Author Topic: Omiljeni kadrovi/table  (Read 2121 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.879
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #100 on: 28-09-2018, 10:59:33 »
A lepo kažu da je zaborav blaženstvo!  :cry:


Samo da se ogradim za Frenka Milera. Chris i Matt sa War Rocket Ajax su voleli da se šale i pominju kako je John Byrne oko 1995. otplovio u zalazak sunca i više se za njega nije čulo. Za Milera su rekli nešto slično, ali manje slikovito i postavili trenutak nešto ranije. Ja bih mu ipak dao fore do 2000, ili, kao što neki misle, do čuvenog 11. septembra. Nije da ne obraćam pažnju i dan danas kad objavi nešto, ali mi je daleko od prioriteta.


Mada takve vremenske granice važe i za neke druge crtače, poput Ditka.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.596
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #101 on: 28-09-2018, 20:18:17 »
Moje sveto trojstvo devedesetih americkog stripa, (ne racunajuci Dzim Lija koji je bog otac), recimo, jesu Dzo Madureira (jedan od prvih crtaca kod kojih se osecao jaki utica mangi), Kris Bachalo (uzasno nekarakteristican crtacki stil za superheroje, ali tako jebeno kul) i upravo Dzon Romita Mladji. Romitin Paniser u prvih nekoliko brojeva Punisher War Zone-a mi je toliko nenadjebiv da nemam reci.

Imao sam veliku srecu da sam tih nakaznih godina u Srbiji bio pretplacen na gomilu Marvelovih stripova, koji su mi, uprkos sankcijama, stizali postom - i to mesecne sveske, i dalje ih cuvam u kesicama - tako da sam iz prve ruke prisustvovao toj velikoj crtackoj promeni koja je pocela negde u prvoj polovini devedesetih. I pre toga je bilo ekscesa, ali nisu bili toliko deo mejnstrima kao tada.

Cini mi se da je redovni DC u tom crtackom pogledu malo kaskao za Marvelom. Na DC stripove nisam bio pretplacen, ali su iz nekog bizarnog razloga stizali redovno u jednu mali, skrivenu, knjizaru dole u Sremskoj, u onom trznom centru, pa sam ih tamo nabavljao.


ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.879
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #102 on: 28-09-2018, 22:17:25 »
Tom Šioli ili Meri Severin?

Neka bude Šioli ovaj put, iako je već jednom bio ovde. Severin je preminula pre mesec dana i želeo bih da joj posvetim više pažnje - više nego što mi umor i multitasking trenutno dozvoljavaju.

Šioli je karakterističan po nekoliko stvari:
1. Stilom podseća na Kirbija, koji mu je idol.
2. Priče su apsurdne, ali u tome jeste draž.
3. S pravom smatra da su ljudi danas navikli na obilje nepovezanih informacija, usled izloženosti internetu i video-igrama, i tako organizuje svoje table, koje često pršte od informacija;
4. Sve faze kreacije (obično) radi sam, računajući i crtanje u nekoliko slojeva. Jedan sloj crteža su raznobojne krede.

Evo, na primeru Super Powers možete videti koliko to lepo izgleda. Ovaj donji kadar na prvoj tabli mi je prelep! A to je priča u nastavcima koja je izlazila pre nekoliko godina kao dodatak za Cave Carson Has a Cybernetic Eye (izdavač: DC, što se vidi iz priloženog):

   
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.879
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #103 on: 29-09-2018, 16:36:15 »
Marie Severin je među najzapostavljenijim Marvelovim crtačima ikada. Naravno, posle njene skorašnje smrti, čućete istu misao na mnogim mestima, ali nekad je bilo drugačije. Koliko puta se pominjala na ovom forumu ili drugim domaćim o stripu (stripovi.com, Darkwood)? Uštedeću vam trud: može se ukupno predstaviti prstima obe šake, ako odbacite ove moje postove o njoj.


Njena karijera nije bila posebno produktivna, u smislu koji nas ovde zanima, pošto je uglavnom radila kao kolorista ili tušer, još od starih dana kompanije EC. Međutim, krajem 60-ih i početkom 70-ih godina 20. veka je nacrtala neke izuzetno inspirišuće radove za Marvel, i to je ono što sledi. Otprilike jedna decenija kvalitetnog rada.


Prvo, Strange Tales (#154, 156):


 


Ovde se lepo vidi glavni adut, takoreći. Jedan prezenter na YouTube-u je rekao kako vidi uticaj zlatnog doba američkog stripa u njenom crtežu, u načinu kako crta figure i poze. Ako se misli na superherojski strip, moje znanje o tom periodu je vrlo skromno, pa ne bih mogao da komentarišem. Međutim, i pre nego što sam čuo to poređenje, imao sam jasan osećaj da me Merin crtež ovde (i u Kulu) podseća na Fosterovog Princa Valijanta. Osim toga, ove Čudne priče su iz vremena kada je Gospodar prstenova doživljavao neviđenu popularnost, i možda nije čudno što ona Umarin zamak crta kao Sauronov Barad-dur. (Nisam svestan kakve su bile ilustracije za roman u to vreme, ali ovo na slici je praktično i verzija iz Džeksonovog filma, malo jednostavnija.)


Drugo, Not Brand Echh (#7):





Ovo je nešto sasvim drugačije. Marvelov satirični časopis iz kasnih 60-ih, koji nije štedeo ni njihove likove, ni one iz Protivničke kompanije. Svaka sveska je sadržala nekoliko kratkih priča, i Meri je radila na svakom izdanju, računajući naslovne strane. Ovo je iz epizode o Supermenu iliti Stupormenu, koju je ona crtala. U stranicama tog serijala vidim preteču radova Akire Torijame, 15 godina kasnije. (Ima ovde zaista smešnih scena; recimo, Lijeva i Kirbijeva priča o Srebrnom Letaču i Doktoru Dumu, u kojoj Dum šapatom kaže svom slugi, posle neuspele akcije dotičnog, "Report to the torture chamber".)


Treće, Kull The Conqueror:


 


Dve susedne table, i, dok Meri blista na njima, Roj Tomas je mogao biti suptilniji, pogotovo na dnu druge table. To su oni čuveni (pre)opisi iz ranijih doba stripa, o kojima se danas često priča. Međutim, vidite kako na dnu prve table nema toga? Zato što je scena zahtevala tišinu, čak i od naratora. Problem je bio što su ljudi kao Tomas, Klermont, ili Gerber* voleli "zvuk" sopstvenog glasa, i zato su se raspisivali  naširoko i nadugačko. Dobra stvar je barem što je Tomas (i ovi drugi pomenuti, jašta) umeo da piše i da pogodi ton i rečnik za takav materijal, pa su meni zato ovi radovi još uvek čitljivi. Ovo gore je iz Kula Osvajača #2, epizoda koja prikazuje temu koja se često sreće u stripovima (i drugde): kraljevstvom (ili svetom) ne vladaju oni za koje mislimo na vladaju. Hauardova i Tomasova varijacija je bila u činjenici da su pravi vladari neljudski i neprijateljski nastrojeni, ali malobrojni, pa im održavanje statusa quo odgovara.


Na Kulu je tušer bio njen stariji brat Džon. Sve ostalo primere ovde je tuširala sama, kao i bojila. O njenom bojenju bi se mogla otvoriti posebna tema, ali nisam kompetentan za tu oblast. Valja reći i da je ona prva crtala Srebrnog letača posle Kirbija, u Tales to Astonish.




*ali bilo je scenarista koji su umeli da se uzdrže i puste crtača da iskaže što se iskazati može; Arči Gudvin je dobar primer


Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.879
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #104 on: 08-10-2018, 19:42:42 »
Starstruck.

Taj naslov gotovo da ima očigledan smisao. To je ono što čitalac oseća dok pokušava da protumači strip. :lol:  Strip od koga je zaista teško, ako ne i nemoguće, pronaći hermetičniji u istoriji američkog ogranka tog medija. Ali je zato bilo gotovo isto toliko teško pronaći neki koji izgleda lepše.

Ne umem na ovom ograničenom prostoru, i sa malo slobodnog vremena da objasnim šta Starstruck jeste. Naučnofantastični žanr, svakako. Mnogo ženskih likova, takođe. Pisala ga je Elaine Lee, ali nikad napisala, pošto se i ne završava. Izlazio je malo u Heavy Metalu, malo kao Marvelov grafički roman, malo u Marvelovoj biblioteci Epic, malo kao izdanje Dark Horse-a, malo kao izdanje IDW-a - stalno se menjajući, stalno se dopunjavajući. Nisam siguran ni da je u pitanju konsistentan narativ, pošto sam pročitao samo par Epic-ovih svezaka (1985-86).

Crtač, i razlog zbog kojeg sam sve to ispričao, je Michael William Kaluta. U svetu crtača stripova (ili bilo kom svetu, zaista), jedini ljudi koje ću makar i u šali ili hiperboli da nazovem "bogovima" su ljudi koji ili nisu među živima ili su vrlo stari. E pa, Kaluta je jedan od njih.
   


 


Ovaj kolaž "života posmatranog kroz medije" liči na Čejkinove radove, i napravljen je u vreme kada su ovi bili najaktuelniji (posebno American Flagg!). Kaluta je inače poznat kao neko ko ume izuzetno dobro da kopira stilove, i možemo videti i sličnost sa Mebijusom na mnogim tablama ovog stripa. No svejedno, mislim da su mu radovi uvek dovoljno prepoznatljivi.


Izdanje za Epic ima i rečnik pojmova na krajevima svezaka, koji stvara dodatne slojeve fiktivne sociologije i ekonomije više nego što pomaže dešifrovanju priče. Ako ta uopšte postoji.  xnerd
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 47.956
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #105 on: 08-10-2018, 20:12:22 »


Ovaj kolaž "života posmatranog kroz medije" liči na Čejkinove radove,

Uprvo sam to pomislio gledajući table. Nisam ovo čitao a Kalutin rad poznajem površno iz ponečeg što je radio za Marvel i DC. Na primer, iz serijala Carson of Venus koji je izlazio kao dopunski strip u magazinu Korak Son of Tarzan. Koraka je crtao Frank Thorne a pisao Joe Kubert, ali bogami i Carsona je radio ozbiljan tim jer je pored Kalute na grafičkim dužnostima, ovaj naučnofantastični palp urađen na osnovu Barouzovog Pirates of Venus, pisao Len Wein u naponu snage. Evo par tabli da se vidi da je Kaluta bio ozbiljan zanatlija (na putu da postane bog  :lol:  ):
 

 

 

 

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.879
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #106 on: 08-10-2018, 20:38:08 »
Da, nisam čitao, ali dobro izgleda. Zainteresovao sam se za Kalutu još tokom 90-ih, kada sam, sa malim zakašnjenjem, video nekoliko njegovih naslovnica za Dragonlance. Sećam se kako sam se razočarao kada sam video da crtež u samom stripu nije bio ni izbliza toliko maštovit i egzotičan. Ako nađem te naslovnice, postaviću ih na odgovarajuću temu. A i radio je puno naslovnih strana za Kralja Konana. Mislim da ima mnogo više radova u domenu ilustracije nego stripa.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 47.956
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #107 on: 08-10-2018, 20:44:23 »
Da, mada, pregledajući njegovu wikipedija stranicu, ima tu i dosta strip tabli koje je uradio (recimo The Shadow iz 1972. pa onda House of Mystery i svašta još).
 
Evo da dam i malo originalnog doprinosa, a iz stripa koji nije star 45 godina i zapravo je aktuelan i trenutno izlazi  :lol:  Naime, Javier Rodriguez je španski ilustrator koji za Marvel radi većinom kolorisanje, ali ponekada i crta i tušira. Na novopokrenutom serijalu Exiles, koga piše Saladin Ahmed, Rodriguez je glavni crtač - a to u prevodu znači da je nacrtao prvih pet od osam do sada izašlih epizoda - i radio je olovku i tuš i ponegde kolor. I imamo zanimljiv fenomen da Rodriguez ne osvaja toliko ekspresivnošću ili anatomijom likova koliko agresivno dinamičnim kompozicijama čitavih stranica. Ovo je u skladu sa Ahmedovim scenarijom koji Exiles gura, skoro do pucanja, u smeru skoro čiste farse, to jest piše ga skoro kao What if... magazin, sa likovima koji ne samo da su iz paralelnih univerzuma nego su to vrlo ekscentrične verzije likova. Za sada Exiles ima šarma, mada ostaje da se vidi da li šala ostaje smešna i na duži period, ali Rodriguezov crtež maestralno prati Ahmedova tonalna skretanja od svečano namrštenih scena sa Unseenom koji sedi zarobljen na Mesecu i meditira, pa do psihodeličnih toboganskih vožnji paralelnih univerzuma poput onog iz koga dolazi Wolvie, predškolskoj deci namenjena verzija Wolverinea.
 
Ja inače nisam ljubitelj agresivno natrpanih stranica i gomila panela u panelima, ali Rodriguez ovo radi jako dobro, uspevajući da vodi oko čitaoca logičnim putem i dajući svemu jednu dinamičnu i komedijašku energiju koja ovaj strip izdvaja iz Marvelove aktuelne ponude. Stilski ovo je skoro kao da Mike Allred sarađuje sa... recimo Acom. Videti za kulminaciju ovog pristupa četvrtu tablu koja je iz četvrtog broja i predstavlja završni sukob između pirata koje predvodi Ben Grimm, koji je ovde Crnobradi gusar i trgovaca robljem, a u šta su se umešali i Exilesi. Ovakve table mene generalno teraju u očaj, ali kod Rodrigueza ovo uspeva da profunkcioniše iako on vrlo drsko krši temporalna pravila:
 

 

 

 

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.879
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #108 on: 11-10-2018, 18:36:35 »
Zapravo, jako mi se sviđa hiperaktivnost ove poslednje, duple spleš table, iako i ja mislim da su ovi manji, umetnuti kadrovi nepotrebno zbunjujući. Setio sam se nekoliko primera dobre upotrebe slične tehnike.

 

Prvi primer je iz legendarnog Byrne-ovog perioda na Fantastičnoj četvorci. Kosmičko suđenje Ridu Ričardsu, #262. Mislim da se ovde prvi put pominje da Galaktusa svaki oblik života vidi drugačije. Druga, dupla tabla je iz Uncanny X-Men #203, nekoliko godina kasnije, iz olovke Johna Romite Juniora. Siguran sam da ćemo sada dobiti komentare kako, eto, JRJ ne ume ništa dobro da nacrta ako nije besramna kopija, ali... to je život.  ;)  xdrinka

Ovaj kriterijum (mnoštva umetnutih malih kadrova) zadovoljava i ona Sajmonsonova tabla iz Star Slammers (ne iz originalnog romana, već iz nastavka objavljenog 90-ih), i već sam je okačio na njegovom topiku, pa je neću ponoviti ovde, ali setio sam se da je nešto ostalo neizrečeno. Walt Simonson ima svoju grupu na Fejsbuku, a zahtev pri mom učlanjenju je bio da kažem koju scenu najviše volim iz njegovog opusa. Naravno, mogao sam da pomenem bilo koju od nekoliko desetina situacija ili primera, ali odlučio sam se za ono za šta sam mislio da drugi neće pomenuti (ili su barem šanse veoma male da hoće). I to je sledeća tabla, iz Tora #351:



Ovako se dobija rat!  :lol:  Već sam rekao da je poslednja, glavna bitka u filmu Osvetnici, "inspirisana" velikom borbom u Toru, u kojoj horde demona napadaju Njujork, koristeći portal koji održava sprava prikačena za Empire State Building (ili neki sličan oblakoder, ne sećam se sa sigurnošću). Jedna od najupadljivijih razlika je način na koji je bitka dobijena. U filmu, Iron Man koristi atomsku bombu, a u stripu Balder koristi poljubac da pokrene lanac događaja koji će dovesti do odlučujuće prednosti u prilično ravnopravnom sukobu*. Ali to je potpuno u skladu sa mitskom atmosferom i temom! (Činjenica da je glavni okršaj bio negde drugde ništa ne menja.)I atomska bomba je sigurno jadna pomoć protiv personifikacije kosmičke entropije. Na tabli vidimo debeljuškastog, hedonističkog Baldera, i Karnilu, koja je verovatno bila (i ostala) modna kraljica Marvelovog univerzuma, pošto je u svakom pojavljivanju (kod Sajmonsona) nosila drugačiju odeću i kapu/kacigu/ukras/kako-god-zvali-ono-što-nosi-na-glavi.


I, potpuno nepovezano  sa svim ovim iznad, ali, pošto sam već postavio ovu strip-tablu na server, evo je i ovde. To je još jedan primer iz Planetary, takođe u obliku spleš stranice, sa likovima koji izgledaju kao super-junaci iz nekog alternativnog zlatnog doba američkog stripa:





*ali, setimo se da u stripu Tor u sukobu ne učestvuju samo Osvetnici protiv mnogo hiljada zlih neljudskih bića, već su tu i Fantastična četvorka, američki specijalci, i kompletna vojska Asgarda i Valhale. I Beta-Ray Bill, naravno.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 47.956
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #109 on: 11-10-2018, 21:27:41 »
Valjano!!!
 
Od mene večeras Jim Aparo. Na Betmenu, naravno. Već sam negde pisao da je za mene ono kako je Aparo crtao Betmena praktično definicija kako Betmen treba da izgleda. Aparo je bio jedan od crtača koji su u sedamdesetima Betmena dovukli u realističniju ravan a magazin Brave and the Bold je u ovome učestvovao time što je Betmena stavljao u naturalističkije priče koje su maskiranog superheroja uvodile u direktne kontakte sa zajednicom gde se suočavao sa nekim od stvarnih pitanja koja su postojala u društvu onog vremena.
 
Primer dolazi u epizodi The Commune of Defiance iz Brave and the Bold 102 od leta 1972. godine. Pokojni Bob Haney koji je ovo pisao se zaista pozabavio jednim aktuelnim problemom koji je u ono vreme menjao lice Njujorka (čiji je Gotam, jelte, tamni alter-ego) - džentrifikacijom. U ovoj epizodi Betmen na početku šacuje lepe žene po gradu i uživa u proleću da bi ga sitan ulični prestup podestio da postoji deo grada u koji nije stupio već godinama. I da je, neiznenađujuće, u pitanju zapušten, depriviran kvart koji gradske vlasti smatraju, jelte, leglom zmija, pacova i narkomana i planiraju da ga poruše i tamo naprave moderne stambene objekte za platežnu klijentelu.
 
Naravno stanovništvo ovog kraja čini uglavnom radnička klasa, a gomila klinaca koji su različitih rasa i konfesija (Haney nam, recimo, prikazuje crne muslimane pored kavkazoida koji pričaju relativno neudobnim džajvom) prkosno pruža otpor ne samo vlastima već i kriminalu koji drži njihovu četvrt u strahu i beznađu.

 

 
Naravno, u dvadesetak tabli ovog stripa nije baš previše lako strpati svu kompleksnost fenomena koji je temeljito izmenio urbane mape velikih gradova na istočnoj obali, pogotovo Njujorka, ali Haney ima uz sebe majstora u liku Jima Aparoa i kada Betmen, ovde prikazan kao isprva klasičan pripadnik privilegovane bele rase/ više klase, shvati kako stvari stvarno stoje i svrsta se uz klince koji su, ruku na srce, delinkventi, a protiv policije, to je veličanstven momenat. Pogotovo što i Betmen krene da koristi džajv. "What's the beef?" Naši na Stejten Ajlendu bi rekli "Niga, pliz":
 

 
Elem, svašta se tu dešava i u jednom bljesku lucidnosti, Betmen shvata da je on ipak mator i nedovoljno kul da bi se produbljeno konektovao sa klincima koji bi samo da odbrane svoju zajednicu i daju joj šansu da opstane, pa dovede Teen Titans da pomognu ekipi iz kraja. Grad onda reši da krene u rušenje četvrti jer i Vesić na kraju krajeva kaže da su tako isto svi bili i protiv građenja grada i pre sto godina, i izveze bagere, samo da bi smeli klinci uz Teen Titanse polegali ispred mašina, a Betmen tu koristi verovatno najmanje suptilnu reverznu psihologiju da poseje seme sumnje u srca radnika:
 

 
Aparo briljira menjajući rakurse i dajući nam efekat kamere-iz-ruke, prikazujući grad kao nesigurno, nestabilno tlo koje se trese, dajući priči jedan opipljiv miris urbanog adrenalina, a ta priča dalje pokazuje kako dobri ljudi uspevaju da loše izopšte iz zajednice i time uspevaju da izbore šansu da zajednica živi i razvija se. Poslednja scena u kojoj Betmen sedi na buldožeru i utemeljuje ovu gradsku četvrt kao istorijski značajnu, ozvaničujući prepoznavanje od strane grada da se "inoviranju" i "progresu" ne sme žrtvovati baš SVE, pogotovo ako u to sve spadaju životi ljudi je dirljiva i, naravno, naivna. Ali ovo je nastalo pre više od 45 godina, pa tad se za Beograd na vodi još nije ni znalo  :lol: