Author Topic: Digresije u fantastici  (Read 1046 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Angie

  • 7
  • 2
  • Posts: 43
Digresije u fantastici
« on: 31-10-2016, 09:55:32 »

Nedavno je u jednoj raspravi isplivalo da "žanr ne trpi digresiju" - najbolji način da upucaš sopstvenu priču je da ubaciš gomilu budalaština koje će čitaocu odvratiti pažnju od teme. Međutim, sigurna sam da ima nekoliko uspešnih primera digresivnih priča ili krajnje opičenih romana pisanih u tom stilu. Predlozi?

Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Digresije u fantastici
« Reply #1 on: 01-11-2016, 17:05:38 »
Nisam baš siguran da je dovoljno jasno šta je pitanje, odnosno, šta je dilema.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 7.949
Re: Digresije u fantastici
« Reply #2 on: 01-11-2016, 18:57:35 »

Što se tiče odgovora, pa to je bar lako. Uzmeš koji god fantazi serijal i imaš gomilu "digresija". Slično je i sa SF serijalima. Ja ne bih rekao da je ta izjava tačna. Ne vidim šta je to u žanru što sprečava "digresije". Čak je možda u žanru "digresija" i podnošljivija, jer žanrovsko delo poseduje čitav opus žanra iza sebe, tako da je piscu lakše da offtopičari.

Mica

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.630
Re: Digresije u fantastici
« Reply #3 on: 01-11-2016, 19:15:47 »
Uh, pa ni ja nisam sigurna o čemu je reč. Da li o postupku svojstvenom piscima iz XIX veka, kada je opšitnost bila na ceni: ono kad usred nekog interesantnog zapleta puste junake da predahnu i usput iskomentarišu aktuelna zbivanja u zemlji i svetu?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.819
Re: Digresije u fantastici
« Reply #4 on: 18-12-2016, 10:43:47 »
Da se pozdravim i sa ovim nepravedno zapuštenim topikom. Posebno, jer sam najčešće optuživan zbog digresija u mom pisanju. Nije to tako strašno, jer ne znam za šta do sada nisam optužen.


Digresija je sastavni deo bilo koje rastuće priče. Nema je u kratkoj priči, tesno je. Što je priča obimnija, to su i digresije prisutnije, jer obimna priča je drvo, a ne bambus. Digresija samo naizgled nije deo osnovne priče, često čitaocu kazuje ono što osnovna priča ne može. U tekstu se javlja sama, ne prizivamo je. Zato sumnjam da je posledica upliva nesvesnog, kog smatram ravnopravnim partnerom u pisanju. Tu mislim na kvalitetnu digresiju, a ne na implantirani umetak.


Sinoć sam pokušao da iz svojih dela izdvojim jednu, sama mi je poručila koja je. Teško je kopati po prošlosti, a moji računari, eksterne memorije, fleševi, folderi i fajlovi su pretovareni njome. Izgleda da u mojoj kući ne postoji elektronski zapis romana "Legija Ida", jer znao sam da je tamo upisana. Tek jutros sam je našao u knjizi, dobro je da knjige postoje, pa one koji imaju tu knjigu obaveštavam da se radi o poglavlju 12. DUG PUT DO LEPTIRA. Možda izgleda sumanuto da se nalazi u romanu koji je po definicija space opera, ali digresija ne bira mesto. Smesti se tamo gde joj se 'oće.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.819
Re: Digresije u fantastici
« Reply #5 on: 18-12-2016, 15:00:54 »
Neko je bio ljubazan, tamo gde ljubaznih više nema i omogućio mi da pokažem kako digresija izgleda. Ustvari, digresija je stilska figura, poput metafore, ali obimnija:


Glava 12. DUG PUT DO LEPTIRA
U potpunom mraku najpre odbijam da vidim svetlu mrlju koja je možda samo odraz sive mrlje na kojoj se u dnu moga oka oblikuju slike spoljnog sveta. Zatim svetla mrlja postaje intenzivnija kao da me doziva da njoj posvetim svoju pažnju, a ne da je guram u perifernu zonu pogleda. Ona raste i više ne mogu da je zanemarujem. Raspoznajem da je u pitanju više pojedinačnih svetala i da tama oko njih počinje da se boji sivom bojom. Svetla dobijaju dimenziju i sad znam je iznad njih nastrešnica, krov, štagod. To je zgrada jer su svetiljke obrubljene pravougaonikom, gornja strana je krov, a donja tlo. Kada u višestrukom odbljesku lampi ugledam dve osvetljene linije znam da je u pitanju pruga i shvatam da vidim železničku stanicu. Među stubovima se nalaze dve prilike, pribijene jedna uz drugu. Viša je devojčica, a niža dečak. Plaču. Za trenutak se pitam odakle meni to znanje i kako to da ih prepoznajem, da znam zašto plaču i da je krajnji ishod dobar. Oni koji su ih izbacili iz voza vratiće ih u njihov vagon i put na koji su krenuli završiće lepim letovanjem. Podižem pogled iznad staničnog trema i tražim naziv stanice da potvrdim jasno sećanje. Tabla još ne nudi jasna slova, ali ona su grčka i znam da na njima piše - Idumeni. To je deo moje pseudoistorije, ali ja tamo nisam želeo da odem i pitam se zašto sam upravo tamo stigao. Jednostavno, nije bilo potrebe da tamo zalazim. Kako to da moj unutrašnji svet određuje bez moje volje gde ću da budem i koga da susretnem? U svakom slučaju, mora da sam ja tako odlučio, ali ja se toga ne sećam, nisam svestan kako se dogodilo i ne znam da li je to dobro za mene ili ne. Odlučio sam da jeste i tražim po slici njena značenja. Železnička stanica u Grčkoj (šta je to Grčka?), dvoje uplakane dece na njoj koje držim u svom sećanju... Ništa što bih mogao da prihvatim kao povod za ovaj susret. Onda, ponovo podižem pogled ka natpisu, ali ne voljno, već privučen njegovim nametljivim isticanjem, tako da ostali detalji tonu u mešavinu sivog. Natpis na grčkom se pretapa u jezik kojim govorim i postaje jedino važan za moj život. Idumeni... Idumeni... Id-u-meni...!
[/color]Id u meni!
[/color]"Zar si verovao da si ti jedini u Idu?" glas se razlaže u stoglasje i reže me tupom testerom. Svet nije nestao, samo sam ja na nekom drugom mestu u njemu. Naslućujem da sam povučen duboko u sebe, nisam siguran koliko duboko niz evolucionu lestvicu. Oklevam sa prijavljivanjem svoje svesnosti, to je najbolji način da se odloži ili isključi suočavanje sa opasnošću. Nekim životinjama je to deo borbe za opstanak. Napadač često više želi da uništi život nego da ždere, poigra se sa naizgled beživotnim telom i ode svojim putem. Ipak, ja sam ulovljen i sve što mogu da postignem je potiskivanje neumitnog, grabljenje prilike da u kratkom predahu procenim svoje šanse i pripremim se za suočavanje. Nadam se da ovo nije Id i da nisam u dobro pripremljenoj zamci iz koje neću moći da se izvučem. Ako sam u Idu, da li se u njemu može zauvek umreti? Da ostanem senka u nekim tuđim pseudoistorijama? Ta mogućnost mi se činila najgorom, ali sam nekako znao da ću uskoro saznati. Možda će mi zatrebati za neki sledeći susret u Idu, ako bude sledećeg susreta.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Digresije u fantastici
« Reply #6 on: 22-12-2016, 03:06:17 »
Nisam siguran na kakvu vrstu digresija je mislila postavljačica topika.
Svakako ne na ove koje pominje radmilo koje naizgled nisu deo priče, a zapravo daju širu sliku.

Ja osmišljavanje romana posmatram kao šahovski problem.
Šahovski problemi imaju nekoliko pravila: nijedna figura nije višak i nijedna figura nije na pogrešnom mestu, tj, šahovski problemi nisu slučajevi iz realnog šaha, kao što ni romani nisu dokumentarni život; osmišljeni su, napravljeni, postavljeni, svaka figura na svom mestu, niti jedna jedina figura sme da se skloni ili pomeri a da ne naruši problem, dakle, nema ničeg suvišnog.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.819
Re: Digresije u fantastici
« Reply #7 on: 22-12-2016, 09:18:46 »
Angie nije sigurna, ti nisi siguran, jedino sam ja siguran, pa se mora dovesti u pitanje. I o vezi priče sa šahovskim problemom sam pisao kad i Kepler, u tekstu "Vodič za apsolutne početnike", ima ga svuda po internetu. U njemu postoji i veza kinetike i termodinamike sa likovima, ali to je složenija priča.
Sve više si ja, pa ćeš tako i da se provedeš.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.