Author Topic: Кинта и фантастика  (Read 4915 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.944
Re: Кинта и фантастика
« Reply #50 on: 29-09-2017, 11:28:15 »
e, da, skrivenu, tu sam preslušao, i eugenov kofer. treću nisam našao, ali ove dve su baš dobre

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.746
Re: Кинта и фантастика
« Reply #51 on: 29-09-2017, 11:43:27 »
e, da, skrivenu, tu sam preslušao, i eugenov kofer. treću nisam našao, ali ove dve su baš dobre
moja omiljena - "Kandilo u rozarijumu"

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.944
Re: Кинта и фантастика
« Reply #52 on: 29-09-2017, 12:00:53 »
vraga, gde to da nađem? :D

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.746
Re: Кинта и фантастика
« Reply #53 on: 29-09-2017, 12:04:10 »
vraga, gde to da nađem? :D
zamoli aleksija. ja sam je i čitala i gledala. :)

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.944
Re: Кинта и фантастика
« Reply #54 on: 29-09-2017, 12:05:50 »
aleksije, molim!  xcheers

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #55 on: 29-09-2017, 15:44:29 »
Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

Свака част за радио-драме.
Нисам знао да су твоје.

Једно питање - можеш ли да даш неки савет писцима како да прераде свој текст (причу, приповетку) да буде адекватна за радио-драму?

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #56 on: 29-09-2017, 15:58:26 »
A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Пошто се стање са књижарама неће променити, имаш ли неки конкретан предлог шта и како даље?

pokojni Steva

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.016
Re: Кинта и фантастика
« Reply #57 on: 29-09-2017, 19:13:30 »
Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

Свака част за радио-драме.
Нисам знао да су твоје.

Једно питање - можеш ли да даш неки савет писцима како да прераде свој текст (причу, приповетку) да буде адекватна за радио-драму?
Jelte, jel' i kod vas petnaes' do pola dvanaes'?

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #58 on: 29-09-2017, 21:34:12 »
Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

Свака част за радио-драме.
Нисам знао да су твоје.

Једно питање - можеш ли да даш неки савет писцима како да прераде свој текст (причу, приповетку) да буде адекватна за радио-драму?

Мислио сам на нешто конкретније око прераде већ постојећих текстова, али хвала у сваком случају.

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.806
Re: Кинта и фантастика
« Reply #59 on: 30-09-2017, 07:08:58 »
Za ta kurs moraće poseban topik...
Nisam prerađivao, već su raćene kao radio drame, bez prethodno napisane priče. Suština je u dijalogu, broju likova, rasporedu radnje itd.

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #60 on: 30-09-2017, 07:44:46 »
Kurs? Šta se to događa? Svi bi da brzopotezno postanu milioneri?
...Only one gets out alive...

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.806
Re: Кинта и фантастика
« Reply #61 on: 30-09-2017, 08:52:38 »
Otišli smo o oftopik. Mogao bi Boban da sve ovo obriše što se ne odnosi na temu. Ne prebaci-obriše.


Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.633
Re: Кинта и фантастика
« Reply #63 on: 30-09-2017, 11:40:25 »
Oftopik je jedna od draži ovog foruma, Aleksije, a ovaj tvoj je još i korisan! Dao si uputstva, pa ko bi da se u drami okuša - neka izvoli.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #64 on: 30-09-2017, 15:56:15 »
Za ta kurs moraće poseban topik...
Nisam prerađivao, već su raćene kao radio drame, bez prethodno napisane priče. Suština je u dijalogu, broju likova, rasporedu radnje itd.

xjap

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #65 on: 30-09-2017, 22:17:45 »
Нешто морам да истерам из себе.


На овом форуму људи су способни за свакојаке обрачуне, али не и са собом. Други пут имам ситуацију да тражим само да се питање мени постави јавно и нема шансе да то питање буде постављено. Бре, имате сијасет одговора али ћете пре црћи него да питате.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #66 on: 01-10-2017, 01:24:48 »
Питање је постављено у петак.

A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Пошто се стање са књижарама неће променити, имаш ли неки конкретан предлог шта и како даље?

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #67 on: 01-10-2017, 05:04:47 »
Pa nismo ludi da pitamo od najvećeg mrguda na forumu. Oma dobijemo po ušima...
...Only one gets out alive...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #68 on: 01-10-2017, 07:55:12 »
Mene zanima koliko bi adekvatno realizovana facebook oglasna kampanja, sa budžetom od 100 eura, donela konverzija/naručivanja.



I mene.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #69 on: 01-10-2017, 11:20:03 »
Čekao sam, ali pošto niko nije odgovorio, mogao bih i ja nešto o tome.

Kad smo krenuli sa kampanjom za "Sam ispod šljive", Laza mi reče da je uložio na FB kampanju nešto dolara. Nisam siguran o kojoj sumi se radilo, ali moj mi nos govori da je uloženo manje - više oko pedesetak eura. Pretpostavljam da je deo para otišao i na druga mesta, ali okvirno mislim da je toliko love plasirano u reklamnu kampanju.

Rezultat je sledeći:

Knjiga je izdata krajem 2013-te u tiražu od 1000 primeraka. Danas postoji još stotinjak neprodatih primeraka. Da li je to dobro ili loše?

Procenite sami.

Da ne bude naknadnih govorkanja: Laza mi je moj deo pošteno isplatio nedugo pošto je knjiga objavljena. Doduše, odradili smo to kao kompenzaciju, ali ja sam pristao na takav dogovor, pa tu nema ničeg spornog.
 
...Only one gets out alive...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #70 on: 01-10-2017, 11:47:33 »
Znači, nisi video kako Lazi izlazi kinta iz ruku?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Кинта и фантастика
« Reply #71 on: 01-10-2017, 11:54:15 »
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #72 on: 01-10-2017, 11:58:29 »
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.


Saglasan.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.610
Re: Кинта и фантастика
« Reply #73 on: 01-10-2017, 12:19:54 »
Tekst je o nečem sasvim drugom, ali savršeno se uklapa u našu književnu scenu.

Zablude i mitovi na koje smo svi naseli   by Jovana Miljanovic Thursday, September 28, 2017  Današnji gost na blogu je Katarina Petrović, inženjer prehrambene tehnologije, koja se nakon osnovnih akademskih studija na Institutu za tehnologiju i biohemiju, specijalizovala u oblasti biohemijskog inženjerstva. Znanje je dalje usaršavala u okviru master studija iz oblasti tehnološke mikrobiologije.
Svako ko je ikada posetio njen blog Istine vs. zablude video je da se zalaže za govor činjenica i naučnih dokaza, a ne mitova i zabluda. Njen blog je pisan rečnikom koje svako može da razume i u tome je između ostalog njegova vrednost. On je koristan izvor informacija o hrani koju svakodnevno konzumiramo, alternativnim metodama koje su naučno raskrinkane zablude i još mnogo čemu zanimljivom i edukativnom.

Danas, više nego ikada, davimo se u moru informacija, od kojih su većina potpuno naučno nedokazane. Postoje veganski, paleo, hrono, ajurveda klanovi i sve smo dalje od suštine, a forma je sve samo ne onakva kakva bi trebalo da bude. Većina autora tih tekstova nije pročitalo ni proučilo nikakva naučna istraživanja, nemaju nikakve relevantne podatke kojima mogu da opravdaju to o čemu pišu, ali to ih ne sprečava da kreiraju bombastične naslove, baš poput žute štampe. Ne shvataju koliko time prave konfuziju u glavama ljudi koji ne znaju dovoljno da se navigiraju u moru informacija kojima su bombardovani. Da ne govorim o ljudima koju su bolesni ili imaju nekoga dragog ko je bolestan i spremni su da kupe sve, zarad bajke o magičnom izlečenju. I sama sam bila jedno od tih ljudi i Katarinin blog za mene je bio slamka spasa kada sam u jednom trenutku osetila da ludim od previše informacija i da više nisam mogla da razaznam šta je istina, a šta mit.
Nadam se da ćete uživati u ovom tekstu koliko sam i ja čitajući Katarinine odgovore.
Zašto su mitovi glasniji od činjenica i naučnih dokaza u svakodnevnom životu?
Postoji više razloga.
Prvi: mediji nas bombarduju raznim besmislicama.
Vi nemate novinare istraživače, nemate naučne novinare, nemate obrazovane urednike koji od novinara traže temeljno, nepristrasno, objektivno izveštavanje.
Većina novinara pokazuje neznanje kada treba pisati o visokospecijalizovanim oblastima, ne želi da uči, a voli da ima svoje mišljenje.
Oni često prepisuju agencijske vesti, i to rade na loš način, ispoljavaju indiferentnost prema činjenicama, upadaju u emocinalnu zamku prenošenja lažnih „činjenica“ koje oni smatraju privlačnim, ispunjavajući svakodnevno normu senzaciolističkog delovanja. Umesto da se trude da konsultuju referentne radove ili da direktno istražuju, oni često podležu plasiranju fikcija koje smatraju ključnim argumentima. Dakle, oni postaju ravnodušni prema kriterijumima validnih dokaza, ne stavljaju akcenat na značajne, kontrolisane, ponovljive naučne eksperimente, već prednost daju neproverenim sadržajima, svedočenju pojedinaca, glasinama i sumnjivim anegdotama. Istinska naučna literatura se zanemaruje ili pogrešno tumači. Na taj način dobijate začaran krug jedne jalove retorike, propagande i pogrešnog predstavljanja podataka.
Da biste se profesionalno bavili izveštavanjem o nauci, neophodno je da umete da razlikujete istinu od laži, mit od činjenice, a da biste to uradili, potrebno je da znate nešto više o samoj nauci. Poznavanje nauke ne znači jednostavno poznavanje naučnih činjenica. To znači razumevanje prirode nauke —  kriterijuma dokaza, dizajna eksperimenata, merenja mogućnosti, testiranja hipoteza, uspostavljanja teorija, mnogih aspekata naučnih metoda koje omogućavaju donošenje pouzdanih zaključaka.
Drugi razlog: lažni autoriteti koji podrivaju poverenje ljudi u već ustanovljene činjenice.
Vi imate osobe koje su stekle najviši stepen formalnog obrazovanja, a promovišu pseudonauku. Imate profesore koji egzistiraju na fakultetima, a svakodnevno plasiraju dezinformacije. Imate lekare koji propagiraju nadrilekarsvo, i to u okviru institucija koje bi trebalo da budu stub utemeljenih naučnih dokaza. Takođe, uznemirijuću količinu pseudonauke generišu pojedinci, dobro obučeni u jednom polju nauke koji se u nekom trenutku života okrenu drugoj sferi istraživanja u kojoj su potpuno neobrazovani, neobavešteni i neiskusni. S tim u vezi, nije čudno što postoje istoričari koji negiraju evoluciju, ekonomisti puni predrasuda o genetičkom inženjeringu, hemičari koji ocrnjuju aditive, psihoanalitičari koji falsifikuju istoriju. Neki od njih su profesori univerziteta. Izgleda da takvi nisu u dodiru sa novim naučnim istraživanjima, i ne samo to, oni apriori odbacuju stare, već testirane hipoteze. Ukoliko bi se, sve što dolazi od takvih, propustilo kroz precizan naučni filter, pokazalo bi se da je kod njih puno elementarnih grešaka, neznanja, logičkih propusta, pogrešnih tumačenja i izmišljotina.
Visokoškolsko obrazovanje nam ne daje pravo na subjektivnu validaciju.
U nauci nema kalkulacija, emocionalnih apela, pristrasnosti.
Nauka je vrhunac intelektualnog integriteta, pravičnosti i racionalnosti. Nauka se oslanja i insistira na testiranju i analitičkom razmišljanju čime se mogućnost greške svodi na minimum, s tim da ukoliko do greške i dođe, nauka ne izbegava suočavanje sa činjenicama. Stoga joj lažni promoteri, dakle, lažni autoriteti, priređuju mnogo štete u javnosti.
Treći razlog: izostanak kritičkog mišljenja.
Kritičko mišljenje je osnova za proučavanje bilo kog fenomena. Da bismo ispravno razmišljali o bilo kojoj pojavi, moramo imati sposobnosti da neke stvari razumemo i kritički sagledamo. Zato je vrlo važno ovu premisu uvrstiti u svaku ideju i lekciju, u okviru nastavnog plana i programa. Nažalost, to se ne radi.
 Kritika je i neophodan i sastavni deo naučnog procesa. Svako ko je podneo rad za objavljivanje u naučnom časopisu, bio je meta takve kritike. To je primarni mehanizam kojim se standardi održavaju unutar nauke, a takođe i važan izvor samoregulativnog karaktera nauke.
Znanje nije ograničeno, već oslobađajuće. Što se više zna, lakše se dolazi do novih informacija. Znanje, uz sposobnost kritičkog razmišljanja, pruža intelektualne alate koji se primenjuju u procesu otkrivanja i tumačenja stvari na osnovu logike i dokaza. Takođe, znanje o onome što je već poznato, pomaže u proceni pouzdanosti novih ideja.
Ako su naučnici tokom proteklih vekova razvili protokole za izvođenje visokokvalitetnih pouzdanih eksperimenata i procenu ishoda takvih eksperimenata, pa i metode ponavljanja rezultata u potrazi za nedostacima, ne možemo mi primeniti selektivnu obradu podataka i sekvencionirano uzeti samo ono što nam se dopada.
S druge strane, ne možemo očekivati gotovo uvek prisustvo savršenih čitalaca. Neki od njih neće biti adekvatno edukovani, neki neće razviti sposobnost kritičkog mišljenja, neki će biti omeđeni kulturnim konvencijama, zavedeni, obmanuti pogrešnim uverenjima… Zato je vrlo važna spona koja se ostvaruje između naučnika i publike. U širem smislu, svrha uspostavljanja pravilne komunikacije između onih koji se bave naučnim istraživanjima i šireg auditorijma je jednostavno izražavanje složenog koncepta uz korišćenje precizne terminologije. Kolokvijalno izražavanje nema tu preciznost koja je neophodna da bi se nedvosmisleno prenelo značenje rezultata.
Četvrti: drevna ljudska navika verovanja u magiju, čarobnjaštvo, čaroliju zasnovanog na lažnoj analogiji, lažnim uzročnim vezama, mudrosti starijih, „fantastičnim“ teorijama koje su u suprotnosti sa onim što je poznato o prirodi, univerzumu.
Kombinacija istorijskih okolnosti i veliki upliv vere motivisali su proboj pseudonauke. Napredak u nauci, ma koliko se sada brzo odvijao, ne može da potre provincijalni korpus verovanja. Mnogi i dalje negiraju kontradikcije između naučnih i verskih istina. Ukoliko se vratimo u prošlost, videćemo da je svaka nauka „razvila“ pseudonauku: medicina akupunkturu i homeopatiju; astronomija astrologiju; psihologija parapsihologiju; hemija alhemiju. Put odbacivanja alternativnih lažnih tvrdnji i usvajanja rigorozno utvrđenih, naučnih, relevantnih dokaza od strane prosečnih čitalaca — postaje sve kompleksniji.
Od koje zablude ti se posebno diže kosa na glavi?
Uh, ima puno iritirajućih zabluda, počevši od onih opasnih koje ugožavaju zdravlje pojedinaca, preko vrlo upornih, ustaljenih i popularnih, do onih manje štetnih:
— rak je gljivica i može se izlečiti sodom bikarbonom;
— ćelije raka se mogu uništiti primenom Gersonove i Brojsove dijete;
— vakcine izazivaju autizam;
— homeopatija leči;
— MMS se može koristiti za lečenje različitih bolesti;
— akupunktura radi;
— kvantna medicina uspešno dijagnostikuje bolesti;
— telo se primenom ceđenih sokova može detoksikovati;
— kiropraktika tretiranjem određenih mesta na telu otklanja bolesti;
— tradicionalna kineska medicina deluje;
— ajurveda pomaže bolesnim ljudima;
— kanabis otklanja kancer;
— sirova ishrana je jedina ispravna;
— alkalna dijeta ima naučne osnove;
— veganstvo je zdravo;
— biljke sa egzotičnih destinacija jačaju imunitet;
— organska hrana je bolja od hrane iz konvencionalnog uzgoja;
— genetički modifikovana hrana je otrov;
— aditivi su zlo;
— amigdalin leči rak;
— srebrna voda čisti organizam;
— Zemlja je ravna ploča;
— HAARP je uzrok klimatskih promena;
— Chemtrails truju stanovništvo;
— depopulacija;
— religije;
— astrologija;
I ne samo navedeno, i ne nužno ovim redom.
Odakle da počne pojedinac koji nema stručno znanje poput tebe, a želi najbolje za svoju porodicu i sebe?
Najsigurniji način da otkrijete laž je da znate što više o nekoj stvari, ili u ovom slučaju — o nauci. Zato je važno razotkriti sve odredbe pseudonauke, demaskirati verovanje koje neopravdano traži legitimitet, odbaciti netačna, zastarela, nepotpuna ili preterano pojednostavljena izlaganja naučnih ideja i uspostaviti kriterijume istine u naučnoj metodologiji.
Ne postoji pojednostavljeni test koji bi svakom pojedincu nedvosmisleno ukazao na razlike između nauke i pseudonauke.
Nauka je proces u kome svaki princip mora biti testiran na osnovu postojećeg znanja i dokaza, a koji ostaje podložan preispitivanju ili odbacivanju u bilo kom trenutku. Naučna objašnjenja moraju biti uspostavljena u jasnim i preciznim uslovima.
Pseudonaučni koncepti imaju tendenciju da se oblikuju od strane pojedinačnih ličnosti koje nisu u kontaktu sa naukom. Pseudonaučna objašnjenja su često nejasna i često se pozivaju na naučne pojmove u sumnjivim kontekstima.
Nauka je kumulativna, nove tvrdnje se često nadovezuju na starije tvrdnje. U tom smislu, naučnici se pozivaju na ranija istraživanja, a kada to učine, uobičajeno navode referencu na objavljene informacije. Na taj način, čitalac može proveriti tvrdnje naučnika i sam proceniti koliko je pouzdan i da li zaista podržava tvrdnje. Dakle, istinska nauka mora pošteno tretirati sve održive hipoteze, dajući prednost samo onima koje logika čini jednostavnim i pouzdanim. Pseudonauka, pre svega, pokazuje jasnu pristrasnost protiv nepoželjnih hipoteza i neprekidnu lojalnost željenim hipotezama.
Jedan od osnovnih razloga psihološke privlačnosti pseudonauke jeste da ona pruža lak odgovor na složen problem.
Ukratko: sve što zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, verovatno je laž. Ne nasedajte!
https://jovanamiljanovic.com/2017/09/zablude-i-mitovi/
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #74 on: 01-10-2017, 12:33:50 »
Za mene ništa novo. Osim dela rečenice:


koja se nakon osnovnih akademskih studija na Institutu za tehnologiju i biohemiju
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #75 on: 01-10-2017, 15:41:27 »
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Кад неко прочита најизвиканије новије домаће наслове, попут Ивер, Кишни пси или Човек који је убио Теслу, одмах изгуби веру у домаће ауторе.
Тачније, запита се: ако ови "велики" аутори пишу ове будалаштине које издаје Лагуна, како ли тек пишу они "мали" аутори који нису под Лагуниним окриљем?

Današnji gost na blogu je Katarina Petrović, inženjer prehrambene tehnologije

Госпођа је инжињер прехрамбене технологије, али јој то не смета да се представља и као стручњак за акупунктуру, ајурведу, тхц и повезаност вакцина са повећањем броја оболеле деце од аутизма.
Свака јој част, само нек настави, смеши јој се Нобел.
 :D
А да веганство није здраво, то немој да објашњава не-веганима, него нека то рецимо објасни маси спортиста вегетаријанаца, који су освајали олимпијске медаље.  :lol:

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #76 on: 01-10-2017, 16:06:30 »
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Saglasan.

E jebiga... Ko me i tero da se ispovedam...
...Only one gets out alive...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #77 on: 01-10-2017, 16:09:05 »
Kad svi znate sve o svemu, zašto jedan inženjer prehrambene tehnologije ne bi znao bar toliko? Boban je postovao tekst sa bloga da pokaže koliko je internet auditorijum podložan svim mogućim i nemogućim prevarama.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #78 on: 01-10-2017, 16:10:43 »
Pa u fantastici se zapravo i radi o mogućim i nemogućim prevarama. Ili možda nije tako?
...Only one gets out alive...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #79 on: 01-10-2017, 16:15:40 »
Pa u fantastici se zapravo i radi o mogućim i nemogućim prevarama. Ili možda nije tako?


O mogućim, na nemoguće se odnosio Bobanov stav.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #80 on: 01-10-2017, 16:22:28 »
Kad svi znate sve o svemu, zašto jedan inženjer prehrambene tehnologije ne bi znao bar toliko? Boban je postovao tekst sa bloga da pokaže koliko je internet auditorijum podložan svim mogućim i nemogućim prevarama.

Неке ствари знам и из личног живота, а о неким стварима више верујем имунологу и вирусологу Тодору Јовановићу, него некој надриинжињерки која од толике своје стручности пише блогове...

Он додаје да је управо средство против рубеоле посебно опасна компонента ММР, јер може да изазове аутизам.

„Још је давне 1988. године британски медицински часопис „Ланцет“ објавио је истраживање где је откривено да ММР вакцина може да представља узрок аутизма. Наиме, при реакцији на ММР вакцину, тело детета производи антитела која нападају мозак и разлажу мијелин. Мијелин облаже нервна влакна и служи као изолација, па захваљујући томе нервни сигнали могу да пролазе кроз тело. Ниједно од деце која нису оболела аутизма није испољило производњу антитела, која представљају знак необичне реакције на вакцину против малих богиња“, наводи наш еминентни вирусолог и имунолог Тодор Јовановић.

С њим се слаже и доктор Бранислав Несторовић са Универзитетске дечје клинике, који каже да је питање везе аутизма и ММР вакцине деценијска дебата.

„Она се у Енглеској завршила тако што родитељи сами бирају које ће вакцине дете примити, јер је комисија Министарства здравља утврдила да постоји веза вакцине и аутизма, али није могла да установи каква је та веза. Такође, аутизам је пре обавезне вакцинације био непозната болест, односно јављао се у односу један наспрам 10.000 деце. Интересантно је да деца Амиша у САД, која се не вакцинишу, не обољевају од аутизма“, истиче Несторовић и додаје да ММР и не штити од болести, јер имунитет траје око седам година, а Америка је прошле године имала велику епидемију морбила, иако спроводи обавезну вакцинацију.

Quote
Ne postoji virus malih boginja! Nauka je pet decenija obmanjivala čovečanstvo!

Ne postoji virus malih boginja! Nauka je pet decenija obmanjivala čovečanstvo!
Vakcina protiv morbila (komponenta MMR vakcine) donela više štete nego koristi!
Prestižni berlinski Institut “Robert Koch”, zanemeo!

“Prof.dr.Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam.
Dr Mankertz je priznala da “ virus malih boginja“ sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije „celih boginja“, ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine.
Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena.
U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate. “
 
Savezni sud je odlučio: konačno smo dobili proces „Male boginje“!
 
Savezni sud Nemačke je odlučio a civilni senat Saveznog suda potvrdio presudu Vrhovnog suda, donesenu u Štutgartu 16.02.2016. “Ne moram da isplatim 100 000€ koje sam ponudio onom ko mi da naučni dokaz da postoji navodni virus malih boginja. Uz to, tužilac je dužan da snosi troškove suđenja.”, objasnio je dr Stefan Lanka, nemački biolog i virusolog koji je proveo više godina u sudskom sporu sa autoritetima dokazujući svoje tvrdnje.

U sudskom procesu učestvovalo je 5 stručnjaka koji su pregledali naučne rezultate. Svih 5 stručnjaka na čelu sa dr Andreasom Podbjelskim su jednoglasno utvrdili da, ni jedna od 6, na suđenju priloženih publikacija, ne donosi naučni dokaz o postojanju virusa malih boginja.
 
Genetski opovrgnuta tvrdnja egzistencije.
 
Na suđenju su priloženi rezultati o istrazi tzv. genetskog otiska prsta navodnog virusa boginja.
Dve priznate laboratorije, među njima najveći i vodeći genetski institut, neovisno jedni o drugim došli su do identičnih rezultata.
Rezultati su dokazali da su, svih 6 publikacija u procesu “malih boginja” bile pogrešne, kao i da svi virusolozi kada je reč o boginjama, do dana današnjeg bili u krivu.
Pogrešno su protumačili normalne sastavne delove jedne ćelije za sastavni deo navodnog virusa boginja. Na osnovu te greške su tokom decenije, koliko je trajao jedan koncenzus, normalni ćelijski sastavni deo predstavljali kao sastavni deo navodnog virusa boginja. Autori i svi drugi učesnici 6 publikacija nisu primetili ovu grešku jer bi povredili fundamentalnu naučnu obavezu, „lege artis“-internacionalna definicija po kojoj nauka radi. Oni nisu sprovodili nikakve kontrolne eksperimente. Izvršenjem kontrolnih eksperimenata bi zaštitili i autore i čovečanstvo ove značajne greške.

Ta greška je postala osnova za verovanje u postojanje svih virusa kao uzročnika bolesti!

Sudski veštak, dr Podbielski, je na zahtev suda potvrdio da ni jedan autor nije sproveo kontrolne eksperimente. Vrhovni sud u Štutgartu je 16.02.2016 opozvao pogrešno donešenu optužbu sa prve instance, povukao tužbu i pritom se pozvao na centralnu izjavu dr Podbielskog u vezi 6 publikacija. Tužitelj je pokušao žalbom saveznom sudu da pokrene novi slučaj na vrhovnom sudu. Kao obrazloženje je izložio svoju subjektivnu i faktički pogrešnu percepciju o samom toku suđenja u Štutgartu, kao i tvrdnju da naše oznake i nazivi o faktima boginja predstavljaju opasnost po opšte zdravlje ljudi. Ta tvrdnja tužitelja je jasnim rečima suda odbačena. Time je savezni sud potvrdio presudu vrhovnog suda, od 16.02.2016.

Zaključci
 
Šest publikacija dostavljenih u procesu su glavne publikacije za proces „male boginje“. Pošto je dokazano da pored ovih šest publikacija ne postoji ni jedna publikacija kojom je nauka pokušala dokazati postojanje virusa boginja, sve nacionalne i međunarodne izjave vezane za infektivnost boginja, korist i efektivnost vakcine protiv boginja, su povučene s pravnim osnovom. Prof. dr Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam. Dr.Mankertz je priznala da “virus malih boginja“ sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije „celih boginja“, ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine. Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena. U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate.
Hvala na lojalnosti i solidarnosti svima koji su ovu pobedu procesu “male boginje“ učinili mogućom.
 
Vaš dr Stefan Lanka i Wissenschaft-Plus Team.
 
Izvor: Der BRD-Schwindel

Br akta: BGH Aktenzeichen ZR I 62/16

http://vakcinainfo.org/2017/01/20/ne-postoji-virus-malih-boginja-potvrdio-savezni-sud-nemacke-nauka-je-pet-decenija-obmanjivala-covecanstvo/


Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #81 on: 01-10-2017, 16:27:44 »
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Saglasan.

E jebiga... Ko me i tero da se ispovedam...

Ако си се исповедио Стипане.
Сам, испод шљиве је одличан роман, за који је и доктор Зоран Живковић написао следеће:
Роман Сам, испод шљиве тандема Јанић-Шарчевић убедљиво показује зашто су у потпуној заблуди сви који сматрају да је време научне фантастике неповратно минуло. СФ жанр и те како има још шта да каже, овога пута на српском изворнику...
Кад то каже доктор који је утврдио да је СФ мртав, онда знаш да си написао ремек-дело, мастерпис.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #82 on: 01-10-2017, 16:28:00 »
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #83 on: 01-10-2017, 16:29:42 »
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Чек, чек, скалопе, па ако је швабски суд донео пресуду, немамо шта више да причамо на тему малих богиња.

ЕДИТ:
У свету данашње медицине постоје јајаре у служби фармакомафије, и постоје храбри доктори који износе истину.

Канабис је сам по себи безвредан у лечењу рака, то јесте лепо написала, али је опет обманула јавност, јер није рекла потпуну истину: канабис уље лечи рак, а не лечи рак дување канабиса.
Узгред, у Италији сам правио и канабисово уље, тако да добро знам шта причам.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #84 on: 01-10-2017, 16:30:41 »
[
Кад то каже доктор који је утврдио да је СФ мртав, онда знаш да си написао ремек-дело, мастерпис.



I ništa ti nije sumnjivo?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #85 on: 01-10-2017, 16:33:21 »
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Чек, чек, Скалопе, па ако је швабски суд донео пресуду, немамо шта више да причамо на тему малих богиња.



Alo, imaš na forumu Lillit pa pitaj nju o čemu se radi.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #86 on: 01-10-2017, 16:40:58 »
[
Кад то каже доктор који је утврдио да је СФ мртав, онда знаш да си написао ремек-дело, мастерпис.



I ništa ti nije sumnjivo?

Зашто би ми било сумњиво?
Погледај и сам сва она писанија о освајању нових галаксија, одисеја и слично, све је то потпуно безвредно.
Једино што у СФ-у вреде су дистопије, и очигледно да је то препознао и доктор Живковић, па се зато похвално изразио о роману  Сам, испод шљиве.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #87 on: 01-10-2017, 16:41:48 »
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Чек, чек, Скалопе, па ако је швабски суд донео пресуду, немамо шта више да причамо на тему малих богиња.



Alo, imaš na forumu Lillit pa pitaj nju o čemu se radi.

Ало, њој да верујем?
Да сам на самрти, али на самрти - не бих њој дао да ме лечи.
Практикујем искључиво алтернативну медицину и биоенергију.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #88 on: 01-10-2017, 16:43:58 »
Нешто морам да истерам из себе.


На овом форуму људи су способни за свакојаке обрачуне, али не и са собом. Други пут имам ситуацију да тражим само да се питање мени постави јавно и нема шансе да то питање буде постављено. Бре, имате сијасет одговора али ћете пре црћи него да питате.

Трећи пут постављам питање.

A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Пошто се стање са књижарама неће променити, имаш ли неки конкретан предлог шта и како даље?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #89 on: 01-10-2017, 16:46:22 »
Aksentije, Boban će reći da sam sujetan, ustvari, ja sam prepotentan, ali sa boljim argumrentima od bilo koga od vas. Na silu se ne može. Gde sam obavešteniji pokušavam da obavestim, gde znam manje umem da prepoznam i da pitam. Ti nemaš ništa od toga, osim samopouzdanja, a na njemu se nećeš nigde odvesti. Evo, ako Boban napiše da ne znam ja ću se složiti. Izazivam!
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #90 on: 01-10-2017, 16:56:08 »
Aksentije, Boban će reći da sam sujetan, ustvari, ja sam prepotentan, ali sa boljim argumrentima od bilo koga od vas. Na silu se ne može. Gde sam obavešteniji pokušavam da obavestim, gde znam manje umem da prepoznam i da pitam. Ti nemaš ništa od toga, osim samopouzdanja, a na njemu se nećeš nigde odvesti. Evo, ako Boban napiše da ne znam ja ću se složiti. Izazivam!

Аргумент попут "немој да верујеш немачком савезном суду и његовој пресуди, него питај Лилит" није никакав аргумент.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #91 on: 01-10-2017, 17:05:08 »
Koliko vredi argument da je dr Zoran Živković izjavio o smrti SF-a ono šta je izjavio, a posle izjavio o Stipanovoj knjizi ono šta vi stavljate na korice? Bezvredno je i jedno i drugo. Dr. Zoran Živković i dalje zdušno prisustvuje promocijama naučne fantastike, a Stipanova knjiga nema veze sa njom. Nemojte više da mi brukate SF sa pričom o čistom SF-u.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.820
Re: Кинта и фантастика
« Reply #92 on: 01-10-2017, 17:10:00 »

Аргумент попут "немој да верујеш немачком савезном суду и његовој пресуди, него питај Лилит" није никакав аргумент.


Nemački savezni sud je pravni organ, a Lillit je vrhunski molekularni biolog. Ne moram da budem sa njom u dobrim odnosima da bih znao šta jeste, a šta nije. To je naziv ove teme, zar ne?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #93 on: 01-10-2017, 17:16:36 »
Koliko vredi argument da je dr Zoran Živković izjavio o smrti SF-a ono šta je izjavio, a posle izjavio o Stipanovoj knjizi ono šta vi stavljate na korice? Bezvredno je i jedno i drugo. Dr. Zoran Živković i dalje zdušno prisustvuje promocijama naučne fantastike, a Stipanova knjiga nema veze sa njom. Nemojte više da mi brukate SF sa pričom o čistom SF-u.

Е ово је занимљиво.
Професионалци су својим делима убедили доктора Живковића да је СФ мртав.
А онда се појави Стипан и својим делом убеди доктора Живковића да за СФ ипак има наде.
То говори о Стипану и његовом СФ ремек-делу.
Толико о томе.


Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #94 on: 01-10-2017, 17:26:56 »
Hahhah! Stipanova knjiga je nanovo tema No. 1. na Sagiti.
To je jedino bitno. Sve ostalo je bezvredno i nebitno.
...Only one gets out alive...

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #95 on: 01-10-2017, 17:29:38 »

Аргумент попут "немој да верујеш немачком савезном суду и његовој пресуди, него питај Лилит" није никакав аргумент.


Nemački savezni sud je pravni organ, a Lillit je vrhunski molekularni biolog. Ne moram da budem sa njom u dobrim odnosima da bih znao šta jeste, a šta nije. To je naziv ove teme, zar ne?

Тема шта јесте, а шта није је једна друга тема, а ово је тема кинта и фантастика.

Али ако смо се овде већ дотакли приче о вакцинама, богињама и аутизму, онда те питам:
Ко је и због чега водио спор пред  немачким Врховним судом, а затим и пред савезним судом?

Прочитај текст који сам поставио, па ћеш видети ко је водио спор.
Али одмах да ти кажем, спор нису водили паори, него врхунски стручњаци, доктори и биолози.

Лилит ако жели да прича на ову тему, нека се прво жали на ову пресуду, па ако успе да својим научним радовима обори пресуду - е тек онда могу њу да питам нешто о томе.
До тада, њене приче немају никакво упориште, превазиђене су, и више ћу веровати биологу и вирусологу, доктору Стефану Ланки и његовим колегама.

Укратко, да поновим.

Prof.dr.Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam.
Dr Mankertz je priznala da “ virus malih boginja“ sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije „celih boginja“, ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine.

Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena.
U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate. “
 
Savezni sud je odlučio: konačno smo dobili proces „Male boginje“!
 
Savezni sud Nemačke je odlučio a civilni senat Saveznog suda potvrdio presudu Vrhovnog suda, donesenu u Štutgartu 16.02.2016. “Ne moram da isplatim 100 000€ koje sam ponudio onom ko mi da naučni dokaz da postoji navodni virus malih boginja. Uz to, tužilac je dužan da snosi troškove suđenja.”, objasnio je dr Stefan Lanka, nemački biolog i virusolog koji je proveo više godina u sudskom sporu sa autoritetima dokazujući svoje tvrdnje.

U sudskom procesu učestvovalo je 5 stručnjaka koji su pregledali naučne rezultate. Svih 5 stručnjaka na čelu sa dr Andreasom Podbjelskim su jednoglasno utvrdili da, ni jedna od 6, na suđenju priloženih publikacija, ne donosi naučni dokaz o postojanju virusa malih boginja.


Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.944
Re: Кинта и фантастика
« Reply #96 on: 01-10-2017, 18:14:57 »
pokret za anti-vakcinisanje je jedna od boljih ideja dvadeset i prvog veka, i svim srcem ga podržavam. bedak samo što je šteta već načinjena, pa su ovi vakcinisani, ali treba tom pokretu dati prostora, i upozoriti simpatizere: nikako nemojte vakcinisati sopstvenu decu, nikako. lečite stomačni tifus bademom i buksnom, to je prava stvar

inače, kad smo već krenuli u oftopik, podsetio me je bobanov članak na onaj istorijski momenat kada je Petar Pustinjak izložio milion seljaka iz Francuske da oslobađaju Hristov grob, pa kada su ovi papani stigli u svetu zemlju, romejski car im je rekao: nemojte slučajno na turke, sačekajte da dođemo sa pravom vojskom. Petar Pusatinjak, kao i ovi naši stručnjaci, rekao je da su oni pod zaštitom  Hrista i da neće da čekaju neke glupe velmože da dođu i da im naturaju svoje mišljenje. zagazili su duboko u tursku teritoriju, i bili poklani kao svinje kod Kivetota. Šta hoću da kažem? Pa, priroda sve reguliše sama, samo joj treba dati vremena

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.819
  • Homo Superior
Re: Кинта и фантастика
« Reply #97 on: 01-10-2017, 18:20:57 »
pokret za anti-vakcinisanje je jedna od boljih ideja dvadeset i prvog veka, i svim srcem ga podržavam. bedak samo što je šteta već načinjena, pa su ovi vakcinisani, ali treba tom pokretu dati prostora, i upozoriti simpatizere: nikako nemojte vakcinisati sopstvenu decu, nikako. lečite stomačni tifus bademom i buksnom, to je prava stvar

inače, kad smo već krenuli u oftopik, podsetio me je bobanov članak na onaj istorijski momenat kada je Petar Pustinjak izložio milion seljaka iz Francuske da oslobađaju Hristov grob, pa kada su ovi papani stigli u svetu zemlju, romejski car im je rekao: nemojte slučajno na turke, sačekajte da dođemo sa pravom vojskom. Petar Pusatinjak, kao i ovi naši stručnjaci, rekao je da su oni pod zaštitom  Hrista i da neće da čekaju neke glupe velmože da dođu i da im naturaju svoje mišljenje. zagazili su duboko u tursku teritoriju, i bili poklani kao svinje kod Kivetota. Šta hoću da kažem? Pa, priroda sve reguliše sama, samo joj treba dati vremena

Сарказмом се не побијају научна достигнућа и радови вирусолога и биолога, доктора Стефана Ланке.

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.536
Re: Кинта и фантастика
« Reply #98 on: 01-10-2017, 18:23:20 »
Koliko vredi argument da je dr Zoran Živković izjavio o smrti SF-a ono šta je izjavio, a posle izjavio o Stipanovoj knjizi ono šta vi stavljate na korice? Bezvredno je i jedno i drugo. Dr. Zoran Živković i dalje zdušno prisustvuje promocijama naučne fantastike, a Stipanova knjiga nema veze sa njom. Nemojte više da mi brukate SF sa pričom o čistom SF-u.

U stvari, Stipanova knjiga itekako ima veze sa naučnom fantastikom i to sa njenom najtežom podvrstom; vremenskim putovanjem. Mnogi veliki su se upravo na toj temi okliznuli, pa ako sam im se pridružio, bože moj, i to se dešava. Ono što sam hteo reći u toj knjizi je problem sa Evrpeizacijom Srbije. Ako to samo Živković vidi, onda ja tu više ništa nemam da dodam.
 
E jebte se kritičari i polemičari...
...Only one gets out alive...

Scordisk

  • 3
  • Posts: 1.944
Re: Кинта и фантастика
« Reply #99 on: 01-10-2017, 18:32:07 »
Сарказмом се не побијају научна достигнућа и радови вирусолога и биолога, доктора Стефана Ланке.

kao što rekoh, i nije mi namera da nešto pobijam. zdušno se zalažem da doktor Stefan Lanke dopre do što većeg broja ljudi  :lol: