Poll

Da li mislite da strip na kome je radila jedna osoba (kao scenarista i crtač) ima potencijalno veću koherentnost nego rad na kome su uloge podeljene?

Da, jedinstvena vizija je ideal
2 (13.3%)
Ne, bolje je kada je svako majstor u svojoj oblasti
3 (20%)
Svejedno, nema pravila
10 (66.7%)
Koje je ono bilo pitanje, burazeru?
0 (0%)

Total Members Voted: 15

Author Topic: O scenaristima i crtačima  (Read 2790 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
O scenaristima i crtačima
« on: 12-08-2018, 18:13:57 »
Malo da obnovimo forum! 50 glasova i kandidujem se za predsednika...nečega.


Mada je zapravo situacija komplikovanija pri kreaciji grafičkih romana, priča, i traka koje zovemo "stripom" od ove koju sam ponudio - pošto često postoji i kolorista i još neka zaduženja u zavisnosti od vrste produkcije (ručna ili računarska) - jednostavnost je majka dobre ankete.


U Japanu je uglavnom ista osoba odgovorna za produkciju, a u Francuskoj je suprotno. Amerika ima i jednog i drugog, ali mejnstrim strip je uglavnom ova druga varijanta.


Da li bi Nadzirači bili drugačiji, i, shodno tome, izazvali drugačiji odziv, da ih nije crtao Gibbons već neko drugi?


Da li je pravedno da se priča, na primer, o Azzarellovom radu na Wonder Woman, ili o Waid-ovom na FF, bez pominjanja Chianga i Wieringa?




Toliko pitanja, a bez odgovora. Neke imam, doduše, ali lakše mi je da ih obrazložim kroz diskusiju nego da ih izdeklamujem na početku. Drugi će ostati misterija, i možda tako i treba da bude. Kako god bilo, sigurno je da je danas uloga crtača gurnuta u drugi plan u odnosu na scenaristu, kada su u pitanju različite osobe.

"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.782
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #1 on: 12-08-2018, 19:54:39 »
Pitanja su malo ofrlje postavljena. Budući da su sve opcije poznate u stripu, samo moje mišljenje da je saradnja scenariste i crtača optimalna, ali da je neophodna autorska sinergija.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.478
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #2 on: 12-08-2018, 20:41:53 »
nisam neki ekspert, ali na osnovu skromnog iskustva, mogu da kažem da su, primera radi, moebijusovi stripovi (gde je on i scenarista i ilustrator) nesrazmerni: priče su konfuzne i mahom nepovezane, ali su izvođački radovi bogovski. s druge strane, bluberi, ili čak incal, gde su uskočili neki majstori da osmišljavaju priče i pišu scenarije, po meni su među najboljim stripovima ikada napravljenm, spoj dramaturški i ilustratorski na najkvišem nivou, tako da se odlučujem za drugu opciju i dajem šlagvort za obrazloženje stavova

Ugly MF

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.161
  • Natural born FlatEarther!!!
    • https://www.facebook.com/Art-of-Bojan-Vukic-396093920831839/
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #3 on: 12-08-2018, 21:40:35 »
Iz ličnog iskustva znam da je opcija 3 za koju sam dao glas stvarno jedini tačan odgovor. I tu postoje finese, imaš scenariste koji manje ili više posvete radu na stripu kao i crtače kojima se manje ili više radi...

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.453
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #4 on: 13-08-2018, 07:56:56 »
Upravo Mebijus je dokaz da je odgovor pod tri, ako ne tačan, onda najtačniji. U nekim stvarima koje je radio kao kompletan autor Mebijus scenarista nije bio na nivou Mebijusa crtača. Ali kada se to desilo, kao na primer u Mister Bluberiju, dobili smo jedan od najboljih vestern stripova svih vremena.


S druge strane, da bi dve glave mislile kao jedna i ostvarile savršenu saradnju, vlasnici istih moraju biti izuzetne osobe, spremne da se posvete zajedničkom projektu u potpunosti i pronađu kompromis tamo gde se kreativne vizije razilaze. To prečesto nije slučaj, ali kad jeste - pa, dobijamo remek dela kao što su Asteriks, Potraga za pticom vremena ili Sedam života Kopca.


Da li bi Nadzirači bili drugačiji, i, shodno tome, izazvali drugačiji odziv, da ih nije crtao Gibbons već neko drugi?


Hmmm... Gibons je uradio sjajan posao, ali priča koju Mur priča u Nadziračima, mislim da bi činila strip izuzetnim sve i da je za crtež umesto Gibonsa bio zadužen Ugolino Kosu.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.782
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #5 on: 13-08-2018, 08:41:23 »
Pitanja su malo ofrlje postavljena. Budući da su sve opcije poznate u stripu, samo moje mišljenje da je saradnja scenariste i crtača optimalna, ali da je neophodna autorska sinergija.


Moram da citiram sebe. :x :x :x


Lepo je davati primere iz vrhunskog strip stvaralaštva, ali, kao i uvek, mene više zanima domaće stvaralaštvo. Imao sam priliku i sreću da sarađujem sa najmanje šest domaćih strip crtača i moje iskustvo je da postoji značajna razlika između scenariste i crtača koja u priču uvodi izdavača. Naime, nekako je lakše postaviti priču nego je likovno realizovati. Ulog je najmanje 1:3. Da ne navodim primere domaćih pisaca koji su se okrenuli stripu (grafičkim novelama). Dakle, imamo dobru domaću priču, imamo sjajne crtače, ali nemamo izdavače koji mogu da iznesu projekat. Odnosno, nemamo crtača koji će uložiti ogroman rad u nešto šta nema izvesno plaćanje. Osim ako kao Lazovići mogu to jednom da pokušaju i izvedu. Sa druge strane, autorska inspiracija crtača nije trajan kapacitet, pa kadtad zatrebaju scenaristi. Da zaključim, izdavači kupuju priču, a za realizaciju angažuju crtača ili tim crtača.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #6 on: 13-08-2018, 08:58:26 »
Kad pricamo o Nadziracima, nisam sto posto siguran, ali mi se cini da je Murov scenario bio toliko detaljan da nije bas ostavljao mesta Gibonsu da se razmase. Kad kazem detaljan, mislim na to da je svaki kadar detaljno opisivao - plan, rakurs, prvi i drugi plan, emocije, ovo-ono.
Ima scenarista koji detaljisu, ima onih koji napisu "panel 1: Betmen stoji. Text: jebacu ti mater" itd itd.
Licno, posto sam u isto vreme bio i scenarista i urednik, pokusavao sam da u saradnji sa crtacima otkrijem njihove vrline i mane, pa da scenario onda pisem u skladu sa tim. Nekima sam detaljno pisao kadar, a nekima sam bio u fazonu "uradi ono tvoje, samo treba da se vidi to i to". A posto sam i upisivao text, cesto su me crtaci svojim radom inspirisali da neki text promenim, ili da nesto ubacim cega nije bilo u scenariju.
Dakle, sto kaze Skalop, sinergija.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #7 on: 13-08-2018, 14:40:32 »
Kad pricamo o Nadziracima, nisam sto posto siguran, ali mi se cini da je Murov scenario bio toliko detaljan da nije bas ostavljao mesta Gibonsu da se razmase. Kad kazem detaljan, mislim na to da je svaki kadar detaljno opisivao - plan, rakurs, prvi i drugi plan, emocije, ovo-ono.


Da, ako se dobro sećam, scenario koji je Mur napisao je po broju strana duži od grafičkog romana koji smo dobili. Međutim, Gibons je bio dovitljiv u uskim granicama koje su mu postavljene, i konstantna mreža (manje-više) od 9 kadrova po stranici je njegov doprinos.


Kao što reče drug neomedjeni, idealna saradnja dve glave "prečesto nije slučaj", i zato sam pomenuo baš Nadzirače, jer mislim da je tu saradnja zaista maksimalno uvukla obe strane u proces kreacije. Ima i drugih takvih primera, ali mislim da je, bar u Americi, 90% primera saradnje na stripu nalik radu u fabrici sa pokretnom trakom - scenarista uradi svoj deo posla, pošalje dalje, crtač prihvati skriptu na osnovu koje radi svoj deo, i tako redom... Bez povratne sprege, osim u slučajevima da nešto mora da se menja.


Kod Marvela je nekad - tokom 60-tih, 70-tih, i 80-tih - uglavnom bilo drugačije. Oni su imali metodu rada koja se zvala "Marvelov način" - koja se sastojala u tome da pisac napiše sinopsis priče, da ovaj crtaču koji nacrta na osnovu njega priču kako je shvata, i vraća rezultat piscu koji piše dijaloge na osnovu gotovih slika. Ne znam da li i danas neki rade tako, ali čisto sumnjam.


Kada bi jedan čovek mogao sve da obavi sam, to bi po meni bilo idealno (u estetskom smislu). Ali, nažalost, u praksi je to često nemoguće, jer retko koji čovek poseduje sve veštine potrebne za uspešnu kreaciju medija kakav je strip. Nekad se ipak i to desi -  kada se steknu uslovi, i autor pronađe žanr ili temu koja mu/joj odgovara. Zato u američkom stripu imamo Willa Eisnera, Jacka Kirbyja, Jima Starlina, Howarda Chaykina, Walta Simonsona, Franka Millera, Johna Byrnea, Mikea Mignolu, Matta Wagnera, Jeffa Lemirea, itd, koji su mnoga od svojih najviših dostignuća postigli sami. Primetićete da nisam spomenuo nikog iz grupe koja je osnovala Image, ali i među njima se može probrati nešto solidno, ako već ne odlično. Čujem da je Todd McFarlane jedini crtač stripova koji uspeva da proda svoje originalne stranice za šestocifrene sume (koje nisu dinari, očigledno  ;)  ).


A kad smo već kod Image-a... 90-tih su crtači bili zvezde u Americi, posle toga se situacija obrnula, i lično mislim da se suviše otišlo na tu drugu stranu u zanemarivanju uloge crtača. Kao da se smatra da to može da uradi bilo ko. Dokaza ima mnogo, recimo, ako pratimo prodaju bilo kog naslova kod američke Velike dvojke, videćemo da se ne menja mnogo promenom crtača, ali se menja promenom scenariste. (Čitao sam članak o tome, koji ću naći, pa ću ga staviti ovde.) Kao da ni publiku zapravo nije mnogo briga, i onda sama industrija to prihvata i tako se organizuje.


Čak i mi čitaoci, kada pričamo o stripu među sobom, uglavnom pričamo o Gaimanovom Sandmanu ili Mooreovom Swamp Thingu ili Morrisonovom Batmanu. Nekad to ima smisla - pogotovo kada je pomenuto ime zapravo glavni tvorac sveta, likova, i ideja - ali u drugim slučajevima...manje. Čak sam i sam priznao da volim Astro City uglavnom zbog Busieka, a ne Andersonovog crteža, ali, volim i kad stripovi imaju vizuelni identitet. Što će reći, ne volim kada Astro City menja crtača, a pogotovo ne bih voleo da ga menja često.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.453
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #8 on: 13-08-2018, 15:18:26 »
Ima i drugih takvih primera, ali mislim da je, bar u Americi, 90% primera saradnje na stripu nalik radu u fabrici sa pokretnom trakom - scenarista uradi svoj deo posla, pošalje dalje, crtač prihvati skriptu na osnovu koje radi svoj deo, i tako redom... Bez povratne sprege, osim u slučajevima da nešto mora da se menja.


Danas bismo o sedamnaestoj epizodi Sendmena, Kaliope, pričali kao o jednom od najboljih stripova svih vremena, da je Kelija Džonsa bar malo bolela ona stvar za scenario po kome je radio crtež. A strip je nastao upravo gore opisanom metodom. Gejmen je napisao priču ( predstavio ju je kadar po kadar, detaljno opisujući šta želi da vidi na svakoj slici, kao i njihove rasporede na tabli) i poslao je Džonsu da je nacrta, koji je pedantno izbegao da ispoštuje svaku malo zahtevniju Gejmenovu zamisao.


Ako postoji Pakao, za njega je rezervisano mesto odmah pored Flejšerovog.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.782
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #9 on: 17-08-2018, 11:04:47 »
Nisam ni mislio da će biti ozbiljne priče. Oni koji su se bavili stripom dali su svoje viđenje, a oni koji se bave čitanjem stripova pokazali su koliko su načitani.  8)
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #10 on: 17-08-2018, 15:51:01 »
A oni koji se bave ozbiljnom pričom će ozbiljno pričati?  :)


Šalim se. Ali čak ni ja nemam ni vremena ni želje da pišem monologe ovde - za razliku od nekih drugih tema, ova nije tako zamišljena. Drugo, pošto niti pišem stripove niti ih crtam, nemam neophodno iskustvo iz prve ruke koje bi zaista pomoglo da se nađu pravi razlozi ili veze između elemenata u procesu kreacije. Mogu samo da ponudim neku generalnu statistiku, ali ni ona ne mora biti uvek precizna ili tačna.


Zato bi, sa moje strane, ova priča bila uglavnom o američkom stripu, jer tamo mi je značaj postavljenog pitanja najuočljiviji, sa najviše materijala. Kao što sam rekao, Japanci nemaju taj problem, jer u 90 ili više posto slučajeva kompletan rad je na jednoj osobi (ne računajući pomoć asistenata kod crtanja pozadina). Kod njih crtačka veština (u stripovima) nije na ceni kao u Evropi - ovde pričam o onome što se na engleskom zove "draftsmanship" (dakle, osnovna veština reprezentacije oblika), ne na način povezivanja kadrova ili kompoziciju stranice, u čemu su često isvrsni. Kod Francuza je, sa druge strane, zastupljenija podela poslova nego u Americi, pogotovo kada idemo od ekstravagantne stilizacije ka realizmu, pošto njihove table zahtevaju puno vremena i truda. Što će reći, između opcija da grafički roman radi više ljudi ili da jedna osoba bude genije na nekoliko polja, jasno je šta je lakše naći u praksi.


Howard Chaykin je jedan od najuticajnijih američkih autora stripova, i sigurno najprovokativniji, jednako u stripovima kao i intervjuima. Ja volim da čitam njegove izjave jer zaista ne štedi nikoga, čak ni samog sebe.


Quote
I’m the least talented of my generation.

O francuskom stripu u "ono" vreme (verovatno misli na 70-te):
Quote
The writing in those things was just as shitty as ours, but it was in French, so we didn’t know.

O narativnoj sposobnosti modernih crtača (a pod ovim sam siguran da misli na smišljanje i planiranje zapleta, ne na vizuelno pripovedanje pojedinih scena):
Quote
I teach young talents about how they’re fucking up their careers...Most comic book artists have lost their understanding of narrative. We’re evolving into a sub-literate culture.

Quote
I loathe Marvel-style writing. I really hate it. It’s such lazy, cheap shit... I believe in full script. When a writer asks me what I feel like drawing, my first answer is, ‘Fuck you.'

I tako dalje. Siguran sam da je gotovo nemoguće sarađivati sa njim  :lol: , ali u njegovim intervjuima ima stvari vrednih pažnje.


Ovde možemo pratiti stvari od korena i poći još od saradnje Stena Lija sa Kirbijem ili Ditkom, što je pokrenulo Marvel i kao kompaniju od uticaja i kao izvor zabave i inspiracije za američku i svetsku publiku. Ako mene neko pita, smatram da su Kirbi i Ditko daleko odgovorniji za ideje koje viđamo u tim naslovima, njihovu "mitologiju". Iako mislim i da je za popularnost u svoje vreme možda Li bio odgovorniji, zahvaljujući svojoj dramatici i patetici. Ali ako neko misli da je Li mogao da smisli ma samo 10% od onog ludila što čitamo u stripovima koje su potpisali on i Kirbi, samo ću ga uputiti na izjavu Kirbijeve žene, koja se može parafrazirati ovako: "Pogledajte samo šta je Sten uradio pre i posle rada sa Džekom, a šta je uradio moj muž." Kirbiju je zaista bio potreban urednik da bi kanalisao njegove ideje u nešto smisleno, ali inspiracija mu nije presušila ni posle razlaza sa Lijem i Marvelom, dok Lijeva, nekako, jeste.

Dakle, smatram da je Li bio više upravo takav urednik (sa odličnim poslovnim njuhom i odgovarajućom pričom za javnost) nego pravi ko-autor u ovim slučajevima.

I ko je ikad postigao išta slično Kirbiju u stripu*? Najbliži tome - koliko mogu da se setim bez dužeg razmišljanja - je Mike Mignola, takođe crtač i pisac. Rob Liefeld je stavio na papir desetine, ako ne stotine, originalnih likova - zapravo "originalnih", pošto su zasnovani na pukoj kombinatorici neke već odavno uvedene simbolike. Zapravo, Lajfelda bih mogao slobodno da preskočim, ali poštujem njegov trud, ako već ne talenat. Mnoge kolege iz Image-a su mu bile slične po tome, a to se može reći i za Marka Millara, koji, pak, dolazi iz kategorije pisaca.

Zaključak: ne postoji ni jedan jedini razlog zašto crtači ne bi mogli da smisle svet, likove, i zaplet. Ni jedan jedini. Oni, generalno, obično nisu vešti sa rečima - ne koliko ljudi koji se bave samo pisanjem - i, shodno tome, davanju autentičnih "glasova" svojim likovima, ali to je problem sasvim druge vrste, koji ne objašnjava zašto danas, u praksi, nemamo mnogo crtača koji su zapravo glavni autori priča, a ne samo pomoćno oruđe pravim autorima, koji slučajno samo ne umeju da crtaju.




*zapravo, lak odgovor bi bio Tezuka, ali rekoh da pričam o američkom, ili bar "zapadnom" stripu, kao nama bliskoj formi
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.782
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #11 on: 17-08-2018, 17:05:14 »
A oni koji se bave ozbiljnom pričom će ozbiljno pričati?  :)

Šalim se.

Zaključak: ne postoji ni jedan jedini razlog zašto crtači ne bi mogli da smisle svet, likove, i zaplet. Ni jedan jedini.

Izem ti zaključak. Naravno da mogu. Vi'š kako ja to kratko.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #12 on: 04-09-2018, 14:02:21 »
Evo teksta koji sam obećao:

Comics and the diminishing Role of Artists in a Visual Medium

Ima dobrih zapažanja i u komentarima. Analiza je skoro 5 godina stara, ali još uvek aktuelna.

"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.782
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #13 on: 04-09-2018, 14:36:32 »
Ne bih ja da nisi ti. "Savremeni" strip je biznis verzija u kojoj crtač bude unajmljen nakon što je kupljena priča. Inspiracija ima definitivnu prednost nad imaginacijom. To što se lakše spinuje već uspešno prodavana priča nema nikakve veze sa kreacijom nego sa jednim od osnovnih zala neoliberalizma. Pošto marketinški planovi imaju prednost nad kreativnim apsurdno je govoriti o umetničkom aspektu i razdelu između scenarističke i likovne kreacije.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #14 on: 04-09-2018, 15:40:53 »
Biznis se zasniva na tržištu. Dakle, kompanije koje prodaju stripove rade kako rade ne iz svog ćefa, već zato što misle da znaju šta je kupcima bitno, a šta ne. I uglavnom su u pravu. Ono što ja pokušavam ovde da utvrdim je zašto je publika takva kakva je. Prilično neorganizovan pokušaj sa moje strane, i više baziran na hrpi pitanja nego na odgovorima, priznajem, ali od nečeg se mora početi.

Drugo, 90-ih je bilo upravo suprotno od ove situacije koju ti pominješ kao logični produkt društveno-ekonomskih činilaca. Ime crtača je tada nosilo prodaju. Takođe se tamo živelo u neoliberalizmu.


Treće, i u Holivudu prvo scenaristi prodaju priču, ali medijski fokus je na režiserima. Iste društvene okolnosti, različit odnos prema kreativnim ulogama. Nemoj mi samo reći da je naša popularna kultura jedino mogla da se razvije u tom smeru i na taj način i nikako drugačije.

"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #15 on: 04-09-2018, 18:43:45 »
Ja imam teoriju, koja je mozda sumanuta... Ali mislim da to ima veze sa starosnim dobom citalaca. I, da se ogradim, ovde govorim o americkom stripu, posto je to jedini strip koji pasionirano pratim poslednjih 30 i kusur godina. I naravno, teoriju zasnivam na licnom iskustvu.

Od 90ih pa naovamo svedoci smo da je doslo do velike promene u starosnom dobu citalaca koji konzumiraju stripove. Dok su ranije to bili klinci, koji bi u najvecem broju posle navrsene srednje skole prestajali da citaju stripove, od sredine 90ih pa naovamo doslo je do tektonskih poremecaja i oni koji danas citaju stripove su dosta stariji - 20 i kusur pa naovamo (kad kazem "naovamo", mislim na sebe, koji, eto, jos malo pa 50).

Kad si klinac koji guta stripove, sta je to sto ce prvo da te privuce nekom stripu? Naslovna. Junaci. Akcija. Eksplozije. Mosntrumi. Negativci. Ali, pre svega crtez. A kad si covek u srednjim godinama koji guta stripove, sta je to sto ce te privuci? Likovi. Odnosi. Zaplet. Misterija. Razresenje. Preokreti. Duhoviti dijalozi. Ozbiljni dijalozi.

Kad si klinac, gledas Vulverina kojeg je nacrtao Dzim Li i hoces da odlepis od srece, a kad si odrastao, citas Betmena kojeg pise Tom King i gotovo da ti je svejedno ko ga je nacrtao. Da se razumemo, ja i dalje odlepim kada vidim nesto sto je nacrtao Dzim Li, ali je to kod mene cisto iz osecaja nostalgije, i onoga sta mi je Dzim Li znacio kad sam imao 20ak godina... 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.680
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #16 on: 01-03-2019, 18:27:28 »
Semjuel Džekson susreće Brajana Hiča;
 
 
https://youtu.be/76lNKDX7yCM

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #17 on: 02-03-2019, 11:00:30 »
Semjuel Džekson susreće Brajana Hiča;

???

Misliš, "o glumcima i crtačima"?  :lol:
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #18 on: 25-03-2019, 23:59:03 »
Tim Fuller radi zanimljivu stvar. Uzeo je stripove kojima je istekao kopirajt, one iz 40-ih i 50-ih godina prošlog veka - dakle, "zlatnog doba" američkog stripa, okvirno (i površno) - i izmenio tekst u njima. To jest, upisao novi tekst u već postojeći prostor posvećen tome, i time izmenio same priče. Zanimljiva ideja, i ja sam ranije čak pokušavao da čitam neke Kirbijeve stripove bez (Lijevog) teksta da bih video da li postoje nagoveštaji u samom crtežu nekih elemenata po kojima pamtimo priče iz tih stripova. Ono što me čudi je da, u dobu kulta Scenariste, niko nije razmišljao, ili, da budemo precizniji, napravio korak više od pukog razmišljanja ka realizaciji ideje da se uzme postojeći scenario za strip i nacrta nova intrepretacija. Nisam anti-scenaristični motivisan ili raspoložen, tako mi Twyle Smyle, već samo nastojim da vratim tasove vage u ravnotežni položaj! (U Americi!!! Iz Srbije!! Ima li većeg raskoraka sa realnošću!?) Dobro, vratimo se na Fullera. U ovomesečnim američkim najavama pojavljuje se Sham Comics, koji izdaje Source Point Press.



Zvanični opis:

Quote
Did you ever wonder what happens when copyrights run out? In this case, it means irreverent cartoonist, Tim Fuller, can take public domain funny books from the 40s and 50s and rewrite them with hilarious results. New stories for you, the hip, cynical reader. (You know who you are.) This issue features a malfunctioning robot out to destroy the human race, a cryptic warning from beyond the grave, a flatulent super duo battles a shady psychic, a lonely astronaut looking for lovin', a time traveler trapped on a strange planet, and more!
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #19 on: 14-04-2019, 15:47:31 »
Idemo u nove ASJ* pobede!

Gil Kane je bio jedan od najvećih teoretičara među autorima stripa. Ili, da kažemo bar jedan od najelokventnijih mislilaca. Kada se neko ko ne razmišlja u terminima i kontekstu vizuelne simbolike i jezika stripa bavi stripom (na primer, ja), često se ispostavlja da vreme (udruženo sa modom) pojede njegova ubeđenja i ispljune ostatke u formi humorističkih koncepata. Kao u ono doba kada je Kim Thompson pisao u svojoj analizi Ronina u The Comics Journal-u da Frank Miller ne ume da crta akcione scene. Naravno, kasnije je koreografija (ili više njih, svejedno) standardna za japanski strip osvojila i zapadni svet , i danas taj njegov stav izgleda vrlo neobično. Ali, Kim Thompson se ozbiljno bavio stripom i možda su njegovu perspektivu delili i neki crtači, pa ću ostaviti otvorenom mogućnost da nije najbolji primer za ovo o čemu pričamo. Svejedno, uvek je vrlo interesantno kada crtači umeju da artikulisano i disciplinovano opišu svoje metode ili umetničke ambicije i ideale.

No, Gil Kane je imao jednu zanimljivu teoriju, za koju sam čuo u časopisu Amazing Heroes, koji je Fantagraphics objavljivao nekada davno, kao glavnotokovski pandan pomenutom Žurnalu. Intervju je iz vremena oko 1990, povodom objavljivanja strip-adaptacije Prstena Nibelunga. Elem, tamo Kane kaže da je svaki pomak na nivou priče moguć tek kada nastane pomak na nivou vizuelnog stila. Džek Kirbi je sa svojom bombastičnom eksplozivnošću doneo novi život superherojskom stripu i umeo je da dotakne društveno relevantne teme, ali je tek realistična linija i ton u crtežu Neala Adamsa otvorila vrata za naturalizam u scenariju.

E, sad, to je vraški zanimljiva ideja. I mogao bih da je razvijem ovako: tek su pomaci koje su na semantičkom i estetskom nivou napravili Čejkin, Sajmonson, i Sinkevič, omogućili da se naprave "moderne" priče u američkom glavnotokovskom stripu, i da strip sazri kao medij. (Spomenuo sam samo najpoznatija imena, ali moglo bi se ići i dalje.) Ima smisla? Možda bih mogao da izuzmem Nadzirače iz tog plimskog talasa ove nove kreativnosti... možda. Alan Moore je radio na American Flagg samo malo pre Watchmena. Zaključite iz toga šta želite. Sve ostalo, a pogotovo Povratak Mračnog viteza - pošto se on obično ubacuje kao neki graničnik bronzanog i modernog doba - ne mogu da izuzmem. Slično kao što je stil Kevin Maguire-a (koji naglašava gestikulaciju, govor tela, i izraz lica) omogućio pojavu modernih dijaloški vođenih timskih grafičkih serijala i romana.

Kejn je bio mentor Hauarda Viktora Čejkina, pa ovakav razvoj situacije zapravo ima smisla.  :) Tako da sasvim razumem ovoga kada zvanično objavi da ga više ne zovu na konvencije ili tribine povodom Zvezdanih ratova (koje je crtao za Marvel u relativnoj mladosti), posle ovakvog eventualnog doprinosa stripu. Naravno, obični fanovi na to kažu "he's a dick", ali bolje biti The Kita nego jedna od mnogih polu-kita u zajednici.

* Artist's Significance Justice
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.680
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #20 on: 18-04-2019, 10:49:48 »
Mnogo mi je tužno ovo kad vidim, ali... eto... Majkl Mantlo, brat Bila Mantloa je pokrenuo Gofundme kampanju jer je 100.000 dolara u dugovima pošto se već decenijama stara o svom bratu. Između ostalog, već deset godina pokušava da ga izvuče iz staračkog doma i dovede kući. Naravno, nemam pojma kakvi su detalji njihovih života i sve to ali ako je ikako moguće da pomognemo da Bill Mantlo izađe iz institucionalnog smeštaj i provede ono vreme koje mu je preostalo kod kuće - onda da pomognemo:

https://www.gofundme.com/f/embarassed-to-admit-this-but-i-need-help

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #21 on: 19-04-2019, 11:12:35 »
Bill Mantlo je tužna priča. Skoro sam se podsetio nekih njegovih dela - ROM-a, pre svega (iako ne u celosti), ali naleteo sam na Plašta i Kamu (kako su kod nas prevođeni Cloak & Dagger 80-ih) u Novim mutantima, pa mi je i to pokrenulo sećanja - i čuo sam jedno lepo poređenje, kako je on "Džordž Romero stripa", u čemu svakako ima istine, u smislu korišćenja specifičnog žanra za prikazivanje društvenih problema i tokova.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #22 on: 30-09-2019, 22:13:37 »
Na Twitteru je pre nekoliko meseci bila rasprava u vezi naše teme. (Verovatno se nešto slično često javlja, ali ovaj put su u dijalog bili uključeni bitni sagovornici.)

Elem, Liam Sharp se bio iznervirao zato što se u katalogu prodavca na njihovoj internet stranici videlo samo ime scenariste, Grega Rucke. U pitanju su neki tomovi Wonder Woman. Nema veze sa izdavačem, jer je na naslovnicama pomenut i Sharp. Ali to je dovelo do nove rasprave na ovu temu. Bryan Hitch reče da se 17 godina bori protiv takve percepcije u javnosti, sa ne mnogo uspeha, očigledno. I Cully Hamner je primetio kako je u prošlosti, kada je Marvelov metod bio rasprostranjen, postojala generacija crtača koja je dobro umela da piše. I komentari Kurta Busieka u vezi toga su vredni pažnje.

U osnovi, kaže Busiek, Hamner je u pravu. Crtači kao Romita su bukvalno smišljali zaplet za stripove koje su radili u saradnji sa Stenom Lijem (Spider-Man, očigledno), ali nikad nisu imali ambiciju da rade više od toga na tom polju. Ali generacija koja se proslavila krajem 70-ih/tokom 80-ih jeste. Busiek kaže da je Marvelov način pisanja posebna veština, i da scenarista mora da zna kako to da uradi. Što je priča eksternalizovanija i više naklonjena akciji, veću korist može da ima od takve vrste saradnje.

Heh, pominje i John-a Buscemu i njegov rad na Conan-u, kada je sam pisao priču. Sećam se toga, blagi užas.  :lol: Bar onaj jedan grafički roman (deo Marvelove edicije) koji sam čitao. Buscema je umeo da crta, kaže Busiek. I da ispriča priču. Samo nije imao priču koju bi ispričao. To je navedeno kao primer da ne mora nužno crtač da da dobre rezultate ako mu se da kontrola nad pričom.

Ali sve to ima veze sa onim što je Čejkin zamerio novoj generaciji crtača u mejnstrimu u intervjuu pre nekih 10-15 godina:

Quote
It’s impossible to answer with specifics, because the details are themselves case-specific -- but it just seems to me that most comics artists who’ve come into the business in the last twenty years or so -- with some very conspicuous exceptions -- have no interest in the storytelling aspects of comics.

The kind of talent I’m talking about is more interested in endless splash pages, or trading cards -- mostly posed imagery that brings to mind professional wrestlers glowering at each other or bodybuilding competitions -- as opposed to narrative based forms like fiction, the drama, opera or musical comedy -- all of which can share in the heightened reality of story telling with visual imagery.

Drugim rečima, industrija (tj. potreba) kultiviše takvu vrstu mentaliteta i takav repertoar veština (ili nedostatak istih). Ili je bar bilo tako pre nekog vremena. I sam Čejkin je održao nekoliko seminara za Marvelove crtače početkom decenije u vezi konstrukcije narativa u stripu (jedan od učesnika je bio Ryan Stagman, recimo), tako da su stvari počele da se menjaju, donekle. Eh, kad bih mogao da se dokopam tog predavanja...

https://youtu.be/C5e5iW6wnvU
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #23 on: 19-10-2019, 11:29:02 »
Rekli smo više puta da u američkom stripu postoje različite vrste saradnje scenariste i crtača, i različiti stepeni učešća. Da bismo izbegli neke eventualne zabune oko toga ko je za šta bio odgovoran (a ni ja nisam bio nepogrešiv po tom pitanju), evo nekih smernica u vezi scenarista, naučenih iz brojnih intervjua:

- Chaykin-ov preferirani način rada je potpun scenario (sa svim opisima kako tabla izgleda, brojem kadrova, i sl.)
- Simonson-ov preferirani način rada je "Marvelov način" (prvo samo opis radnje; tekst se radi posle crteža)
- i Claremont prvobitno daje samo opis radnje, ali vrlo opširno*
- Alan Moore je poznat po detaljnosti svojih scenarija, ali oni su često plod saradnje sa odgovarajućim crtačima
- Dan Jurgens radi na Marvelov način
- Jeff Lemire ne daje mnogo opisa, i pušta crtačima na volju, ali daje dijaloge na početku
- Warren Ellis je sličan Lemire-u, s tim što preferira kolonu širokih, sinematičnih kadrova
- Morrison varira u zavisnosti od slučaja; Frank Quitely je pričao o tome, ali kako ja slabo razumem taj škotski naglasak  :cry: , nisam uspeo da saznam dovoljno; no, mislim da je Quitely rekao da je na All-Star Superman-u scenario bio vrlo sažet
- Minjola takođe varira, ali što je crtač većeg renomea, više ga pušta da sam oblikuje narativ (slučaj sa Korbenom, recimo)
- Keith Giffen je specifičan; uglavnom zamisli radnju, pa nacrta vizuelne smernice kako će priča da se odvija, a drugi to završavaju, pa treći pišu tekst
- Kurt Busiek je vrlo prilagodljiv, i pisao je na sve moguće načine
- Mark Millar... Quitely je pričao i o njemu, ali ME NE ZANIMA, zaista!  :twisted: (neko jednom reče da samo Quitely može da "izvadi" Millara)

Kao što vidimo, ima ovde dosta varijacija, ali nazire se da u mnogim slučajevima crtači imaju veću slobodu nego što se misli. Doduše, niko od pomenutih scenarista nije baš nov (s izuzetkom Lemire-a, relativno govoreći), pa uzorak nije najreprezentativniji za današnju industriju. Ali kako ljudi vole da primenjuju naučena pravila iz trenutnog konteksta na sve što je prethodilo, neka se zna da je All-star Superman priča koju jeste zamislio Morrison, ali ju je ispričao uglavnom Quitely. (A pošto često isti ljudi koji pominju samo Morrisona** kao autora tvrde da nije bitna sama priča koliko njena realizacija, onda imamo Veliku ironijuTM ovde na delu!  :lol: )


*John Byrne je jednom primetio da što je taj opis bio kraći i što je crtač više mogao da se razmahne, Claremont je to nadoknađivao većom količinom upisanog teksta  :lol:
**ovo je samo nasumično odabran primer; zamenite ova imena sa nekim drugim i poenta ostaje
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #24 on: 23-10-2019, 12:30:27 »
Korene "kulta pisca (u stripu)" treba tražiti na početku 90-ih, i neki opšti stav je da je to reakcija na ono što su ponudili osnivači Image-a. U vezi toga, evo jedne dokumentovane debate između Todd-a McFarlane-a i Petera Davida iz 1993. Uživajte!  :lol:

https://youtu.be/AYYsLflp9gU
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.680
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #25 on: 23-10-2019, 16:12:36 »
Bill Sienkiewicz:
 
 The Truth Through The Lie: https://youtu.be/-tAWKs_oU2k

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.561
    • Strahoslovni domen999
Re: O scenaristima i crtačima
« Reply #26 on: 23-10-2019, 21:34:03 »
Ah, kakav tizer!  Skoro čitavih minutu i po!  :lol:
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"