Author Topic: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka  (Read 15984 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« on: 24-12-2016, 19:40:23 »
Evo posebnog topika za ekstremno bajate RPG-ove. Da ne bih spamovao topik za RPGove i šta igramo, otvaram ovo, a ionako ima dosta materijala - serijali Wizardry, Ultima, Might and Magic, Bard's Tale i svašta još, sve to je začeto ranih osamdesetih, da i ne nabrajam razne druge stvari koje su dočekale svega dva ili tri nastavka.

Kao što je poznato, trenutno igram Rogue i Wizardry, ali u posljednje vrijeme mnogo više ovo prvo. Jedina novost u Vizardriju u odnosu na moj posljednji post je da je Ghost Dog zaginuo na trećem nivou - otrovao se, a prist još uvijek nije dobio magiju za skidanje otrova, i dok sam se ja vratio do dvorca, Ghost Dog se preselio na Ahiret. Umjesto njega kreiran je Samurai Cop, koga sad lagano levelujemo. Ostali likovi su isti, jači za jedan ili dva levela.

A sada ROGUE. Mogu da konstatujem da je definitivno prošao period adaptacije i upoznavanja sa mehanikom igre i da je došlo vrijeme za razmišljanje o kovanju strategija i mozganju kako da pređem petnaesti nivo, koji mi je trenutni maksimum. Nažalost, ROGUE (i to je ono što pravi ogromnu razliku između te igre i Vizardrija, u korist Vizardrija) mnogo više liči na slaganje pasijansa nego na RPG igru - ako vam se karte otvore, onda nema problema, a ako im je loš raspored možete na glavu da se nasadite, partija je gotova. U Rogueu nema strategije, taktike i sličnih stvari, bar ne u borbi. Dok recimo u Vizardriju imate svu silu različitih taktika za različite protivnike, da li se više orijentisati na magije ili na oružje, da li čuvati jače magije za kasnije ili ih koristiti odmah, da li bacati defanzivne ili ofanzivne magije i sl. U Rogueu vam se izbor svodi na to da li ćete da koristite mačeve, buzdovane i sl. oružje za blisku borbu, strijele (koje su slabo upotrebljive, jer u većini nivoa je mrak i ne vidite neprijatelje dok vam ne priđu skroz blizu) ili neke od magičnih štapova na koje nailazite. Međutim, ovi imaju vrlo ograničena punjenje, a i ne znate šta koji radi dok ih ne identifikujete, a to možete da uradite samo ako imate skrolove za identifikaciju, koje vam igra nudi kako se njoj ćefne. Znači jedino u čemu možete da testirate više različitih pristupa je menadžment resursima. Stvari ne treba stavljati na sebe ako nisu identifikovane, jer mogu da nose prokletstvo i onda ste donji - treba vam napitak za skidanje prokletstva koji je rjeđi čak i od skrolova za identifikaciju ili od hrane. Da, hrana. Morate da jedete. Već sam napisao - u jednoj partiji igra može da vas časti sa deset jedinica hrane na prvih pet nivoa, u sljedećoj - sa dvije ili tri. Moja prva procjena, istina, nije bila baš najpreciznija. Sa jednom jedinicom možete da pređete tri ili četiri nivoa ako ste brzi. Ako nemate hranu, ne dolazi do smrti ili gubljenja health poena kao u Dungeon Masteru, već često padate u nesvijest, tako da neprijatelji (koji su ionako teški) imaju dodatne poteze. Koliko mi se za sada čini, najispravnije je sakupiti što je moguće više predmeta (naročito prstenova, oni su jako korisni, i naravno vrlo rijetki) i onda početi sa čitanjem skrolova u nadi da će neki od njih da bude skrol za identifikaciju (skrolovi su jedino što je relativno bezbjedno za korištenje čak i kad je neidentifikovano). Onda prvo ići sa identifikacijom prstenja i štapova. Prsten recimo može da bude stealth prsten (omogućuje izbjegavanje monstruma ili prvi udarac ako se baš nameračimo na borbu s njima, što je naročito korisno kod trolova i akvatora, vidjeti niže), može da bude search prsten (obavlja automatsku pretragu pri svakom koraku, što štedi korake i vrijeme utrošeno na pretragu za tajnim prolazima i zamkama), može da poboljšava snagu, itd., imaju razne vrste prstenova. Štapovi omogućuju razne magijske napade na mostrume.

Gdje sam zapeo? Rekord mi je 15. nivo, a najveći problem su trolovi koji se pojavljuju negdje od dvanaestog. Uspio sam nekoliko puta da sredim trola, ali većinom oni mene srede. Po uspješnom udarcu oduzimaju otprilike trećinu energije, tako da ih je potrebno srediti maksimalno u dva-tri poteza. Sami po sebi trolovi i nisu toliko problematični, koliko u sprezi sa akvatorima - akvatori se javljaju počevši od osmog nivoa i u pitanju su gadne zvijeri koje ne atakuju na zdravlje nego na oklop. Teški su za ubijanje (čak i teži od trola) i očas posla oklop osmog nivoa smanje na oklop drugog nivoa, sa kojim protiv trola možete samo da se slikate. Stealth prsten je vrlo zgodan za izbjegavanje te stoke (ili da se omogući dodatno vrijeme da se skine oklop prije napada na njih), ali njega sam samo jednom našao u svim dosadašnjim partijama. Jedino što mi sad ostaje je veća pažnja i pokušaj uspješnijeg izbjegavanja akvatora, ili nošenje slabijeg oklopa sve do dvanaestog nivoa, a onda svapovanje sa jačim oklopom i molitve da se zajedno sa trolovima ne pojavljuju i prokleti akvatori.

Nažalost, koliko god da sve razumno obavite, ako ne dobijete dovoljno hrane (a to je često), možete da se slikate. Još nisam došao u iskušenje da "varam" (tj. da riloudujem snimljenu poziciju), vidjećemo koliko će još da me drži.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #1 on: 24-12-2016, 20:28:11 »
Hohoho, sjajno  :-| :-| :-| :-|  Sa ovim topikom i obimnim napisom koji pripremam za onaj drugi topik o serijalu Commando, retro gejming će biti vrlo zastupljen na Sagiti ove nepraznične nedelje  :lol:

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #2 on: 24-12-2016, 20:47:41 »
Ili su možda praznici stigli nedelju dana ranije ove godine.  xdrinka xdrinka xdrinka

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #3 on: 24-12-2016, 20:54:26 »
Командо! То ми реци!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #4 on: 24-12-2016, 21:03:53 »
Biće, od Nedelje, jer ipak moram, radi risrča, da odigram još gomilu osmobitnih pucačina  :lol: :lol: :lol:
 
Inače,
 
Nažalost, ROGUE (i to je ono što pravi ogromnu razliku između te igre i Vizardrija, u korist Vizardrija) mnogo više liči na slaganje pasijansa nego na RPG igru - ako vam se karte otvore, onda nema problema, a ako im je loš raspored možete na glavu da se nasadite, partija je gotova. U Rogueu nema strategije, taktike i sličnih stvari, bar ne u borbi.

Ovo je praktično u kamenu zapisano pravilo za sve što je usledilo, tj. za čitav roguelike žanr i smatra se nezaobilaznim elementom dizajna takvih igara.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #5 on: 24-12-2016, 22:00:47 »
Цврц! Тај елемент ми се баш и не свиђа :-( па ће се моја одисеја кроз овај поджанр завршити овом игром, с тим да ћу можда да овјерим и онај НетХацк који си споменуо.

mac

  • 3
  • Posts: 9.956
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #6 on: 24-12-2016, 22:32:04 »
U NetHacku postoji metoda za identifikaciju većine wandova. Ispitivanje da li je neki predmet uklet može na više načina. NetHack je mnogo kompleksniji. Ne preporučujem ljudima s malo slobodnog vremena.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #7 on: 25-12-2016, 23:55:39 »
Овај Рогуе почиње помало да ми иде на живце.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #8 on: 27-12-2016, 00:40:10 »
U NetHacku postoji metoda za identifikaciju većine wandova. Ispitivanje da li je neki predmet uklet može na više načina. NetHack je mnogo kompleksniji. Ne preporučujem ljudima s malo slobodnog vremena.

Да, тако кажу. Мало сам истраживао о том НетХацку, изгледа да је овај оригинални концепт доста унапријеђен (или бар обогаћен), али све је то џаба ако се играње своди на молитве да ти игра удијели милостињу у виду неопходних ресурса умјесто да ти да могућност да сам дођеш до њих.

mac

  • 3
  • Posts: 9.956
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #9 on: 27-12-2016, 01:47:50 »
Ne želim da te mamim u igračku rupu bez dna, ali for completness sake samo da kažem ovo. Postoji način da dođeš do nečega što ti nedostaje. Treba ti maksimalno zatupljeno i zarđalo najslabije moguće oružje, i posebna neprijatelj koji ima šansu se duplira pri svakom udarcu. Možeš da provedeš dane i dane bockajući crni puding, sve dok jedan od njih ne dropuje wand of wishing, ili nešto slično. To "dane i dane" nije ni figurativno ni hiperbolično. Bolje je da nabaviš ono što ti treba napredujući po spratovima, ali crni puding je tu za slučaj da ti nešto baš nedostaje. Ako kreneš putem pudinga sve što gubiš su vreme i volju za životom. "The DevTeam has arranged an automatic and savage punishment for pudding farming. It's called pudding farming."

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #10 on: 27-12-2016, 13:08:16 »
Аааааааааааа, немој да ме мамиш у играчку рупу без дна!!!!!!

Елем, моја екипа у Визардрију се малчице промијенила, Естрагон је парализован (а немам пара да га ун-парализујем), па сам умјесто њега креирао новог хобитског лопова Мукија, а Зорана је загризла прашину зато што сам био глуп и кренуо са само четири члана екипе у одисеју кроз први ниво у циљу стицања пара за ун-парализовање парализованих чланова дружине (кад мој неспособни гномски прист и даље нема ту проклету магију :-( ). Умјесто Зоране ту је сад Ивана Негатив. Остали преживјели чланови су узнапредовали за по ниво, али је Самураи Цоп био принуђен да прода сву опрему, тако да прво морам да зарадим мало пара да њега опремим прије него што се упустим даље. На трећи ниво без махалито магије* не смије се ни примирисати, али на другом би можда и могло да се прође са довољно јаким ратницима (што имам), ако противници буду довољно пријемчиви за катино магије** које буду бацали Ивана Негатив и Бурак Јилмаз. Како изгледа, што се залази дубље у игру, чаробњаци постају све битнији, а ратници све мање битни.

* магија трећег нивоа којом је могуће убити или осакатити читаву групу непријатеља у једном турну
** магија првог нивоа којом се успављује једна група непријатеља - згодна за успављивање непријатеља, који онда ем не могу да вас нападну ем ви њих можете хињски да закољете на спавању.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #11 on: 27-12-2016, 13:28:30 »
Da ne bi ove teme pitanje je da li bih ikad čuo za izraz hinjski.


Како изгледа, што се залази дубље у игру, чаробњаци постају све битнији, а ратници све мање битни.


Zato treba igrati sa ratnicima-čarobnjacima radi balansa.  :lol:

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #12 on: 27-12-2016, 18:15:14 »
Наравно, али ратници-чаробњаци (конкретно Самурај (ратник + маг) и Лорд (ратник + прист)) су такозване специјалне класе, које имају посебне услове за креирање (нпр. за самураја нешто типа 15 снага, 11 интелигенција и сви остали атрибути преко 11), што захтијева или сурово левеловање (барем до петнаестог нивоа, али и то само ако вас игра баш буде частила при левеловању) или екстремну срећу код добијања бонус поена приликом креирања лика. Слутим да су ликови са оваквим суперкласама једноставно обавезни у каснијим фазама игре. Неко би могао да каже "па што онда не креираш одмах шест чаробњака?", али проблем са чаробњацима је што су врло слабе конституције и довољан је мало јачи повјетарац па да их отјера у вјечна ловишта. Њима су неопходни набилдовани ратници који ће да буду испред њих у боју (не сјећам се јесам ли писао раније о томе - у Визардрију у борби прса у прса учествују само прва три лика, док друга три могу евентуално да бацају неке магије ако их имају. Моји хобитски лопови, које увијек ставим на позицију 4, у борбама према томе сједе беспослени и медитирају о смислу живота).

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #13 on: 28-12-2016, 15:44:37 »
Људи, помагајте! Да ли неко овде користи АППЛЕЊИН емулатор за Аппле 2? Покушао сам да стартујем оригиналну (Аппле 2, наиме) верзију Визардрија помоћу тог емулатора, али неће да крене. Претпостављам да сам глуп и да нешто пропуштам, али појави се уводни екран (с насловом игре) и онда се даље ништа не дешава шта год да притиснем. Имате ли идеју гдје гријешим или како се ово чудо од емулатора уопште користи? :-(

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #14 on: 28-12-2016, 15:45:42 »
Куку мени, управо сам питао да ли неко користи Апплевин, као да је најнормалнија ствар на свијету да се играју игре старе 35 година.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #15 on: 28-12-2016, 16:07:31 »
Ne tvrdim da će ovo pomoći ali kako ne ponuditi savet koji potiče iz 1995. godine:


https://groups.google.com/forum/#!topic/comp.emulators.apple2/11LqWtBo3XA

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #16 on: 28-12-2016, 18:04:16 »
Бојим се да сам превише глуп да ове савјете спроведем у дјело :-( Разлози што сам одједном почео да се распитујем о Аппле 2 верзији су двојаки:
1) Сјетио сам се да је за други дио Визардрија неопходно користити карактере креиране (и набуџене) у првој игри. Међутим, импорт је прилично компликован, и.е. појма благог немам како се то ради у верзији коју имам (и да ли је уопште могуће).
2) Изгледа да међу верзијама постоје суптилне разлике, па сам тако на неком форуму налетио на информацију да можда оригинална верзија нема онако кретенско левеловање као ДОС верзија.

У сваком случају, сад сам скинуо диск Ултимате Њизардрѕ Арцхивес, па ћемо да видимо како то функционише.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #17 on: 28-12-2016, 20:26:58 »
Почео сам поново са Визардријем. Жао ми је што морам да се растанем са Бураком Јилмазом, Самурај Копом и остатком екипе, али превелик је ризик играти игру до краја а да ниси сигуран хоћеш ли моћи да импортујеш карактере у другу игру. А управо то је случај са ДОС верзијом коју сам скинуо са олд-гамес.цом.

Због тога сам даунлоудовао Визардри Аркајвс, компилацију свих Визардри игара (осим осме). Кориснички интерфејс је благи ужас - једина опција за сваку појединачну игру је да се она инсталира, при чему нити вас пита гдје бисте да је инсталирате нити вас информише гдје је инсталирана на крају. Па сам једноставно експлоровао диск и прекопирао директоријум са првих пет игара на хард диск и покренуо одатле. Импортовање карактера функционише лике а цхарм. Трејд оф је што је, нажалост, графика (!) лошија него у овој другој верзији - под "графиком" подразумијевам текст, који је овде у нижој резолуцији, па је доста квадратаст. Колико сам видио при почетном тестирању, левеловање је једнако тупаво, скоро да уопште и не напредујете по нивоима, осим добијања хит поена. И ова верзија је екстремно шкрта са бонус поенима при креирању карактера, тако да ме очигледно очекује још много патње кроз ову игру.

Нова екипа коју сам креирао данас је у саставу:
Гастон Таумент, ратник, човјек
Реџи Блинкер, ратник, патуљак
Ван Бронкхорст, свештеник, гном
Марк Овермарс, лопов, хобит
Дила, чаробница, вилењак
Нестор Одисеј, бискуп, вилењак

Размишљам да пробам са стратегијом о којој сам размишљао раније у неколико наврата (а онда видио да је и ЦРПГ аддицт користи), тј. да креирам више од шест ликова, па да их наизмјенично убацујем у ватру не би ли се левеловали подједнаком брзином, тако да кад неко одапне, не морам много да патим.

Оно што ми и даље прави велики упитник над главом је резуректовање мртвих карактера у храму. ЦРПГ аддицт и скоро сви остали који се баве игром о тој процедури говоре као да је скоро 100% сигурна и да су ту паре главни проблем. Али код мене се резуректовање карактера иоле вишег нивоа једноставно не дешава  - свештеници редовно фејлују (а паре наравно узму). Бићете обавијештени о даљем току игре.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #18 on: 28-12-2016, 20:30:49 »
Ех, да - пошто сад опет имам прилику да попуним комплетан поол карактера, ако неко жели да га (или неку његову креацију) убацим у игру, само нек се јави. Расне опције су човјек, патуљак, гном, хобит и вилењак. Гномови су најбољи свештеници (углавном дефанзивне магије уз још нешто мало офанзивних и неких генералних за сналажење у дунгеону), хобити лопови, а вилењаци чаробњаци. Специјалне класе (осим бишопа), бар у овој верзији игре, на почетку су недостижне.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #19 on: 28-12-2016, 21:14:30 »
Martin Silenus, ako budeš kreirao gnoma sveštenika.

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.602
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #20 on: 28-12-2016, 23:43:10 »
Onda Shrike za vilenjaka-carobnjaka.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #21 on: 29-12-2016, 03:22:49 »
Одлично! Биће направљено!

Успут, само да вас информишем да у Рогуеу ипак може да се крепа од глади. Ово сам открио у најтужнијем могућем тренутку - онда кад ми је шака допао изузетно риједак прстен регенерације, који враћа по један хеалтх поен за свако пређено поље. Знам да је риједак јер је ово буквално први пут да сам набасао на њега, а одиграо сам десетине и десетине партија. О значају овог прстена у игри оваквог типа не морам ни да говорим. У игри у којој вас вреба 26 врста разних грозоморних бештија смрт од касапљења је најреалнија опција. Али са прстеном регенерације, ако сте се левеловали иоле нормално (што ће рећи, да при доласку на дванаести ниво будете барем рогуе, што подразумијева отприлике педесетак хит поена) све те гадове можете да истранжирате без по муке, укључујући и оне гадне тролове - само мало бектрекујете кад вам ослаби здравље, вратите себи двадесетак хит поена и онда кркнете непријатеља, па опет бјежите и тако док га не средите. Нажалост, ово нисам могао да пробам против јачих противника јер је игра одбила да ми да храну, што је довело до моје преране смрти.

За сада имам теорију да су неопходна најмање два екстремно квалитетна прстена да би уопште могло да се размишља о преласку игре. Под екстремно квалитетним прстеновима подразумијевам првенствено горе поменути прстен регенерације, затим прстен претраживања (који омогућује да видите незгодне рупе у поду које вас шаљу на сљедећи ниво прије него што сте истражили тренутни, што је иначе врло неповољна ситуација) и прстен споријег варења (који, ВАЉДА, чини да залихе хране трају дуже). Врло корисни су и прстен невидљивости (омогућује прикрадање непријатељима и први ударац или њихово потпуно избјегавање, што је нарочито корисно код проклетих акватора), прстен повећавања снаге и још неки којих сад не могу да се сјетим, али то је ипак нешто нижа класа у односу на прва три побројана.

По свој прилици, кад кренете са партијом, колико вам добро иде можете лако да процијените по броју хране и прстенова које проналазите - што више, то боље. Ако сте дошли нпр. до петог нивоа а нашли само два паковања хране, можете већ лагано себи да спремате гроб. Напици и скролови су слатки, али то су ипак итеми за једнократну употребу. Слично важи и за штапове, који могу да се користе обично 6 или 7 пута. Уз повољне количине хране и прстенова, врло је битно да вас игра части довољним бројем скролова за идентификацију, пошто кад турите нешто неидентификовано на себе, лако може да се деси да буде уклето и онда пиши пропало. Напитке углавном можете да тестирате директно без тежих посљедица, једини проблем је каснији недостатак тих напитака у некој евентуалној непогоди у којој би могли да затребају. Скролови за идентификацију нису ријетки, али их суре ас хелл нема ни близу довољно за све итеме у инвентару којима је неопходна идентификација. Зато је најзначајније да се идентификују прстенови, затим штапови, па тек онда напици и скролови.

Морам да споменем и да ми се јавио проблем премаленог инвентара. Међутим, мислим да то није толики гејмбрејкер као проклети недостатак хране. Ако зафали мјеста за неки добар прстен, увијек можете насумице да стучете неки напитак који имате, или да дропнете неки застарјели оклоп или стријеле. Кад већ споменух стријеле, до сада их скоро никад нисам користио, осим у првих неколико партија које сам играо, када су се показале прилично неефикасно. Батина је ипак из раја изашла.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #22 on: 30-12-2016, 02:45:05 »
Креирано! Мартин Силенус је добио сву силу бонус поена, можда га врло брзо ставим у ватру. Схрике их је имао нешто мање, па сам их углавном распоредио на интелигенцију, то је најбитнија особина за мага.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #23 on: 30-12-2016, 08:56:36 »
Za heroje!!! I njihove frizere!!!!!

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #24 on: 30-12-2016, 17:09:49 »
Након дуууууго времена успио сам поново да достигнем 15. ниво у Рогуеу. У првих неколико партија, кад сам до тог нивоа стизао више путем непланираних пропадања са нижих (тј. виших) нивоа него исправним прелажењем, редовно су ме сахрањивали тролови. Сада сам све лијепо прешао (осим једног пропадања), узнапредовао до 60 хеалтх поена и титуле Шампиона, чак сам покупио и масу неких напитака за повећавање снаге, тако сам имао снагу чак 21 (иначе је 16 или 17), а поред тога и нека два неидентификована прстена, од којих сам за један сигуран да убрзава регенерацију. На тај начин, све тролове сам средио без већих проблема, али онда ме је дочекало проклето ђубре звано venus flytrap. Оно те блокира у мјесту и онда напада, а ја док сам сконтао да не могу да се помјерим, већ ме је добро измасакрирала. Онда сам покушао и успио да је млатнем неколико пута, али није ми било спаса :-( Незгодно је у овој игри што нема паузирања - било да се крећеш кроз мапу или пијеш напитке или читаш скролове или мијењаш оклоп или оружје, свака та радња траје један потез. Поред тога, осим у прва два нивоа, на свим осталим је тотални мрак и непријатеља видиш тек кад се судариш с њим. Ако хоћеш након тога да промијениш оклоп, губиш два потеза (један за скидање старог оклопа и други за стављање новог), што је сваком иоле јачем противнику довољно да те истранжира. Знам да је тај неки новокомпоновани Дарк Соулс инфамозан по својој тежини, али браћо, нећу вас лагати, ни ово није нимало једноставно.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #25 on: 30-12-2016, 18:09:52 »
U odnosu na ovo, Dark Souls je My Little Pony.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #26 on: 04-01-2017, 03:17:39 »
О Рогуеу немам много тога новог да кажем, мислим да сам све што игра нуди описао у ранијим постовима, тако да ми само остаје да вас извјештавам о напретку. Данас сам након много патњи успио да потучем сопствени рекорд (постављен још на самом почетку играња!) и погинуо на шеснаестом нивоу од некаквог невидљивог фантома, уз преко 3200 златника, што ми је такође рекорд.

Претходни пасус нотњитхстандинг, ова игра је помало покварена (да не употријебим тежу ријеч) и живо бих волио да видим алгоритам по коме се одређује проценат успјешности удараца и остали параметри везани за борбу. Овде чак и кад узнапредујете до седмог или осмог нивоа (у развоју лика) не можете бити сигурни да вас неће сатрати неки биједни пацов кога сте лако средили још на првом нивоу. Постоје борбе кад вам игра једноставно не допушта да ударите противника, ма колико били снажни и ма колико он килав био, па тако вежете по десет или више неуспјешних замаха, док вам он лагано одузима парче по парче енергије и на крају вас пошаље у гроб. Такође постоје тренуци кад се напрасно пробудите мртви и схватите да вам је један од тих потпуно тривијалних биједних пацова задао ударац који далеко превазилази његову реалну снагу.

Морам да коригујем своје увјерење које сам раније поставио, наиме кад сам рекао да овде нећете побиједити онда кад будете одиграли добро, већ кад вам се потрефи добар распоред корисних предмета. У ствари, нећете побиједити кад вам се потрефи добар распоред корисних предмета, већ онда кад игра одлучи да вам то допусти. У складу с тим, данас сам почео са праксом давања простачких имена својим ликовима.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #27 on: 04-01-2017, 17:31:55 »
Још увијек ми је шеснаести ниво максимум (из оне партије, нисам касније успио поново да га достигнем). Међутим, у посљедњој партији упознао сам једног врло слатког непријатеља који се зове wraith и који вам при успјешном ударцу скида по један ниво искуства (заједно са хит поенима који уз то иду). Како овде (за разлику од нпр. Визардрија) нема могућности враћања на раније нивое, кад вас њраитх двапут клепи, остаје вам само да оплакујете судбу горку и стиснете shift+q.

mac

  • 3
  • Posts: 9.956
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #28 on: 04-01-2017, 18:07:52 »
Zar ne postoje neke magije koje možeš da upotrebiš da ubiješ wraitha iz daljine? Ako si brži od wraitha onda je dobra taktika da ga pustiš da ti se približi, jednom ga zvekneš, i onda se pomeriš korak dalje, i ponoviš to sve dok ga ne ubiješ. Ako si malo brži, ali ne dovoljno za prethodnu taktiku, onda možeš da napraviš znatno rastojanje, pa iz daljine gađaš neprijatelja, i ponoviš postupak kad se neprijatelj približi.

Krajnje rešenje je naravno da izbegavaš borbu. Ako vidiš wraitha onda se uputi ka izlazu, ako ga već znaš, ili ako još nije otkriven ka najverovatnijem mestu gde bi izlaz mogao biti.

Pročitaj kako su drugi uspeli da završe igru. Evo ovde ima linkova ka nekim uspešnim pričama: http://coredumpcentral.org/docs.html

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #29 on: 04-01-2017, 20:12:15 »
Овде ниси бржи од монструма. Сви се крећу једнако брзо, осим у појединим тренуцима када имаш на дјеловању напитак за повећање брзине. Постоје оружја за рокање из даљине, на примјер самострели и лукови и стријеле, али колико сам их тестирао на првим нивоима, прилично су неефикасни. Много бољи су разноразни магични штапићи - помоћу њих је могуће на примјер успорити чудовиште или га чак трансформисати (што је увијек лутрија - могу да се претворе у нешто безазлено, а могу богме и у нешто знатно горе. Тако сам ја у једној од прошлих партија чисто тестирања ради напао трансформишућим штапићем неког слијепог миша, који је иначе један од два или три најлакша непријатеља, и он се трансформисао у вампира, који смањује максималне хит поене и не појављује се прије 16. нивоа. Наравно, одмах сам дејствовао истим штапом на тог вампира и вратио га на нешто нормалније :-) ). Проблем са свим овим справама је што морају да се идентификују прије употребе (под условом да не желиш да их користиш насумично), а за то требају скролови за идентификацију.

Избјегавање борбе је углавном немогуће - почевши од трећег нивоа, скоро све просторије су замрачене, тако да кад видиш некога углавном је већ касно. А кад наступи борба, онда је касно за роварење по скроловима и напицима, јер свака њихова употреба одузима потез, за вријеме којег ће непријатељ неизбјежно да те кркне. Међутим, још нисам почео да се нервирам око њраитха, тек сам први пут налетио на њега. У игри је и даље највећи проблем недостатак хране, а од непријатеља је најиритантнији акватор, који разара оклоп. И за њега постоји лијек, али само ако игра одлучи да ти га додијели.

Спојлере не желим (још) да читам, пошто покушавам самостално да пређем игру. Ово му је нешто као питање части, иф ју вил. Ако будем хтио да варам, најједноставнији начин ми је да злоупотребљавам фајл за снимање позиције.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #30 on: 07-01-2017, 03:14:40 »
Екипа у Визардрију ми је узнапредовала до осмог нивоа, осим чаробнице Диле која сад живи на Ловринцу након пада у рупу на трећем ниву. Умјесто ње ускочио је раније припремљени чаробњак Схрике. Њему је сад потребно мало левеловања, а остали ликови су довољно јаки да то левеловање може да се обави на другом нивоу (на првом је преспоро, јер ми се чини да игра скалира број добијених искуствених поена у складу са односом снаге играчеве дружине и противника). Нажалост, на другом нивоу из неког разлога нико није хтио да се туче са мном, па сам морао да одлетим на трећи, гдје сам набасао на апсолутно језиву дружину разноразних караконџула, од којих сам срећом успио да побјегнем. Поука: Схрике ће своје левеловање ипак морати да обави на првом нивоу. Колико су у овој игри битни чаробњаци види се по томе што иако ми је 5/6 екипе непромијењено, ако умјесто чаробњака нпр. 7. нивоа узмем неког првог нивоа, могућност побјеђивања противника на трећем нивоу* је знатно умањена (лаки противници постају тешки, а тешки потенцијално смртоносни).

У Рогуеу сам данас поставио рекорд, стигао сам до деветнаестог нивоа (али уз неколико пропадања), гдје ме је средио некакав грифин. Напомињем да сам у овој партије фантоме, тролове и њраитхове сређивао лакоћом гажења на бубашвабу (напомињем да је ово само метафора и да се у стварном животу гнушам убијања било каквих живих створова, укључујући и бубашвабе). Разлози пораза у партији у којој ми се много ствари поклопило (довољно хране, кожни оклоп коме акватор не може ништа, доста скролова за појачавање оружја...) леже у недостатку напитака за обнављање здравља и несрећном случају (читај: неопрезности) да набасам на њега са немаксималним хеалтх поенима. За напитке не могу да се сјетим да ли је у питању мој лош менаџмент или их једноставно нисам добио довољно. Иначе, по први пут сам успио да достигнем статус "Мастер Рогуе". Нажалост, како је од ове игре апсолутно немогуће измусти било какву информацију о било чему, ја појма благог немам колико је снажан овај грифин, да ли бих успио да га побиједим да сам имао комплетно здравље, уз колико успјешних удараца и томе слично. Слутим да ме чека још много партија док ми се поново поклопе коцкице да дођем до тог 19. нивоа, гдје ће то грифинско ђубре опет да ме кркне :-(

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #31 on: 10-01-2017, 01:14:17 »
Оно што сам раније говорио за два од три прстена у РОГУЕ молим да се занемари, јер сам био млад и глуп. Сад, након још неколико десетина одиграних партија, читам то што сам писао и не могу да вјерујем какве су то наивности и напросто блесавости.

Наиме, прстен претраживања је ПРЦ. Ако имате довољно хране, пропадање кроз ниво уопште није толико страшно, јер можете да се мало дуже задржите на том новом нивоу и левелујете. Истина, могуће је да се пропусти неки битан додатак на претходном нивоу, али то под један не мора да се деси, а под два уопште не мора да буде гејм брејкер. Сада већ рутински стижем до петнаестог и шеснаестог нивоа, фантоме, њраитхове и осталу гамад растурам ко од шале, а најновији немезис ми је нешто што се зове ур-виле (хаха, како духовита игра ријечима). Углавном кад гинем гинем од тог чуда, мада сам га и савладао неколико пута.

Моја најновија теорија шта је неопходно да се пређе игра изгледа овако: Неопходне су наиме три ствари: 1) довољно хране, 2) добра снага и 3) добар оклоп. Ово се све чини потпуно тривијално, али у суштини је далеко од тога, па ћу да кажем неколико ријечи о свакој од ове три ставке, шта може да их поквари и шта дјелује повољно.

1) Храна. На ово немате апсолутно никакав утицај. Ако вам игра да довољно хране, супер. Ако не, џаба вам што ћете добити све најбоље скролове и напитке и прстење, мораћете да играте опет. Срећом, пошто се нивои брзо прелазе, ово није велики проблем. Кад се мало боље истренирате, већ након четвртог или петог нивоа (то јест након десетак минута играња) моћи ћете да процијените каква вам се будућност смијеши у тој партији. Оно што може повољно да дјелује на овај сегмент јесте прстен спорог варења, који чини да храна траје доста дуже. Проблем с тим прстеном, као и са осталима, је што не знате који је док га не идентификујете. Моја садашња стратегија је да сваки прстен који нађем одмах тестирам на сљедећи начин: Моментално га турим на себе и одмах покушам да скинем. Ако може да се скине, значи да је добар (шта год био) и враћам га назад на прст. Ако не може да се скине, значи да је проклет (цурсед) и да има лоше дејство, што значи да није требало да га стављам, али у животу морате да прихватите лоше као и добро. Ношење проклетог прстена ми до сада није правило велике проблеме, јер они (бар на почетним нивоима) немају неко девастирајуће дејство, а доста често могу да се нађу скролови који уклањају проклетство. Кад набасам на такав скрол, одмах га прочитам и ратосиљам се проклетог прстена. Чак га и не идентификујем. Е, ако имате такву (не)срећу да у једној партији набасате на гомилу различитог прстења, као ја у посљедњој коју сам данас играо, онда можете да трошите скролове за идентификацију на њих. Међутим, ово је риједак случај, пошто су прстенови најрјеђи итеми у игри. Океј, мало сам одлутао с теме. То је отприлике то што се тиче хране и прстена за споро варење.

2) Снага. Почињете са здрављем 12 и снагом 16. Међутим, приликом левеловања повећавају се само хит поени. Једини начин да се снага повећа јесу напици. Постоје два напитка која се односе на снагу и морате да будете врло вјешти (читај: да имате луду срећу) при коришћењу, пошто је сваки намијењен различитим приликама. Наиме, један напитак враћа вам изгубљену снагу до максимума. На примјер, ако вам је максимална снага 16, а сусрели сте се са нарочито гадном чегртушом (то је гадно створење које вам поред хеалтх поена одузима и снагу, а почиње да вас напаствује од четвртог нивоа) и срозали се примјера ради на 8/16, кад попијете тај напитак, имаћете 16/16. Али ако већ имате 16/16, а попијете напитак, не дешава се ништа, тако да сте безвезе бацили савршено добар напитак. Други напитак вам додаје један поен, без обзира колико поена имате. Нпр., ако имате 8/16 и попијете тај напитак, имаћете 9/16. Очигледно, није неки напредак. Напротив, безвезно бацање одличног напитка. Права љепота овог напитка се види у тренуцима кад вам је снага на максимуму, нпр. 16/16. Ако га попијете у том тренутку, имаћете 17/17 и сад вам је максимална снага 17. Ако вас након тога нападне чегртуша и сроза на нпр. 8/17, конзумирање оног првог напитка вас враћа на 17/17. Из свега овога кристално је јасно како се правилно употребљавају ови напици (једина малецка недоумица јесте да ли да пијете напитак бр. 1 нпр. на 14/16 или да сачекате још један талас напада чегртуша и пад на рецимо 8/16 па да га онда попијете), али то важи само ако имате идентификована оба напитка, а то није лако, јер скролове за идентификацију морате да трошите и на гомилу других ствари. Тренутна стратегија ми је насумично испитивање напитака без идентификације чим набасам на њих (мада радим на промјени стратегије). До сада углавном није доносила добре резултате, тј. дешавало се да попијем напитак бр. 1 у тренутку кад имам максимално здравље. Сљедеће што ћу да покушам је да ми идентификовање напитака буде приоритет и да скролове за идентификацију трошим првенствено на то. Још једна варијанта је да покушам да процијеним који је напитак заступљенији у игри, па тако кад имам више њих могу барем малчице да навучем теорију вјероватноће на своју страну. До сада сам прокљувио да је скрол за идентификацију најчешћи, тако да са читањем скролова чекам док их не накупим што је могуће више и онда ако имам нпр. три примјерка једног скрола а осталих по један, велика је вјероватноћа да су та три управо скролови идентификације. Поента комплетне ове приче је, вјерујем, јасна - што већа снага, мање штете ћете да трпите од непријатељских удараца и већу штету ћете да им задајете. Са снагом од 17 или 18 и довољно добрим оклопом (рецимо класе барем 6) нема зиме у борби са скоро свим непријатељима које сам до сада спомињао (наравно под условом да имате довољно хеалтх поена). Али ако вам је снага рецимо 8/16, па набасате на фантома, можете одмах да посегнете за најближим молитвеником.

3) Оклоп. Опет, поента оклопа је јасна и не разликује се од других сличних игара. Наравно, Рогуе не би био Рогуе да у све не убаци неку компликацију. Наиме, овде имате једну изразито гадну звијер звану акватор (појављује се од осмог нивоа) која вам својим нападима руинира оклоп. Не утиче на хеалтх поене, али врло је незгодан и потребно је мноооооого потеза да га убијете. Укратко - какав год оклоп да имате, макар и класе 9 или 10, ако се борите са акватором, он ће тај оклоп да вам редукује на 2 (не иде испод тога) и онда комотно можете да га баците у смеће. "Али зашто при сусрету са акватором не скинеш оклоп?" питате се. Зато што кад набасате на акватор, углавном је већ касно, а док ви скидате оклоп, акватор има потез вишка, који у 98% случајева доводи до скидања једног класног поена вашем оклопу прије него што успијете да га свучете. А ако ходате около без оклопа, па набасате на трола, можете одмах да почнете са претраживањем полице са књигама у потрази за књигом псалама. А са оклопом класе 2 против јачих непријатеља сте потпуно немоћни (нпр. са оклопом класе 2 или 3, трол вам једним ударцем одузима 20 или 30 хеалтх поена). Могућа рјешења акваторског проблема су тројака:

1 - стеалтх прстен (врло риједак) омогућује вам да се прикрадете непријатељима прије него што вас виде. Значи дођете до акватора, скинете оклоп (није вас примијетио, па вас неће напасти), средите ђубре, навучете оклоп и настављате даље. Рецепт поновити по потреби.

2 - ринг оф маинтаин армор - диван (и ЕКСТРЕМНО риједак) прстен који неутралише штету коју акватор прави вашем оклопу. Предиван прстен. Зато га скоро никад и нећете наћи.

3 - кожни оклоп. Шта дођавола?!?!?! питате се. Па АКВАтор :-) Акватор чини да вам оклоп зарђа. Кожа очигледно нема тај проблем (мада, из мени непознатог разлога, студдед леатхер има). Али шта је проблем са кожним оклопом? Он је свега класе 3, значи један од најслабијих оклопа у игри. Са њим против трола комотно можете да посегнете за најближом светом књигом. Међутим, током игре ћете наилазити на скролове који побољшавају оклоп. Ако будете имали луду срећу, па нађете рецимо три таква скрола, свој кожни оклоп моћи ћете да апгрејдујете на класу 6, што је сасвим солидно, бар до петнаестог или шеснаестог нивоа игре (уз повољне остале параметре, наравно). Ја сам једном (али само једном) имао сумануту срећу да већ на првом нивоу нађем леатхер армор + 3 (значи класе 6, пошто је основни леатхер армор класе 3, како рекох) и још сам нашао мислим скрол или два за повећање класе оклопа, тако да сам имао феноменалан оклоп коме је акватор могао да пљуне под прозор. Али ово се десило само једном у свим мојим досадашњим партијама, а и тада сам имао мањак хране и рикнуо од тога.

Примијетили сте да сам често спомињао разно дивно прстење. Уз све невоље које сам већ набројао, што у овом, што у ранијим коментарима, за поједине прстене је везан још један грозан проблем којег сам магловито постао свјестан прије неколико недеља, а онда су се моје црне слутње обистиниле кад сам читао ЦРПГ аддицтов ривју игре - наиме, ови дивни прстенови често утичу на убрзано трошење хране :-( Наравно, игра вас о томе не обавјештава, као ни о било чему другом, тако да сам још у фази истраживања који прстени су критични и колико. За сада ми се чини да сеарцх прстен прави тај проблем, а можда чак и ови који одржавају оклоп. У овом посљедњем случају рјешење је да се хода јако полако (без прстена) и при налијетању на акватора да ставите прстен одмах у првом потезу. Акватор ће имати потез којим ће успјешно да вас звизне, али ви већ у том тренутку имате прстен на руци, тако да то пролази без посљедица. (Ово из неког разлога не функционише са скидањем оклопа - мораћу још да анализирам тај случај и како тачно игра броји потезе, па ћу да вас обавијестим.)

Због свега овога, сад мислим да је много битније оно што сам навео на почетку него прстенови. Ако имате срећу да нађете кожни оклоп и неколико скролова да га побољшате, и поред тога будете имали среће са напицима и добијете довољно хране, мислим да вам никакав додатни прстен није превише битан, мада су ови "добри" свакако корисни, али не мислим да су пресудни. Уз повољне параметре везане за храну, оклоп и снагу, мислим да игра може да се пређе без било каквог прстена.

Прије одјаве само још да напоменем колико је битно пажљиво читање упутства и повремено враћање том документу. Наиме, ја сам прије играња игре прочитао упутство од неких десетак страница и онда сам га поново прелистао прије неколико дана и откријем да је тамо споменута једна врло лијепа стратегија која ми напросто није пала на памет, а може да буде врло ефикасна. У игри, наиме, поред добрих напитака, скролова и прстена, имате и оне лоше. Ја сам све то лоше одбацивао чим откријем да је лоше. Тако нпр. имате напитак сљепила, напитак парализе, напитак збуњености и сл. и ја сам њих првом приликом бацао у смеће јер контам шта ће ми то. Међутим, у игри имате опцију бацања предмета на непријатеље. Можете да их гађате практично свим што имате (наравно, није пожељно да свој набуџени тво-хандед сворд користите у ту сврху), па између осталог и тим лошим напицима. Напитак парализе је гадан кад га сами попијете, али кад њим рокнете непријатеља посред главуше, то вам пружа прилику за потез или два вишка, који често значе разлику између живота и смрти.


У претходном посту о Визардрију нисам објаснио значење звјездице поред ријечи "нивои". Недостатак коментара у вези с тим ме помало брине, али преболићу :-) У сваком случају, хтио сам да кажем да се надам да не правим превелику конфузију коришћењем ријечи "ниво" у најмање два потпуно различита контекста (ниво у игри вс. искуствени ниво неког лика).

usputni_boem

  • 2
  • Posts: 252
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #32 on: 10-01-2017, 06:17:33 »
To sto ti akvator skine jedan armor poen dok skidas oklop ne deluje toliko strasno :)

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #33 on: 10-01-2017, 09:27:01 »
У претходном посту о Визардрију нисам објаснио значење звјездице поред ријечи "нивои". Недостатак коментара у вези с тим ме помало брине, али преболићу :) У сваком случају, хтио сам да кажем да се надам да не правим превелику конфузију коришћењем ријечи "ниво" у најмање два потпуно различита контекста (ниво у игри вс. искуствени ниво неког лика).


Hoćemo li se izvući ako svi horski ustvrdimo da smo to smatrali slovnom greškom?

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #34 on: 10-01-2017, 09:28:27 »
Ja sam mislio da je jasno šta autor hoće da kaže pa nisam reagovao...  :oops:

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #35 on: 10-01-2017, 20:59:48 »
To sto ti akvator skine jedan armor poen dok skidas oklop ne deluje toliko strasno :)

Посматрано изоловано - заиста и није. Има и горих ствари. Али кад ти скине поен, па ти онда опет скине поен, па онда још једном, то онда постаје једна од најгорих ствари :-)

Иначе, провјерио сам, изгледа да то проклето скидање оклопа стварно одузима два потеза :-( Кад имам прстен за заштиту оклопа и набасам на акватора, могу у свом потезу да ставим прстен, онда ме акватор удара, али сам безбједан јер имам прстен. Али ако хоћу да скинем оклоп, прво добијам ударац (и смањење оклопа) и тек онда могу да скинем оклоп :-(

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #36 on: 13-04-2017, 23:53:16 »
Користим овај свој топик само да вас све заједно поздравим послије свих ових мјесеци. У играма које играм нема за сада никаквог напретка. Што се РОГУЕа тиче, посљедњих неколико недеља сам углавном успио да се ограничим на пет партија дневно, са повременим (обично током викенда) падањима у провалију цјелодневног играња. Сада то планирам да смањим на три партије, јер сам дошао до закључка да је ту игру немогуће прећи. Истина, ЦРПГАддицт ју је прешао (уз помоћ прстена за споро трошење хране, али ништа није рекао како се снашао са грифинима и акваторима), а појавио се и неки лик који каже да ју је прешао за двије (!) седмице, али мислим да су то потпуно екстремни случајеви. Много реалније ми звучи прича лика који каже да игра од 1988. и да је само једном успио да је пређе, и то уз помоћ сејв скаминга.

Сејв скаминг... малоприје сам први пут покушао са том тактиком. Десило се да одмах на почетку добијем најбољи мач и троструко побољшани кожни оклоп (отпоран на акваторе, а само два или три скрола за побољшавање оклопа праве од њега један од најбољих оклопа у игри), тако да сам снимио позицију чим је наступила кризна ситуација (12. ниво и тролови, ако се добро сјећам). Онда сам касније погинуо на екстремно глуп начин, рилоудовао (приликом снимања позиције ископирао сам фајл у други директоријум), напредовао неколико нивоа и онда погинуо још петсто пута. Тренутно имам снимљену позицију на 20. нивоу, али не знам да ли ћу наставити са том партијом. Наиме, данас ми је приликом једне партије коначно пукао филм кад сам све урадио како треба, а игра онда из чиста мира послала два противника истовремено да ме убију, те сам закључио да је шанса за прелазак игре једнака шанси за добитак седмице на лутрији и зато сам се и одлучио за сејв скаминг технику. Међутим, онда сам у паузи након посљедње погибије отишао на неки форум и ту су ме коментари роуглајк фанатика мало постидили. Они, отприлике, заступају тезу да је сејв скаминг срамота епских размјера и да нико при чистој свијести и здравој памети не игра роуглајк игре да би их ПРЕШАО, већ ето онако... не знам ни ја зашто. Ваљда је поента свега да те мјесецима и годинама силује у мозак парченце кода од педесетак килобајта.

Има истине у овоме. Роуглајк игре су много мање сличне РПГ-овима међу које номинално спадају него рецимо играма типа Арканоида и сл., гдје треба прећи одређени број нивоа игре у једној тури. Ником нормалном неће пасти на памет идеја да снима позицију у Арканоиду и да рилоудује кад изгуби живот, зар не? Међутим, није СВА истина у томе. Океј би било рећи да је сејв скамовање папански потез у игри у којој имате шансе за добитак негдје на нивоу пасијанса или чак и нешто мање, типа 1-2% (што значи да вам отприлике треба педесетак до сто покушаја у просјеку да бисте прешли игру, а ако успјешна партија траје нпр. 2 сата, а неуспјешна између нула минута и два сата, да узмемо рецимо средњу вриједност од сат времена за једну партију, то му дође отприлике између педесетак и стотињак сати потрошених на једну игру, што је по мом мишљењу сасвим солидна количина времена. Нека је игра чак и дупло тежа, па нек вам треба 100-200 сати, прихватам и то.). Али помало је нефер то говорити за игру у којој вам се шансе мјере промилима, а можда и нечим још мањим. РОГУЕ је толико нехумано нефер игра да би од тога сваки професор гејм дизајна морао да чупа косу у очајању. Претпостављам да је то донекле и поента и да је прелазак игре без варања суперхеројски подухват неке врсте, али мени је то једноставно лош дизајн. Ипак, као што рекох, мало сам се постидио читајући те коментаре, тако да ћу можда да се помирим с тим да нема преласка те игре и да сваки дан одиграм рецимо три партије и такмичим се сам са собом, као у другим непрелазним играма као што је Пакман или (можда) Гаунтлет.

Што је најгоре, мој мазохизам не познаје границе, јер већ сам почео да мјеркам нешто што се зове МОРИЈА, то је (уз Хацк) можда и прва рогуелике игра послије Рогуеа, а одликује се тим што су нивои мнооооооооооого већи и што их има мнооооооооооого више. Још ако је и тежина у таквом односу...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #37 on: 14-04-2017, 06:17:34 »
Za mene si ti već superheroj što tako predano igraš ove igre.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.940
    • Strahoslovni domen999
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #38 on: 14-04-2017, 06:29:32 »
Evo jedne grube genealogije roglajk igara:

Harvi, na dobrom si putu ka Zangbandu!

Inače, ja obožavam neke od elemenata roglajka, jer mislim da su takve stvari idealne za ispredanje emergentnog narativa (ili kako god to lepše preveli na srpski). Doduše, obično se to odnosi na igre koje nisu "čisti" predstavnici žanra, već nekakvi hibridi. Eto, igrao sam Conquest of Elysium mesecima, a u poslednjoj partiji - koju sam igrao sa patuljcima - je raspodela snaga bila takva da nije bilo nikakve šanse da pobedim, i to sam brzo uvideo. Ipak sam igrao i dalje, danima, jer je ta partija imala svoju, praktično neponovljivu priču. Ali u pravu si, Harvi. Baš zbog rečenog, ne bih igrao istu igru nekoliko puta dnevno u nekoliko različitih pokušaja.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #39 on: 01-05-2017, 01:11:22 »
Ево мене опет!

Што се Рогуеа тиче, та игра је изгубила моћ коју је имала нада мном, да ме гони да проводим читаве дане играјући ме и да ме за ту моју вјерност сурово кажњава, а поред тога истовремено гони да је поново играм и тако укруг (слично једном ђубрету из Туниса које је мојој дјевојци и мени украло неке паре усред Рамазана (!) и још нас наговорило да му кажемо "хвала" - на арапском!!!!1). Сад играм три партије дневно, у којима углавном гинем на првом или другом нивоу и то све скупа траје свега неколико минута. Чак и кад одмах добијем добро оружје и напитке, па узнапредујем до десетог или дванаестог нивоа, а онда ме напрасно из мрака нешто звизне и убије на мјесту, уопште се не нервирам и само слегнем раменима, изађем из игре и приставим...

... ВИЗАРДРИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ!

Ко је редовно пратио овај топик, сјетиће се да сам остао закуцан на четвртом нивоу (али и напомена за оне који су се касније укључили - у Визардрију нема "преласка" нивоа у класичном смислу ријечи, пошто уз мапу и један предмет који освојите на четвртом нивоу, а о коме ће касније бити ријечи, можете да стигнете до деветог нивоа за око пола минуте. Са главним негативцем можете да се борите кад год хоћете, само у тој борби тешко да ћете добити ишта осим чисте смрти ако добро не изградите ликове). Неколико пута сам доживио тотал парти кил и никако нисам успијевао да изградим ликове довољно да нападнем једну потенцијално битну локацију на том четвртом нивоу (по мојим процјенама, за атак на ту локацију требали су ми ликови најмање десетог нивоа, односно да барем чаробњак и свештеник имају тај ниво, због неких магија које су неопходне). Процедура је дуго трајала и зато што сам паралелно грајндовао неких петнаестак ликова, што је заиста потпуно нерационално кад човјек боље размисли. "Резон" (ако се тако може назвати) је да ако имам све ликове приближно истог нивоа (игра иначе има капацитет за 20 различитих ликова, а у дружину може њих 6), онда ако неки од њих рикне, или чак и ако доживим тотал парти кил, не морам да кунем потрошене сате и крећем поново од самог почетка с ликовима првог нивоа, већ једноставно убацим друге ликове сличне снаге и наставим гдје сам стао. Али то је очигледно потпуно небулозно јер временски се ништа не добија, а потенцијално се много губи, јер ако играм са само једном дружином, чак и сви изгину, на напредовање са новим ликовима само бих потрошио вријеме које на овај начин ионако трошим на остале дружине. Због тога сам одабрао најбоље ликове, а остале оставио на чекању у резерви, ако неко од ових рикне (што се касније и десило). Међутим, прије те одлуке десила ми се једна заиста кретенска ствар, а то је да сам сакупио дружину ликова десетог нивоа и кренуо у напад на мистериозну добро чувану локацију на четвртом нивоу, само да би мој ретардирани хобитски лопов неопрезно активирао телепорт и телепортовао ме у регију из које нема излаза. Теоретски, тој регији је могуће приступити преко телепорт магије, наиме да се пошаље спасилачка мисија са чаробњаком који може да баца ту магију, али то је магија највишег нивоа (мислим да чаробњак мора да буде бар 13. ниво да би је добио) и док се до ње дође, већ бих имао много јаче ликове од оних које сам изгубио.

Елем, дакле, онда сам сакупио најбоље у том тренутку преостале ликове, сачекао да узнапредују, отишао на мистериозну локацију на четвртом нивоу и, какве ли ироније судбине, зла екипа монструма која ми је раније сатрала дружину док си реко бритва уопште се није појавила на договореном мјесту (!). Тако сам прошао кроз ту просторију без борбе и обрео се иза неких врата гдје сам добио квест да дохватим неки амулет који је неки зли чаробњак мазнуо неком краљу ор сометхинг (потпуно је бизарно да квест добијате тек након 40% игре, поставља се питање зашто ли ти авантуристи уопште онда улазе у дунгеон ин тхе фирст плаце, можда због забаве или тако нешто). Том приликом сам добио и плаву траку која представља кључ за лифт који вози од четвртог па све до деветог нивоа (!). Онда сам прешао на пети ниво и лагано га мапирао, а онда кад су ми ликови још мало узнапредовали, нешто ме је копкало па сам се вратио на четврти ниво и на ОНОМ мјесту ме је поново сачекала ултрагадна банда која ме је раније уназадила за неколико мјесеци играња. Међутим, овог пута сам их средио а да се нисам ни ознојио, у 2-3 рунде, јер је моја чаробница Дебра Вингер у међувремену добила маканито магију која атакује (и у случају успјешног ролла - на мјесту усмрћује) СВЕ монструме (иначе већина офанзивних магија дјелује или на појединачног монструма или на једну групу) који имају мање од 40 здравствених поена. Након сређивања те дружине добио сам неколико комада оружја или оклопа, већ сам и заборавио шта, као и извјесни Ринг оф Деатх који сам продао Болтаку и добио фантастичних 250000 еура (само поређења ради, резуректовање карактера, у зависности од нивоа, кошта до шест или седам иљада, а најнајнајбољи комад оружја или оклопа неких десетак или петнаест). Дакле, тиме су финансијски проблеми све до краја игре потпуно ријешени.

Елем, након пробијања баријере четвртог нивоа кренуо сам у непознато без превеликог стреса и тако без већих проблема измапирао пети, шести и седми ниво, а управо приводим крају мапирање осмог (има један дио са вртећим пољима који ме нервира и ту сам мало запео - наравно, могу то да прескочим и да скочим одмах на девети, али не да ми ОЦД, а и како мислим да се борим са инфамозним четвртим дијелом серијала ако већ на првом забушавам са мапирањем?). Противници јесу нешто тежи него на трећем и четвртом нивоу, али нису МНОГО тежи, тако да сам врло мали број пута доспио у животну опасност. Неколико пута ми је погинуо патуљачки ратник Реџи Блинкер, као и свештеник Наутилус, а једном и бискуп Ахил Хектор, али сам сваки пут успио да их резуректујем у Храму (тамошње лопурде, мора се признати, постају све боље и боље у свом послу како вријеме пролази). Једина лоша ствар је што ми је загинуо ратник Игор Шалимов и њега нису успјели да резуректују, а био је 12. ниво, тако да сад умјесто њега имам Добровољског који је тек 9. ниво и има много мању снагу од Шалимова. Шта да се ради.

Током овог не претјерано смртоносног авантурисања кроз нивое од петог до осмог, на површину су испливале двије мане игре које не знам да ли да назовем ситним или крупним, па ћу да их опишем, а ви просудите сами. Мој утисак је да нису толико битне, али да је требало само мало труда да се поправе и онда би игра била још одличнија него што је сада.

Мана бр. 1: Лоот и опрема генерално. Што се овога тиче, игра катастрофално фејлује. Што сте видјели од оружја и оклопа до трећег нивоа, то ћете виђати и у остатку игре (барем до осмог). Повремено се појави неки корисни специјални штапић (род оф фламе, стафф оф могреф и слично), али у 99.99% случајева су у питању сејм олд мачеви и штитови (евентуално појачани +1 етикетом - +2 је мислена именица). Болтак (патуљачки трговац код ког се купује опрема у дворцу) је у принципу бескористан јер код њега не можете никакво ново оружје да купите осим рукавица - све остало постаје доступно тек кад га донесете из дунгеона. Споменуо сам већ ринг оф деатх и паре које сам добио за њега, а поред тога што сте на већем нивоу то више пара добијате након борби, а добијате и гомилу оружја и оклопа једнаког или слабијег од оног који већ имате и онда не знате шта ћете с тим и одете код Болтака и све то му продате и трули сте богаташ а немате на шта да потрошите паре. Односно, трошите их једино на оживљавање погинулих ликова (не треба ни покушавати то извести у сопственој режији јер је то сигуран начин да убијете своје ликове).

Мана бр. 2: Интеракција са околином. Океј, Визардри није ни замишљен као игра која треба да пуца од комплексних авантуристичких загонетки, али неки трагови авантурисања били су присутни на прва четири нивоа. Типа пронађи сребрни и бронзани кључ, па их искористи да откључаш нека врата иза којих ћеш да покупиш златни кључ, а онда помоћу њега отвори врата до просторије гдје ћеш да покупиш статуу медвједа помоћу које ћеш моћи да отвориш нека врата на четвртом нивоу итд. Ништа сензационално, али даје неку разноврсност читавој причи. Међутим, све то престаје након четвртог нивоа. Од петог па надаље нема ни трага ни гласа ни од каквих кључева и статуа и сличних ствари.

Видјећемо да ли су ове двије мане исправљене у сљедећим играма. У сваком случају, од њих је много гора и иритантнија она ствар око левеловања ликова о којој сам већ говорио. Разлог што сам рекао да то нису велике мане, по мом мишљењу, лежи у томе што оне не задиру у суштину Визардрија, а то је борба и мапирање. Сви знамо за хацк & сласх игре, е па Визардри бисмо могли да назовемо мап & сласх. Вјерујем да се већини људи данас коса диже на глави од помисли да уз компјутер држе оловку и папир са квадратићима и студиозно мапирају сваки корак - а и мени самом да је неко прије само годину дана рекао да ћу играти такву игру, рекао бих му да је луд - међутим то искуство је заправо необично испуњујуће. Гледаш у мапе које си направио и буде ти некако топло око срца.

Друга ствар поред мапирања је наравно борба и ту Визардри једноставно бриљира, вјероватно сам то већ говорио, али опет ћу. У овој игри има мислим педесет магија (подијељених у чаробњачке, генерално офанзивне, и свештеничке, генерално дефанзивне, обоје са одређеним одступањима), од којих наравно нису све једнако корисне, а и неке су једноставно мало модификована верзија неких других, али опет, кад достигнете нпр. једанаести или дванаести ниво са својим магијобацачким ликовима, имате на располагању сигурно једно десетак или петнаест врло разноврсних магија за тактизирање. У суштини, једина стратегија за коју би се могло рећи да у неким општим цртама увијек важи јесте да прво свим силама атакујете на противничке свештенике и чаробњаке, јер они могу највише да вас нагрде. Али све остало је вррррррррррло подложно саставу дружине која вас напада, а ту има мали милион комбинација. Да ли својим свештеником у првом кругу бацити бамату магију којом снижавате АЦ свих ликова из своје дружине за 4 и тиме их чините скоро па имуним на мелее нападе или утрошити рунду на атак на противничког свештеника? Да ли са чаробњаком пробати прво да успаваш противнике или одмах да их нападнеш енергијскоскидајућим магијама? Да ли прво спопасти чаробњаке, који су опасни ко сам ђаво, или нинџе које у већини случајева нису толико опасни, али оној мањини случајева (која се довољно често дешава) имају могућност да било ког лика из дружине убију једним ударцем? Да ли приликом сусрета са наизглед суперјаком непријатељском дружином подвити реп и збрисати или пробати са борбом па шта буде (ова прва опција на први поглед изгледа као безбједан избор, али проблем је што "рун" не успијева увијек, а ако не успије онда губите читаву рунду потеза, а у овој игри то је смртоносно). Битност свих ових избора је удесетостручена чињеницом да игра има пермадеатх, тако да свака партија са јачим противницима подсјећа на неку мини верзију партије шаха. Имајући све то у виду, мислим да би било нефер да кукамо због недостатка статуа и кључева.

Сад се одјављујем и идем да завршим тај проклети осми ниво, а прије тога да нагласим једну интересантну особину игре коју нисам виђао у другим РПГ играма (нисам их, додуше, много ни играо), а то је да се овде као непријатељи, поред разноразних животињских и других караконџула, појављују и класе које имате у својој дружини. И ти непријатељи на располагању имају потпуно исте магије као и ви. Сваки пут кад се обрадујете како сте лако демолирали противничку екипу бацањем лахалито магије која је у стању да побије читаву групу противника у једном потезу (или барем да им енергију сведе на минимум), треба се сјетити да ћете се касније срести са чаробњацима који ће вас частити истом том магијом. Или, још горе, бади магија која изазива срчани удар и убија истог момента без обзира на количину ХП-а.

Сад одох, осми ниво се неће сам мапирати.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #40 on: 05-05-2017, 01:16:45 »
Прексиноћ ми је на деветом нивоу изгинула комплетна дружина (слава им). Сад морам испочетка, са новокреираним ликовима, јер сам у покушају да дохватим лешеве погинулих на деветом нивоу успио да поубијам и остале ликове које сам имао у резерви. Преостао је само један бишоп (бут сее тхе ремаиндер оф тхе теџт!) осмог нивоа. Елем, дружина коју сам сад креирао се након неколико ситних погибија усталила на трећем или четвртом нивоу, тако да мислим да ће успјети да преживе грајндинг до десетог нивоа, када идемо у напад на инфамозни ринг оф деатх на четвртом нивоу.

Е сад, ово што се десило са мојим ранијим бишопом је прва ствар која ме је у Визардрију натјерала да високо подигнем обрве и запитам се "шта дођавола..." (у мање пристојној варијанти). Наиме, мој бишоп је сакупио довољно икс пеа за левеловање на девети ниво, али приликом левеловања добијам поруку да је дотични, нажалост, преминуо од старости (!!!!). Колико год ово бизарно звучало, нисам био 100% изненађен, јер Визардри је (то сам већ написао раније, чини ми се) игра која води евиденцију о старости ваших ликова. Кад их креирате, обично имају између 14 и 16 година и кажу да су им у младости веће шансе да при левеловању добију побољшање атрибута (мада, ако се ово што сам ја добијао зове "побољшање", онда се питам како ли тек изгледа погоршање), док што су старији, атрибути им све више и више опадају. Значи овде не треба баш превише времена трошити излежавајући се по Адвентурер'с Инну (мада ја то ионако никад не радим, користим магије за допуњавање хп-а). Елем, дакле, није сасвим нелогично да будале које су одлучиле да у игру убаце једно овако бизарно парче реалистичности одлуче да иду до логичног краја и омогуће да вам ликови умру од старости. Међутим, оно што је фрапантно је што је мој јадни бишоп имао тек петнаест година. Потпуно прихватам да ми ликови гину од разних језивих креатура у дубини дунгеона кад неприпремљени улете у борбу, али овакво убијање је помало перфидно од стране игре јер сад никад не могу да будем начисто кад ће игра да одлучи да ми из чиста мира неког убије.

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #41 on: 05-05-2017, 01:25:39 »
Ах, мислим да сам ријешио мистерију. Неко је код ЦРПГАддицта рекао да умреш од старости кад ти виталност спадне на 2. Нисам примијетио да је била тако ниско, али сигурно је то узрок. Почивај у миру, бишопе :(

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #42 on: 05-05-2017, 05:28:18 »
Amin. Dakle, svi likovi u nekom momentu umiru? Nema načina da se nekako održavaju?

Brock Landers

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.179
    • Radioaktivna aleja
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #43 on: 05-05-2017, 12:47:14 »
Хм, то је питање. У упутству кажу да ликови који напуне преко 50 година постају углавном слабо корисни, али за смрт се ништа не говори. Претпостављам да им послије тога почиње опадати та виталност са сваким левеловањем, па да на крају заиста и умру. Међутим, врло је лако избјећи брзо старење ликова, наиме умјесто одмарања у Адвентурер'с Инну за лијечење треба користити магије и проблем ријешен. Моја дружина која је стигла скоро до самог краја игре и онда јуначки изгинула имала је углавном по 16-17 година.

Оно што би МОГАО да буде проблем је што у другом и трећем наставку ове игре не постоји опција креирања ликова, већ морају да се импортују карактери из прве игре. Сасвим сигурно они настављају да старе и кроз те двије додатне игре. Не знам каква је њихова тежина, али могуће да би рецимо у трећој игри то старење могло да представља проблем. Такође, очигледно, тотал парти кил у другој и трећој игри је још злокобнија ствар него у првој, јер значи да мораш поново да креираш ликове У ПРВОЈ ИГРИ (!) па да их импортујеш у другу или трећу. Авај, већ противници на првом нивоу друге игре су ужасно јаки (ваљда барем 13. ниво), тако да је заправо потребно не само да се ликови креирају, већ и да се поново левелују кроз прву игру.

У најкраћим цртама, пожељно је НЕ умријети, ако је икако могуће.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #44 on: 05-05-2017, 12:55:40 »
Quote
пожељно је НЕ умријети, ако је икако могуће

Korisna filozofija čak i izvan ovog serijala igara  :lol: :lol: :lol:

Ali zaista zvuči ludački, iz današnje perspektive, da nastavci ne nude nikakvu opciju za kreiranje likova. Tržište je bilo zaista drugačije u ono vreme.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #45 on: 05-05-2017, 13:01:28 »
Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.557
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #46 on: 05-05-2017, 13:14:03 »

Quote
пожељно је НЕ умријети, ако је икако могуће

Korisna filozofija čak i izvan ovog serijala igara  :lol: :lol: :lol:


да парафразирам - тко жели живјети не смије умријети!
...barcode never lies
FLA

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #47 on: 05-05-2017, 13:30:19 »
Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

Ne, mislim na to da si zarad igranja nastavka MORAO da imaš i prethodnu igru da iz nje uvezeš likove.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.940
    • Strahoslovni domen999
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #48 on: 05-05-2017, 13:35:47 »
Mislim da u slučaju igranja čitavog serijala Wizardry redom postaje vidljiv i problem starenja igrača!

"Gospodo i gospodj(ic)e likovi, izgubili ste, pošto vam je igrač umro!"
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.256
Re: Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka
« Reply #49 on: 05-05-2017, 14:03:38 »
Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

Ne, mislim na to da si zarad igranja nastavka MORAO da imaš i prethodnu igru da iz nje uvezeš likove.


Znam, samo teram po svome.  :lol:


Mislim da u slučaju igranja čitavog serijala Wizardry redom postaje vidljiv i problem starenja igrača!

"Gospodo i gospodj(ic)e likovi, izgubili ste, pošto vam je igrač umro!"



Perfektna interaktivnost, rekao bih.  :lol: