Author Topic: Omiljeni kadrovi/table  (Read 24231 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #300 on: 05-01-2020, 14:33:52 »
Evo još malo Mandrake-a (i Ostrandera) i Martian Manhuntera:



Iz epizode #28.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #301 on: 05-01-2020, 21:01:51 »
Pre neki mesec je drug Ridiculus, na moju tvrdnju da se Morrisonov rad na JLA smatra nekim od najboljih u istoriji ovog serijala, dosta sarkastično (mada dobronamerno) primetio da je teško epitet "najbolji" prikačiti ičemu što je crtao Howard Porter. To je fer, Porter svakako nije ni u prvih 50 crtača na bilo kojoj mojoj fiktivnoj listi crtača stripova. Ali, pošto sam se malo vratio kolekcijama ovog serijala u pripremama za pisanje o The Green Lantern, moram da priznam da me Porterova organizacija stranice povremeno prijatno iznenađuje, baš kao i neke scene sa Betmenom koje su prikladno mračne i kul. Naravno, John Dell koji je ovde radio tuš svakako nosi veliki deo zasluga za to kako ovaj strip izgleda. Nedavno sam Della neumereno hvalio za njegov rad preko Bagleyjevih olovki na Spider-man LIfe Story a vraćanje ovom JLA serijalu je podsećanje da je čovek i pre četvrt veka bio klasa za sebe. Evo par tabli/ kadrova da vidimo kako je to umelo i dobro da izgleda back then:
 
 
 
 
Prvo ova tabla na kojoj Metamorpho spasava JLA članove koji padaju iz orbite, kreirajući od svog tela kojim ih je obmotao prvo teflon, da ne izgore pri padanju na zemlju a onda i fluid kojim apsorbuje udar o tlo:
 
 
 

 
 
Onda ova stranica gde prvi put dobijamo ozbiljniji pogled na Martian Manhuntera. Porter nije sjajan crtač kad su lica u pitanju, ne najmanje zato što ga mrzi da se bavi anatomijom i neretko sve sklapa od dosta oštrih poteza pa dobijamo uglaste fizionomije. No, kod Martian Manhuntera ovo je zapravo prednost i J'onn ovde izgleda zaista primereno tuđinski a opet otmeno i - arhetipski, kao kakva statua:
 

 
 
Tu je onda i ovaj sasvim dostojanstveno brejfoglovski Betmen:
 

 
 
Pa i ovaj milerovski Supermen. ne treba Portera, dakle, SASVIM otpisivati  :lol: :lol:
 
 

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #302 on: 05-01-2020, 22:17:47 »
O, da, nikakvo otpisivanje. Nema crtača koga ja potpuno otpisujem za sva vremena, a ni scenariste (osim... čekajte... jedan... drugi... da, dvojica). Poznato je da volim Planetary, a to ne bi bilo moguće da imam dovoljnu dozu zamerki na račun Cassadaya, čiji druge radove uglavnom ne volim. Većina crtača je imala bar neki dobar period ili ulogu u kojoj su zablistali. Hitch postaje sve gori, a Porter bolji (u kasnijim radovima). Čuo sam da je povredio ruku - da li nerve ili šta, ne sećam se više - i znam sa sigurnošću da sada crta samo digitalnim putem. Ali čak se i u okvirima JLA vidi njegov napredak. U svakom slučaju, iako me sam koncept "Lige pravde" ne zanima, nisam toliko zatucan da ne mogu da uživam u njihovim avanturama ili dobro ispričanim pričama. JLA jeste jedan od boljih Morisonovih radova i jedan od najznačajnijih, možda čak i najuticajniji na superherojski strip od svega što je radio. Ali kad pogledam table, čak i dan-danas, ne privlači me. Nije to nešto posebno loše i ima mnogo gorih stvari - recimo, Justice League iz New52, koji je crtao Jim Lee (u ko zna kakvom stanju svesti ili forme!), a tuširao njegov standardni partner Scott Williams, izgleda ružno do zla boga, iako su mi u nekim radovima sasvim prijali (Lee + Williams). Ali, ako pričamo o kategoriji najboljeg, onda moramo da uzmemo najviše standarde.

A i, da bih bio potpuno pošten porema Porteru, ima tu nekoliko slojeva koje je teško razgraničiti bez udubljivanja i dužeg posmatranja. Kolor sigurno ne pomaže mnogo. Tu je i tuš, a imam i utisak da je kompozicija uglavnom pod uticajem Morisona. Nisam čitao o tome, ali sve je tako hiperaktivno i iščašeno, da ne mogu da mislim drugačije. Ili uzmeš JLA #18 (ili neku od kasnijih epizoda), koji je pisao Waid a crtao Porter, pa vidiš razliku u pristupu organizaciji tabli. Dizajn stvari takođe ima veze sa Morisonom, koji je sigurno osmislio mnoge sprave i tehnologiju, rekao bih, pošto se slična ikonografija provlači kroz sve njegove stripove. Primetio sam čak da ima mašina koje veoma liče na "sipe" iz Matriksa (tu u prvoj priči, odakle su i tvoji primeri), ali sam posle pronašao da se slične pojavljuju u Nexusu, 15 godina ranije, tako da, žalim, ništa od poena za originalnost!

E, sad, kada ne bi samo toliko koristio dugačke vertikalne kadrove (Morrison? Porter? svejedno.) - to retko ko ume dobro da upotrebi, jer nije intuitivno (naše vidno polje je drugačije) - bio bi ovo mnogo pregledniji strip.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #303 on: 05-01-2020, 22:35:22 »
Da, mrzim dugačke vertikalne kadrove i slažem se, da ih je manje, ovo bi bio mnogo čitljiviji strip. Srećom imam ga (i trenutno čitam) u papiru pa mi ta inače iritantna organizacija stranice ne ide toliko na nerve.
 
I prilično sam siguran da je za mnoge kompozicije stranice odgovoran sam Morrison, on jeste poznat po tome što je, bar u nekim stripovima, vrlo detaljan u opisu i postavkama brejkdauna, pa je to gotovo sigurno slučaj i ovde.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #304 on: 12-01-2020, 01:35:55 »
U poslednje vreme mi se sve češće javlja misao da je Ernie Colon danas najzapostavljeniji američki crtač i strip-autor 80-ih (uz izuzetak možda Ricka Leonardija). U ono vreme sam ga bio propustio,  uz izuzetak Amethyst, ali tada mi imena autora (ili zanatlija!) nisu mnogo značila. Naleteo sam na njegov "grafički roman", The Medusa Chain, objavljen za DC 1984:



"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Linʞᴉn

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 868
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #305 on: 12-01-2020, 07:18:37 »
Moj omiljeni strip iz detinjstva.


Objavljen u hrvatskoj svojevremeno 80-tih, ubrzo nakon originalnog objavljivanja:


https://www.stripovi.com/enciklopedija/strip/n-a-ssmx-1-lanac-meduza/12493/0/
"Pain is inevitable. Suffering is optional." ― Haruki Murakami

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #306 on: 12-01-2020, 09:13:37 »
O, lepo!  :lol:  Ali, crno-belo, zar ne? Šteta, jer Colonov rad je imao lep kolor, kad je štampa to dozvoljavala - što je bio slučaj u okviru "grafičkih romana" koji su bili na kvalitetnijem papiru od novinskog (osim ovog i Ax za Marvel).
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Linʞᴉn

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 868
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #307 on: 12-01-2020, 09:32:25 »
Crno-belo, naravno.

Prvi strip u koloru u tim hrvatskim izdanjima Marvela/DC-ja bio je, čini mi se, Milerov "Povratak mračnog viteza". Ili neki drugi Betmen koga sam zaboravio, u toj istoj ediciji. Ali, to je bilo znatno kasnije, negde već devedesetih.
"Pain is inevitable. Suffering is optional." ― Haruki Murakami

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #308 on: 14-01-2020, 22:24:54 »
Iz približno istog perioda:



Vizuelizator je Keith Giffen, tušeri/koloristi Greg Theakston i Bill Wray, scenarista Robert L. Fleming, a ispisivač Gaspar Saladino, legenda - da jednom pomenemo i njega. Po priči Roberta Bloha, Hell on Earth. Ovo je bilo pre Nadzirača. Grafički roman iz 1985. (Ali... nemoguće!!!  :? S Nadziračima je nastao grafički roman!!!  ;) )

(Skoro) čitavo delo je crtano u mreži od 4x4 kadrova, s tim da je na ovoj tabli donji red otpao iz očiglednih razloga. Očigledan je i uticaj Sienkiewicza, koji je pre ovog u svom novom stilu radio samo Nove mutante - Elektra: Assassin je došla godinu dana posle ovog.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #309 on: 20-01-2020, 22:03:07 »
Nešto staro, nešto zaboravljeno (sa moje strane), i nešto novo (to jest, za ovu temu). I malo konkretnije priče na neku od ovih tema.

Garcia-Lopez je stvarno trebalo da drži kurs crtanja većini crtača koji su radili za DC kroz istoriju. Doduše, možemo reći da je na neki, indirektan način on to i radio, preko svog čuvenog vodiča za crtanje likova. Bila je jednom neka rasprava na CBR-ovom forumu povodom toga koji crtač je dao definitivne verzije kojih DC-jevih likova, i neki su se složili da je Garcia-Lopez lak odgovor u većini slučajeva. "Kada zatvorim oči, zamišljam njegove likove", da parafraziram jednog učesnika. U svakom slučaju, njegova verzija Wonder Woman je za mene definitivna, a verovatno i Supermana. Ali sve je to manje bitno, kada čovek može da crta likove ovako:



Ovo je iz Cinder and Ashe, mini-serijala koji je DC objavio krajem 80-ih, o paru privatnih detektiva, koji bi Meho voleo da pročita (ako već nije) budući da je scenarista bio Gerry Conway. Garcia-Lopez je tako voleo ovaj serijal - za razliku od većine stvari koju je crtao - ali DC nije bio zainteresovan za nastavak. Treba naglasiti i da je kompozicija u ovom stripu vrlo konvencionalna, dok na primer raniji mini-serijal o Deadmenu sadrži montaže i neobičnije konstrukcije tabli, u skladu sa psihološkom temom. Garcia-Lopez je bio vrlo prilagodljiv po tom pitanju. Na žalost, Cinder and Ashe sam čitao samo piratskim putem, i jedan mi je od prioriteta za nabavku, budući da je pre pola decenije izašla zbirka, koju danas nije lako nabaviti odavde (pojavljuje se povremeno na Amazonu, ali ne šalju je na ovu lokaciju).

Drugo, jedan od mnogih primera iz Oriona koje imam u rezervi, a nisam prikazao:



Tri odlična lika u ovoj sceni, ako ne računate kao četvrtog i Scrappera, najbučnijeg člana grupe dečaka-avanturista poznatih kao Newsboy Legion. Orion, Lightray, i Kanto. Lightrayovi izrazi lica dok očekuje i zatim odobrava Orionovu reakciju su genijalni. Neko je jednom rekao da bi Thomas Hardy trebalo da igra Oriona danas, i to je intrigantna misao. Na žalost, uprkos medijskoj pompi i priči o "Kirbi ovo, Kirbi ono", mislim da je ono što ćemo u praksi dobiti (ako se dotle uopšte stigne, jelte) ne Novi bogovi Jacka Kirbyja, već Novi bogovi Geoffa Johnsa, što je, u najboljem slučaju, shit on a cosmic scale. Iz razloga kontinuiteta i povezanosti sa ostatkom sveta i filmova, ako ništa drugo.

Treće, strip o kome nismo pričali, iako autora često pominjem. Znate, kada su jednom skoro pitali Howarda Chaykina koja tri stripa bi preporučio kao uvod u njegov oeuvre, rekao je: American Flagg (mada je početak danas pomalo zastareo, kako i on tvrdi), Blackhawk, i Twilight (koji je crtao tata-mata za sve američke crtače - videti gore početak poruke!) E, danas sledi primer iz Blackhawka. To je stari DC-jev IP, i Čejkin je radio mini-serijal krajem 80-ih na tu temu. Iz prvog broja:



Njegov stari saradnik Ken Bruzenak je tu, što se da prepoznati po gustini zvučnih efekata u donjem delu table. Da se nadovežem na ovo, sećate se one budalaste teze Bryana Hitcha koju sam jednom pomenuo? O tome kako zvučni efekti predstavljaju lenj način da se čitaoci impresioniraju. Možda mislite da nije lepo od mene što tako karakterišem njegovo "mišljenje", ali ta teza zaista nije ništa više od budalaste. I nadovezuje se na filozofiju Warrena Ellisa, koga ja inače mnogo volim, ali sa tim imam najveći problem da se složim.

Elem, jedan sjajan blog o stripu je bio Too Busy Thinking About My Comics, koje je časno i sa mnogo strasti i zdravog uvida vodio Colin Smith. Jedna serija njegovih članaka je bila posvećena najbitnijim superherojskim stripovima, i postoji deo u kome priča o Ultimates, ali se pre toga osvrće na The Authority i Warrena Ellisa kao najuticajnijeg scenaristu 90-ih u američkom stripu.

Quote
Sleek, incidentful and accessible, The Authority, and those Ellis titles like it, even promised to be welcoming to non-comics readers. If this was widescreen, then widescreen was direct, clear, eventful and recognisably intertwined with infinitely more popular mediums such as film and TV. Not every panel, or even every page, needed to hysterically snare the reader's attention anew. Not every thought, emotion or action had to be spelled out and pedantically placed into the context of continuity. Not every conflict had to played out according to long-established conventions. As with Moore and Miller before him, Ellis was clearly one for respecting the reader and trusting in their ability to read on without mollycoddling. In return, the ride was to be made, yes, "big and mad and beautiful".

Problem sa ovim pristupom - i pogotovo sa Hičovim najbukvalnijim prihvatanjem prikazivanja događaja - je što veliki deo efekta u filmovima dolazi od zvuka. Neko je rekao (Spilberg? - ne sećam se više) da je čak 70 ili više posto u zvuku i muzici nego direktno u slici. A neizbežno je da takav pristup postane neizlečivo zastareo sa razvojem CGI tehnologije i njenom pristupačnošću, budući da sve što možeš da nacrtaš možeš da vidiš i na platnu ili ekranu. Iako je Hič u vreme Authority-ja svakako bio dinamičniji i uzbudljiviji crtač nego kasnije (Ultimates, recimo), nikad ga ne bih zvao lepim - samo bukvalnim. A jedini lud ovde je ispao zapravo Elis! Žalim, strai prijatelju!  :cry:

Hoću da kažem, japanski strip nije odbacio ni zvučne efekte, ni linije pokreta, ni misaone balone (iako je ih donekle transformisao u izgledu), i još uvek je daleko uticajniji i popularniji i aktuelniji u svojoj matičnoj zemlji nego što je američki ikad bio u svojoj nakon "zlatnog doba".

Zaključak: sound effects rule, kada ih radi neko ko to ume.

Shiiiin....  ;)
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #310 on: 20-01-2020, 22:10:58 »
Pa, naravno, Hitch je radio na usavršavanju tog kinematskog, "widescreen" izraza i tu zaista nije bilo mesta za "stripovske" poštapalice. E, sad, kod Hitcha je to uglavnom funkcionisalo, ali dalekobilo da je to "pravi" način da se crtaju superherojski ili bilo koji drugi stripovi. Evo, recimo, Richard Pace, treća epizoda Ahoy Comicsovog Second Coming:
 

 
 
Perfekcija stripovske naracije.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #311 on: 20-01-2020, 22:58:10 »
Sve to je, na žalost, imalo efekat da kroz strip prođe gomila scenarista (ali i drugih) kojima je to samo usputna stanica za rad negde drugde, prvenstveno na televiziji, ili u Holivudu. Što, na kraju krajeva, ne mora biti loše za strip kao medij, jer ono što nas ne ubije, učiniće nas jačim!  :|  Ali, eno, Chris Sims i Matt Wilson pričaju o Straczynskom u jednoj od novijih epizoda svoje emisije kao o jednom od najgorih scenarista u stripu ikada. I mnogi koje sam čitao misle slično. Ne neki nasumični i besni fanovi na društvenim mrežama ili forumima, već ljudi koji znaju o stripu dosta i imaju solidno izgrađen ukus. Kritičari, čak. Stariji, mlađi - nebitno je. Lično ne bih baš išao toliko daleko - a možda i zato što nisam čitao dovoljno njegovih radova, pogotovo onih manje značajnih? - ali ovi koje jesam su me potpuno ostavili ravnodušnim, ako ne i razočaranim.

S druge strane, to čini veći deo produkcije Velike dvojke u poslednjih 20 godina potpuno efermernom i tranzicionom, uprkos prividnoj usavršenosti forme, i pravo bogatstvo američkog stripa danas treba tražiti u nezavisnoj, autorskoj produkciji. A i fanovi tih kompanija su sve manje okrenuti stripu, što pokazuje i sadržaj foruma, i čak sajtova sa vestima vezanim "za strip", koje zapravo često nemaju veze s njim, već su više o filmu i TV-u i igrama.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #312 on: 21-01-2020, 21:52:52 »
Ona tabla iz Blackhawk-a postavljena gore nema mnogo narativnog smisla bez sledeće dve table, ali ja ću postaviti samo onu koja je neposredno prati:



I onda, na trećoj tabli, sledi sukob ove dve životinje, koji rezultuje... velikom simbolikom.  ;)
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #313 on: 21-01-2020, 22:22:47 »
Moćno.
 
Uzvratimo jednom tablom iz - Torpeda. Ali, ovo nije primer kako je Jordi Bernet sjajno crtao. Iako danas Torpeda, naravno, vezujemo za karakteristični Bernetov crtež i pripovcedanje, ne treba zabporaviti da je ovaj serijal sa Abulijem zapravo kreirao jedan Amerikanac. I to ne bilo koji, već Alex Toth. Toth je inače poreklom Slovak iz Mađarske, dakle, praktično naš čovek i baš je on početkom osamdesetih sa Abulijem  uradio prve dve epizode Torpeda. Donja tabla je iz prve epizode, 1981. godina i egzemplar "kinematskog" (noar) senzibiliteta u evropskom stripu koji je za razliku od Amerikanaca koji su već tada imali dekompresiju u svojim "kinematskim" pristupima (Korben, recimo), naprotiv, ide na izuzetnu ekonomičnost i sažetost. Čak i tako, Toth može da priušti jedan kadar koji je potpuno crn na ovoj stranici, sugerišući dugačak, filmski rez:
 

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #314 on: 21-01-2020, 22:56:28 »
Alex Toth je jedan od nekoliko crtača kojima bih morao da posvetim više pažnje. Dobro je da si ga stavio ovde u ovom trenutku (i redosledu), jer on je izvršio veliki, veliki uticaj na Chaykina, koji je došao u smislu kompozicije i osećaja za izgled kadrova i tabli. (Neko bi mogao da pomisli da je Steranko takođe jedan od uticaja, ali Čejkin tvrdi da nije.)

Kad si pomenuo "za razliku od Amerikanaca koji su već tada imali dekompresiju u svojim "kinematskim" pristupima", neke stvari su mi pale na pamet, ali ne mogu sad da stignem išta da postavim, pa ću ostaviti za sutra. Na nešto od toga sam već ukazivao, ali ti primeri su se izgubili, pa nije ni bitno. A nije naodmet ni ponoviti istorijski značajne stvari.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #315 on: 22-01-2020, 07:30:13 »
Toth je veliki deo svog stripovskog rada obavio izvan superherojskih stripova pa spada u one američke crtače koji su postali veliki uprkos radu unutar žanrova koji su opadali u popularnosti. Naravno, jeste započeo na superherojima ali je više upamćen po vesternima, recimo (Johnny Thunder, na primer, DC-jev vestern heroj sa dvostrukim identitetom koji nema veze sa drugim DC-jevim likom istog imena nastalim osam godina ranije. Radio je i Roya Rogersa i Zorroa.) ali i misterijama i hororima. Takođe, puno je radio za Hanna-Barbera crtane filmove što s jedne strane deluje kao traćenje njegovog dragocenog talenta a sa druge Hanna-Barbera bi istorijski bili još gori da nisu imali njega...
 
Toth je genije dizajna PLUS majstor pripovedanja. Ima (i na vikipediji je citiran) njegov intervju sa početka ovog veka gde kaže da stripovi rađeni slikarskom tehnikom ne bi bili ni loša ideja kada bi njhovi crtači imali pojma o pripovedanju.
 
Evo samo par primera njegovog rada koji ilustruju ne samo kvalitet nego i raspon koji je imao. Iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih.
 
Prvo Zorro iz 1959. godine (rađen za Diznija, kod nas izlazio u Mikiju, naravno ne piše ko je radio kolor). Ovo je priča od 25 strana u kojoj se desi ogromna količina radnje (dijaloga, akcije itd.) i fantastično demonstrira Tothovu ekonomičnost. Uredni kadrovi iste veličine, čista naracija, prelepi likovi, odeća itd.:
 

 

 
 
 
A onda njegovi radovi za Creepy i Eerie:
 
Creepy, 1966. godina sa Arčijem Gudvinom:
 

 
Isti magazin, isto Gudvin, nekoliko meseci ranije u 1965. godini:
 

 

 
Pa onda i dalje Creepy ali 1975. godina sa Gerryjem Boudreauom:
 

 

 
Ista godina, Eerie magazin, scenarista Bill DuBay:
 

 

 
I na kraju, 1976. godina, Creepy, Toth sam piše i crta:
 

 

 
Sve table su iz izvrsne kolekcije iz 2015. godine, Creepy Presents Alex Toth, koju je izbacio Dark Horse.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #316 on: 22-01-2020, 10:35:18 »
O, da, sjajno. Znam za Zoroa, i znam za neke kolaboracije sa Goodwinom, među kojima ima i ratnih priča. Na primer, kratka priča Burma Sky iz 1973. Čini mi se da Toth nije uvek imao najbolje saradnike (grešim li?), ali sa Goodwinom ne može čovek omanuti.

Kad smo već kod Goodwina, pomenuću ga ovde još na dva mesta. Što se tiče filmskog iliti kinematskog pristupa u stripu, evo tri primera kojih uvek mogu da se setim bez problema, a pre su 80-ih.

Prvo, u jednoj od najuticajnijoj grafičkoj kratkoj priči svih vremena, koja se zove Master Race, legendarni crtač Bernie Krigstein primenjuje sekvencu koja simulira pokret. Objavljeno za EC, posle Koda - tačnije, 1955. - u časopisu Impact. Nisam prikazao poslednji red jer se priča tu završava, pa izbegavam eventualne spojlere. Ono što je posebno zanimljivo je da nema teksta u prikazanom odlomku table.



Ova scena je silno uticala na mnoge, a između ostalih i na Franka Millera. Još jedna stvar koja je uticala na Franka Millera, i to po više osnova - gde spada i fascinacija ninđama i istočnjačkim borilačkim veštinama - je Manhunter, strip koji je izlazio kao dodatak Batmanu u Detective Comics, i kojeg je pisao ko drugi nego Archie Goodwin! A crtao ko drugi nego Walter Simonson! Manhunter je velika stvar, sigurno jedan od najboljih američkih stripova 70-ih, i uz Kirbijeva dela jasan dokaz zašto je DC u tom periodu ranih 70-ih ostvario zapaženije rezultate od Marvela. Eto, rekao sam! Iako sam ja u mladosti bio Marvelovac - to valjda znate? Svejedno, ovaj primer je iz zbirke koja je izašla 1984, gde su sakupljene sve epizode, kojih ionako nema mnogo. To je čini jednom od prvih takvih izdavačkih poduhvata ponovnog objavljivanja starih epizoda u vidu kolekcije. Elem, kolor je bio novi za to izdanje, zbog kvalitetnijeg papira i njegove odlike da drugačije upija tuš, i za njega je bio zaslužan Klaus Janson. Ovde nije u pitanju pokret (unutar kadra), već više kretanje kamere ili oka posmatrača. Pažnja, blagi 50-ogodišnji spojleri!  :lol: (Nije mi bilo moguće da u ovom primeru sečem kadrove ili brišem tekst...)



A treći primer... ah, jedan od meni omiljenih, čak i dan-danas. Zapravo, isti kreativni tim koji je radio Manhuntera je krajem 70-ih napravio stripovanu "adaptaciju" filma Alien, i to prilično slobodnu (a opet vrlo vernu, po mnogo čemu). O tom stripu sam otvorio zasebnu temu, koja je još prilično prazna, ali popunićemo je lepim stvarima, niš' se ne brinite! Prebitan je to strip, iako ga nove generacije iznova "otkrivaju". Možda zato što dugo vremena nije bio pristupačan? To jest, od prvobitnog objavljivanja do negde 2012, mislim. Ljudi kao da misle da činjenica da je u pitanju adaptacija mu nekako smanjuje vrednost. Da li neko uskraćuje počasti i hvale na račun stripova o Parkeru Darwyna Cookea? Da li neko viče "ali to su adaptacije!" dok mu lice ne pozeleni, ili se uprkos tome smatra jednim od najvećih stripovskih poduhvata ove (ili prošle, u zavisnosti od računice) decenije? NE ČUJEM VAS!!!

Ali Alien je dovoljno inspirisao Gabriela Hardmana, čija se čitava karijera može pratiti do ovog stripa. No, to je neka šira priča, i zanemarimo ovo kukanje sa moje strane, i bacimo se na materiju.



Ovo sam mogao da stavim bez problema ili straha od spojlera, pošto se radi o početku stripa, a i gledali ste film, zar ne? Niste?!  :shock: Šta onda uopšte radite u ovom veku?

Nekoliko stvari od interesa imamo ovde. Prvo, štampanje do krajnjih granica stranice nije bila praksa u američkom stripu tog doba, ali Alien je objavljen za Heavy Metal, u luksuznijem formatu. Otud "krvarenje" nekih slika van okvira kadrova ili margina.

Drugo, vidimo kako dobri stari Arči Gudvin ume da opisuje samo najneophodnije i uopšte se ne nameće.

Treće, scena buđenja. E, ovde je glavna caka, fora nad svim forama! Očigledna dekompresija, zar ne? Ali Alien je strip žestoko i sumanuto ograničen prostorom, na samo 64 stranice (bez obzira na nešto veći format). Dekompresija je stvar koja se vezuje za dugačke serijale i potrebu da se prostor ispuni sa što manje sadržaja da bismo rastegli priču na godine obezbeđenog posla za sve umešane. Ili bar tako ide kritika ove pojave. No, ovde je sadržaj već unapred okvirno dat, i ništa se ne dobija dekompresijom, a gubi se dragoceni prostor. Zašto onda? Zato što je ovo u službi kompresije, sabijanja sadržaja. Ova scena nam kaže da je proces buđenja jako spor, i možemo ga, normalno, očekivati da će se ponoviti sedam puta. Jesam li rekao "sedam"? Heh, sada sam shvatio da je originalni broj putnika na Nostromu bio magičan (ako ne računamo mačku)...  :) Ste čitali uvodnu epizodu Sedam vojnika u kojoj se formira tim od samo šest vojnika, i (zato?) svi ginu? Ovo ima veću kosmičku simboliku nego što smo svi slutili! Khm, dakle, ovo što sam rekao o buđenju i sceni otvaranja oka nije moja ideja (John Kane napisao, ja samo ponavljam), ali rećićemo ovde da Alien kasnije ponovo negira zdrav razum - i to vrlo uspešno - kad uvodi duplu spleš tablu, što će reći, daje dve stranice (od 64!) na jedan jedini kadar. Ali kakav je to samo kadar!

Elem, do sledećeg viđenja! Osluškujte krike u vakuumu kosmosa! Živeo Toth!
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #317 on: 22-01-2020, 11:56:56 »
Vaistinu živeo.

I obožavam kad ste ovako inspirisani, druže Ridiculuse, pravo vas je zadovoljstvo čitati.  :| :| :| :|

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #318 on: 26-01-2020, 13:38:12 »
Samo da se kratko nadovežem na svoju prethodnu poruku: pretpostavljam da je glavni razlog zašto se adaptacija filma ne smatra najrespektabilnijim poduhvatom (za razliku od adaptacije prozne fikcije) ta što su mediji - tj. strip i film - dovoljno slični da se intuitivno smatra daleko lakšim za "prenos"  elemenata. Doduše, nećemo nikad sa sigurnošću znati, zato što su dobre adaptacije iz filma u strip ređe od prstiju na jednoj ruci. Ne, ne TOJ ruci, i ne ni na Korumovoj, već na normalnoj šaci homo sapiensa.

Drugo, ovo mi je dalo ideju za novu temu, koju možemo obraditi ovde, ili na posebnom topiku... ili nigde, kako nas već sreća i sudbina odvedu.  :lol:

Razlika između filma i stripa iliti "Elementi koje nije moguće filmovati". Dovoljno se priča o sličnostima ta dva medija, i mnogi smatraju film krunskim ostvarenjem u životu i razvoju neke priče. I, naravno, u bukvalnom smislu sve se može prebaciti sa papira na film, budući da se film pravi na osnovama knjige snimanja, koja je slična nekom rudimentarnom stripu. To važi čak i za balone sa tekstom, ali takvi elementi nikad nisu bili dugog veka u filmskoj tradiciji i deluju vrlo rogobatno na platnu ili ekranu. Takve stvari ćemo zanemariti. Ali se iz toga može izvući zaključak da je jedna prednost stripa u odnosu na film upravo u tekstu. Sve što se radi sa tekstom ili oko teksta u vizuelnom smislu uglavnom nije moguće ponoviti na filmu u istom obliku ili sa istim efektom.

Na piratskom sajtu Read Comics Online se skoro pojavio Time2 od Čejkina i Čejkina i to je svakako delo koje nije lako filmovati uopšte, a kamoli u nekom izvornom obliku, osim ako ste možda Jodorowsky ili Lynch iz najboljih dana, a ovih dana to nisu čak ni Jodorowsky i Lynch. Elem, sastoji se od dve sveske, The Epiphany i The Satisfaction of Black Mariah. Čejkin u poslednje vreme priča i o trećem delu, koji je prema prvim najavama već trebalo da se pojavi, ali, eto, još nije. U te dve sveske ima MNOGO teksta. Teksta kao naracije, teksta kao dijaloga, teksta kao reklama i simbola unutar fiktivnog sveta, teksta kao zvučnih efekata. Ako se Bendis nije učio na Čejkinu kada je pisao Powers (njegovo najbolje delo, zaista), onda svakako izgleda kao da je tako. Ali ja nikako ne mogu da preporučim ovo delo (koje se čita Time Squared) olako, osim ako niste uporni i vaistinu radoznali duhom, i skloni eksperimentima. Inače će vam od mozga ostati kaša - toliko je ovo psihodeličan i frakturisan rad, i sigurno najličnije Čejkinovo delo, fantazija uobličena kao Njujork 50-ih u kome ništa nije kao što izgleda.

A sada nešto sasvim drugačije - pošto i ja tek gustiram Time Squared, koji do sada nikad nije bio sakupljen ili bar ponovo izdat (prema mom znanju) - i otićićemo ovaj put još dalje u prošlost, do jednog drugog stripa koji takođe nikad nije bio sakupljen. Ali bio je objavljivan kod nas! Bloodstone, iz crno-belog časopisa Rampaging Hulk, 1977, prva epizoda:



John Buscema i Rudy Nebres, što je kombinacija iz snova, u smislu pripovedanja i smislu detaljnosti i teksturisanosti crteža. Ali nisu radili strip do kraja, već samo početne epizode.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.447
    • Strahoslovni domen999
Re: Omiljeni kadrovi/table
« Reply #319 on: 27-01-2020, 02:51:43 »
Ovaj poslednji primer pokazuje da je John Buscema znao stvari u vezi crtanja stripova koje Jim Lee nije. Da li je to bilo slučajno ili ne, da li je to bila samo intuicija ili ne, ne znam, jer sam slabo čitao intervjue sa "Velikim Johnom" ili analize njegovog rada, i ne bih mogao da odgovorim sa sigurnošću na to pitanje. U svakom slučaju, John Buscema je bio jedan od velikih pripovedača američkog stripa.

A sa Imageovim osnivačima sam uvek imao problem, na više nivoa. Erik Larsen je bio izuzetak, i to sam već pomenuo. Evo primera zbog koga sam rekao ono iz gornjeg pasusa:



Ovu tablu sam već bio postavio na temu o Novim bogovima, ali se izgubila padom Tinypic-a. Jim Lee i njegov tušer-saradnik Scott Williams su nacrtali kratku priču za Oriona koja se zove The Garden. Ovde ću primetiti da ovo izgleda daleko lepše od većeg dela kasnijeg njihovog rada za DC, a jedan od glavnih razloga je svakako prisustvo DC-jeve boginje kolorisanja, Tatjane Wood. Lee i Williams pokazuju talenat za kostime i teksture, posebno u slučaju bukvalne boginje koja boravi u tom vrtu, i to je lepo. Međutim, obratimo pažnju na 5. kadar, u kome (spojler, možda?) Darkseid okreće glavu na zvuk glasa. Reči "Peace, lord." su usmerene na levo i to skreće pogled čitaoca na tu stranu, što je vrlo pogrešno, naravno, jer nas vraća na prethodni kadar i scenu u kojoj se pojavljuje samo Darkseid. Reči bi trebalo da dolaze sa desne strane i da vuku pogled na "napred" i na pojavu dotične boginje. Naravno, krivicu za ovo ne snosi John Workman, niti Simonson - koji je verovatno dao Workmanu naznake gde šta da upiše, ali UVEK piše scenario na Marvelov način, ostavljajući crtačima detalje na volju - pošto je sam pokret glave takav da nikakvo drugo rešenje nije bilo moguće. Što, ukratko i prosto rečeno, znači da Lee-ja zabole tuki za takve stvari, što ga čini zapravo vrlo staromodnim crtačem u kontekstu opšte dominacije japanskog stripa, koji - verujte mi! - izuzetno pazi na lakoću kretanja oka preko table i intuitivnost i intenzitet pokreta. Možda mu je olakšavajuća okolnost to što on (Lee) nije bio zadužen za raspoređivanje teksta i balona, ali, svejedno, opet imamo problem neusklađenosti učesnika produkcije i zanemarivanje šire slike. A Lee u tom trenutku nije bio nov, neoblikovan talenat, jer je ovo crtano u najgorem slučaju krajem 90-ih.

Naravno, da se taj peti kadar našao u gornjem desnom uglu, bilo bi sasvim legitimno da glas dolazi sa leve (ali donje) strane, jer je to smer u kome se nastavlja čitanje.

No, ovo je odlična priča, nemojte da vas ovo obeshrabri! Samo majušni detalj, u okviru priče, ali veliki u smislu procene tehnike pripovedača. I mi smo ovde malo strožijih kriterijuma, zar ne? I dosta toga mi govori generalno. Nije to samo jedan kadar ili nekoliko u karijeri. Te zvezde stripa 90-ih su imale solidnu količinu takvih malih, nespretnih detalja, i već sam pisao o Silvestriju povodom sličnog problema. Možda njihovi radovi nisu bili baš prepuni takvih odluka, ali to je verovatno samo zbog obožavanja krupnih kadrova, što je imalo za posledicu da su ovakve table (sa 6 kadrova) kod njih bile retkost. I time su imali manje šanse da se zapletu u nespretnu dinamiku u okvirima jedne table.

Posledica ovog je da imam problem da prihvatim osnivače Image-a čak i kao odlične crtače. Zato što pre svega nisu bili dobri pripovedači. Uglavnom samo konfuzni. Doduše, posedovali su povremeno neke ilustratorske i specifične kvalitete, samo što meni to nije bilo dovoljno.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"