Author Topic: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje  (Read 9165 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.568
Zbirni word sa svih sedam priča: http://www.znaksagite.com/D/2016/59/59_SVE.doc

Sve to u PDF-u: http://www.znaksagite.com/D/2016/59/59_SVE.pdf
 
Svako ko hoće da glasa treba da odabere dve priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2016:
Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže dve pomenute priče.

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: Suprotnosti do netrpeljivosti privremeno i prinudno na istom mestu.

Čitanje i glasanje traje do nedelje u podne; dakle 12,00. Do tada bez ikakvih komentara na priče.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.568
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #1 on: 08-01-2017, 14:04:28 »
Sedam priča, devet glasača; evo glasova ovde: http://www.znaksagite.com/D/2016/59/glasanje59.htm
A sabrano:
1. Poslednji let Tulija Fibraćija — 8 glasova
2. Majstorica — 1 glas
3. Rendgenski susreti —  1 glas
4. Da li human rastanak moguć?!? — 2 glasa
5. Goodbye my Hloyge, goodbye — 2 glasa
6. U mreži demonskih namera i čini — 2 glasa
7. Daća za dve leve — 2 glasa
Udrite...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #2 on: 08-01-2017, 14:37:42 »
Ups, da, moja poruka je odletela u pogrešnom pravcu... Ali bilo je kasno, a i žurio sam se da glasam, da ne zakasnim. Evo smajlija što se seksaju  xsex

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.608
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #3 on: 08-01-2017, 14:56:26 »
Malo glasača, ali makar više nego priča.  :)

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #4 on: 08-01-2017, 16:09:04 »
Fin krug. Želim da podelim svoje komentare sa vama, i da se unapred izvinim onima koji će se možda osetiti povređeno mojim komentarima kao i onima koji nezasluženo budu pohvaljeni, ako takvih bude u nečijim očima. Generalno sam ocenjivanje pokušao da strukturiram prema sledećim kriterijumima:


1)      Ispunjenosti teme
2)      Načinu pripovedanja
3)      Poštovanju forme i zadatih granica
4)      Građenju dijaloga između likova (rešivi problem sa dva lika, drama kad se pojavi treći (if any), način prevazilaženja problema, drame itd.)
5)      Zanimljivosti i realnosti opisanog sveta

 Priče sam rangirao ranije objašnjenom metodom i prve dve rangirane su dobile moje poene. (‘’Poslednji let Tulija Fibraćija’’ i ‘’Da li je humani rastanak moguć’’ ) fino su se kotirali u mojoj tabelici i ‘’rendgenski snimci’’ i ‘’u mrežama demonskih sila i čini’’. A sad komentari:
 
POSLEDNJI LET TULIJA FIBRAĆIJA
 
Možda će mi komentar za prvu u ovom krugu biti najduži od svih koji ću napisati, ne zamerite. Priču sam doslovno progutao, svidela mi se prilično. Svario jesam većinu delova, ali me jedan deo, a možda i sama postavka cele priče, muči.


Danas u Srbiji, a i u svetu majstora za tipski uređaj i mašinu imaš toliko da stanu na prste jedne ruke. Dobrih majstora još manje. Teleport ovde funkcioniše kao, jelte složen sistem za promenu mesta, ali i jednostavna metafora za eskapizam  u maštu, ludilo ili nešto treće. Kao metafora funkcioniše, ali kao složen sistem ne, jer nema tog majstora koji poznaje sve mašine jednog proizvođača, a kamoli više proizvođača zamišljenog složenog mehanizma kao što je teleport. Iako to ovde nije jasno rečeno ja sam, možda samovoljno izvukao između redova.  Uostalom i da postoji takav majstor se ne bi štrecao od gazde šta će biti ako zakasni pet minuta na posao već bi se gazda i kao najokoreliji kapitalista štrecao da ga ovaj ne napusti jer će ga neki drugi majstor odrati deset puta više. Kapitalistu uvek drmni po džepu i biće manji od makovog zrna.


Što je Tulio utulio?

Da bi ovo znao moraš da prođeš odnos majstor-inženjer-kapitalista, čemu sam prisustvovao bezbroj puta iako, doduše nisam ni jedno ni drugo, a ni treće. Zato mi taj svet u kome on štreca i strahuje nije realan, sem ako se ne radi o društvu koje štanca teleport uređaje i majstore, sve i da ih štanca onda ne bi ni morali na servis od ovako sudbonosne, hitne važnosti jer sve što se štanca ima malu tržišnu vrednost (veće količine, troškovi opadaju, a servis bajo košta). Možda ovo nekim čitaocima ili tumačima i jeste nebitno za priču kao takvu, ali eto, ja u jajetu nađoh sitnu dlaku, ali, iako nisam previše gadljiv malo mi smeta. Ok, može biti da je ovo fantastika, i svet koji nije zamišljen kao nužno naš i samim tim moji argumenti padaju u vodu. Da, ali u tom slučaju ne treba koristiti okorelog kapitalistu jer je i on deo našeg neizmeštenog sveta, zar ne?


 Dakle ako već koristimo delove realnog sveta, nekako mislim da valja da budemo dosledni u građenju slike. Dakle, dobar majstor koji leti u mestu kao ptica oslobođen svoje turobne majstorske  svakodnevice.
Sve ostalo u priči, zanemarujući postavku realnosti sveta, je zaista dobro napisano. Pitko, teče kao voda, vuče prema kraju, koji moram da priznam nije iznenađujuć a i originalan je u granicama preostalih mogućnosti, ali je duhovit i ostavlja jak utisak. Zadatak periferno odgovara temi. Ali to mi nije zamerka jer bolje da periferni deo price odgovara temi, a da je priča dobra, što je ovde slučaj, nego da glavni tok odgovara temi, a da je priča loša.

RENDGENSKI SUSRETI


Za vožnjicu ne treba ti auto. Gotovo da sam osetio drobljenje prstiju pod zubima. Ovaj drugi deo sa uvetom me nije izvozio naprotiv nekako me ukočio. Za moj ukus, gradacija napetosti se pela ravnomerno i narastala onako kako je trebalo. Nisam siguran koliko je kognitivno-psihološka terapija adekvatno upotrebljen termin za ovo što se izdešavalo, ali rešenje pije vodu. Efekat iznenađenja postoji, nije kao da sam pao sa stolice zbog kraja, ali nisam ni ravnodušno presedeo.
 

Да ли хумани растанак могућ?


Sjajna ideja i prava je tuga što je ova priča smeštena na šest hiljada i devetsto karaktera. Verujem da bi još malo razmatranje anatomije donelo još bolju priču i osmišljeniji zaplet sa još više karaktera no i ovako je dobro. Ja sam oprostio višak karaktera, slovne i stilske greškice. Bilo mi je zabavno dok sam čitao i to je to.

Vuklo me je kao tome da organi očekuju transplantaciju ili tako nešto sve vreme, ali srećom nije se autor u pustio u teške teme sistema, organa reda, totalitarizma, izmeštanja stanovništva, mada dok sam čitao proletela mi je kroz um Naomi Klajn sa svojom doktrinom šoka i izmeštanjem tajlandskih starosedelaca nakon Cunamija! Haos. Takođe je bila simpatična varka koja upućuje da su organi Petrovi..Ali onaj deo gde organi žude da prošetaju skadarlijom? Haha, škk!

Goodbye my Hloyge, goodbye


Malo sam se umorio čitajući. Nisam skoro reprizirao Aliena…. Alijenizam, naginjanje, sintetik kao potomstvo, kraljica…na silu nekako napisano, ali je zapravo nabacano. Autor je pismen, i čini mi se ima iskustva u pisanju, ali nekako imam osećaj da je pisano na silu u žurbi ili da je već ranije napisano na islu prilagođeno temi. Podređni odnos nadređenog u komandnom lancu odgovornosti. Ali opet taj odnos dva suprotna karaktera u SF okruženju, (što je valdja poenta ove radionice), nije zadovoljavajući i suvoparan je. Imao sam osećaj kao da žvaćem neki žilavi čvarak dok sam čitao priču i nikako da ga sažvaćem. Žvaćem, žvaćem, jer mi žao da pljunem,a znam ako progutam da će mi biti teško u stomaku pa posle moram opet prvu priču da pročitam da se oporavim.

U mrežama demonskih namera i čini


Prijatno pripovedanje. Slojevito teče radnja, jeza se u početku price dosta više oseća dok postepeno opada kako priča ide ka kraju. Ogledalo jeste kliše, horror navlaka, ali i jedna od stvari koja često prođe. Ovde je prošla u prvom delu priče. Meni je ovaj svet isto pomalo nerealan. Baba joj pričala priče, antikvari nisu hteli da ga uzmu, ona to olako prihvata a nema naznaka, ili ih ja barem nisma našao, a verujem da zbog ograničavajućeg broja karaktera autor nije ni mogao, da ogledalo ne želi da je napusti i da je začarano.


 Fina karakterizacija, i interesantna ideja odnosa dva natprirodna karaktera. Mada, malo mi je čudno da veštica oseti sažaljenje prema ubistvu i da ima moralne dileme čije telo da uzme. Tu tragovi moje jeze nestaju…kraj mi je takođe ufitiljen. Sviđa mi se pisanje ovog autora zaista, ali nekako priča nije dala ono što je trebalo nesebično da pruži.
 

(SRN)DAĆA ZA DVE ALEVE I EUROKREM

Treći pasus. Nimalo truda da se sredi pasus.

Nimalo truda da se skrati priča u okvir koji je makar približan zadatom.

Interesantna ideja kao odgovor temi. Karakteri su uvrnuti i na neki čudan način simpatični.ali.. rečenice nepovezane nekako tekst nesređen. Ovoliko teksta na neke opise a sahrana preskočena baš kad sam očekivao da se tu desi neki geg. Par reči je upotrebljeno u pogrešnom kontekstu. Rečenice su negde čak i slabo pismene što se valjda najmanje očekuje ovde. Ipak mi  je zanimljiva bila u svojoj grotesknosti i uvrnutosti.

Džek

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.657
  • Instalater raznih šejtanluka.
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #5 on: 08-01-2017, 18:11:28 »
Ja ću polako, ne sve odjednom. Krenuću od najlošijih:

U mrežama demonskih namera i čini i Da li humani rastanak moguć


Zajedničko za ova dva pokušaja, uz totalno neinventivne naslove, je kilav i nikakav narator. Naročito u Mrežama. U početku mi se prikazuje kao takav i utisak je već stvoren.
U mrežama demonskih namera i čini narator pada u prvoj rečenici, na onom „verovatno“. Ili jesi ili nisi, naratore, moraš biti siguran u sebe da stekneš poverenje čitaoca.  Onda, „nije zvao Miguel, nego čovek u godinama“ što pokazuje naratorovu sklonost da nameće očekivanja čitaocima, umesto da ih gradi.

Sitnice koje se lako isprave, ali koje pokazuju da autor ne zna ili ne mari za čitaoca. Zatim, sama struktura radnje. Ovde vidim uvod, uzlaznost ka vrhuncu i strmoglav u provaliju. Drugi deo priče je kao jeftin beg iz započete tuče sa jačim i većim protivnikom. Iznebuha je ona veštica, nigde hinta ni naznake da se narator "pokrije", idemo da nađemo telo za dragog, nije zvala antikvara jer joj se nije zvalo i kraj priče. Mnogo škripavo.

Da li humani rastanak moguć ne bih znao, ali znam da je priča forsirana preko svake mere. Nikakve unutrašnje logike, narator koji me već sa naslovom tera da je karakterišem kao neozbiljnu, struktura u kojoj se vrckavost i šeretluk koriste da nategnu zadatak, a ne da ga izgradi i istinski zabavi čitaoca. O unutrašnjoj logici ne bih. Takođe, pitam se zašto je Vera opisana kao primabalerina, sa frizurom, u gaćicama i majicom na bretele, a Petar ostao bleda avet sa tek kojim obrisom? Zato što je Petar sasvim suvišan lik u priči koja dosta pati od opisa nepotrebnih detalja.  Kraj je jasan na početku, a ko zaista umire uopšte nije bitno. Panč izostao, wow ostalo kod one bubašvabe na početku a obrta sam bio svestan sve vreme. 
Moj imaginarni drug mi govori da sa tvojom glavom nešto nije u redu.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #6 on: 08-01-2017, 18:33:49 »
Da sam uzeo da čitam ove priče bez prethodnog znanja koja je tema u pitanju, nikada ne bih pogodio da je u pitanju sukob dve osobe koje se ne mogu podneti. Sve su priče elgantno izignorisale temu, neke više neke manje, ali kao da su se autori bvili nekim potpuno drugim stvarima, umesto zadatom temom. S toga sam glasao za priče po tome koliko su mi zabavne i zanimljive bile za čitanje.

Za poslednji let Fibraćija sam glasao jer je priča zabavna i duhovita, i skladno je napisana i lepo teče, i ima sasvim jasnu fabulu i razrešenje. Istina,  nikada nisam cenio to rešenje tipa "sve je to bio san", to mi je vazda delovalo kao da se autor olako izvlači iz onoga što je sam zakuvao, ali ne mari, dokle god je priča laka i zabavna za itnje. Pomalo mi je naivno delovala čitava ta stvar a teleporterima, kao da gledam Džeksonse ili star trek, ali kada sam pročitao Eldričov komentar, mislim da je on definisao ono što meni nije bilo jasno na samom početku, odnosno, zašto je to malo naivno delovalo. To jeste neka logička rupa koju sam mogao opipati, ali je nisam mogao objasniti, tako da skidam kapu Eldriče. Osim toga, stvarno nemam primedbi, i priča mi se svidela, pa se svakako nisam libio da li da za nju glasam.

U mrežama demonskih čini... - naslov mi je užasan, ali mi se pripovedanje dopada. Cinična naratorka ima par vrlo duhovitih izjava i opservacija, pa mi je nekako prirasla za srce. Pismeno je, bez rogobatnih rečenica i viškova, što pozdravlam, i zato priča lepo teče. Ipak, libio sam se da li za ovu priču da glasam ili ne, iz prostog razloga što mi je fabula bušna i nelogična. Odnosno, nije mi jasno: ako je naratorka htela da pomogne svom ljubavniku, zašto mu prosto nije rekla da ne može da se useli u telo njenog prijatelja, i našla mu nekog prikladnijeg. S druge strane, ako je njen bivši ljubavnik nervira, i nije htela da mu pomogne, zašto mu nije odmah zalupila ogledalce i tako ga se ratosiljala? Ovako je njena motivacija da se prvo mlati sa gospodinom u ogledalu, pa da ga posle odjebe, nekako, šta ja znam, nategnuta. Ako bi se priča fokusirala na njihov odnos nakon što je gospodin preminuo i završio u ogledalu, dakle, na taj deo kada trže telo domačina, pa se o njoj smuči i odluči da ga se ratosilja, to bi em bio odgovor na temu (dve osobe koje se ne podnose), em bi se objasnila ta evolucija njenog mišljenja i promena stavova.

Daća za eurokrem - e, sinoć, negde oko keca, čitam priče po drugi put, i baš sam se lomio da li za ovu da glasam ili ne. Prvo, ima genijalan naslov, tu odmah vidiš da se autor ne zajebava, već oće neku ozbiljnu priču da nam ispriča. Drugo, sviđa mi se stil kojim je priča napisana, bizaran je i uvrnut, neobičan, lepo vozi, i likovi koji se pojavljuju su mi odlični. Preneta atmosfera - najviše mi se svidela u ovom krugu. Bukvalno možeš osetiti mraz, zimu, zaleđenu ilovaču, smrznute krtičnjake. Ne znam zašto, ali ja sam sve vreme imao utisak da se priča odigrava u nekom zaturenom vojvođanskom selu, i da je sve okolo sivo i ravno i sivo i ravno, kako to već u vojvodini ume da bude. Ipak, nisam glasao za ovu priču jer je rukopis dosta raskupusan - ima viškova, i određenih rogobatnosti koje je u naknadnom iščitavanju autor mogao da trimuje, pa da sve to ipak bude upicanjeno, i drugi je razlog taj što mi zapravo kraj potpuni antiklimaks, i, moram priznati, nejasan. Mislim, jasno mi je šta se dogodilo, i pretpostavljam da je glvni lik saznao kada će umreti, ali ja nisam. Imam utisak kao da je priča namerno napisana da bude hermetična, pa ko je shvatio shvatio, ko nije nek se beje, i zato sam, valjda, glasao za drugu priču. Volim izravne krajeve


saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.739
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #7 on: 09-01-2017, 09:24:01 »
nadam se da mi je oprošteno. nisam glasala. a ne bih ni komentirala ovaj krug. u formi sam baš za... ništa.  :(

Džek

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.657
  • Instalater raznih šejtanluka.
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #8 on: 09-01-2017, 10:36:20 »
Majstorica
 Ova priča bi bila mali biser da su neke stvari odmah pojašnjenje i da se u prvom činu pojavljuje puška na zidu koja opali u trećem, tj, da je dat mnogo bolj nagoveštaj.  Ako su otvorene karte sa vampirima, odmah na početku, onda bi trebalo da su otvorene i sa vlaškim demonima.  Osveta je uvek lep motiv priče, ali to je moja subjektivnost.  Priznajem, Muma mi beše odnekud poznata pa sam morao guglom da se podsetim, inače bih se češao i dalje po glavi. Autoru savet da bude milostiv ka čitaocima, upravo kroz spomenuti nagoveštaj, što me vodi do pokušaja Goodbye my Hloyde, goodbye


Goodbye my Hloyge, goodbye
Naginjanje je tu objašnjeno, upravo radi toga, da se čitaoc ne bi češao po glavi što, paradoksalno u odnosu na prethodnu, smatram propustom u priči. Naginjanje je radnja koja se može tumačiti kako hoće, ali ipak na kraju legne na rudu. Sad bih stavio smajli, ali bilo bi neozbiljno.
U ovoj priči, pokušaj simbioze iz prvog Aliena (svi likovi i seting je tu) i legendarnog Hloygea iz iz starih Sirijusa (Hronike o Hloygeu) je uspešan ako se sagleda iz ugla zezancije. Opet, motiv osvete je tu, ali na uvrnuti, inatan način. Previše dešavanja unutar 6000 karaktera koji zahtevao pažljivo čitanje i poznavanje Alien materije, autor je prosto morao da uvede nekog našeg Ratka, hladnokrvnog i pametnog, koji će Hloygeu uterati neku kosmičku pravdu. Moglo je i bez njega, omaž bi bio bolji. Odnos nav oficira Ratka i kapetana nije ispunio temu zadatka, kapetanovo ponašanje nije verodostojno, ali opet, tu je Hloyge. Moglo je to mnogo bolje.

Moj imaginarni drug mi govori da sa tvojom glavom nešto nije u redu.

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #9 on: 09-01-2017, 12:00:33 »
Ako nekog mrzi da gugla vlasku mitologiju i reci:

Muronj — vrsta vampira
Duce drakulje — idi dodjavola, kad se izgovori gace spadaju
Minjis pula — pusi kurac
Fasulj — svaler, samo u humoresknom kontekstu
Muma Paduri — vlaska Lilit, zastitnica zena

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #10 on: 09-01-2017, 12:03:44 »
Muma je mama inace :)

Džek

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.657
  • Instalater raznih šejtanluka.
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #11 on: 09-01-2017, 12:20:42 »
Trebalo je to cementirati u fusnote.
Moj imaginarni drug mi govori da sa tvojom glavom nešto nije u redu.

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #12 on: 09-01-2017, 12:30:06 »
Jašta.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #13 on: 10-01-2017, 14:34:50 »
Zbogom moj Hlojge, zbogom - s jedne strane, ovo je baš sočan omaž elijenu, začinjen sa par dobrih dosetki i zdravom dozom humora. (ne smao da je inteligentan, već je i ciničan, android kome pregori emotivni sklop nakon snošaja sa zlotvorom, "Jebaće nas!" - je genijalno, jer suštinski prenosi ono što se tokom čitavog serijala o elijenu zapravo događa, a i ja imam srpski smisao za humor, jebanje i prdenje mi je uvek smešno).

S druge strane, ova je priča kao u onoj pesmi Zabranjenog Pušenja kada kaže "za svu vašu zajebanciju, jednom ćete platit ceh"- zajebancije ne manjka, ali sam fokus priče je na brzom pretrčavanju kroz događaje i njihovom razrešenju, potpuno zanemarivši odnos dva glavna lika zarobljena u prostoriji. Ima naznaka nekog odnosa, ali samo na kratko, i oba lika prilično bledo i bezkarakterno deluju, jer osim nesporazuma oko toga šta će da urade, oni jako malo otkrivaju i o sebi, i osvojim unutrašnjim i spoljašnjim previranjima. Ok, kao omaž je u redu, ali kao priča ne nudi odgovor na temu, mada je interesantna ideja da se sve smesti u taj konkretni univerzum.

Što se tiče fabule, možda ja i kenjam, ali i ovde mi je priča bušna: rudari/svemirski putnici na početku priče ne znaju da li zlotvori postoje ili ne postoje, samo da bi se na kraju priče setili da ne samo da znaju da elijeni postoje, nego i gde naći njihovo gnezdo (na nekom zaturenom, bogomzaboravljenom planetoidu), kao i kakav će biti međusobni odnos dva elijena kada se sretnu. Meni je to nategnuto bilo preko svake granice, više nego u mrežama čini, pa nisam dao glas.

I još jedna stvar, možda grešim, pa neka se javi onaj ko zna odgovor: ja mislim da se upravni govor ne piše sa velikim slovom nakon navodnika, nego sa malim. Video sam to isto i u novoj Torti da se radi, pa je možda donet neki novi pravopis prekonoć, ali ja za to nisam čuo.


Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #14 on: 11-01-2017, 02:42:45 »
Oooooooooj Turci!

Što reče Koštunica: "najbolje se razumemo kada ćutimo"

Majstorica
- ja cijenim da su čitaoci stoka nebaždarena, i da su fusnote iz pakla izašle. Šta fali? Mene su na faksu nebrojeno puta slali na Vlahe, pa opet pojma  nisam imao šta ovo sve znači. Ali, zabavno je kada te priča naćera da guglaš.

Teško je ovo iskomentarisati, jer s jedne strane, nemam neke konkretne primedbe. Dobro, fali dvesta grama zareza, i pravopisne greške se pomaljaju (brecnu se Karabaš dok su mu bale nagonski navrle navirale na usta), ali fabula je tu, tema je standardno neispoštovana, ali bože moj, konačni zaplet je ipak lrazuman, lako shvatljiv, zanimljiv i i ima neki logičan završetak....

S druge strane, sve što bih imao od primedbi su neka vrlo lična zakeranja, a to je pod uticajem nekog mog utiska. Prvo, razgovor vampira mi je na trenutke zazvučao kao ovi mangupi iz kraja, a ne razgovor dve plemenite, aristorkatske vampirske persone, a fora sa usirenim menstrumom mi je u prvi mah bila smešna, ali to je ipak samo to.-.. fora. Drugo, mada podržavam korišćenje bilo koje mitologije, ovde sam imao utisak kao da, osim što su likovi tutnuti u koordinatni sistem vlaške mitologije, da su malo šta svemu tome dodali. Mogli su biti i bilo šta drugo, ako razumeš šta hoću da kažem.

Ali, ipak, primedbi većih nemam, i ovo spada u domen zakeranja. Sasvim solidna priča.

Nema humanog raspleta - ovo... nije moj tip priče. Navodi me na neku basnu, bosnu, satiru, šta li je, ceo taj razgovor organa. Da li je taj razgovor zabavan? Pa jeste, ali nije mnogo šta osim toga, mislim, oni se tu preganjaju, a meni, opet, ironično, ovo o skadarliji nije bilo smešno, mada sam to samo ja, meni inače takve priče nikada nisu previše prijale, pa je sasvim moguće da je ovo solidno parče priče, samo ja ne kapiram. Nema neke dubine, psiholoških lomova, dilema, sve se svodi na neke dnevno-političke observacije i sprdačinu, više je kao neka šega, i to je u redu, ali nije moja šolja čaja.

Ipak, urnebesno mi je to što je taj omraženi Drugi zapravo Hrvat ili Ličanin, šta li je, mada sam ja čovek glupog smisla za humor, pa me je ovo baš nasmejalo. Tako me je autor i u Peripetijama oko Smrti kupio na istu foru, šta ću, krpa sam.

Drugo što mi se svidelo, jeste to što sam ja sve vreme mislio da organi otkazuju poslušnost u baletanki ili njenom mužu, dečku, šta li je, i iznenadilo me je (na prijatan način) kada se otkrilo da je stanodavac taj koji je najebao. Dobar obrt!

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #15 on: 11-01-2017, 13:14:08 »
Ćutanje je ljubav, ali daj da se malo ne volimo. Bilo bi lepo da i ostali radioničari provire iz snežne apatije. :) Jedna grejana kajsija, neko kežual meze, tastatura i volja za komentarisanjem. Četiri elementa jedna ljubav.



Elem, obzirom da sam se družio Vlasima i da poznajem neke gastoze Vlahe kao i neke starosedeoce po okolnim planinama, mislim da bi bilo nerealno  očekivati da se povampirenjem aristokratizuju. Postoji izreka: ''Vla' si je Vla' ''  :lol:  i to više Vla' kao karakterna osobina nego kao etnička pripadnost. Nijedan vampir-luk, ni mitologija (koja je verovatno i direktni uzročnik toga) to ne može da iskoreni.  :!:


u to ime:



Džek

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.657
  • Instalater raznih šejtanluka.
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #16 on: 11-01-2017, 15:23:04 »
'oće šipak kada nisu do sada.
Nastaviću za ili pred vikend; sterfile su me neke skroz uvrnute smene.
Moj imaginarni drug mi govori da sa tvojom glavom nešto nije u redu.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.608
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #17 on: 11-01-2017, 19:10:15 »
Svaka čast, momci  xjap
Na racionalnom nivou znam da ste u pravu vi, a ne ja, ali racio nama ženama nije jača strana  :)
Kad Bobana ne možeš namoliti da postavi priče ili glasanje (o nekom drugom angažovanju da i ne govorim), a cela zabava ne privuče ni deset glasača (čitalaca), nekako nemam volje da komentarišem bilo šta.
Nemojte se uvrediti, priče su vam solidne, ni bolje ni gore nego inače. Odsustvom mojih komentara ništa ne gubite. Većina redovnih ionako zna kako ja razmišljam i šta mi se dopada. Upravo u tome i jeste problem.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #18 on: 11-01-2017, 23:27:08 »
E, bre, kimura, znaš li ti da su sovjeti streljali svoje vojnike zbog širenja defetizma? :D

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.608
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #19 on: 12-01-2017, 07:09:31 »
Streljajte me!

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #20 on: 12-01-2017, 12:24:15 »
auto da fe, kakvo bre streljanje.. streljanje je humano ubistvo!!!


i to saturnicu najpre jer je počela da širi defetizam, a kimura se samo povodljivo pridružila.

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.739
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #21 on: 12-01-2017, 14:19:05 »
auto da fe, kakvo bre streljanje.. streljanje je humano ubistvo!!!


i to saturnicu najpre jer je počela da širi defetizam, a kimura se samo povodljivo pridružila.
hahaha.... ajde, možete vi to i sami bez ženske podrške..:)

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #22 on: 12-01-2017, 15:45:40 »

možete vi to i sami bez ženske podrške.. :)


no homo

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #23 on: 13-01-2017, 02:41:41 »
Ovo me podseća na moju proslavu osamnaestog rođendana :D

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.454
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #24 on: 13-01-2017, 06:10:59 »
Znao sam da ne vredi... Nema cura, nema zabave...
...Only one gets out alive...

Džek

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.657
  • Instalater raznih šejtanluka.
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #25 on: 13-01-2017, 12:30:42 »
Rendgenski susret

Ovo je suštinski odlično zamišljena priča, tj, sam koncept koji se u njoj iznosi ali je, po meni, glavna mana linearnost iste. Oni su se jednostavno morali uhvatiti za vratove i taj deo je najslabija karika u lancu. Opis tuče, koliko god da se autor trudio da je iznese verodostojno, ipak to nije. Pripovedanje iz prvog lica je dobar izbor; drugačije ne bi bilo moguće ako sam priču shvatio, a mislim da jesam. Ipak, priča mi sem  zanimljivog koncepta ne pruža ništa drugo a razlog tome je pogrešno odabran protagonista a sa njim i antagonista pred VR softverom za introspekciju i razlaganje ličnosti. Možda bih uveo više ličnosti u igru, ali sigurno je da bih izabrao nekog  „prizemnijeg“ lika i izašao van granica kvazi - intelektualnog trtljanja i čitaocu dao šansu da se bolje identifikuje. No, tako bih ja, ali to naravno ne znači ništa. Poslednja rečenica je odlična i lepo je zaokružila priču, nosi i finu dozu šeretluka.


Daća za dve leve

Ova priča, po meni, odskaće od svih pristiglih radova sa celu svetlosnu milju. Već nakon prvih rečenica me je kupila i znao sam kome ide prvi bod.  Puna je tu šaka kršenja naratorskih „pravila“, ali autor tačno zna šta radi. Treba to umeti da čitaoc oprosti, a autor itekako ume.  Ponekad se zanese u svojim pripovedačkim bravurama, ima tu da se secka, ali to mi ne kvari utisak.  Ako je autor onaj što slutim da jeste, stil je ipak jedinstven i odmah prepoznatljiv, savetovao bih mu da zbog tih bravurija ne gubi fokus priče, često mu se to otme.  No, to nije slučaj u ponuđenom pokušaju.  Dva puta sam je čitao, kao što sam i ostale, ali ovu da bih uživao ponovo u pripovedanju, koje, moram da dodam, gura samu priču ne baš u drugi plan, ali je na ivici toga. Sve u svemu, odlično. 
Moj imaginarni drug mi govori da sa tvojom glavom nešto nije u redu.

pokojni Steva

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.009
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #26 on: 13-01-2017, 15:34:12 »
Priče nikad nisam ocenjivao po broju karaktera, po ispraćanju zadate teme, količini manjka pismenosti, prepoznatom stilu autora, trapavosti pripovedanja, kurcu palcu... Jedino što tražim je iskreno pričanje, kao posle drugog piva s drugarom. Ništa mrsomuđenje, još manje poturanje ideologije bilo koje vrste.
U komentarisanju znam da budem bezobrazan, time valjda lakše „podvlačim žutim“, no time ne želim ikom zlo. Samo konstatujem stanje stvari kako ih ja vidim. Moj sud je samo moje viđenje, daklem, nije sud uopšte.
 
 
+ TULIJO
 
Priča napisana možda previše ogoljenim jezikom, ne možda nego sigurno. Sterilno slaganje reči u rečenicu, nema izletanja, nema ispadanja iz ritma. Priči, kao i čoveku, je neophodno povremeno “pijanstvo”, da opusti šta joj je od živaca ostalo. Živo biće, rab božji. I beton, ako je gladak bez grubo perdašenih delova, oće da se o njega zimi čovek posklizne, slomi kuk, ne budi primenjeno.
Ne razumem zašto ljudi ovde (na radionici) ignorišu činjenicu da je ustvari suviše dosadno priču započeti od početka. Priča se počinje jednim bitnim, šaškastim i počesto banalnim detaljom koji je bukvalno iščupan iz usleđujućeg pričanja, zabode se na početak, osvoji pažnju čitaoca pa se autor tek onda odalji jedan korak unazad da bi nastavio s vođenjem kroz dogodovštine. U Tuliju, onaj pasus ispod zvezdica, da je prebačen na početak, možda malo izmenjen, bolje bi uveo u priču.
Toliko mogu da zamerim, priče je zanimljiva, smislena, više nego korektna i zaslužila je glasova koliko je i dobila.
 
+ MAJSTORICA
 
Više sam nego ljubitelj pisanja gde je radnja ograničena na klaustrofobično preganjanje samo dva like. Kutija šibica gde su još samo dve ostale, da zazveckaju iznutra kad ih se protrese. Svojski sam se trudio da nađem nešto u ovoj priči što bi mi bilo zabavno, barem malo. Cela priča se svela na loše urađenu scenografiju.
 
+ RENDGENSKI SNIMAK
 
Neka imena, neki dijalozi... I monokristal, koji je još na početku presudio da me sve usleđujuće ne interesuje baš imalo.
 
+ ...HUMANI RASTANAK...
 
Priča me je ostavila hladnim i nezainteresovanim. Mada, ima tu nešto, u naznakama... Nažalost, nemušto.
Digresija, nije samo u vezi sa ovom pričom – “Rekla je Vera”, “Odgovorio je Petar”, takvo šta  jednostavno ne bi smelo da postoji. Jeste Petar seo pored, ali što se mene tiče, selo je drvo na drvo. To je lenjost, spisalačka lenjost. Ili možda slepilo. Jer, svako s očima (i ušima) može da primeti kako osoba kad seda, dal’ napravi grimasu (trga je u križima), hukne malo da naglasi kako je pregrmela četr’est petu, skuplja šaku il’ pruža istu. Svaki jedan gest, ma koliko zaličio beznačajan ipak doprinosi karakterisanju lika “koji seda”. Jbg, ipak je u detaljima istina, barem u obliku štake da pripomogne. Daje nekakvu prisnost, mogućnost čitaocu da se “sprijatelji” s likom koji samo, i ništa više, seda na stolicu. I oni što slikaju ugljenom u crno belom koloritu prave neke nijanse, potrude se pa prevuku prstom, zamrljaju, zapetljaju sliku, daju nam šansu da “uđemo unutra” malkice lakše.
 
 
 
+ Goodbye my Hloyge, goodbye
 
Silovanje fantastike, silovanje čitaoca. Bezvredno.
 
 
+ U MREŽAMA DEMONSKIH...
 
Odlična priča, mogla je biti. Sve je tu, šaškasto, zanimljivo, dok sam je čito “hteo sam” da je to To. Ali nije. Jednostavno, sve te “informacije” su valjano osmišljene a loše uzidane. Nema poskakivanja, kao konj da puže. Konj ne može i ne sme da puže!
Može biti odlična priča ako autor opusti ruku. Kako je sad, liči na đački rad od neinspirativne učiteljice prepravljen pa poslat na okružno literarno takmičenje.
 
 
+ DAĆA ZA DVE LEVE
 
Predugo sam izbivao s radionice, sve su me žmarci već obuzimali. Volim tu radionicu, mater joj. Za prve dve sam stigao do trećine, ovu priču, kao, završio i brže bolje poslao. Kako vidim, i kako sam cenio da će biti, Bobanov nepatvoreni talenat da iz sebe sve loše osobine, pogotovo lenjost, direktno projektuje na radionicu, drago mi je da sam Daću ipak završio i poslao. Možda sutra i ne osvane.
Džek reče da mi se osnovna priča gubi. I u pravu je čovek, jednostavno ne poštujem pravilo te lenjirom izvučene ravni koja se zove priča. Ne interesuje me ona, nije ništa važnja od okoliša. Priča je ono zbog čega se sedne i piše, ali ako je priča živa, migoljiće se i ne sme je se sputavati. I stonoga je ravna ali ide na onih njenih mnogo šetaljki što trepere povazdan. Živo čeljade, ‘oće gde joj je volja. Neki to zovu digresije, i ja se slažem s njima, ali te digresije su ono fino masno kad zagrizeš kroz krtinu. Krtina je suva, zaglavljuje se međ zubima... Dosadna je nadasve.
 
 
 
Sve u svemu, a ispratio sam i prethodne dve radionice, autori i glasači ne shvataju pisanje ozbiljno. Nagrađuje se ono minimalno. Ne shvatiti pogrešno, nije novina, oduvek je tako. Što je i dalje Bobanova krivica. Ova radionica ima gomilu objavljenih pisaca, neki će verovatno i napraviti nešto, postaće imena. A Boban će i dalje ostati lokalna paraknjižarska pojava, nezainteresovan da postane trajna legenda barem puštajući priče na sajt kad je sam odredio.
Jelte, jel' i kod vas petnaes' do pola dvanaes'?

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #27 on: 13-01-2017, 16:21:33 »
+ Goodbye my Hloyge, goodbye
 
Silovanje fantastike, silovanje čitaoca. Bezvredno.

e! :lol:
ideja nije nesto posebno, ali je prica vrlo simpaticno ispricana i otkriva talentiranog autora.
stilski je odlicna, zanimljiva, drzi paznju, promisljena i suvisla. ima jasnu ideju koju ne namece, nije usiljena i ne naginje se nad citaocom. vec i kroz terminologiju budi vrlo zabavne asocijacije, prosto tece.
tek je kraj previshe pravolinijski. no zamisljam kako bi i alien-kraljica dosla do odredjenih spoznaja da dozvoljeno vishe karaktera. :lol:
no i ovaj se odlicno uklapa u odredjeni retro-stil, omage.
moving on my own trace

Boban

  • 3
  • Posts: 20.568
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #28 on: 14-01-2017, 17:40:01 »
zosko i lilit glasali identično? jel to bio neki breinstorming?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #29 on: 14-01-2017, 18:14:57 »
evo ga sad, a lijepo rekoh, lilit, svi znamo da je moj ukus savrsen, strucnost vrhunska, ali nemoj me oponasati, citaj, sama sagledaj formu, stil, ritam, rime...
moving on my own trace

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.739
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #30 on: 17-01-2017, 11:43:39 »
dajte da makar vidimo imena autora..

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #31 on: 17-01-2017, 13:14:00 »
realno, da vidimo ko sve nije komentarisao... :)  i objavite imena svih koji su pročitali, a nisu komentarisali! i imena svih koji nisu pročitali (što nisu pročitali?) ma objavite sva imena

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.739
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #32 on: 17-01-2017, 13:42:49 »
realno, da vidimo ko sve nije komentarisao... :)  i objavite imena svih koji su pročitali, a nisu komentarisali! i imena svih koji nisu pročitali (što nisu pročitali?) ma objavite sva imena
hahahah... tako je!

bitanga

  • 2
  • Posts: 194
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #33 on: 17-01-2017, 14:20:42 »
Ja se izvinjavam, imao sam grip, nisam ni citao, ni komentarisao :)

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #34 on: 17-01-2017, 14:46:07 »

Mogao si da staviš masku i da iskomentarieš npr.. Niko ti ne bi zamerio ni da si bez maske radio..

bitanga

  • 2
  • Posts: 194
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #35 on: 17-01-2017, 16:31:36 »

Mogao si da staviš masku i da iskomentarieš npr.. Niko ti ne bi zamerio ni da si bez maske radio..

Dosta i pricu sto sam zavrsio :)

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #36 on: 17-01-2017, 20:17:24 »
dosta

bitanga

  • 2
  • Posts: 194
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #37 on: 17-01-2017, 21:32:47 »
dosta

Dobro ti si jedini fino pisao o mojoj prici  xremyb

Savajat Erp

  • gospodar izgubljenog vremena
  • 4
  • 3
  • Posts: 5.645
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #38 on: 20-01-2017, 01:42:44 »
Некако нисам нашао времена да услед свих ових светковина, посла, хроничне лењости и осталих пошасти модерного человјека (апсолутно нетачно написано, али што оно кажу - фак ит) напишем причу, а богами ни да прочитам остале и да гласам...напокон сам обавио прво читање и ево мојих стандардно небитних квики као коментара брез претходног читања мишљења осталих (као због неке објективности, ако је неког уопште брига за то) :)

Последњи лет Тулија Фибраћија - не знам колико је овде испуњен задатак, имамо као неку супротност и нетрпељивост помало угуране у причу на силу ради задатка, а поанта је ипак на Тулијевом кратком излету у "слободу" и ајдонтгивафакивност...ок прича, реааално :)
Мајсторица - ова прича је по мени имала велики потенцијал, али...супер су влашки елементи...када неко зна да су то влашки елементи и шта је шта. Дакле, помињање муроња на почетку би се дало опростити (из даљег ток приче је јасно да је у питању неки врст вампира), али не може се полазити од претпоставке да сви читаоци без гуглања знају ко је Мума Падури (ја нисам знао, нпр.) да би се обавио онакав крај...такође, ху д фак из Ива? Једино претходно помињано женско је нека Фата, тако да је ова прича у овом облику само недовљоно искоришћени потенцијал и збркана смеша на крају.
Рендгенски сусрети - иако се можда олако дало претпоставити у чему је заплет и шта ће се на крају испоставити ово је по мени најбоља прича у овом кругу.
Да ли је хумани растанак могућ? - искрено, мени лично се не допада наслов, али уопште...добра идеја, добра изведба, али мени некако не паше цела та папазјанија.
Goodbye, my Hloyge, goodbye - нагињање или нагнање? ;) Због мог дечије упрошћеног схватања СФ-а волим те свемирске причице, плус добар омаж Осмом путнику...и за ову би глас`о :)
У мрежама демонских намера и чини - из неког разлога ова ми је најмање пасовала од свих у овом кругу, задатак по мени полуизвршен, крај долази пренагло и на прву лопту није олако схватљив...ет` так` :)
Даћа за две леве - иако у суштини занимљива причица, ја овде не могу баш да нахватам испуњење задатка. могла би да се нека супротност извуче из оног стандардног село - град, али не видим неку нетрпљивост...готивна ми је реченица: "Јесте, упозорила ме је да су јој бивше комшије благо нормалне и са прилично искрзаним смислом за, њеним речима: "За живот уопште" (мада мислим да је технички ова реченица требало да буде скроз другачија)...такође, нисам баш сконтао крај и кревељење оног фамозног чиче, иако је задња реченица супер. И чини ми се да даћа није одмах после сахране, бар мислим да није у мом крају :)

Можда није било баш скроз квики, ал то је што је :)
Niste mi verovali da ću da pucam?!
ZAŠTO MI NISTE VEROVALI?!!!!

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #39 on: 22-01-2017, 03:09:51 »
sede mi Vlasi na glavi od čitalaca koji se žale što moraju da guglaju...a ko ni boldovan hint ne vidi i ne treba da ga vidi..


inače, mene je dok sam bio mali jedna baba Mileva, Vlajna što je ljuštila rakiju ko zmaj do kraja života, plašila kako se ispod jednog mosta -nadvožnjaka gde protiče bistra rečica uveče skupljaju muronji. i pričala mi kako ih je videla. (sad da li je to radža nemam pojma :) ) Često sam škepe prolazio preko tog malog nadvožnjaka kad sam išao da pecam babuške u obližnjoj bari, i kad sam video da se tu baš na mostiću desio udes usro sam se od straha, ali me je stalno kopkalo šta je tu pa sam tu, ispod, skupljao puževe i čekao da se nešto desi, ali ne bih se dugo zadržavao nikad, neka jeza me uvek podilazila od te tišine i zvuka rečice tu. Put pod noge, karbonac u šake pa na karaše, jebeš  muronje...


nađoh maločas neki link i blog koji manje više sumira onako grubo mitologiju Vlaha, koga zanima nek čitucka: https://miraprika.wordpress.com/category/2-mitologija/page/2/

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #40 on: 22-01-2017, 03:25:47 »
Moj ćale je iz tog kraja, Negotinske krajine, i sad je već ozbiljan, stariji gospodin čovek, ali je i dalje pri tome da treba biti oprezan s Vlasima, jer ko zna da li možda praktikuju neki balkanski vudu :D

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #41 on: 22-01-2017, 14:03:41 »
Ima svačega. Sam jezik im je jeziv. Kad na srpskom izgovoriš ''vampir'' koliko god se trudio ne mora da ispadne jezivo. Kad matora Vlajna izgovori ''muronj'' sa dugim r ili te sočno pošalje kod drakulja, ne moraš da razumeš smisao onoga što je izgovorila i već od straha lociraš epicentar potresa u predelu svojih gaća.


Što se običaja tiče nagledao sam se i naslušao svačega, od crne svadbe, đuskanja kola na groblju itd. Jedino mi je žao što se sve to eksploatiše i hipsterizuje preterano. Sećam se da sam jednoj baba vračari Miri iz Zlota ukrao neko ćubasto pile (koje sam kasnije, kad je pile preraslo u kokošku nazvao ''Vlajna'') i da su me moji prekorevali zbog toga, ali Mira kad je videla, kao nosi sine nek' ti je uzdravlje.

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.739
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #42 on: 23-01-2017, 09:29:03 »
Tulijo Fibraći

Priča je korektno napisana ali... morala sam se stalno napinjati da vidim gdje se autor dodirnuo zadane teme. I gdje se nalaze u priči te suprotnosti do netrpeljivosti? Mislim, nigdje. Osim toga, svijet stvoren u ovoj priči je opisan krajnje naivno. Ne i smiješno, samo naivno. Kao da je pisano za djecu. U toj naivnosti se valjda krila i formula sa smijeh, pa meni iz tog razloga nije bilo smiješno. Vidi se da autor barata riječima i vidi se da može pisati. Vjerujem puno bolje od ovoga.

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.739
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #43 on: 23-01-2017, 10:10:08 »
Majstorica

Evo, ova mi je priča bila iznimno duhovita i domišljata sa svim tim izrazima tipa: International Vampire Association, sirenje krvi, poboljšanje uvjeta smrti vampira, domaći sok od pileće krvi, itd... fabula dobra, a bila bi još bolja da je priča dulja. Fali mi informacija o gospođici Ivi. Kraj je smandrljan brzinski.
Što se tiče opomene oko loše pismenosti, ja je ne uočavam. I zato mi se čini da istaknuta greška o "balama koje nagonski naviru na usta", i nije greška.
Ono što se pitam je: kako je ovdje ispunjen zadatak? gdje je vidljiva suprotnost do netrpeljivosti? jer, baš su se lijepo provodila ta dva mangupa u vagonu za šahovskom tablom.  :)

ps. preporučam proširiti ovu ludoriju na 50.000 karaktera.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #44 on: 24-01-2017, 02:04:03 »
jer, baš su se lijepo provodila ta dva mangupa u vagonu za šahovskom tablom.  :)

Eee, da, to sam i ja pomislio kada sam čitao priču, rekoh: pa ovima uopšte nije loše :D

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #45 on: 24-01-2017, 16:39:58 »
pa ono jes'... vlaška posla  :lol:

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #46 on: 24-01-2017, 20:29:32 »
Šalu na stranu, fora je što kod Vlauca stvarno postoji kult fašuljstva i neko čudno razumevanje između fašulja. Postoji i kult 'vatanja za bradu bar je bio među klincima. Dakle neko prećutno razumevanje fašulja među sobom. Ili ako su momci imali istu devojku fašulje se, neretko postanu i dobri drugari. Iskreno nisam namerno hteo da stvorim utisak da se lepo provode.  :lol:

bitanga

  • 2
  • Posts: 194
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #47 on: 24-01-2017, 22:29:32 »
Crna svadba... hm... eto odlicne ideje za sledecu radionicu :)

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 574
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #48 on: 26-01-2017, 00:03:43 »
ne mora crna, i svadba u sf/f okruženju je dobra ideja ili  što kažu poticaj  :lol:


ali koliko interesovanja postoji, slaba vajda

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.897
Re: Radionica broj 59 - decembar 2016 - priče i glasanje
« Reply #49 on: 26-01-2017, 11:51:10 »
Može sa'rana?  :|