Jednom će neko napraviti statistiku koliko su uspešni oni koji su jedno vreme proveli uz ZS radionicu. I ja sam iznenađen. E, sad, jedino je Stipan javno izjavio koliko mu je koristila. Ostali ni mukaet. Neprijatno im?
Pa nije samo Stipan. I Saturnica je ovde otvoreno rekla da se bez učešća na ZS nikad ne bi prihvatila pisanja romana. I od vas se može čuti da je značajna, a mene srce boli što je nema - i to zbog čega?
Varvarin se setio Pazolinijevog filma, a meni je pala na um jedna analogija zbog koje ću verovatno biti ismejana, iako je dobra bar koliko i ona o pričanju viceva.
Dakle, negde sam čitala da gejše vežbaju svoja umeća celog života. Pri tome, ne mislim na ono što je proslavilo glumicu kao što je Maori Tazuka, već na pevanje, ples, svakovrsno muziciranje, na takve neke veštine. Čak i najstarije i najčuvenije među njima odlaze redovno u škole koje su pohađale kao devojčice.
Naravno, svaka slatka japančica neće postati gejša. Neće ni sve koje se od malena za pripremaju za tu delatnost. Pa šta?
Lično uživam u čitanju i u pisanju. I neću se manuti, čak ni ako u životu ne sretnem biće koje će ceniti moj ukus ili ono što sam napravila.
Ne volim da popravljam napisano (oko ove poslednje priče za SZ sam se ''okozila'', a još mi se i ne čini bolja nego što je bila), pogotovo kad vreme prođe i emotivno se udaljim od ''dela''. Sa druge strane, volim da čujem i naučin nešto novo, pa da primenim kasnije, u nekom novom pokušaju.
A što se Mocarta tiče, on je prosto bio Mocart i nije ni znao da je Mocart. Zato što je bio Mocart, a ne Salijeri .
Uverena sam da mu ne bi smetalo to što je jedan od najlepših slatkiša dobio njegovo ime. Ma, verovatno se ni za kockarnice ne bi ljutio.
