Author Topic: Zoran Krušvar - "Najbolji na svijetu" (Mentor, 2004)  (Read 74 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.781
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Predrag Raos je življi nego ikada u zbrici priča Zorana Krušvara NAJBOLJI NA SVIJETU. ali nažalost prisutan je i u svom najboljem i u nešto slabijem izdanju. Krušvarova zbirka je kretanje kroz opus kratkih priča samog pisca, od kojih neke sa početka prkatično nisu dorasle za neko javnije objavljivanje, tipa ESOTERIA CROATICA, neke imaju iznenađujuću nezrelost koju pisac meša da drskošću kao recimo ona o đavoljoj deci, ima i mehaničkog građenja humora koje se proteže kroz ceo komad i ubija izvornu duhovitost, ima dosta naivnog i površnog dvenmopolitičćkog humora.

Neverovatno je koliko Raosova TAJNA PIRANSKOG TROKUTA, kao realno marginalni rad ovog pisca, baca svetlost daleko. Isto tako, zanimljivo je kako se Krušvar koristi nekim sličnim inverzijama kao Raos, tipa vanzemaljci posmatraju Zemlju pa misle od nekih domaćih životinja da su dominantna vrsta, zatim poigrava se lokalnim dijalektima u cilju stvaranja komičnog efekta u simulaciji hard SF sadržaja, unosi element erotske proze u žanr itd. Sve je to Raos radio davnih dana, i Krušvar se nameće kao dobar učenik.

Međutim, praćenje Raosa je skupa škola. Ono što nedostaje Krušvaru, a što bi mu kao školovaanom psihologu išlo od ruke jeste psihološka profilisanost likova. Verujem da je Krušvaru do psihologije (i psihologizacije) kao radniku do lopate, i uprkos tome što nemam ništa protiv sa tim da su likovi dati u funkciji priče, ili humora, kod njega likovi krenu putem nekakve izgradnje, razrade i onda samo iznenada to biva prekinuto kako bi odigrali ulogu u piščevoj viziji.

Ipak, to sve ne znači da Krušvarove priče nisu solidna zamena za Raosa dok je majstor na pauzi, kao i da ne nude ponešto svoga, recimo neke zabavne maxlandisovske inverzije, poput priča o Orcima i ljudima gde se Orci igraju da su ljudi itd.

Naslovna priča je citirana u promotivnom materijalu i taj citat deluje uzbudljivo, ali na kraju ona kao da je ponajviše pokušavala da dokuči TAJNU PIRANSKOG TROKUTA. Neke druge su jači favoriti.

Krušvar je definisao neke formule u kojima se izražava dobro i najzanimljiviji je kada se njih drži. Isto tako, ova raznovrsna zbirka pokazuje različita žanrovska polazišta u kojima se okušao ali i različite nivoe strpljenja u radu na tekstu, tako da na kraju ne postoji samo neujednačenost u kreaciji već i u realizaciji. Ova zbirka međutim sasvim sigurno najavljuje autora kog ću sa pažnjom čitati dalje.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam