dovršio U planinama ludila, i moram da kažem da sam se svojski namučio. ne sećam se da mi je neko njegovo delo ovako teško palo.
dok sam čitao U planinama ludila na momente mi je delovalo kao da sam čitao neko tehničko uputstvo (kocka, kupa, zvezda, ovoliko stopa sa onoliko stopa, visoko toliko stopa, ...), ili kao kada neko piše izveštaj sa neke izložbe, ali prenosi samo tehnikalije (crna boja, na platnu, sa ovakvim ramom, ...). Sena iz drugog vremena je ostavila bolji utisak, ali mi i tu nešto fali. oni opisi vanzemaljaca ko da ih je pisao Ljuba Njusa iz Župskog Aleksandrovca, kada opisuje vanzemaljce sa Asomanije.
vidim da se ljudima mahom sviđa ova "zrela" Lafkraftova faza, kada je napustio okultno, i okrenuo se "nauci", dok kod mene obratno, draža mi je ta gotska i okultna faza. Gul kaže da je i u zreloj fazi imao nekoliko priča sa okultnim temama, pa spominje nekoliko, među kojima je i jedna od meni omiljenih, Snovi u veštičjoj kući, koju sam pročitao još onomad u Radovoj zbirci. šta znam, verovatno je do mene, ali mi ta kombinacija horora i "naučne fantastike" kod Lafkrafta slabo leži.
