Author Topic: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE  (Read 5755 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Linʞᴉn

  • 3
  • Posts: 553
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #200 on: 21-02-2019, 14:28:45 »
treca prica koja bi dobila moj glas, poslije zaveta i ocevog dara je vid.

dok zavet savrseno obradjuje kanonsku postavku, na sto sam slab, ocev dar bavi se mekim sf-om, pri cemu se saturnica jos jednom dokazala kao autor koji se profilirao odabirom postavke koja obuhvaca najdublje emocije, pri cemu medju protagoniste vrlo vjesto ubacuje najranjiviji sloj drustva, t.j. djecu.

vid igra na slicnu emociju, tek za nijansu slabije, uglavnom po odabiru karaktera. dok saturnica odabire lik djeteta kao nositelja, triger emocije, pri cemu se lako identificiramo, d u svojim pricama kroz izbor protagoniste interseksualca bira manje intenzivnu postavku.
u ovom konkretnom slucaju imamo ineterseksualnog protagonistu, dvospolca, koji pri pojavnom odabire muski karakter, te po odmaku price prikazuje misaoni proces koji razvija interseksualna osoba spram prirodno po spolu jasno definirane osobe.

znaci imamo transvestita koji u ovom slucaju odabire musku pojavnost, sto kroz profesiju policajca dodatno naglasava, te istovremeno dobijamo uvid u svu patnju koju prolazi zbog prirodnog manjka. zavist "jer vid opet dobio ribu", zavist jer vid bolji, zavist i patnja koje se projiciraju iz dvospolnog.

prica bi po rangu emotivnosti bila u ravni sa saturnicinom, tek se danasnje drustvo jos uvijek teze identificira sa problematikom transvestita, bilo da dvospolac pri travestiji odabire ulogu prenaglasenog muskarca, primjerice kroz odabir profesije, bilo prenaglasene zene, primjerice kroz feminizam, no problematikom oko lika djeteta. i tu je d, narativno slicnih sposobnosti, izabrala tezi put no saturnica. nase nesavrseno drustvo prosto se teze identificira sa problematikom transvesetita.

zosko, ova tvoja kritika mi je podjednako bizarna kao, recimo, beba Ane Brnabić, tj. spoj prikaza najranjivijeg i prikaza LGBT.

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #201 on: 21-02-2019, 15:33:22 »
tvoja postavka ima samo jedno slabo mesto: nisi autoritet da bi tvoje reči doživljavali kao konačne sudove pred kojima treba da se klanjamo.
Na tvoje komentare oko bilo čega najviše utiče trenutno raspoloženje prema nekoj osobi. Ili trajno, svejedno. Meni lično si uputila ciklično mnogo lepih i mnogo ružnih stvari i nemoj sada da pokušavaš to da objasniš uzvišenom objektivnošću.

Ja bih volela da je ovo tačno, jer onda ne bih morala da se krljam po forumu, što umara i vas i mene.

Da nisam smatrana autoritetom, svakoga bi bolela repna kost za moje analize, a ja bih blaženo projurila radionicom i završila isključivo na komentarisanju priča. Ili ti misliš da je meni prijatno kada vidim da sam nekoga povredila? Saturnica je, svakako, povređena, zato joj i nisam odgovorila na uvrede. Krivo mi je što je povređena, ali ja sam preispitala svoje motive i ne, zaista sam analizirala priču bez ijedne primisli na njegog autora.

Mislim da ti, u stvari, upisuješ sebe u mene, Bobane. Ima dana kada sam subjektivna, osvetnički nastrojena i otrovna. Ovo nije bio taj dan.

I ne znam gde vidite sve te emocije, uključujući i moju priču? Bavila sam se posledicama razvoja tehnologije na psihu čoveka, ali sam emotivne posledice tek dotakla i to na nivou parodije.



Pizzobatto

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #202 on: 22-02-2019, 00:08:26 »


Neoliberalno kursadžijstvo

Kad su došli po neoliberale nisam se bunio, jer nisam znao da smo svi pomalo neoliberali.

Macove neoliberalne vickalice! Jesmo li onda svi pomalo i nacisti?

šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #203 on: 22-02-2019, 00:14:37 »
Koliko puta treba da ti se kaže da je ovo tema za postove u vezi sa radionicom?

Pizzobatto

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #204 on: 22-02-2019, 00:29:45 »
Moj post je u vezi s radionicom koliko i tvoj.

Liječi narcisoidnost, šizoidnost i manije veličine negdje drugdje.
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #205 on: 22-02-2019, 00:32:52 »
Zaobiđi radionicu, trtljaj tamo niže. Ovde samo in an unlikely event ako pomisliš da imaš nešto pametno da kažeš i to u vezi sa pričama.

Pizzobatto

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #206 on: 22-02-2019, 00:38:01 »
Koliko se sjećam, objasnio sam ti par stvari, npr da emociju ne bi u priči prepoznala da ti šamarčinu opali, a moglo bi se dodati da ne razumiješ ni druge regionalne identitete, jer seljanka može u frankfurt al selo u vugla ostaje... Ili da napomenem da si se maestralno izblamirala za rečcu pa.

Sve u svemu, albanski izdavač čeka.
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #207 on: 22-02-2019, 00:43:36 »
Ne znam, evo, Boban će ti reći koliko je pametno to što si napisao, ako se uopšte drži svojih reči i obećanja. Naime, tebi je, Batice, ogranicen broj irelevantnih postova ovde.

Pizzobatto

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #208 on: 22-02-2019, 00:49:03 »
Ne znam, evo slušam lažnu feministkinju koja čeka mušku potvrdu, ili moli za nju kojekude privatno, kao i uvijek.

Boban nek radi šta hoće, al tolku blamažu za rečcu pa ne može da popravi. Niti može da opovrgne sve ostalo.

Gušiš ljude svojom bolešću, curo.
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Boban

  • 3
  • Posts: 21.445
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #209 on: 22-02-2019, 01:48:01 »
Bato, poslat si na jednodnevni odmor.
Nebitno ko je u pravu, ko je prvi počeo, ko eskalirao.
Sledeći put ideš na dva dana i tako redom. Sećaš se ovoga?
Neću da te vidim na Radionici bez zaista dobrog razloga.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #210 on: 23-02-2019, 14:45:04 »
7. SUŠA NAŠA NASUŠNA

Ovo je jedna zaokružena priča. Ima uvod u svet, sve sa prilično slikovitim opisom tog sveta, zaplet (odbijanje junaka da učini kako se od njega traži iz neke nejasne ideje koja se, lagano kroz priču, razotkriva) i rasplet, te jasan i nedvosmislen kraj. Mnogim pričama, pogotovo kod početnika (ne kažem da je autorka početnica) nedostaje ovaj kvalitet (zaokruženost celine), te mi se čini da početnici prvo sebi treba da postave ovaj uslov kada uče da pišu - napisati celovitu priču koja sadrži sve elemente kratke priče, sa jasnom tačkom na kraju. To je okej u ovoj priči, dobra osnova za dalje.

Najviše me je dojmio početak. Iako prepun prideva, ostavlja efektan utisak i jednim potezom pera slika em korporativni i zagađeni svet, em tip religije, koja se, oko korporacije i eksploatatorskog sistema, očito, razvila. Dobro korišćenje reči "hram", ona daje ton celoj priči i usmerava čitaoca na dalja događanja (takozvani hint):

Quote
Crvenkastosivo obzorje presecali su dimnjaci pogona. Iza njih, hram
Korporacije od metala i stakla odolevao je nasrtajima razgoropađenog Sunca.

Sad, uobičajeno je da rečenica počne subjektom, a ne objektom, zar ne? :) Dimnjaci pogona presecali su crvenkasto-sivo obzorje (kombinacije boja pišu se sa crticom).

Mudro je osmišljena ta slika hrama od dimnjaka korporacije. Efektno i uverljivo. Tu, negde, lepo se čita i očito zagađenje i sumorna atmosfera, kroz nezdravu boja neba i jakog sunca. Baš efektan uvod, uvlači u priču, postavlja očekivanja i mami na čitanje. Tako treba.

Mudar je i način na koji je autorka odabrala da oslika nedostatak vode. Primetiti da nam to nije rekla, nije prepričala, već nam je ispripovedala kroz opis hrane.

No, tu se negde, otprilike, pripovedanje završava i počinje prepričavanje i to kroz, začudno, dijalog, između junaka i njegovog poslodavca. Naime, dijalog nije mnogo spontan i vidi se napor da autorka objasni što više od priče i zapleta kroz dijalog. To, inače, rade i junaci u, pogotovo, američkim sitkomima: pričaju sa publikom i objašnjavaju publici (pa još i ponavljaju i potcrtavaju poente i gegove naknadnim pojašnjenjem za one sa jeftinijim ulaznicama), a ne sa sagovornikom u seriji. To je mehanizam koji nesvesno primamo iz takvih serija i filmova, a ne valja. Daću primer:

Quote
„Ma šta mi napriča! Tvoje zanimanje?“ odbrusio je Gazda. „Kao
da nisi svestan u kakvoj se situaciji nalazi čovečanstvo
.“
„Svestan sam.“
„Vala, ne bih rekao“ Gazda je sklopio šake ispred lica. „Dobro
razmisli, čoveče. Nudim ti priliku da preživiš. U ovo vreme kada se i
braća kolju za bilo kakav posao, ti odbijaš da promeniš struku. Ima
dve godine kako su reke presušile, a mora se pretvorila u jezerca
.“

Boldovane rečenice su enciklopedijski primer pojašnjenja događanja publici. Ljudi u realnom životu teško da razgovaraju ovako, a ako i razgovaraju, ne koriste se rečenicama koje zvuče kao vesti kopirane iz tv dnevnika. Ovde bi trebalo odabrati neki drugi metod predstavljanja masakrirane prirode čitaocu. Nikako ovako direktno kroz dijalog junaka jer zvuči izveštačeno i forsirano.

Nije ni čudno što taj dijalog, onda, kulminira ovako:

Quote
„Da, da“, uzvratio je odmahnuvši rukom. „U ovim atmosferskim
uslovima putovanja u svemir nisu moguća. Radi se na rekonstrukciji biosfere, voda je u visokom deficitu, moj kadar je višak i...“
„Tako je“, nervozno ga prekinu pretpostavljeni.

Dakle, autorka se toliko upinjala da se objasni čitaocima, pa je zato poslodavcu pričala ono što ovaj već zna, do te mere da ju je i on nervozno prekinuo?  :mrgreen: Upecala si se u sopstvenu zamku i to priznala kroz reakciju poslodavca. Lol.

Muči se taj dijalog sa, tu i tamo, okej momentima, poput onog sukoba različitih viđenja sveta. Naime, sučeljavanje različitih viđenja istog stanja stvari u protagonista je dobar metod da čitalac razvije stav o tome šta se dešava u priči, a da mu to nije direktno rečeno/prepričano.

Pronađoh i jednu nelogičnost koja narušava uverljivost osmišljenog postapokaliptičnog sveta:

Quote
Ispred zgrade Korporacije uobičajena vreva optakala je grad.
Najglasnije se čuo govor uličnog proroka, koji je sa klupe štedro delio
misli okupljenim sledbenicima. Klicali su mu povremeno prekidajući govor parolama zabranjenim širom Zemljine kugle.

Ptanje za autorku: da li misliš da bi ovaj prorok dugo držao svoj govor, a ljudi uzvikivali parole tako slobodno i neskriveno, i to ispred zgrade korporacije, da je to zabranjeno na celoj planeti? Razumem pokušaj da oslika stanje stvari i činjenica da je religija u klasičnom smislu, izgleda, zabranjena, da je zabranjena vera, da su ljudi potlačeni i mučeni zabranama, ali kada je već tako, onda sigurno nemaš ljudi koji, nekažnjeno i nesputano, slobodno propovedaju i po ulici viču zabranjene parole i misli.

U kratkoj priči svaka reč mora da ima funkciju i da bude deo pažljivo osmišljene celine. Meni je, na primer, zasmetao sledeći deo, koji visi kao slepo crevce pasusa:

 
Quote
Uzvratio je osmeh, ali prorok više
nije gledao u njega.

Zašto je bitno to što prorok više nije gledao u njega? Da li se to kasnije vraća u priči kao bitan deo slagalice? Ja nisam uočila tako nešto i smatram da je ova rečenica jednostavno šum koji ometa dinamiku i tok priče. Moj mozak očekuje da svaki događaj ima neke veze sa pričom i odmah se pita zašto se nešto desilo. Ovde nisam dobila odgovor do kraja priče, što znači da je u pitanju smetnja za logiku fabule.

Sad, priča ima sve više problema kako se približava kraju. Mislim, koji bi poslodavac menjao biznis strategiju i proizvodnju zbog iznenadne kiše? Koji bi odmah zvao na izgradnju brodova nakon što je palo malo kišice (zapamtiti: samo protagonista ZNA o kakvoj se kiši radi, poslodavac to ne zna i nema motivaciju da zove protagonistu da se vrati na posao). Ovde priča pada na svojoj unutrašnjoj logici - više ništa nema logike. I okej, ako vera ne mora da ima logiku, MORA da je ima ponašanje poslodavca, a svet MORA da nastavi da funkcioniše po pravilima uspostavljenim na početku priče, bar dok isti taj svet ne dobije dovoljno uverljivih razloga da menja pravila. A ovaj svet, sa nekoliko kapi kiše, to nije dobio.

Već jednom rekoh negde - uvek je tricky obrađivati svepoznate (religijske) motive. Za to treba biti odličan pisac, sa sjajnom imaginacijom i veštinama, inače priča ispada naivna i površna.

Elem, prilično pismena priča, dobar osećaj za celinu i fabulu, loš odabir teme, pohvalan pokušaj da se odgovori na temu, SF momenat rovit, odličan naslov, nepotrebno i nevešto objašnjavanje čitaocu kakav je svet u kom se priča događa i hrabra odluka da se učestvuje u radionici i u relativno jakoj konkurenciji. Bravo! :)

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.663
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #211 on: 23-02-2019, 15:00:26 »
Podržaću priču SUŠA NAŠA NASUŠNA. Prethodni komentar je mizogin.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #212 on: 23-02-2019, 15:29:43 »
8. MOSKITOS


Priča je pitka i nežna, ispis je mek i tih, nenametljiv. Priča kao da teče istim (melodijskim) tokom sve vreme, nije da smeta, jer je melodija prilagođena ispisu, a možda bi trebalo da ima izlete u više tonove (tj. neku dramu, kao što je ima prethodna priča)?

Jasno je da zaplet leži u pronalaženju komaraca kao jedinih čuvara sećanja na ljude i veoma mi se dopada to rešenje i ceo cinizam takvog rešenja, ali ne vidim šta je tačno priča uradila sa tim? Šta je junak uradio sa tim saznanjem? Uhvatio par komaraca i odveo na ispitivanja? Ako je to ispitivanje i dovelo do nekih rezultata i iznenađujućeg raspleta, ja to ne vidim. Okej, junaku smeta zujanje, čuje ga na psihosomatskoj osnovi, ali šta sa tim? Šta je poruka? Da su komarci dosadni? :) Da će zemlja nestati? Ako će nestati zbog komaraca, ja to nisam shvatila, samo naslutila. :) Hoću reći, zaplet priče i, pogotovo, njen rasplet, su mi nejasni.

Uglavnom, priča bi trebalo da ima neki smisao postojanja. Setimo se da će čitalac uvek da se pita: šta se ovo mene tiče? Zašto bih ja pročitao ovu priču? Šta mi ova priča znači?

Sve u svemu, mislim da se 11 trenutno fokusira na vežbanje ispisa i to joj lepo ide, a da je, zbog toga, malo zanemarila elemente kratke priče (uvod, zaplet, rasplet, pančlajn). Ostavila bih je njenim vežbanjima i ne bih kritikovala ili hvalila mnogo dok ne pronađe balans i put i ne stabilizuje stil.

Svakako je pohvalno to što se uopšte usudila da eksperimentiše, proba, piše SF (uvek sam slaba na autore/ke koji zapravo uvedu SF momenat u priču i zato ova priča ima moje simpatije).



Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #213 on: 23-02-2019, 15:31:07 »
Eh, da, ja u Suši našoj nasušnoj htedoh da pohvalim i osećaj za dramu. Lol. Najs.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.445
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #214 on: 23-02-2019, 15:54:29 »
Podržaću priču SUŠA NAŠA NASUŠNA. Prethodni komentar je mizogin.

Već je dovoljno jadno to što autor ove priče nije imao hrabrosti da nastupi pod svojim pravim imenom, plus to što mu praktično niko nije dao bod... zaista bih voleo da vidim argumentovanu pohvalu.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #215 on: 23-02-2019, 16:04:55 »
Pa ja sam je argumentovano pohvalila. :mrgreen: I argumentovano iskritikovala, doduše.  8-) Ako autor nije hteo da napiše ime, ispoštujmo to, B.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.191
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #216 on: 23-02-2019, 16:14:22 »
Mislim da nije u redu da se o pričama raspravlja na nivou ''podržavam'' i ''voleo bih da vidim argumentovanu pohvalu'', a da se posle nekoj D. zamera nesportsko ponašanje.


Ja sam glasala za SUŠU, jedina. Dala sam glas, a da nisam poznala autora - ispade zato što je to novi učesnik.


Skrivanje pod tuđim imenom je kukavičluk.


Priča je korektna, bolja od većine u ovom krugu. Nije dirljiva kao OČEV DAR niti poteže neke tajanstvene niti na nesvesnom nivou poput CRVENOG, ali ju je sročio čovek koji ume da napiše priču, to uopšte nije sporno.

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #217 on: 23-02-2019, 16:22:27 »
Bogami, ne bih ja baš to nazvala umećem da se napiše priča. Autor(ka?) savakako ima šlifa za kapiranje elemenata kratke priče, to je, u priči, ispoštovano, ali zato sve ostalo škripi.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.191
Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #218 on: 23-02-2019, 16:28:22 »
Pa to ''kapiranje elemenata kratke priče'' jedino može da bude predmet razmatranja na Radionici, ostalo autor mora sam...

Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #219 on: 23-02-2019, 20:04:13 »
Procenjujem da je 10. priča neka nameravana, ali nezabavna sprdnja sa temom, pa prelazim na 11.

11. JEDAN I JEDINSTVENI

Lol, ovo je jedna zabavna priča. :) Ima i feminističkih elemenata. Lajk. Ima i SF. Zaokružena je, nepretenciozna, završava se neočekivanim zezom. Mislim, ovo je lako štivo, namenjeno zabavi, ne bih ja ozbiljno ni prolazila kroz priču komentarisanjem, jer ni priča ne shvata sebe ozbiljno, što prija očima, na kraju krajeva i na kraju kruga. :) Hvala Nevidljivom.

Toliko od mene za ovaj krug, vidimo se u sledećem.  xyxy


Re: Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE
« Reply #220 on: 23-02-2019, 20:33:12 »
Sad guglam, ako je Đerđ Marečko proveren autor i nije neko od starih i blokiranih članova foruma, komentarisaću i njegovu priču?

Svakako nemam baš mnogo toga dobrog da kažem o njoj. Ne razumem svrhu njenog postojanja, ne razumem njenu logiku (i sa stanovišta postupka protagoniste i njegove motivacije i sa stanovišta sveta iz priče - da li taj svet uopšte postoji? Kako postoji ako je raznesen? Šta od njega uopšte postoji?). Da ne pominjemo laganje čitaoca kao način se da se na silu dođe do pančlajna. Nekako mi infantilno deluje ova priča, iako se čini pismena (koliko se sećam).