Smanji kriterijume i živećeš srećnije.
Mislim da si ovde na pogrešnoj temi. Ta mudrost je trebalo da bude izrečena na politićkom delu foruma, posebno onom koji se bavi trenutnom vladom. Šta ja, kao puki ljubitelj stripa, da ti odgovorim na to? "Povećaj kriterijume i živećeš kvalitetnije?"
Podsećaš me da "ugrožene" belce u Americi, koji se plaše da će ih crnci, Latinosi, i muslimani prevladati, i da će biti manjina u "sopstvenoj" zemlji. Pa šta?
To je zanimljivo zapažanje, ali možda više govori o tebi nego o meni. Opet, šta ja, kao puki ljubitelj stripa, da odgovorim na to? Rasprava sa tobom me podseća na raspravu sa kompjuterskim programom? Sve strogo binarno, uredno, klasifikovano negde čak i ako mu tamo nije mesto. Strip je šund ili je, šta? Kvalitetan? Samo "nije šund"? Ja čak nigde nisam ni rekao da mi je problem da čitam šund. Ne mislim da je sve što volim zlatni standard, i neke stvari koje volim da pročitam/pogledam/poslušam su objektivno loše. Ali sam dobro svestan gde je razlika. I često čak i nemam jedno mišljenje o nekoj stvari, već nekoliko, iz različitih perspektiva.
Mocart nema loših dela. Nisam preslušao baš sve što je komponovao, pa ostavljam prostor za sumnju - pardon, statističku devijaciju, možda nešto što je smišljao dok je imao 3 i po godine, pa mu se pripiškilo, pa ga je to pomelo. Celokupna barokna muzika nema loših dela. Ima dela koja su mi dosadna, ili ne lako slušljiva, ali nikako "loša". Drugo je to što ću ja radije da slušam elektronsku muziku danas (ili sutra) - to je zbog našeg načina života. Za klasične muzičke forme potrebno je vreme i tišina. I dobra muzička oprema jer je dobar deo ugođaja u kvalitetu zvuka i promenama nijansi. Ali nikad nisam sumnjao šta je "bolje", jer barokna muzika je pravljena po jednom od najrigoroznijih muzičkih sistema ikada, sistema zasnovanom na matematici. Slično je sa stripom. Budući nastao kao hibridna forma lake zabave, on nikad ne može da postigne to savršenstvo, ali glavna pravila postoje. I ona se nalaze u domenu grafičkog dizajna, koji nema veze sa stilom i ukusom vremena. Kao što reče pomenuti Sinkevič na pomenutoj tribini, "stil se menja, ali je dizajn večan". Barem relativno govoreći. Naravno, od svih kritika ili prikaza koje ćeš pročitati o stripu na našem jeziku, niko ne priča o tom elementu ravnopravno sa ostalima, već ga računa ili kao deo crteža, ili ga ne vidi. Ili ga ne zanima. 100% kritika, ne 90%. Osim ako mene ne računaš u onih 10%, ali ja ne smatram sebe toliko značajnim. A nisam ni ozbiljni kritičar.
Za razliku od ekonomije, estetika se ne bazira na pravilima jednakosti, i onda statistika nije preterano efikasna. Kritika svake umetnosti se bazira na poređenju, a poređenje je nužno vezano za iskustvo. Drugim rečima, nema sa čim da porediš ako ništa ne znaš. I time je tvoj glas, tvoje mišljenje*, beznačajno. Ovo nas dovodi do toga da su mlađe generacije po ovom pitanju inherentno hendikepirane u odnosu na starije, i zato pokušavaju to da otpišu kao sukob generacija; ali, sa druge strane, te nove generacije su sposobnije za promenu. A promena ne znači odbaciti sve i krenuti od nule, već uzeti sve od ranije, povezati sa novim tendencijama, i sagledati sve iz nove perspektive. I zato bi bilo najbolje imati malo od svake generacije. Ništa od ovih zamerki koje sam izneo nisu striktno moje i samo moje, već neki od najvećih umetnika i kritičara koji se bave stripom misle slično ili isto, nezavisno od svog godišta. Ali ja sam morao žestoko da se potrudim da dođem do potvrde takvog stava i dokaza da nisam lud i sam protiv sveta, jer to nije ništa što ćeš naći u standardnim medijima, čak i onim koji se navodno bave stripom.
O umetnosti se samo priča konkretno. U opštim, apstraktnim crtama može da priča samo onaj ko ne zna mnogo, i nema o čemu. Recimo, u Japanu je obrnut problem. Tamo je strip "pojeo" film i zato imamo glumce koji preglumljavaju svoje scene, kako ispadne kada se scena iz stripa bukvalno prenese na ekran. Ali Japan je tamo, a mi smo ovde, a "ovde" je pod senkom američke kulture.
a nama ostalima je svejedno šta čitamo i na čemu odrastamo.
Čak i da si stvarno ubeđen da misliš tako, ako tvrdiš da te nije briga na čemu odrastaju tvoja deca, procenjena šansa da lažeš samog sebe je 90%. Ako spadaš u onih 10%, spadaš u manjinu, i ja se izvinjavam.
A ekonomija se vodi pravilom jednakosti
Kad stignete na ovo mesto ulazite u moj prostor. Kad ekonomija kaže da je đubre kvalitet ima da ga jedemo?
Ja se izvinjavam na agresiji!
Ali, zar ga već ne jedemo? Mislim, figurativni "mi".
*guzica? Nazovi to kako hoćeš, ali nema veze sa "razmišljanjem", i dolazi potpuno od strane naklonosti, genetske ili naučene
