što se mene tiče on nek komotno uzme onu Demijanovu “SF je sve u šta ja uprem prstom”…

I ne pokušava on da izađe sa nekom laičkom, on zapravo insistira na akademskim, i ima ih, one tu nisu problem.

Problem je priroda fantastike, jer ono što njemu srce hoće, to ne može naći u akademskim definicijama. To je sve.

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.371
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #28 on: 25-02-2016, 14:04:43 »


Za naučnu je taj otklon dodatno specifičan jer se očekuje neki tehnološki aspekt.


не може се 'научна' ексклузивно везивати за технологију, добар део 'научне' има никакве везе са технологијом...самим тим и 'научна' не може бити везана само за очекивање технолошког аспекта.
(рецимо, евентуалне еволутивне промене које сад називамо екстрасензорна перцепција и сл. немају никакве везе са технологијом)
мој доживљај фантастике је негде комбинација оног што је јевтра истакла од сувина и овога што је закк горе написао.
да би нешто било фантастика по себи, мора имати бар један елемент који је који је чињенично непознат материјалном свету у којем живимо
...barcode never lies
FLA

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #29 on: 25-02-2016, 14:13:34 »
да би нешто било фантастика по себи, мора имати бар један елемент који је који је чињенично непознат материјалном свету у којем живимо

to je ono "čudesno" što pomenuh gore... kao neizostavan element svake definicije fantastike.
isto kao i "fantazija", tako ni ovo "čudesno" nije laički izraz (wow, čudesno! jooj, fantazija!) nego lepo definisan termin u teoriji književnosti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #30 on: 25-02-2016, 15:33:58 »
Oh, koliko brige za mlađanog mene...

Pre svega, libe je u pravu.

Ghoul može da izbegne da definiše (ili da bar pokuša da definiše) fantastiku jer se bavi žanrom koji može, ali ne mora da sadrži fantastiku. Ako hoćemo da napravimo pošten tekst o domaćoj naučnoj fantastici, onda moramo da bar pokušamo da definišemo taj pojam. Pa posle i da ga ignorišemo, ako hoćemo.

A da li je naučna fantastika fantastika, ja takođe mislim da jeste, ali to ni iz daleka nije tako jednostavno dokazati. Naime, ako odete na internet i ukucate definiciju fantastike dobićete definiciju koja u sebi sadrži obavezno prisustvo natprirodnog elementa. A ako postoji natprirodni element onda to ne može biti naučna fantastika (po definiciji naučne fantastike).

Ako, s druge strane, uzmete pa čitate Darka Suvina, čoveka koji je skovao važeću (šalim se, naravno) definiciju naučne fantastike  videćete da on nigde (dobro, gotovo nigde) ne pominje fantastiku u svojim analizama. On takođe dosledno izbegava da pominje i realističku prozu, pa u svojim radovima najčešće koristi distinkciju na naturalističku i začudnu prozu, a u okviru začudne proze ima SF, s jedne strane, i ostalu začudnu prozu, gde smešta fantasy, bajku itd. s druge. I navodi da SF ima mnogih sličnosti sa naturalističkom prozom...


Zoran Živković, s druge strane, jasno smešta SF u širi korpus fantastične proze.


Kad smo kod Todorova, ni meni se to previše ne sviđa, ali Todorov, za razliku od prethodnika, prvi pokušava da da definiciju koja ne uključuje (ili pokušava da ne uključuje) prisustvo tematskih elemenata - zato je relevantna i danas u svetskim okvirima.


Kad smo već kod fantastike, ako ne pokušamo da izbegnemo definisanje po tematskom okviru (na primer: prisustvo natprirodnog) dolazimo u ozbiljne probleme... Zato i tragam za nekom dobrom definicijom... Na primer, Sava Damjanov u Korenima moderne srpske fantastike osim Todorova navodi i Rabkina, ali na kraju bira definiciju iz jednog teksta Jovice Aćina, ali za koju i sam kaže na kraju da je problematična...


U stvari, libe je ponovo u pravu. SF je ono što ja mislim da je naučna fantastika...  :)
Mica

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.366
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #31 on: 25-02-2016, 16:37:47 »
Mićo, zašto izbegavati definisanje po tematskom okviru?
Zašto da prisustvo ili odsustvo natprirodnog elementa ignorišemo?
Uz svo poštovanje za bulumentu teoretičara koje pominješ, i uz izvesnost da će neki dežurni specijalisti nove generacije da se cerekaju na ovo... Ali, juče još kad bejah mlad  (kako peva Šarl Aznavur), u našoj generaciji FANTASTIKA je bila sasvim zadovoljavajući termin.
Ali zato: DRAKULA  i  DAROVI MOJE ROĐAKE MARIJE  bili su čista fantastika.
KRAJ DETINJSTVA, GLAS GOSPODARA i  GOSPODAR SVETLOSTI  bili su naučna fantastika.  Jer - uz određene preduslove - moglo bi i da se desi...
Naravno, tu su i granične forme, a tu je i Žil Vern koji piše jedan danas prezreni podžanr u kome pokušava da predvidi budućnost, ali i on ima mesto u božijoj bašti.

I to mu je to. Nas je ovakva podela u fantastici savršeno zadovoljavala, mislim da smo se odlično  snalazili u tom koordinatnom sistemu.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #32 on: 25-02-2016, 17:17:31 »

Ja ne izbegavam definisanje po tematskom okviru, samo kažem da to nije dovoljno, ako se iole ozbiljnije bavimo ovim čime se bavimo.

Zato što definisanje po tematskom okviru nosi mnogo problema. Zato što po definisanju po tematskom okvirima naučna fantastika nije fantastika (ako definišemo fantastiku po elementima natprirodnog, a to je najčešći način definisanja fantastike u tematskom okviru).


Zato se i razvila strukturalistička kritika, koja, uz sve probleme, pokušava da traga za dubljim strukturama u tekstu koje bi trebale biti univerzalnije, manje zavisne od kulturnih i drugih uticaja.


Svet oko nas se menja i ako ga mi više ne možemo menjati, bar bismo mogli pokušati da ga pratimo...




Mica

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.366
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #33 on: 25-02-2016, 19:23:24 »
Ali INVERTIRANI SVET - zar to nije fantastika? Iako su  za ono što još nismo videli oko nas, u tom romanu odgovorne, na neki pretpostavljeni,  hmm, način - prirodne sile, a ne natprirodna bića?
Moramo li da suzimo FANTASTIKU na NATPRIRODNO?

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #34 on: 25-02-2016, 19:41:45 »
Pa ne sužavam je ja... Ponavljam, ja verujem da je SF deo fantastične književnosti...
Mica

Albedo 0

  • Guest
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #35 on: 25-02-2016, 20:33:01 »
kao da je ''nauka'' precizniji pojam, malo morgen

inače, u naslovu piše ''naučna fanastika'' 8-)

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fantastika fantastika?
« Reply #36 on: 25-02-2016, 21:05:39 »
Naravno da nije, ali to nije predmet ovog topika...  :)
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #37 on: 25-02-2016, 21:11:54 »
Quote
isto kao i "fantazija", tako ni ovo "čudesno" nije laički izraz (wow, čudesno! jooj, fantazija!) nego lepo definisan termin u teoriji književnosti.


Hm, pa kad su tako pametni, što se ne složiše i oko "fantastike", nego se mi sada patimo, a ti begaš od toga ko đavo od krsta (da nema mogućnosti alegorijskog tumačenja, eto
zamalo da i ja napišem jednu fantastičnu rečenicu)  :)

Mica

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #38 on: 26-02-2016, 08:21:36 »
Držim da postoji bukvalno milioni reči akademskog razmatranja prirode fantastike, i ako se ispostavlja da među njima nema razmatranja te konkretno verzije koja tebe zanima – pa, mislim da to samo po sebi nešto govori.  :)

Ja lično ne mogu da zamislim verziju fantastike bez natprirodnog kao gradivnog elementa, jer, šta u tom slučaju fantastičnog preostaje? Začudnost visoko sofisticirane tehnologije? Začudnost prirodnih fenomena?

Ne tvrdim da nema začudnosti u ovom prvom, jer kao što Gibson reče, naša budućnost je neravnomerno raspoređena, i ne sporim da ima začudnosti i u prirodnim fenomenima čiji modeli danas podrazumevaju uglavnom teoriju astrofizike ili drugih sofisticiranih nauka, ali opet, svesti začudnost na te konkretne prirodne domene meni nekako podrazumeva svesti je na privilegiju dece i neukih. I obaška sad što ja ovako neuka mogu da nađem suvu fantastiku u virtuelnoj realnosti kompjuterskih igara, svejedno, moja kognitivna spoznaja mi tvrdi da to nije fantastika. A nije ni kvazar, pulsar i crna rupa fantastika, bez obzira što je začudnost u oba slučaja na visokom stepenu, do te mere da nisam sigurna da fenomene i danas razumem u potpunosti.

I tako. Kao što rekoh, ti uporno tražiš ono što ti srce ište, a ne ono što žanru po pravdi boga pripada.

Ali naravno, ja ne tvrdim sad da takve fanstastike nema… kao što već rekoh, kad smo sebi priuštili vegan čvarke od soje, bezalkoholno pivo i kafu bez kofeina, ne vidim što ne bi imali i fantastiku bez natprirodnog.

Samo kažem da mi nije poznata literatura koja bi ukazala na ozbiljno bavljenje tim fenomenom.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #39 on: 26-02-2016, 12:07:05 »

Kao što Ghoul kaže, ući u definisanje književnog termina "fantastično" je Sizifov posao i ja sam pokušao da ga izbegnem.
Međutim, čitajući tvoje primedbe na tekst shvatio sam da to ne bi bilo korektno i da moram da bar u najkraćem pokušam da predstavim trenutno stanje u književnoj teoriji po tom pitanju.

Ghoul možda može da to izbegne u svojoj disertaciji (mada bih ja voleo da to nije uradio) jer horor, iako najčešće ima elemente onoga što ja zovem fantastikom, može da egzistira i bez njih.

Za razliku od horora koji se definiše po estetskoj nameri, naučna fantastika po svom karakteru pripada jednoj široj grupaciji koju ja (a i neki teoretičari: od nama poznatih Sava Damjanov, Živković itd.) zovu fantastikom, a koju ti (a i neki teoretičari: Suvin, na primer), zovete začudnim.


Kao što Ghoul kaže, ovim problemima su posvećene mnoge knjige i ja ne mislim da ću ja moći to da razrešim. Moja molba (jer ovo nije nešto što mi je toliko blisko) je bila usmerena ka tome da dobijem ono što je po vašem mišljenju relevantna literatura iz koje ću moći da napravim jedan pregled sadašnjeg stanja književne teorije po ovom pitanju. I to ću, nadam se uskoro dobiti...

Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #40 on: 26-02-2016, 12:52:53 »
Mr Mladen Jakovljević
[/size]
[/size]Postoji mnogo definicija fantastike i fantastičnog. Međutim, iako oduvek prisutno u ljudskoj kulturi i životu, fantastično vešto izbegava svakom pokušaju da bude precizno, jasno i univerzalno definisano. Fantastično i fantastičnu književnost je teško definisati i čini da postoji onoliko definicija koliko ima autora. Iako se stvarnost često koristi kao polazna tačaka u definisanju fantastičnog, fantastično ipak ne može da se definiše kao suprotnost stvarnosti. Jedno od osnovnih obeležja fantastične književnosti je neophodnost da književno delo poseduje sopstvena unutrašnja pravila i zakonitosti, koje ne moraju uvek da odgovaraju opštepoznatim zakonitostima prirode, ali kojih pisac, koji ih je postavio, mora da se pridržava kako bi se održala konzistentnost i uverljivost fantastičnog dela. Danas, razlika između fantastičnog i stvarnog se sve više gubi i postaje sve teže odrediti razlike između stvarnog i fantastičnog.
[/size]Ser Filip Sidni je u Odbrani poezije (Sir Philip Sidney, An Apology for Poetry, 1595) rekao da reč pesnik označava stvaraoca, koji može da stvori nešto više, drugačije, čak superiornije od prirode (Sidney, 1973: 99-100). Shodno tome, svaki pisac je stvaralac, pošto spisateljski proces podrazumeva stvaranje novog, zasebnog sveta, koji nije obavezno superiorniji, ali je često drugačiji od objektivne stvarnosti, u kojoj su ograničenja i mogućnosti određene i uslovljene zakonima prirode, dok pravila i zakonitosti u svetu književnog dela uspostavlja piščeva mašta. Iako kreativna imaginacija može da stvori stvarnost zasnovanu na poretku i pravilima koja se kose s prirodnim zakonima, svaki svet, čak i najneverovatniji, mora da prati određene zakonitosti i da poseduje unutrašnju konzistentnost da bi ga čitalac smatrao uverljivim
[/size]Osnova reči fantastika je mitološka i vezuje se za boga Fantaza, sina Somnusa, boga sna, koji donosi neobične slike usnulima (Bulfinch, 2005: 937). Prema grčkoj mitologiji, bog sna Hipnos je imao tri sina, Fantaza, Morfeja i Fobetora, koji su personifikacije različitih oblika snova (Britannica, 2010: „Hypnos“). Morfej je bog koji u snove šalje ljudska obličja, njegov brat Fobetor ispunjava snove životinjskim obličjima, dok Fantaz u snove donosi nežive stvari (ibid: „Morpheus“). Za razliku od Hipnosa, koji je ljudima u snove donosio zadovoljstva, Fantaz je preuzimao najrazličitije fantastične oblike neživih stvari i prikazivao se ljudima poput utvare, odakle i naziv Hipnos, što znači prikaza (Encyclopedia Mythica: „Phantasos“,www.pantheon.org).
[/size]Fantazovo ime je iz grčkog, preko reči fantastično i fantazija, prešlo u mnoge jezike sveta, gde seodržalo do danas da opiše sve što je nestvarno i neverovatno. U srpskom jeziku, fantastika označava „ono što je proizašlo iz fantazije, što je plod mašte, fantaziranja“, dok reč fantastičan, od grčkog phantastikos (φανταστικός), znači „pogodan za stvaranje predstava“ (Клајн, Шипка, 2007: 1305). Izraz fantastičan ima dva značenja, gde je prvo „plod fantazije, nestvaran, čudesan, maštovit“, a drugo „sjajan, divan, izvanredan“, dok reč fantazija, od grčkog phantasia (φαντασία), odnosno phantazein (φαντάζω), znači „mašta, uobrazilja, imaginacija; sanjarenje, maštarija“, kao „proizvod mašte, događaj koji postoji samo u mašti“ (ibid: 1305). U engleskom jeziku, fantastika (fantastic) ima slično značenje i definiše se kao nešto što je zasnovano na fantaziji, što nije stvarno, što se pojmi ili naizgled pojmi neobuzdanom maštom, ili pak nešto što je toliko neverovatno da dovodi u pitanje verovanje u stvarnost toga (Britannica, 2010, Merriam Webster’s Dictionary: „Fantastic“). Na nijanse u značenju, koje reč fantastika ima u italijanskom i francuskom jeziku, ukazao je italijanski pisac Italo Kalvino (Italo Calvino), koji u eseju „Definicije teritorije: fantastično“ („Definitions of Territory: Fantasy“, 1970) navodi da se u savremenom francuskom književnom jeziku reč fantastika (fantastique) koristi prevashodno za horor priče, koje podrazumevaju odnos s čitaocem koji podseća na onaj iz devetnaestog veka. Pri tome, ukoliko čitalac želi da bude deo tog odnosa, mora da veruje u ono što čita i da traži objašnjenje za ono što pročita onako kako bi to činio i u stvarnom životu. Italijanske reči fantazija i fantastično (fantasia, fantastico), kako navodi Kalvino, ne uključuju takav emotivni doživljaj teksta, već pre označavaju izdvajanje ili prihvatanje drugačije logike od one koja upravlja predmetima i odnosima u svakodnevnom životu (Sandner, 2004: 133-134).
[/size]Za razliku od značenja i etimologije reči, fantastiku je kao pojam u književnosti mnogo teže odrediti i definisati. Ono što se danas zove fantastikom engleski pesnik Džozef Adison (Joseph Addison) zvao je „vilinskim načinom pisanja“ („The Fairy Way of Writing“, 1712), u kojem se priroda gubi iz vida, a maštu čitaoca zaokupljaju likovi i dela bića koja ne postoje u prirodi, kao što su vile, veštice, čarobnjaci, demoni i duhovi (Sandner, 2004: 21). Semjuel Tejlor Kolridž (Samuel Taylor Coleridge) pravi razliku između fantazije i imaginacije, pri čemu ovu drugu deli na primarnu i sekundarnu. Kolridž je primarnu imaginaciju smatrao živototvornom snagom i glavnim elementom ljudske percepcije, dok je sekundarnu smatrao odrazom primarne imaginacije, ehom koji koegzistira sa svešću i koji rastapa, rasprostire i raspršuje u nameri da ponovo stvori. Za razliku od imaginacije, fantazija raspolaže utvrđenim i određenim, te predstavlja vid memorije, od koje se razlikuje činjenicom da je oslobođena prostornog i vremenskog uređenja, a spojena je s voljom i izborom, koji je ujedno i modifikuje. Kao i memorija, fantazija crpi gotove sadržaje iz zakona asocijacija (Coleridge, 1954).
[/size]Škotski pisac Džordž Makdonald u eseju „Fantastična imaginacija“ (George MacDonald, „The Fantastic Imagination“, 1890) takođe pravi razliku između imaginacije, kao dela koje je samo novi oblik stare istine, i fantazije, svega onoga što je izmišljeno kao novo (Sandner, 2004: 64-69). Pošto se stvarni svet rukovodi određenim principima i zakonitostima, koje ljudi posmatraju kao logične, stalne i nepromenjive, Makdonald insistira na njima i u književnom delu. Čak i kada je svet izmišljen, onda je izuzetno važno da se pisac pridržava uspostavljenih zakonitosti, koje moraju da deluju i da budu u saglasnosti, jer ukoliko se zanemare, priča čitaocu postaje neuverljiva. Makdonald navodi da je teško definisati vilinsku priču i u tom pokušaju polazi od prirodnog, stvarnog sveta, koji ima svoje zakone, ali je u priči moguće stvoriti zakone drugačije vrste, u zasebnom izmišljenom svetu, s novostvorenim zakonitostima i novim formama, što je najbliže što čovek može da priđe stvaranju kao božanskom procesu.
[/size]Još jedan pisac koji insistira na zakonitostima jeste Džon R. R. Tolkin (J. R. R. Tolkien). U eseju „O vilinskim pričama“ („On Fairy-Stories“, 1947), Tolkin zakonitosti i proces razvoja književnog sveta, u koji je uključen kreativni proces imaginacije, naziva subkreacijom. Tolkin stvarni svet naziva primarnim svetom, dok svet koji stvara pisac naziva sekundarnim svetom, koji mora da bude uverljiv, jer čarolija nestaje onog trenutka kada se javi neverica, u kom slučaju „magija, ili pre umetnost, nije bila uspešna“ (ibid: 46).
[/size]Verovatno svaki pisac dok stvara sekundarni svet, fantaziju, svaki subkreator, želi u izvesnoj meri da bude i pravi stvoritelj, ili se nada da će mu poći za rukom da se približi stvarnosti: nada se da to posebno svojstvo sekundarnog sveta (ako već ne i svi detalji) potiče iz Stvarnosti ili se iz nje preliva. (ibid: 82)
[/size]Tolkin je smatrao da je fantastična književnost zbog korišćenja nestvarnog, nepojmljivog i sanjarenja smatrana inferiornom i trivijalnom književnom formom, zbog čega nije mogla da dobije mesto u ozbiljnim književnim analizama i promišljanjima, prevashodno zbog stava da ona od stvarnog beži u alternativni sekundarni svet, koji je često utopistički po prirodi, te se zato neosnovano smatra eskapističkom, čak i dečjom književnošću. Po Tolkinu, fantastična priča mora da ima drugačije kvalitete od sna, pa priču zasnovanu na snu poredi s okvirom za slike koji je kvari i smatra je za „teško oštećenu“ (ibid: 23). Štaviše, Tolkin je smatrao da je zlonamerno mešati fantaziju sa snovima, kao i s nekontrolisanim psihičkim poremećajima, priviđenjima i halucinacijama. Fantastična priča, koju on zove vilinska, stoga je poput Vilinskog carstva, čija jedna osobina „jeste da bude neopisivo, mada ne i nepojmljivo. Ono ima mnogo činilaca, a analiza neće obavezno otkriti tajnu celine“ (ibid: 20). Prema Tolkinu, vilinska priča mora da se prikaže kao istina, zbog čega ona ne može da bude san i ne može da toleriše nikakvo ograničenje koje je smešta u okvir izmišljenog.
[/size]Tolkin je nastanak fantastične priče vezivao za „poreklo jezika i uma“ čiji se opipljivi koreni nalaze u mitovima (ibid: 27). Ovakav stav deli i Hauard Filips Lavkraft, koji u eseju „O natprirodnoj stravi u književnosti“ (Howard Philips Lovecraft, „Supernatural Horror in Literature“, 1927) navodi da su koreni natprirodnog u strahu, a osvit priče strave i užasa dolazi istovremeno s ljudskom misli i ljudskim govorom, pa se strava pojavljuje kao sastavni deo folklora svih naroda i rasa. Lavkraft pronalazi u književnosti obličja starih mitova, kako u starim anglosaksonskim pričama, tako i kod Dantea, Malorija, Defoa. Ipak, za Lavkrafta je pravi tvorac priče strave Horas Volpol, čiji Otrantski zamak (Horace Walpole, The Castle of Otranto, 1764) predstavlja osvit gotskog romana. Ovaj roman je Ana Latiša Ejkin u eseju „O zadovoljstvu strave“ (Anna Laetitia Aikin, „On the Pleasure Derived from the Objects of Terror“, 1773) navela kao primer pozitivnog zadovoljstva, koje se dobija od neverovatnog, izmišljenog i neobičnog, koje budi um i predstavlja izazov za imaginaciju da s ushićenjem istražuje novi svet koji se otvara pred njom (Sandner, 2004: 30-36).
[/size]Strah i nepoznato svoje mesto imaju i u psihoanalizi i Frojdovim teorijama uma. Sigmund Frojd je u eseju „Čudesno“ (Sigmund Freud, „The Uncanny“, 1919) naveo da strahovi, kao potisnuti delovi nesvesnog, služe kao pokretači fantastičnog (ibid: 74-101). Kada govori o stravi i strahovima, Frojd koristi nemačku reč unheimlich da opiše sve što je strašno i jezovito, ali naglašava da ova reč nije jednoznačna. Unheimlichoznačava ono što je suprotno od heimlich, što znači poznato, ono što pripada domu/kući. Međutim, Frojd primećuje da unheimlich ne može da se izjednači s nepoznatim, jer nije sve što je novo ujedno nepoznato i zastrašujuće. Ono što je novo lako može da postane zastrašujuće, ali nisu samim tim sve nove stvari takve. Reč heimlich ima više značenja, pa osim što se odnosi na ono što pripada domu, što nije čudnovato, što je poznato i pitomo, može da označava i ono što je tajno, sakriveno od pogleda tako da drugi to ne znaju ili se drži skriveno od njih. Zbog čitavog niza značenja u kojima se heimlich i unheimlich preklapaju, prevod izraza unheimlich je problematičan, pa u srpskom jeziku nema reči koja bi prenela sva njena specifična značenja. Neki od mogućih prevoda su opasan, strašan, stravičan, tajanstven, sablasan, natprirodan, čudan, čudesan i jezovit.
[/size]Frojd zaključuje da je heimlich reč čije značenje ide ka ambivalentnom, dok se na kraju ne preklopi sa svojom suprotnošću, unheimlich. Tako jeunheimlich na određeni način podvrsta reči heimlich, jer se od poznatog dolazi do nepoznatog. Odnos između ova dva izraza može da se primeni i na značenje fantastičnog, koje sadrži poznato i stvarno, ali pod određenim uslovima.
[/size]Čudesno, kako je opisano u književnosti, u pričama i proizvodima imaginacije, zaista traži zasebnu diskusiju. Za početak, tu je mnogo plodnije polje nego čudesno u stvarnom životu, jer uključuje ovo drugo u potpunosti i još više od toga, nešto što se ne može naći u stvarnom životu. Razlika između onoga što je potisnuto i onoga što se izdiglo na površinu ne može da se prenese na čudesno u književnosti bez značajne modifikacije; jer postojanje područja fantazije zavisi od činjenice da njen sadržaj nije podvrgnut proveri stvarnosti sadržaja. Donekle paradoksalan rezultat je da kao prvo, veliki deo onoga što nije čudesno u fikcionalnom svetu bi to bilo ukoliko bi se desilo u stvarnom životu, a kao drugo, u književnosti postoji mnogo više načina za izazivanje efekata čudesnog nego u stvarnom životu.
[/size]Pripovedač ima tu mogućnost, među mnogim drugima, da može da izabere svoj svet predstava tako da se on ili poklapa sa stvarnostima koje su nam poznate ili se udaljava od njih na način kako to njemu odgovara. Njegov izbor prihvatamo u svakom slučaju. (ibid: 96-97)[size=0px]1[/size][/url][/color]
[/size]Na vezu između podsvesti i fantastičnog ukazuje i Ursula Legvin, koja fantastično vidi kao putovanje u podsvest i u tumačenju fantastičnog se u značajnoj meri oslanja na Frojdove teorije.
[/size]To je potpuno drugačiji pristup stvarnosti, alternativna tehnika razumevanja i suočavanja s postojanjem. To nije antiracionalno već paranormalno, nije nerealno već nadrealno, superrealno, pojačavanje stvarnosti. Frojdovom terminologijom rečeno, koristi se primarni, a ne sekundarni proces razmišljanja. Koriste se arhetipi, koji su, kako nas je Jung upozorio, opasne stvari. Zmajevi su opasniji i mnogo uobičajeniji od medveda. (Le Guin, 1979: 84)
[/size]Arhetipi kao što su veštica, zmaj, heroj, putovanje i skriveno blago, za Legvinovu predstavljaju duboke i esencijalne koncepte, koje svi znaju i prepoznaju, a koje moderna fantastika pokušava da prevede u moderne reči, u verbalne slike i koherentne narativne forme. To je Jungovo kolektivno nesvesno, nešto što svi delimo, bez obzira na to kojim jezikom pričamo i kog smo uzrasta, a iz kojeg se koncepti prevode u jezik razumljiv svesti. Prema Legvinovoj, fantastika, poput poezije, govori „jezikom noći“, jer su „velike fantastične pripovesti, mitovi i priče poput snova: obraćaju se podsvesti iz podsvesti, jezikom nesvesnog – simbolima i arhetipima. Iako koriste reči, funkcionišu na isti način kao i muzika: zaobilaze verbalno razumevanje i idu direktno do misli, koje se nalaze preduboko da bi bile izgovorene“ (ibid: 62).
[/size]Kako navodi Cvetan Todorov (1987: 29), pojam fantastičnog „određuje se odnosom prema pojmovima stvarnog i imaginarnog“. Todorov fantastičnu književnost određuje kao žanr, na šta upućuje prvom rečenicom u Uvodu u fantastičnu književnost, kada kaže da se izraz fantastična književnost odnosi „na određenu vrstu književnosti ili, kako se to obično kaže, na jedan književni žanr“ (ibid: 7). Prema Todorovu, događaji se mogu odrediti kao natprirodni, ali natprirodno nije celishodno kao književna kategorija i ne može se „zamisliti žanr koji bi okupljao sva dela u kojima se javlja natprirodno“ (ibid: 38). Osnovna formula koja sažima duh fantastičnog jeste tvrdnja „skoro sam poverovao“, jer potpuna vera ili neverica odvode čitaoca izvan fantastičnog, dok je neodlučnost ta koja fantastičnom daje život i koja predstavlja jedan od osnovnih uslova za njegovo određenje (ibid: 37). Todorov smatra da fantastično mora da ispunjava tri uslova. Prvi uslov je da čitalac treba tekstom da bude primoran da svet književnih likova posmatra kao svet živih ljudi i da bude neodlučan između prirodnog i natprirodnog. Potom, kao drugi uslov, Todorov navodi da tu neodlučnost mogu da osećaju i likovi. Na kraju, čitalac mora da zauzme određeni stav prema tekstu i da odbaci njegovo alegorijsko tumačenje. Prvi i treći preduslov po Todorovu predstavljaju istinski žanr fantastičnog, dok drugi ne mora uvek da bude zadovoljen.
[/size]Todorov pravi skalu srodnih žanrova, u koju uvodi čudno i čudesno kao žanrove srodne fantastici, kao i podžanrove fantastično čudnog i fantastično čudesnog, dok samo čudno i čudesno naziva čisto čudnim i čisto čudesnim. S jedne strane skale je žanr čisto čudnog, to jest dela u kojima se svi događaji, ma kako neobični ili neverovatni bili, mogu objasniti „pravilima koja poznaje razum“ (ibid: 51). S druge strane skale se nalazi čisto čudesno, gde i junaci i čitaoci prihvataju natprirodna svojstva događaja ili pojava bez pitanja, a čudesno je svojstvo same prirode tih događaja. Između čudnog i čudesnog se nalaze fantastično čudno i fantastično čudesno. Fantastično čudno podrazumeva događaje koji izgledaju natprirodno, ali se na kraju za njih nalazi razumno objašnjenje, dok se u fantastično čudesnom na početku pripovesti događaji i pojave predstavljaju kao fantastični, da bi na kraju natprirodno bilo potpuno prihvaćeno. Čisto fantastično je linija koja razdvaja fantastično čudno od fantastično čudesnog, jer ta linija „sasvim odgovara prirodi fantastičnog kao granica između dva susedna područja“ (ibid: 49). Fantastika je prema Todorovu „žanr koji je uvek u nestajanju“, koji želi da bude samo granično područje, pre nego samostalan žanr (ibid: 47).
[/size]Klut i Nikols smatraju da nije teško stvoriti teoretski sistem koji razgraničava žanrove, mada to u praksi nije posebno od koristi, jer su fantastika i njeni podžanrovi, epska i naučna fantastika, koje se često porede i preklapaju, nečisti i nehomogeni žanrovi. Fantastika može da se posmatra kao podskup umetničke proze, kao krug unutar kruga, pri čemu je deo između unutrašnjeg i spoljašnjeg kruga mimetička ili realistička književnost. Unutar ovog podskupa može da se smesti još jedan podskup koji čiji naučnu fantastiku. Zajednička za njih jeste ideja novuma, kako ga je definisao Darko Suvin, a koji označava element koji ih odvaja od stvarnosti kakva ona trenutno jeste. Za razliku od fantastike, naučna fantastika zahteva da se novum poštuje i da bude u skladu s konvencionalnim, opšteprihvaćenim zakonima prirode, dok kod fantastike to nije slučaj. Jednostavno rečeno, mimetička književnost je realna, fantastična nije, pri čemu je naučna fantastika nerealna, ali je usklađena sa opšteprihvaćenim zakonitostima, za razliku od ostatka fantastične književnosti, koja sadrži nerealno i natprirodno. Međutim, ovakvo razgraničavanje nije sprovodivo u praksi pa se, kako navode Klut i Nikols, izraz „fantastična književnost“ ne koristi u gore navedenom smislu, kao skup koji obuhvata manji podskup, jer bi to stvorilo praktične probleme u određivanju koji autori ispunjavaju dovoljno uslova da se smatraju naučnofantastičnim. Klut i Nikols zbog toga smatraju da fantastična književnost govori o nemogućem i isključuje naučnu fantastiku, koja se bavi mogućim. Međutim, kako se saznanja o zakonitostima prirode konstantno proširuju, nadograđuju i menjaju, ono što se u jednom periodu smatra fantastičnom književnošću, u drugom može da se smatra naučnom fantastikom (Clute, Nicholls 1999: 407-411).
[/size]Rozmeri Džekson (Rosemary Jackson) zamera Todorovu što ne uzima u obzir društvene i političke implikacije, kao ni Frojdovu psihoanalizu pri tumačenju fantastičnog. Za razliku od Tolkina, ona smatra da fantastično deli mnogo toga zajedničkog sa svetom snova, pri čemu suština fantastičnog nije u stvaranju sveta koji nije ovaj svet, niti izmišljanje natprirodnih područja, već predstavljanje prirodnog sveta izmenjenog u nešto čudno, nešto „drugo“ (Jackson, 1981: 17). Fantastično, dakle, nije izmišljanje drugog neljudskog sveta, već rekombinovanje elemenata poznatog sveta, njegovih konstitutivnih elemenata, kako bi se stvorilo nešto čudno, nepoznato, naizgled novo i potpuno drugačije (ibid: 8). U tom procesu, jezik fantastičnog uzima figurativno kao bukvalno.
[/size]Osim problema u definisanju fantastičnog, u engleskom jeziku postoji dodatna konfuzija i neslaganje oko upotrebe reči fantastic i fantasy, a problem se preslikava i na srpski jezik, prilikom njihovog prevoda. U Enciklopediji fantastike, u definiciji reči fantastično (fantastic), navodi se da obe reči imaju isti koren, te da je logično da je fantastično pridev od imenice fantastika/fantazija, ali da se u praksi ova reč retko na takav način koristi (Clute, Grant, 1997: 335). Ovaj termin, kada je prvi put upotrebljen u SF krugovima tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, korišćen je da opiše dela fantastične i naučnofantastične književnosti, dok se u širem smislu kasnije koristi da opiše sve oblike izražavanja koji nisu realistični, kao što su, pored fantastike i naučne fantastike, magični realizam i nadrealizam. U definiciji reči fantazija (fantasy) navedeno je da je najveći deo svetske književnosti u nekom trenutku bio opisan kao fantastičan, kao i da se reč fantastic sve više zamenjuje rečju fantasy, da je ovo „nejasan set“, te da nema kritičkog konsenzusa oko precizne definicije i opsega bilo koja od dva navedena termina (ibid: 337-338). U ovom značenju, izrazfantasy bi se na srpski jezik prevodio kao fantastična književnost. Međutim, fantasy može da označava i epsku fantastiku, koja se često popularno naziva i fantazi književnošću.
[/size]Naučna fantastika, kao segment fantastične književnosti, ogledalo je u kojem se oslikavaju novo doba i okolnosti savremenog društva i društvenih i kulturoloških trendova. Šezdesetih godina dvadesetog veka dolazi do značajnog zaokreta u fantastičnoj i naučnofantastičnoj književnosti kao odgovor na situaciju u kojoj se našla generacija koja se suočila s mogućom nuklearnom katastrofom, ratom u Vijetnamu, društvenim previranjima, sve većom zavisnošću od medija i tehnologije, kao i s ozbiljnijim posledicama i potencijalnim pretnjama savremene i napredne tehnologije, koje su prisutne i danas. Zbog promena s kojima su se suočili u stvarnosti, pisci druge polovine dvadesetog veka ne vide univerzum kao jedan i jedinstven, već kao multiverzum sačinjen od mnoštva univerzuma, izgrađenih na osnovama savremene tehnologije i naučnih teorija, ličnog doživljaja i percepcije stvarnosti, ali i na zaostavštini fantastične književnosti. Uprkos promenama u društvu i književnim trendovima, sistem zakonitosti u fantastičnom, kako ga definiše Makdonald, kao i Tolkinov princip subkreacije i potiskivanja neverice, značajni su za fantastičnu književnost bez obzira na to kada je pisana, pa samim tim i za postmodernu fantastičnu i naučnofantastičnu književnost, koja, iako sebi dozvoljava puno slobode i najrazličitije i najneverovatnije mogućnosti, koje nekad idu do apsurda, ipak mora da se rukovodi određenim zakonitostima, bilo da su to zakonitosti objektivne stvarnosti ili drugačije zakonitosti osmišljene za konkretno književno delo. Neke od zakonitosti objektivne stvarnosti za kojima postmodernisti posežu su entropija, drugi zakon termodinamike, teorija informacija, kao i teorija multiverzuma. Pisci često modifikuju postojeće zakonitosti, ali i izmišljaju nove, kao što su prekognicija, telepatija, magija, putovanje kroz vreme i mnoge druge. Ipak, ma koliko da odstupaju od objektivne stvarnosti, u zakonitostima fantastične stvarnosti književnog dela moraju da postoji konzistentnost, inače će se novostvoreni fantastični svet raspasti.
[/size]Fantastika je preko naučne fantastike razvila dinamičan odnos s postmodernizmom, čiju interakciju Brajan Mekhejl (Brian McHale) vidi kao uzajamno korisnu. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi do interakcije između naučne fantastike novog talasa i prvog talasa postmodernističke književnosti glavnog toka. Prvo naučna fantastika i književnost glavnog toka jedna od druge preuzimaju ranije, zastarele konvencije, pa naučna fantastika počinje da primenjuje obrasce visokog modernizma, dok postmodernizam inkorporira elemente petparačke naučne fantastike, da bi se tek sedamdesetih godina dvadesetog veka dva pravca ukrstila umetnički i hronološki. Ovakav spoj i ukrštanje su nastali kao rezultat sličnosti i prirodne sklonosti oba pravca da pomeraju granice prihvatljivog i spajaju nespojivo, uključujući i mešanje elemenata umetničke sa popularnom književnošću. Osamdesetih godina prošlog veka postmoderni tekstovi preuzimaju ideje naučne fantastike koja je već postmodernizovana, dok naučna fantastika počinje da se ugleda na postmoderne tekstove koji su već bili pisani pod uticajem naučne fantastike. Ovu poslednju fazu interakcije Mekhejl naziva kiberpankom (McHale, 1992: 225-239).
[/size]Povezivanjem fantastičnog i sklonosti ka tehnologiji, kiberpank je preveo arhetipe iz kolektivnog nesvesnog na jezik razumljiv savremenom čoveku. Nekadašnji unheimlich natprirodnog porekla dobija otelotvorenje u mehaničkim i softverskim ostvarenjima visokonapredne tehnologije, koja postaje sveprisutna i neizbežna komponenta stvarnosti. Snovi i halucinacije su Fantazovo zaveštanje koje je i danas prisutno u fantastičnom, uprkos brojnim tehnološkim prilagođavanjima i promenama, dok mitska avantura Kembelovog (Joseph Campbell) heroja s hiljadu lica može da se prepozna u osnovi gotovo svih modernih naučnofantastičnih romana. Gotska tradicija Volpolove, Poove i Lavkraftove percepcije natprirodnog, ludila i strave nije nestala, već se transformisala u percepciju izmenjenu narkoticima, mentalnom neuravnoteženošću, paranojom i medijskim sadržajima. Androidi, roboti, nuklearni projektili i mnogi drugi naučnofantastični tropi su arhetipi kolektivnog nesvesnog prevedeni u jezik koji svest može da razume i prepozna, a koji Ursula Legvin zove jezikom noći. Pisci su i dalje stvaraoci, koji stvaraju nešto više, drugačije, nekad superiornije od prirode, ali i dalje moraju da se pridržavaju pravila konzistentnosti o kojima je govorio Makdonald.
[/size]Fantastično i fantastičnu književnost je teško definisati, pa se čini da, uprkos sličnostima u definicijama, postoji onoliko definicija koliko ima autora. Dok se jedni u pokušaju da definišu fantastično okreću podsvesti, drugi pak ističu njegovu istoriju i mitološko poreklo, ili sličnosti sa stvarnošću i razlikama u odnosu na stvarni svet. Mnogi autori su kroz istoriju pokušavali da definišu fantastično na različite načine, ali ono i dalje ostaje neuhvatljivo i uspešno izmiče preciznoj, jasnoj i univerzalnoj definiciji. Dejvid Sandner (2004: 1) se pita da li je fantastična književnost prevashodno književnost fragmentacije, subverzivna književnost, koja otkriva naše želje u odrazu ogledala, otvara ponor značenja, preispituje granice ličnosti i društva, ili je ona pak prevashodno književnost puštena od sidra stvarnosti, nevina, repozitorij natprirodnih verovanja, koji izražava čežnju za izgubljenom celovitošću, koji obećava transcendenciju. Fantastična književnost je sve to, ali i mnogo više od toga. Ona je manifestacija ljudske mašte, ali i ogledalo stvarnosti.
[/size]Literatura[/size]Aldiss, Brian W. Billion Year Spree: The True History of Science Fiction, New York: Doubleday and Company, 1973.
  • Bulfinch, Thomas. Mythology: The Complete Texts, New York: Gramercy Books, 2005.
  • Campbell, Joseph. The Hero With a Thousand Faces, London: FontanaPress, 1993.
  • Clute, John – Grant, John (ur.). The Encyclopedia of Fantasy, London: Orbit Books, 1997.
  • Clute, John – Nicholls, Peter (ur.). The Encyclopedia of Science Fiction, London: Orbit Books, 1999.
  • Coleridge, Samuel Taylor. Biographia Literaria, vol. 1, London: Oxford University Press, 1954 [1907].
  • Encyclopaedia Britannica. Ultimate Reference Suite DVD, 2010.
  • Jackson, Rosemary. Fantasy: The Literature of Subversion, London, New York: Routledge, 1981.
  • Клајн, Иван – Шипка, Милан. Белики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј, 2007.
  • Lavkraft, Hauard. Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda (sa pogovorom „Natprirodna strava u književnosti“), Beograd: Bigz, 1990.
  • Le Guin, Ursula K. The Language of the Night, Essays on Fantasy and Science Fiction, New York: G.P. Putnam’s Sons, 1979.
  • McHale, Brian. Constructing Postmodernism, London, New York: Routledge, 1992.
  • Sandner, David. (ur.). Fantastic Literature: A Critical Reader, Westport, London: Praeger Publishers, 2004.
  • Sidney, Philip Sir. An Apology for Poetry, or, The Defence of Poesy. Manchester: Manchester University Press, 1973.
  • Slusser, George Edgar – Rabkin, Eric S. – Scholes, Robert (ur.), Bridges to Fantasy, Carbondale: Southern Illinois University Press, 1982.
  • Stableford, Brian. Historical Dictionary of Fantasy Literature, Lanham, Toronto, Oxford: The Scarecrow Press, Inc. 2005.
  • Suvin, Darko. Metamorphoses of Science Fiction: On the Poetics and History of a Literary Genre, New Haven, London: Yale University Press, 1979.
  • Todorov, Cvetan. Uvod u fantastičnu književnost, Beograd: RAD, 1987.
  • Tolkin, Dž. R. R. Stvaranje vilinske priče – Drvo i List, prev. Nevena Pajović, Beograd: Esotheria, 2002.
  • [/size]
    [/size]1[size=0px][/size] Svi navodi neprevedene literature dati su u prevodu M.J.
    [/size]
Mica

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #41 on: 26-02-2016, 12:57:14 »
Eh, kad tako postaviš stvari, eventualno će se sve to svesti na terminološki zbun: Suvin zove “začudnim” upravo ono što ZŽ i Damjanov zovu “fantastika”...
 
Lično sumnjam da je to tako, Suvin vrlo dobro distancira “začudnost” od fantastike, što valjda ne bi radio da su pojmovi toliko sinonimni. No dobro, valjda ćeš uspeti da to podupreš materijalom.

Ukoliko ovo što će ti Ghoul doneti za par dana ne sredi problem, ja imam par radova koji kontempliraju žasnrovsku prirodu fantastičnog, ali ne iz ugla SFa, nego iz ugla ili weirda ili fentezija, i to na analizi konkretnih dela, recimo Susanna Clark i njen Jonathan Strange & Mr Norrell. Stvarno ne znam koliko će to biti primenjivo na tvoju dilemu…


PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #42 on: 26-02-2016, 13:05:41 »

"Todorov smatra da fantastično mora da ispunjava tri uslova. Prvi uslov je da čitalac treba tekstom da bude primoran da svet književnih likova posmatra kao svet živih ljudi i da bude neodlučan između prirodnog i natprirodnog. Potom, kao drugi uslov, Todorov navodi da tu neodlučnost mogu da osećaju i likovi. Na kraju, čitalac mora da zauzme određeni stav prema tekstu i da odbaci njegovo alegorijsko tumačenje. Prvi i treći preduslov po Todorovu predstavljaju istinski žanr fantastičnog, dok drugi ne mora uvek da bude zadovoljen."

sam ovaj deo nosi u sebi ceo problem....

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #43 on: 26-02-2016, 14:18:56 »
A sta cemo s ovim?


Naučna fantastika, kao segment fantastične književnosti...
[/size]
Da li je moguce da smo bas svi u krivu?
Mica

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.371
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #44 on: 26-02-2016, 14:23:47 »
уз дозволу моје далеко паметније, образованије половине, цитираћу део њеног рада који се стицајем околности бавио фантастиком...тј цитираћу делове тодорова и још неких, које је она цитирала (рад се зове: Fantastika kao diskurs sećanja i pamćenja, studija slučaja: filmovi Šejtanov ratnik i Čarlston za Ognjenku)

Quote
Rečnik književnih termina
nudi definiciju prema kojoj fantastika podrazumeva „Kršenje ontološke norme, narušavanje
mogućeg, suočavanje i sukobljavanje prirodnog i natprirodnog“. (Rečnik književnih termina
2001: 214).
Baveći se fantastikom u (holivudskom) filmu, Katrin Foks (Katherine Fowkes) takođe ističe
„ontološki raskid“ kao ključni pojam u percepciji fantastike, kao „granicu između onoga što
publika smatra ʼstvarnošćuʼ i fantastičnog fenomena koji definiše narativni svet“ (Fowkes 2010:
5).
Cvetan Todorov (Tzvetan Todorov) smatra da „Fantastično omogućava da se prekorače izvesne
granice koje su, ukoliko se ne koristimo fantastičnim, nedostupne“ (Todorov 2010:150).
Kategorija fantastike i fantastičnog podleže različitim određenjima i klasifikacijama: od
romantičarskog stanovišta da je fantastika sastavni deo sveta i realnosti, sadržana u svakoj
pojavi, do gledišta Cvetana Todorova, koji polazi od strukturalizma i semiotike, i smatra da je
fantastika tematsko-strukturalni deo (umetničkog) dela neraskidiv od recepcije (na publici je da
zauzme stav, odnosno da usvoji pristup, odnos prema natprirodnom).
Cvetan Todorov smatra da je fantastično središnja linija između čudnog i čudesnog, dok ga jasno
razdvaja od alegoričnog, koje sadrži različit pristup natprirodnom – koje ima funkciju u
tumačenju neke druge pojave. „U slučaju čudesnog natprirodni činioci ne izazivaju nikakvu
posebnu rekaciju, ni kod junaka, ni kod podrazumevanog čitaoca. Čudesno nije odlika odnosa
prema ispričanim događajima, već svojstvo same prirode tih događaja“ (Todorov 2010: 53).
Čudno, sa druge strane, čine „događaji koji se savršeno mogu objasniti pravilima koja poznaje
razum, ali su na ovaj ili onaj način neverovatni, zapanjujući, jedinstveni, onespokojavajući,
neuobičajeni“ (Todorov 2010: 47). Ovaj model se može primeniti kod opisa snova,
halucinogenih stanja i drugih privida, gde se neprirodne ili natprirodne pojave mogu objasniti
odnosno pripisati nekom od poznatih koncepta realnosti.
Todorov uočava tri moguće funkcije natprirodnog u delu: „Jedna je pragmatička – natprirodno
uzbuđenje, plaši ili jednostavno drži čitaoca u neizvesnosti. Druga funkcija je semantička:
natprirodno uspostavlja sopstveno ispoljavanje, ali je samooznačavanje. Na kraju, postoji i
sintakstička funkcija: ona ulazi, rekli smo već, u okvir razvoja pripovedanja.“ (Todorov 2010: 154).
...barcode never lies
FLA

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.371
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #45 on: 26-02-2016, 14:26:42 »
либ вероватно ћу сад звучати глупаво, ал' ми је веома потребнo разумљивије обајшњење како то да би нешто било фантастика неопходно укључује нешто натприродно...тј да будем прецизнији, треба ми нека дефиниција шта би за тебе било то натприродно (које 'дефинише' фантастично)...или управо завршавамо на терминолошкој несугласици

за мене, рецимо, фантастично (али никако натприродно) је постојање бића/ентитета којe je океан...тако да бих роман станислава лема који се бави таквом појавом назвао прво фантастичним, а затим, прецизније, научно фантастичним...
...barcode never lies
FLA

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #46 on: 26-02-2016, 14:39:57 »
A sta cemo s ovim?


Naučna fantastika, kao segment fantastične književnosti...
[/size]
Da li je moguce da smo bas svi u krivu?


Okej, pošto rapidno dosežemo nivo na kom se sve manje razumemo što duže razgovaramo, da se ja vratim na originalnu zamerku: ti, brate Mićo, mnogo meandriraš u svom radu. Navodiš četrdest definicija ali se ne povodiš niti jednom dosledno, otud kad kažeš “fantastika” ti na jednom mestu podrazumevaš začudno, što je, jelte, samo elemenat kog mnogi žanrovi poseduju, na drugom mestu podrazumevaš korpus, i to na nivou vrste koja sadrži brojne žanrove, na trećem mestu podrazumevaš autorovu imaginaciju unutar samog dela, na četvrtom čitalački doživljaj koji u njemu proizvodi začudnost kao takva, i još ti ostane mesta za jedno sedam-osam raznih aspekata kad dođe red da se i oni pomenu. Na šta sam ti ja rekla a i ovde ti ponavljam - to je neprecizno i nejasno i stvara više konfuzije nego što uspeva da je sredi onom potonjom klasifikacijom.

Dakle, što se mene tiče, uzmi koju hoćeš definiciju, od Suvina do Todorova pa sve do prodajnog depoa amazona, samo je dosledno primeni, koja god da već bude odabrana.

A što se mene tiče, stavio ti SF u fantastiku ili romansu, meni svejedno, ja tu niti imam saveta niti predloga, sem ličnog mišljenja da li si u pravu ili krivu, ali i to samo kad me se eksplicitno za isto upita. Ja ne mogu da ti dam definiciju fantastike na nivou poetike, jer ja za nju ne znam: ovde ima sila obrazovanih ljudi koji će to bolje od mene znati, pa eto, nek uskoče. 


ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.806
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #47 on: 26-02-2016, 14:49:43 »
Da li SF u stvari fantaziranje?
Fantastika kao izmišljanje?
Fantaziranje kao maštanje?
Maštanje kao moguće ostavarenje nečega pod izvesnim uslovima?
Izmišljanje kao nemoguće postojanje nečega?
Nešto kao stvarnost, objektivna realnost?

Filozofiranje kao razmišljanje o realnosti?


PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #48 on: 26-02-2016, 14:53:45 »
либ вероватно ћу сад звучати глупаво, ал' ми је веома потребнo разумљивије обајшњење како то да би нешто било фантастика неопходно укључује нешто натприродно...тј да будем прецизнији, треба ми нека дефиниција шта би за тебе било то натприродно (које 'дефинише' фантастично)...или управо завршавамо на терминолошкој несугласици




Pa vidi, ja ne znam za ikoju definiciju fantastike koja barem ne implicira natprirodno kao svoj gradivni deo. Samo po sebi, meni je to uvek bilo prihvatljivo, jer zaista mi ne pada na pamet primer ikojeg proznog dela za koje mogu da kažem da je ‘fantastika’ a da nema barem insinuiranog motiva natprirodnog. Evo, reci mi ti jedan konkretan primer fantastike koja ne uljučuje natprirodno pa da ilustrujemo taj moj komentar.

Što se definicija tiče, ima ih mnogo, ali ni za jednu ne bih mogla da ti kažem kako je funkcionalna u smislu da je lako primenjiva. Jedina funkcionalna definicija fantastike za koju znam je upravo ona koju glavnina SF definicija koristi ne bi li prepoznali da li je određeno SF delo zaista SF ili ne, a ta praktična primena otprilike glasi – ako su logika i prirodni zakoni u nekom delu kompromitovani, u smislu da se merljivo razlikuju od empirijske stvarnosti, onda to delo nije više SF nego neka respektivna fantastika, bilo horror ili fentezi ili weird ili tako to.

I to je najbliže što SF može da ‘prepozna’ fantastiku iz svog ugla, tako da upotrebljiva definicija tu zapravo staje. Ali da je primenjiva, i to lako, e to jeste.

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.371
Re: Da li je naučna fanastika fantastika?
« Reply #49 on: 26-02-2016, 15:00:44 »

...Evo, reci mi ti jedan konkretan primer fantastike koja ne uljučuje natprirodno pa da ilustrujemo taj moj komentar...
можемо да почнемо са овим?
за мене, рецимо, фантастично (али никако натприродно) је постојање бића/ентитета којe je океан...тако да бих роман станислава лема који се бави таквом појавом назвао прво фантастичним, а затим, прецизније, научно фантастичним...
...barcode never lies
FLA