Author Topic: Časopis ZNAK SAGITE 25  (Read 4054 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #50 on: 13-02-2019, 11:42:41 »
Sin se prihvatio teškog zadatka. Nije mu pristupio suvuše ozbiljno, svakako ne na akademski način  xrofl Zabavan je i piše o ljubiteljima horora kao jedan od njih. Meni je, iskreno, bilo žao što mu članak nije bar dvaput duži. Ima šta da se kaže u ovoj oblasti.


Sebe ne smatram ljubiteljkom horora, mada mnogo volim katastrofe (nađe se tu i strave i užasa). Nema priče o zarazama i pomorima koju ću preskočiti, pa makar bila bljuzga nad bljuzgama.
Sa druge strane, pravo sam dete J.J. Zmaja i mislim da je ''sramota razbritom đaku bojat se u mraku; bojati se veštica, vampira - čega nema, to nikog ne dira.''
Izuzetak su priče koje uspešno izgrade atmosferu tajnovitosti ili stvore utisak đavoljeg prisustva, ali takvih stvarno nema previše. Dugo nisam gledala film niti pročitala knjigu koja zadovoljava ovaj kriterijum. Drugim rečima, više cenim misteriju nego čist strah. Krvavo-ljigave gadosti zaobilazim iz estetskig razloga.



 

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.028
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #51 on: 13-02-2019, 13:54:30 »
Meni je muka od akademskog stila ponekad
Ali je zasigurno bolji i kvalitetniji od pricam ti pricu stila
Mada...treba znati kad kako pisati i gdje...
Ubiq je npr smor za nas obicne pijune...ubise citatima i akademicima.

Ali nesto ne vidim da ih cijeni knjizevna zajednica
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #52 on: 13-02-2019, 14:57:27 »
Ne znam za književnu zajednicu, ali meni je teorijski deo u UBIQ-u odličan. Bar ono što sam imala prilike da pročitam.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.028
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #53 on: 13-02-2019, 15:32:31 »
zapravo da izvrnem tvrdnju i okrenem pitanje jesu li 10 najpriznatijih pisaca na prostoru ex ju koji nisu među živima pisali SF ili fantastiku

i piše li današnjih 10 živućih najpriznatijih pisaca fantastiku i zašto ne?

poseban osvrt na teoriju a poseban na prozu

moj odgovor je NE
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #54 on: 13-02-2019, 15:50:20 »
Pa ti se prihvati i izanaliziraj tih deset pisaca. Ponudi svoje odgovore. Napiši zabavno, a ne akademski. Da svi sa uživanjem čitamo.


Ja bih volela da neki od deset živih, pošto na mrtve svakako ne možemo da računamo, podeli sa nama zašto više ne piše fantastiku. Ili zašto je i dalje piše, ako nije odustao.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #55 on: 13-02-2019, 16:05:41 »
Pitanja su ti prilično besmislena. Uopšte mi nije jasno šta želiš da kažeš.
UBIQ je časopis koji ima teorijski deo okrenut akademskom izučavanju fantastike.
Znak sagite je časopis koji je po tom pitanju znatno fleksibilniji i ima tekstove različitog stepena "ozbiljnosti", od fanovskih tekstova do prilično akademskih tekstova.
Naprosto, koncepcija im je drugačija.
Ako ti je muka od akademskog stila, nemoj čitati UBIQ.

Mica

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.028
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #56 on: 13-02-2019, 16:30:35 »
dobro opisano
ključna riječ fleksibilnost

pročitao sam jedan broj od recimo da ih imam od 2 do 13. znači katastrofa
kad vidim 2 stranice fus nota pitam se za koga je ova elitistički fašizam napravljen... za jelibora i macana te onu ekipu s nosf foruma ... sve neke elite

dok je znak sagite narodski rečeno za sve ljude

što sam htio reći... džaba se dodvoravate akademskim stilom kad akademsku zajednicu boli đon za fantastiku... nije ti ovo amerika jel jasnije?

Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #57 on: 13-02-2019, 16:34:15 »
Nije. Odakle ti ideja da akademsku elitu boli dupe za SF.
Imaš 6-7 doktora nauka koji su kod nas doktorirali na SF-u.
Magistara da ne govorim...
Pričaš napamet.
Mica

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #58 on: 13-02-2019, 16:35:37 »
Upravo čitam priču koju jedan doktor smatra za najbolji domaći SF.  :lol:

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #59 on: 13-02-2019, 16:42:21 »
'Ajde...  xrofl
Mica

ЖивОзбиљан

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #60 on: 13-02-2019, 16:46:13 »
eh, pa šta sve akademsku zajednicu boli - neoliberali bre
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.028
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #61 on: 13-02-2019, 16:51:24 »
Ako mica kaze onda ok
Vjerojatno govorim iz perspektive nekdasnjih zapadnih srpskih zemalja
Ili vi govorite iz perspektive Beograda
Kakva je situacija na drugim fakultetima?
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #62 on: 13-02-2019, 18:06:55 »
Pročitala sam priču i hoću da, pre nego što pređem na njena naučna tumačenja, podelim sa vama svoj nestručni čitalački utisak.
Najpre, RAVNODUŠNOST CRVENOG SUNCA je veoma dobra priča. Mislim da bi autora (uz batine) trebalo otpraviti vremeplovom do trenutka kada je odlučio da se mane pisanja.
Uvod mi nije delovao obećavajuće. Isuviše je kićen, deluje malčice neprirodno, ali ja nisam od onih što knjigu bace ako ih prvi pasus ne ostavi bez daha. Bacim je samo ako mi, nakon gubljenja daha, nastavak ne bude na nivou koji je postavio uvod.
Sve od prvog odlaska u prošlost sam čitala sa odobravanjem i iskrenim uživanjem.
Bože, kako ste vi, cela ''stara garda'', bili obuzeti velikoistorijskom problematikom!I kakva samouverenost u svemu tome! Generacijska, ne specifično Mićina. Mnogo ste polagali na konkretnog čoveka, možda na same sebe. Smatrali ste da je svet u ljudskim, vašim rukama! Jao! Mora da vam je zalogaj koji trenutno svi grizemo grči nego ostalima.
Lično bih završila priču pre petog dela, onog kratkog, najkraćeg. Mislim da je nepotrenbno ublažio udarac i malo pokvario potres koji priča u celini izaziva. Ali to je, naravno, samo moje mišljenje.


Da dodam: pre čitanja nisam ovako sebi predstavljala tipični SF niti sam priču kao što je ova mogla da zamislim ispod naslova koji govori o ''ravnodušnosti sunca''.
No, da vidim šta će reći cenjeni ABN.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #63 on: 14-02-2019, 09:29:03 »
Puno hvala. Znači...
Mica

Boban

  • 3
  • Posts: 21.584
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #64 on: 14-02-2019, 13:44:45 »
da li ja ovde prisustvujem dovođenju u sumnju  moje procene o perspektivnosti mladih autora i čak reviziji srpske SFistorije krajem XX veka?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #65 on: 14-02-2019, 14:26:47 »
Ma ne. Ja nisam pisac... Samo povremeno napišem nešto što je ponekom čitljivo...
Od ove priče ima sigurno bar dvadesetak domaćih priča iz tog perioda koje su sa književnog stanovišta bolje.
Kakav bih ja bio kritičar kad ovoga ne bih bio svestan.  :)
Ovde se poklopilo nekoliko srećnih okolnosti da je priča različitim ljudima zanimljiva iz različitih razloga.
Možda je i to neki kvalitet...
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #66 on: 14-02-2019, 14:34:35 »
Situacija po pitanju prihvatanja SF-a i drugih oblika žanrovske proze kao legitimnih predmeta izučavanja na teoriji književnosti je danas prilično povoljna u Srbiji. Na nekoliko fakulteta ljudi su doktorirali i magistrirali iz ove oblasti. Neki od vodećih književnih teoretičara se bave žanrom, kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu i u Kragujevcu. Postoje akademski kursevi iz ovih oblasti.
Možda u ovom trenutku i više nego što zaslužujemo, sudeći po tekućoj žanrovskoj produkciji u oblasti fantastike.
Mica

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #67 on: 14-02-2019, 14:46:11 »

da li ja ovde prisustvujem dovođenju u sumnju  moje procene o perspektivnosti mladih autora i čak reviziji srpske SFistorije krajem XX veka?

A ja se pitam da li bi, kad bi imao vremeplov i mogućnost da skokneš u SFistoriju, ti sam išta revidirao?


Meni je stvarno fascinantno to kako ste se svi odreda bavili prekrajanjem prošlosti i rešavanjem opštesrpskih problema. Mogla bi se složiti čitava zbirka priča na tu temu. Varvarin ima ''Noć koja je mogla promeniti sve'', ti onu priču o bunaru. Sigurno ih ima još. I Scallop je slično radio, možda malo diskretnije.
U svakom slučaju, sa ove tačke deluje neobično odsustvo interesovanja za pojedinca, za lični plan. Bitan je samo kolektiv.
Bilo bi interesantno čuti da li su se u Hrvatskoj, na primer, pisale slične priče. U to vreme. I u bilo koje vreme.

ЖивОзбиљан

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #68 on: 14-02-2019, 14:49:05 »
scallop je proizveo Slobu! 8-)
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #69 on: 14-02-2019, 14:57:18 »
Ma ne. Ja nisam pisac...


To ne menja činjenicu da je RAVNODUŠNOST CRVENOG SUNCA dobra priča. Možda ima boljih iz istog perioda (sumnjam da ih je baš dvadeset), ali je i ta dovoljno dobra da bi se štampala i čitala sada.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.584
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #70 on: 14-02-2019, 15:02:16 »
kimura, sjajna ideja. Budi priređivačica te antologija priča o preispitivanju srpske istorije... Dovoljno je deset komada da sakupiš. Ja ću biti izdavač.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Linʞᴉn

  • 3
  • Posts: 683
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #71 on: 14-02-2019, 15:06:53 »
Meni je stvarno fascinantno to kako ste se svi odreda bavili prekrajanjem prošlosti i rešavanjem opštesrpskih problema. Mogla bi se složiti čitava zbirka priča na tu temu.

Ako zafali priča možda da se tema proširi na priče u podžanru alternativne istorije.
“Billy is spastic in time, has no control over where he is going next, and the trips aren't necessarily fun... he never knows what part of his life he is going to have to act in next.”

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #72 on: 14-02-2019, 15:23:23 »
kimura, sjajna ideja. Budi priređivačica te antologija priča o preispitivanju srpske istorije... Dovoljno je deset komada da sakupiš. Ja ću biti izdavač.


Ispalila sam misao kako mi je munula kroz glavu (kako se na ZS obično čini), treba je još obraditi. Ne znam koliko bi se našlo materijala, a slutim da bi bilo dovoljno. Ne znam koliko bi bilo interesovanja za takvu knjigu. Moram još da razmislim.


Alternativna istrorija se računa, naravno. Varvarin je pisao alternativnu istoriju.

....

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.197
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #73 on: 14-02-2019, 16:54:45 »
...
Bilo bi interesantno čuti da li su se u Hrvatskoj, na primer, pisale slične priče. U to vreme. I u bilo koje vreme.

zeznuto razmisljanje.
tesko je po tom pitanju potezati paralelu, srpska i hrvatska fantastika/scena nisu usporedive. u biti, recimo to ovako: srpska fantastika zivi, hrvatska je desetljecima zarobljena u krugu mentalnih komunista (jugosovinista).

prvo se mora sagledati temelj i pozadinu:

u srpske scene imas uglavnom zdrav pristup, ne postoji bitna struja koja bi u ideoloskom ili dnevnopolitickom smislu osporila kulturolosko naslijedje ili svrhu fantastike protkala unitarnom idejom.

u hrvatske scene, i tu se jos jednom moramo prisjetiti o cemu pricamo: fantastici (!), uz sve svrhe koje fantastika ima (!), u hrvatske scene imas socrealisticki kljuc i granicu koju zdravorazumski nije moguce probiti.
imas scenu koja osporava kako svoju bit, tako i kulturolosku pripadnost.

i sad vidi: dok u srpske scene, primjerice, mica istrazuje povijest sf-a, u skladu zacetka srpske fantastike razmislja o opravdanosti naziva kluba, spontano se radja ideja o zbirci, itd, razmisljanje hrvatske scene mentanih jugosovinista svodi se na negaciju sufflaya i socrealisticku slavu furtingera.

tako da, ako se vratimo na izvornu misao na koju repliciram: pishe li se u hr ili pisalo li se (...):
ne pise se i nije se pisalo od 1945.
jer, hrvatska scena ne postoji van jugosovinisticke koja nema trunku veze sa svrhom fantastike i kojom uglavnom dominiraju licnosti u razini kapaciteta autora mirka i slavka ili obicni idioti.

ЖивОзбиљан

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #74 on: 14-02-2019, 17:17:06 »
šta sad ispade Pavlićić jugošovinist? :)
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

....

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.197
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #75 on: 14-02-2019, 18:03:39 »
šta sad ispade Pavlićić jugošovinist? :)

:) kakve veze ima jedan pavlicic sa pojmom fantastike u izvornom smislu? jest da je kiberpank fantastiku rasprsio na atome, dok istovremeno literatura usvojila elemente omrazenog (trivijalnog) zanra s kojim bi se nerado identificirala, pa proizvodi distopije, jelte, no to nije razlog da mi svakog autora poturis autorom fantastike "tek sto bi ti islo niz brk".

karakterizirao sam hrvatsku scenu u sklopu postavljenog razmisljanja. primjer? pojma nemam, uzmi sta god oko sfere ili onog perkovica sto se potucao sagitom. ne znam sjecas li se, ja ga pamtim po dvije stvari:

prvo, kad ga se zezalo u stilu zaboga, koji je to izazov za goste iz srbije na sferakonu (?) gledati istaknut hrvatski drzavni grb, kako neukusno, koja provokacija, na sto ovaj propadao u zemlju od srama i krenuo sa isprikama, sve dok ga u strahu da se pri samokritici ne baci u savu i presudi si nisu spustili na zemlju i razotkrili se u ociglednoj zezanciji.

drugo, po predlaganju neke kretenske igrice.

a aktualno se mozes osvrnuti i na zs25, prepjev clanaka o zombi-filmu koji uskoro izlazi, ako ne razumijes sta jugosovinisticka scena koja se u hrvatskoj po zlu mora zvati hrvatskom, te koliko je to retrogradni mentalni sklop pod naprednim plastom koji iziskuje fantastika.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #76 on: 14-02-2019, 22:25:27 »

Imaš sjajnu alternativnu istoriju kod Zorana Stefanovića - "Šeol-Dolfi-Behemot", mada neke njegove druge priče mogu više da posluže za "preispitivanje srpske istorije" zbirku - "Slovenski Orfej", sasvim sigurno.
Lazović, naravno, sa "Noć koja bi mogla promeniti sve" i "Veliko vreme".
Neke priče iz podžanra "bliska budućnost", kao što je Bakićeva "Begunci, krv", sasvim sigurno.
Od Jakšića bi, za mnoge možda iznenađujuće, meni "Morana" najviše legla u ovakvom izboru.
Radmilove gotovo sve, a možda "Oči Svetovida: falus" kao uvod u zbirku.
Fipina "Slovenska", a može i neka druga, koja više legne priređivaču.
Skrobonjin "Sveti rat" u kome vampiri staju na stranu Srba, kad već drugo ništa ne pomaže...
Boban ima još neke koje bi odgovarale...
itd. itd.
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #77 on: 14-02-2019, 22:31:44 »
Srpska i hrvatska naučna fantastika su imale različite razvojne pravce.
Pogotovu je u devedesetim došlo do značajnog razmimoilaženja, ali to je bila samo posledica razlika u prošlost.
Ja zaista ne bih ulazio u debatu koji je od ovih pristupa bolji, jer pravih istraživanja nije ni bilo.
Bojim se da smo svi još uvek previše ostrašćeni, lično involvirani i sl. da uspemo da hladne glave ovo razmrsimo.
Jedna mlada Poljakinja trenutno radi disertaciju o srpskoj i hrvatskoj žanrovskoj sceni fantastike i zaista sa zanimanjem očekujem rezultate njenog rada...
Mica

....

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.197
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #78 on: 14-02-2019, 23:19:20 »
Srpska i hrvatska naučna fantastika su imale različite razvojne pravce.
Pogotovu je u devedesetim došlo do značajnog razmimoilaženja, ali to je bila samo posledica razlika u prošlost.
Ja zaista ne bih ulazio u debatu koji je od ovih pristupa bolji, jer pravih istraživanja nije ni bilo.
Bojim se da smo svi još uvek previše ostrašćeni, lično involvirani i sl. da uspemo da hladne glave ovo razmrsimo.
Jedna mlada Poljakinja trenutno radi disertaciju o srpskoj i hrvatskoj žanrovskoj sceni fantastike i zaista sa zanimanjem očekujem rezultate njenog rada...


ni ja ne bih ulazio u raspravu; snimio sam zgodnu priliku ukazati da tkzv. scena oko hrvatske fantastike u prvoj liniji odstupa od bilo koje zajednice okupljene oko fantastike na nacionalnoj razini u smislu da po ideoloskoj ili ispolitiziranoj liniji negira samu sebe. "po zlim prilikama hrvatskog pridjeva" skupinu tvori jugoslavenski sovinizam.

srpska scena nema taj problem, jugoslavenstvo ne osporava identifikaciju po srpskom predznaku.
hrvatski se jugosovinista fantastikom bavi sekundarno, dok u prvoj liniji mora umanjiti ono sto bi ga karakteriziralo hrvatsko-nacionalnim, suverenim, istaci "pravednu borbu nasih naroda i narodnosti", te da smo mogli citati i fantastiku sa zapada kolike slobode uzivali. apsurdna situacija od devedesetih, kad se hrvatski jugosovinisti kao pojam totalitarizma tako reci ucahurili u sceni koja po prirodi otvorena i progresivna.
srpska fantastika nema taj problem, pise, istrazuje, otkriva, bez guranja nacionalnog predznaka u nacionalisticki, dok je hrvatska jugosovinisticki totalitarna.

zamisli eseje i rasprave u prilici gdje bi se srpski sf "mogao diciti" djelom poput na pacifiku god. 2255, dok ce jugosovinisticki-hrvatski (ako on hrani i ovu poljsku znanstvenicu, u sto ne sumnjam) pokusati negirati sufflaya (jer hrvatski suverenista) i ugraditi mirka i slavka, svoju selektivnu i ogranicenu svijest.

Linʞᴉn

  • 3
  • Posts: 683
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #79 on: 22-02-2019, 10:08:11 »
Sjajna priča saturnice, tera na još. Rado bi čitao šta je bilo dalje. :evil: :|
“Billy is spastic in time, has no control over where he is going next, and the trips aren't necessarily fun... he never knows what part of his life he is going to have to act in next.”

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 2.983
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #80 on: 22-02-2019, 11:33:55 »
Sjajna priča saturnice, tera na još. Rado bi čitao šta je bilo dalje. :evil: :|
hvalaaa.. 8-)

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #81 on: 22-02-2019, 13:42:51 »
Acin detaljni prikaz ZS 25:



Александар Б. Недељковић
Приказ часописа „Знак сагите“ бр. 25


Овај број “Знака сагите” изашао је почетком фебруара 2019. године. Прво ћемо погледати садржај, па тек онда садржину (то није исто).

Али, још пре тога, спољашњи изглед: није нешто особито добар, али је прихватљив. Ако је ово књига (технички гледано: јесте), онда сад говоримо о предњој корици. На импресуму је написано „насловна страна: Милосав Остојић“, па, претпостављамо да се тиме мисли на предњу корицу и да се хоће казати да је он то насликао.
Наиме, види се звездано поље, прилично црно, сиромашно и мрачно (на правим астрономским фотографијама ретко кад буде толико таме), из кога се уздиже мушкарац, го од појаса нагоре, тако да видимо да има неке шиљке или бодље на раменима, а на глави нешто као кресту, али рекло би се од хитина, и нешто као велики рог, и тако још неке израслине. Али његово суморно лице је изразито људско. То би дакле био неки мутант из будућности. Слика није аматерска, и није кич, али није ни особито добра научна фантастика, јер, зашто би мутант у свемиру имао такву главу, али, ипак, прихватљива је као СФ, али и отворена да се тумачи као фантазија а не СФ. За поједине професоре, који ће ово читати, таква корица је, у културолошком смислу, на некој скромној црти ипак-прихватљивог, ипак-(али не много)-респектабилног.

Садржај се налази на почетку, на стр. 5220-5221. Графички је креативно, интересантно, Бобан-овски решен, али, има три словне грешке.

Наиме, на првој страници садржаја, помињу се као трећи и четврти прилог – Разговор са „Нормандом“ Спинрадом,
и
романи “Норманда” Спинрада – наравно, не зове се он тако, он је Норман, без слова “д”.

А на другој страници садржаја, написано је, за други по реду прилог,
да је на стр. 4453
али то није тачно, него је на стр. 5453
дакле ово је у садржају дато погрешно за чак хиљаду страница!    :)    али небитно, шта је то за нас! идемо даље.

Е сад, да видимо садржину. Идемо редом.

Ангелина Мерингер, “Реч уреднице”, стр. 5222, написано је добро и коректно, углавном о Спинраду, који тиме постаје главна тема овог броја.
Има једну словну грешку, у претпоследњем пасусу, пише
новелу “Годину куге”
а треба:
новелу “Године куге” (треба множина).

Интересантно је да уредница само нагађа да је овај број “Знака сагите”, са тачно 300 страница, јесте или није најдебљи икад. (Ми мислимо да вероватно јесте.) То је због Бобановог начина пагинације, који се из броја у број само наставља тако да целина има сад преко пет и по хиљада страница (!), али ниједна свеска, после прве, не казује сама по себи колико има страница, него то морате да израчунавате, тако што од броја на последњој страници, одузмете број последње странице претходне свеске. То је мало „кломпиковано“, па још ако треба то поновити 24 пута... има ли добровољца који ће то да одради? Добровољац? па хајде, хајде, тише мало, не јављајте се толико вас одједном, углас...   
Узгред, око пет и по хиљада страница “Знака сагите”, подељено са 25, даје просек од око 220 страница. А овај број има 300.
Бацили смо летимично поглед на комплет “Знакова сагите”, само на секунд-два, и, чини нам се да, отприлике, овај најновији број јесте, ваљда, најдебљи. А да ли смо сигурни? Нисмо! А то можда зависи и од дебљине папира!

Норман Спинрад, СФ новела “Године куге” (хм, могло се то превести боље, као журнали, или, као белешке, из година куге – у оригиналу је “Journals of the Plague Years”, 1988), стр. 5224-5282. Има, дакле, 58 страница. Превео Предраг Раос, језик је отприлике као хрватски или хрватско-српски. (Бобану је то све – штокавски, што са становишта лингвистике није без основа; Бобан није лингвиста, али је велики практичар издавачке делатности; а шта кажу лингвисти? ех кад би они могли, на универзитетима, да говоре без страховито јаког утицаја политике, и националних емоција! али ето рецимо у Хрватској проф. др Сњежана Кордић тврди да је то све један језик.) Тема ове Спинрадове СФ новеле, старе сада око тридесет година, је масовно ширење једне болести – сиде, која, у новели, постаје национална катастрофа. То је дакле прича упозорења.

Ангелина Мерингер, “Разговор са Норманом Спинрадом”, стр. 5283, ово је интервју, разговарали су у Дому омладине, кад је тај велики светски писац био у Београду, на Беокону 2017. (А интервју излази ево тек сад у 2019.) Док је тај интервју био у току, у оном као кафићу у пространом приземљу ДОБ-а, АБН је… пролазио близу њиховог стола… видео их, чуо, али није учествовао, јер није хтео да им смета.
На стр. 5287, на снимку трибине где је Спинрад говорио за публику, у великој (подземној) биоскопској дворани Дома омладине, види се и АБН, али толико ситно, међу толико других слушалаца, да га ви вероватно не можете пронаћи.

“Романи Нормана Спинрада”, стр. 5288. Написано је са словном грешком, “Норманда”, дакле и ту је (а не само у садржају) улетело то непотребно слово “д”.
Пошто није назначен никакав други аутор, претпостављамо да је овај прилог написала исто Ангелина Мерингер. То је кратак приказ шест Спинрадових романа. Међу њима је, барем по мишљењу АБН, најбољи и најважнији Гвоздени сан (The Iron Dream, 1972).

Норман Спинрад, “Аутобиографија” (стварно јесте то), стр. 5292.

на стр. 5331, реклама за Бобанову књижару “Знак сагите“, која има и поштанску адресу (Дечанска 5а, 11000 Београд), у овој реклами је и написано где је то заправо (сам почетак подземног пролаза који од Дома омладине иде, ех, мало на југ… а југ вам је, одатле гледано, отприлике према храму Светог Саве, и према Авали, знате… дакле, тај подземни пролаз иде до испод улице Нушићеве), дато је и радно време (радним данима од 12 до 19, а суботом од 11 до 15 ч, али, рекли смо вам, не треба доћи баш у самом првом минуту, јер, понекад они дођу мало раније, али понекад мало и касне...), и дат је телефон, 011 – 33-44-769. По реклами стичемо утисак да је још увек могуће купити свих десет Монолита!

Луција Канада, “Лиминал”, стр. 5332, изгледа да је ово прича о неким пијаним наркоманима који говоре као Срби али као у Америци су, па, о њиховој поремећеној перцепцији времена, а то би био елемент фантазије. Не изгледа нам уопште као СФ.
Једна од протагонисткиња је „готичарка“ јер воли готик.

(Е сад ћемо нешто да вам испричамо, тотално без везе са фантастиком! У Београду, недалеко од Вуковог споменика, у булевару, постоји, у подруму Грађевинског факултета, један диско клуб, чувени КСТ, клуб студената технике. Па, урбана легенда нам приповеда, једном, баш кад је била ноћ готик музике, неки радници су копали нешто у близини, и, грешком, тражећи неки свој алат, неке лопате и мотике, упали у клуб, кроз зид. Наиме кроз рупу у зиду. Запрепашћени диск-џокеј их је питао „Шта ћете ви овде?“ а они су рекли, „Па, ми смо ту због мотика“. А он њима каже: „Ама, бре, сви су овде због готика!“ А они њему: „Не, ало! због мотика!“)

Адријан Сарајлија, “Ви што маштате”, прича, стр. 5339.

Тај наслов асоцира на роман Љубомира-Љубе Д. Дамњановића (рођен 1959, преминуо 1999) Ви што маштате о срећи, о догађајима у једном фантазијском врло друкчијем Београду. Ех, о том роману смо дали коментар пре једно пет и по година, 18. августа 2013. године.

А тај Љубин наслов се заснива на једној романтичној и сетној песми, “Сви ви, што маштате о срећи”, која је постојала у старом Београду, пре Другог светског рата. Постоји црно-бели филмски тонски снимак, певач је Миодраг Тимотић, наводно је снимак начињен 1941, било је то да се чује на:

https://youtu.be/SPuEFQjm_kY

али сад тамо стоји натпис “видео је недоступан”…

било је и другде, и после се песма појавила и у филму Маратонци трче почасни круг, био је тај одломак из филма доступан на:

https://youtu.be/ttLKnRB5aZg

али и за то сада стоји натпис да је видео недоступан, из разлога ауторских права.

Било би интересантно знати на чему се то ауторско право заснива. Ако је певач Миодраг Тимотић имао, 1941. године, рецимо око 20 година старости, дакле ако је рођен (нагађамо) око 1920. године, сад би био стар око 99 година, али то је мало вероватно; али (ако је преживео Други светски рат) могуће је да је од његове смрти прошло мање од 70 година. У том случају би могли његови наследници, ако постоје, да имају, још известан број година, копирајт на ту изведбу. Али, можда само на изведбу, а не на песму саму, као композицију, јер је композитор вероватно непознат, изгубљен у измаглицама давних времена. Углавном, не видимо да нам је ико понудио објашњење, нити могућност да платимо рецимо десет динара па да чујемо песму. За толико је наша култура сиромашнија: једна наша добра и славна песма постала је, напросто, недоступна. Ко је чуо, чуо је, а ко није, може само да набави и гледа филм Маратонци трче почасни круг па да чека ону сцену где протагонисти седе у биоскопу и слушају неке делове те песме а помало и причају између себе.

А сама Сарајлијина прича? Па, то је научна фантастика. Права СФ прича, и то, гле, свемирска, о једном надсветлосном међузвезданом путовању, у коме се незгода састоји у томе што понеки од бродова, у тим огромним скоковима, промаши одредиште – у простору… или и у времену, такође… можда само за неки километар, или много више. Или за неки хиљадити делић секунде… а можда одлута много више од тога, у будућност… или у прошлост. Па, нисте ваљда мислили да се теорија релативитета може победити јефтино? и, без последица?

У причу је уграђена и та песма “Сви ви, што маштате о срећи”, цитирани су њени делови неколико пута, главни лик је на неки начин и чује јер се она помало и врти у његовим мислима. Дакле ова Сарајлијина прича је велики омаж тој песми.

У тексту има две-три стилске грешке (нпр. у првом реду на стр. 5341, “повратак назад”, мада то само један лик тако говори; у сваком случају та реч “назад” је сувишна; а на стр. 5350, читамо “али је сујеверје строго брањено” а мисли се “забрањивано”; и две-три словне грешке, рецимо на истој тој стр. 5350, само два реда изнад, стоји “у на целом Енцеладесу” а требало би: на целом Енцеладусу).

Вулгарне речи… појављују се на неколико места у причи, сасвим непотребно. Типично је за неке српске (и, некада, југословенске) ауторе, да у причу додају неколико псовки, да би показали да су одрасли, а не деца. Као да се аутор упиње да нам каже “хеј, ја сам одрастао, ово је зрела књижевност, за одрасле, није за децу!” Иза тога стоји, можда, својеврсни СФ комплекс мање вредности, који смо видели много пута, током последњих 40 година – осећај неких писаца да је СФ претежно књижевност за малолетне, наивна и детињаста, па се треба псовањем убацити у књижевност за одрасле. То је, наравно, сасвим бесмислено, потпуно погрешно. Јер, не доказује ништа. Само затвара школска врата, пред таквом причом: сада ми професори књижевности не можемо да препоручимо такву причу за лектиру, у школама широм Србије; не можемо, та врата су пред Сарајлијином причом сада затворена; сам их је затворио, залупио. Заувек. Његова прича не може бити понуђена ђацима, у школској лектири. Никад.
То је, наравно, штета, то је једно упропашћавање нечега.

Да није тог непотребног промашаја са вулгарним речима, прича би била много боља.
Крај је велико изненађење, али је и прилично неуверљив. Свеукупно, то је ипак једна добра и јака СФ прича.

Лада Вукић, “Господарица времена”, стр. 5353, на хрватско-српском језику, фантазија, не СФ. Али у духу отприлике Зоне сумрака. Наиме, један чудесни, као магични, фотоапарат, и једна жена и њено дете које се удавило пре пет година, али... сад кад она укључује тај фотоапарат... Међутим то је опасна игра.

Мирољуб Тодоровић, кратке приче (десет кратких прича), стр. 5363. Не знамо да ли је то Мирољуб С. Тодоровић, истакнути и истрајни београдски заступник књижевног покрета званог сигнализам, али, претпостављамо да је он. Тих десет нису стварно приче, то су више као лирске цртице, фрагменти, од по десетак или двадесетак редова текста, и кратке маштарије, визије, сновиђења, па, три од њих имају СФ елементе – наратор машта да полеће ракетом са врха планине (“Триглав”), размишља да ли је научна и индустријска револуција можда могла почети две хиљаде година раније, па, да ли бисмо сада већ били међу звездама, јер, научник Карл Сеган је то поменуо као неостварену историјску могућност (“Јоњани”), и, он замишља градски трамвај који се на принципу антигравитације полако подиже из шина, и онда лети куд год је то путнику потребно – као летећи такси (“Трамвај”).

Александар Ђукановић, “Пан”, стр. 5368, хорор-фантази кратка прича о угледном грађанину који се трансформише у наказно митско биће. Након завршетка приче је једна додатна страница (стр. 5372), опширна биографска напомена о норвешком писцу који је добио Нобелову награду, а после постао симпатизер нациста (написао је између осталог и роман Пан), а звао се Кнут Хамсун; то би ваљда требало да схватимо као објашњење на кога се прича односи. У сваком случају, није СФ.

Александар Ђукановић, “Гринго”, стр. 5373, фантазијска интерпретација нестанка чувеног америчког писца Емброуз Бирса (Ambrose Bierce) у Мексику у времену револуције, вероватно 1914. године. Није СФ.

Узгред, додајмо, постоји прилично добар и познат амерички филм о нестанку Бирса, Стари Гринго (Old Gringo, 1989), заснован на роману Карлоса Фуентеса (Carlos Fuentes, Gringo Viejo, 1985).

Виолета Ивковић, “Хладна површина Александра Ђукановића”, стр. 5385, то је само на једној страници, књижевна критика, максимално позитивна и похвална, о једној књизи тог писца. Та књига је колекција са десет његових прича, па можемо претпоставити да су претходне две фантазијске Ђукановићеве приче узете одатле.

Милан Драшковић, “Сонети стрепње и таме” (десет сонета), стр. 5386 – аутор је некад био познат у СФ фандому као Мајк Драсков, објавио је на стотине СФ прича. Ово сад јесу сонети, да, он је прилично овладао том формом, што је за сваку похвалу, али су, жанровски, фантазијске и хорор песме, нису СФ. Ни једна од ових десет није СФ. То је и истакнуто графичком опремом: уоколо песама, костури и мртвачке лобање.

Славен Радовановић, “Шнајдерка за мртве”, стр. 5392, хорор, не СФ.

Миодраг Миловановић, “Равнодушност црвеног Сунца”, стр. 5398, то је та, по мишљењу АБН, најбоља од свих српских СФ прича насталих у деветнаестом и двадесетом веку, а можда боља и од свих насталих досад у 21. веку. Сада и шира СФ публика има прилику да је прочита… тек сад. А и неки професори универзитета ће је вероватно сад прочитати; али само малобројни; јер се ЗС 25 продаје (барем колико знамо) само на једном месту на свету!

Никола Бубања и Александар Б. Недељковић, “Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели ‘Времеплов’ и причи ‘Равнодушност црвеног Сунца’ Миодрага Миловановића”, стр. 5417.
Ово је научни рад. Претходно је објављен у следећем научном часопису:

Зборник Матице српске за књижевност и језик, свеска 1 за 2017. годину, Нови Сад, издавач Матица српска, стр. 131-144.

Рад је овде, у “Знаку сагите”, пренет у целости.
Добро је штампано, али, у имену професора Бубање изостављено је његово средње слово (а то је слово М), можда зато што је Бобан Кнежевић велики и страствени противник средњег слова јер мисли да средње слово човеку “мења име” и мења идентитет; није он једини који тако мисли, има и других, али, не знамо одакле им та идеја.
Бобан је строго забранио да ико, икад, објави његово, Бобаново, име, са средњим словом.
Али, треба знати да у Србији научни радници морају да у својим научним радовима имају, изнад наслова, у свом имену, и средње слово, то је обавеза. (Мада у неким научним часописима промакне понекад и име без средњег слова, али, то не би требало да се дешава.) Дакле тај професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу се зове Никола М. Бубања, то је његово име, тако, комплетно, са средњим словом, и то треба поштовати, а не избацивати средње слово да би се њему “очувао идентитет” или из ма ког другог разлога.

Кад је могло и у Зборнику Матице српске да изађе то име са средњим словом, дакле Никола М. Бубања, требало је и у “Знаку сагите” бр. 25 да изађе исто тако. Гарантујемо да то не би, ни најмање, угрозило идентитет професора Бубање.

Бобан је и из самог овог научног рада изостављао Мићино средње слово, “Б”, вероватно не знајући да је чак и у каталозима Народне библиотеке дошло до неке забуне око тога ко је који Миловановић. Потребно је то средње слово; важно је, ето и Народној библиотеци Србије је важно! Оно не руши ничији идентитет, него, напротив, потврђује и прецизира идентитет. Овај наш Мића је Миодраг Б. Миловановић; тако је и објављено, у Матицином научном зборнику; дакле, није требало то слово “Б” изоставити; барем не из научног рада...

И, још једна погрешка, али, мала: у насловима одељака додата је сваки пут тачка, као да су то реченице. Али, то су наслови, нису реченице, не треба тачка на крају.

Али то су ситне замерке, малене; не мењају чињеницу да дугујемо огромну захвалност Бобану за овај број ЗС, којим се даје итекако велики допринос афирмацији српске научне фантастике. Ово је Бобанов огроман допринос, капитални, а наше замерке се односе на, заиста (морамо признати), ситнице.

Штампано је, као и у Матицином зборнику, ћирилицом; то је једини део овог броја “Знака сагите” штампан ћирилицом.

Јелена Ђ. Марићевић Балаћ, “Лирско-онирички модел српске постмодерне прозе”, стр. 5430, ово је опширан приказ, на пет и по страница, једне научне књиге коју је 2016. године објавила пољска слависткиња Ева Ставчик, са насловом:
У имагинаријуму фантастике: лирско-онирички модел српске постмодерне прозе
што значи да је, видите, неко од научних радника у области науке о књижевности, у Пољској, обратио пажњу на српску фантазијску књижевност.
Није ово претежним делом о научној фантастици, није; па ипак, на самом крају стр. 5432, и у првом пасусу на следећој страници, помињу се, само узгред, и појмови, на енглеском:
science fiction, cyberpunk, steampunk
а у другом пасусу на стр. 5434 помињу се дела Борислава Пекића и каже се: “док у Беснилу и Атлантиди имамо примере science fiction-а, утопије, антиутопије/ дистопије – тј. спекулативну фикцију“.
Најзад у претпоследњем пасусу овог приказа, на стр. 5435, читамо које ауторе би можда требало разматрати у будућим студијама: “Ауторка наводи и конкретне примере, којима би се евентуално требало приступити у даљим токовима овог типа истраживања. Ради се о следећим писцима: Бобан Кнежевић, Горан Скробоња, Зоран Живковић, Миливој Анђелковић, Васа Павковић, Илија Бакић, Иван Нешић, Адријан Сарајлија, Радмило Анђелковић, Слободан Шкеровић, Миомир Петровић, Мирјана Новаковић, Споменка Стефановић-Пулулу, Биљана Малешевић, Неда Мандић-Спасојевић.”

Наташа Милић, “Спиридонова потера за неухватљивим”, стр. 5436. Ово је књижевна критика, и приказ. Али ако вам се чини да вам је наслов некако помало као познат, то је зато што је тај наслов већ био код Радмила Анђелковића – то је наслов једне Радмилове приче, и, такође, једне Радмилове збирке прича, коју, овде, Наташа Милић приказује, једну по једну причу. Уједно она даје и шири преглед Радмиловог стваралаштва, а такође даје (са пуно ведрине и хумора) и врло кратку историју Првог српског фандома (не називајући га баш тако, дакле не користећи баш израз “Први српски фандом”) тако да је све стало на једанаест страница Наташиног текста; помиње се и часопис “Сириус”, а и књижевна радионица коју је Радмило тако вредно и несебично водио толико година (сад он, колико знамо, прави паузу), итд. Остаје нам да размислимо зашто је ауторица дала баш тај наслов овом чланку.

Наташа Милић, “Тамни вилајет 2“, стр. 5447. Приказ те итекако значајне антологије, и једне-по-једне приче у њој. Приметили смо једну словну грешку, на стр. 5451 презиме једне списатељице написано је као “Гоше” а ми мислимо да треба: Горше. На истој страници је на три реда пред крај написано “кавлитет” а треба: квалитет.

На последњој страници овог Наташиног приказа, а то је стр. 5452, наилазимо на ове речи: “новела ‘Јека’ Зорана Јакшића, најбоља у збирци, победница на конкурсу Знака Сагите, можда најбоље дело краће форме у домаћој фантастици”.

Узгред, примећујемо словну грешку, велико слово “С” у речи “Сагите”, требало је да то буде мало слово, јер то није властита именица, него је заједничка именица, сагита је, напросто, стрела (на латинском: sagitta, -ae, f.).

Али, да погледамо суштину цитираног одломка: Наташа Милић у суштини номинује Јакшићеву “Јеку” за најбољу домаћу причу икада. Најбољу свих времена.
(А шта то значи, најбољу “домаћу”? Хм, домаћу? То никада није било баш тачно дефинисано, али се још у Титово време тако говорило, да се не би прецизирала националност, а данас вероватно значи: српску.)

Шта је “краћа форма”? Вероватно је Наташа Милић тиме обухватила све прозне форме краће од романа.

Али, најбољу – ког жанра! Она само каже “у домаћој фантастици”, а онда, на истој, последњој страници свог чланка, три пасуса ниже, наставља овако: “Поставка умногоме подсећа на фантазију (fantasy), можда и на алтернативну историју са стимпанк иконографијом (летелице дирижабли, тилсум вода), али су ипак најупечатљивији научнофантастични елементи ( … ) ‘Научност’ је донекле замагљена”. (стр. 5452)

Дакле ту на крају чланка, остаје она апсолутно-битна дилема, да ли је “Јека” СФ или није СФ. Али можемо констатовати да су досад, колико видимо, три приче номиноване за најбољу српску СФ причу свих времена: једна Мићина, и две Јакшине. “Равнодушност црвеног Сунца”, “Бездан” и “Јека”. С тим што је, по свој прилици, Јакша намерно баш желео да се, жанровски, одмакне од СФ, не знамо зашто; надамо се да није зато да би изашао у сусрет, до на пола пута, онима који мисле да су неки други жанрови књижевно вреднији од СФ? Али, ако се јесте пресудно одмакао од СФ, онда, свакако, треба да буде номинован за најбољу српску фантазијску, а не СФ, причу. У суштини, ово важи за свакога, за све писце фантастике: ко је хтео да се одмакне (од СФ жанра), одмакао се, дистанцирао се, па, добро, онда, нека тако и буде.

Александар Б. Недељковић, “Кроз 200 милиона година: пловимо за Византију, са Робертом Силвербергом”, стр. 5453.
Ово је научни рад, који је већ раније објављен у научном зборнику, и то:

Језик, књижевност, глобализација, зборник са истоимене конференције одржане 2008. године. Ниш, Филозофски факултет, објављено 2009, стр. 577-593

UDK 821.111(73).09-32 Silverberg R., ISBN 978-86-7379-171-5, COBISS.SR-ID 154424332

А где је превод (на српски) те предивне и величанствене, литерарно врхунски квалитетне, Силвербергове приче? Где је можете прочитати? Па, у антологији-алманаху:

Бобан Кнежевић, уредник, Монолит 3. Београд, самостално издање Кнежевића и других. Стр. 409-451.

Није незамисливо да то можете још увек купити код Бобана! Али да бисте то постигли, морате бити оно (као што се каже) ретко племе – које долази у Бобанову књижару!

Грешка у прелому АБН-овог текста: на стр. 5456, после обимног блок-цитата, издвојене су као наслов одељка речи:

Ово више није место. (439)

Али те речи нису наслов никаквог одломка, то је напросто реченица у италику, а не болду, то је била (и треба да буде) последња реченица у блок-цитату.

Иван Николић, “Сенка”, стр. 5466. Ово је опширна и добро илустрована студија, на чак 22 странице, о том стриповском и филмском јунаку, који се тако зове, The Shadow. Писано је са великим познавањем, и правим фановским интересовањем за тему. Ако смо добро схватили, Сенка је усамљени херој који се на улицама великих градова бори против криминала, слично Бетмену. Али нисмо баш сигурни колико код Сенке има фантастике, и какве фантастике, да ли је то СФ.

Мариа Милосављевић, “Чудна рубрика (о филмовима које можда никада нећете гледати)”, стр. 5488. Ово су кратки прикази (на по једној страници, са илустрацијама) три филма, један је руски, Монах и ђаво, један је из Индије, и један из Јужне Кореје; али рекло би се да нису СФ.

Ненад Полимац, “Последњи Србин у Хрватској”, стр. 5493. Ово је извештај о том филму (а ту је и интервју са аутором), који изгледа да се тек снима, у Хрватској, сада, а рекло би се да је то хорор-фантази пародија, у којој Хрвати масовно постају зомбији а Срби не. Тамошњој публици то би могло бити провокативно.

Бојан Панџа, “О љубитељима хорора”, стр. 5504. Поднаслов овог чланка гласи:

Шта је то у људском створу
што га тера ка хорору?

Писано је трезвено, али неформално, колоквијалним језиком, на махове вулгарним. Обилато је илустровано; нарочито се истиче, као аутентично уметничко дело, фантазијска хорор слика на стр. 5509, са пливачицом према којој стреме многобројни монструми из морских дубина, слика која се може схватити као фантази-хорор метафора за неуморне насртаје ентропије на свако људско биће, увек. Такође уметничку вредност има и слика на стр. 5514, где једна сеновита силуета, али то је дете, као представник људског рода, гледа у мрачне поноре пред њим.
У чланку, Панџа се нарочито чуди како ико може да гледа зомби филмове и серије, кад је тога наштанцовано већ на стотине, и уопште није уверљиво. Затим он приказује људе који су експерти познавања хорор кинематографије; приказује их ступњевито, са градацијом, од обичних, преко досадних супер-експерата (који ће вас гњавити својим енциклопедијским знањем) и екстремно ултра-досадних хипер-експерата, итд, па стиже и до нашег Ghoul-a чијих је ту ваљда 17 слика (!), али малих, на стр. 5510-12.
Панџа разматра, полу-озбиљно, могућност да су сексуалне фрустрације извор хорор-беса, код неких особа. На крају, на стр. 5515, помиње озбиљне менталне случајеве, стварно луде перверзњаке, и каже да их је досад срео само двојицу. Али не каже да ли их је пријавио некоме, на пример полицији.
Све у свему ово је Панџина озбиљно неозбиљна, смешна и не-баш-смешна, шетња кроз редове хорор фандома. И јака критика истог. Самокритика, јер, евидентно долази из редова тог жанра самог.

стрипови, стр. 5516-5519. То су четири стрипа, сваки је на по једној страници. Прва три су црно-бели, а последњи, који је уствари на задњој корици ове, хоћемо ли рећи, књиге, је у колору. Први од та четири је озбиљан СФ, а други је СФ хумор. Стиче се утисак да су првобитно били у формату А4, или већем, па су смањени да би стали на формат “Знака сагите”. У сваком случају добро је, и похвално, што се ЗС бави у некој мери и визуелним медијима.

Свеукупно, ова ЗС двадесет-петица је одличан број, са пуно академских радова (али, АБН не може коментарисати о квалитету сопствених радова…), и са најбољом српском СФ причом свих времена (или, барем, 19. и 20. века), а то је Мићина “Равнодушност црвеног Сунца”, и са још две добре СФ приче, и са још неким важним и добрим прилозима – па, кад погледате, овај број “Знака сагите” је стварно нешто изузетно!
Mica

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #82 on: 22-02-2019, 14:42:05 »
Opa, stvarno se potrudio ABN! Ja nisam još sve ni pročitala :oops:  Književni deo mi je bio na prvom mestu, naravno, i mislim da se čitaoci tu neće razočarati. Od ostalog sam pročitala samo Sina, analizu Mićine priče i razgovor sa Spinardom. Interensntno je kako Spinard po nekim stavovima podseća na Scallopa.


Lično sam prošla bolje nego što sam se nadala.  :D





Бобан је строго забранио да ико, икад, објави његово, Бобаново, име, са средњим словом.



A ovo me je od srca nasmejalo.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.584
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #83 on: 22-02-2019, 14:54:43 »
Pa taj Nikola Bubanja nikada nigde nije stavio svoje srednje slovo, a čovek ima gomilu radova i svašta nešto, profile na naučnim stranicama... i u tom zajedničkom tekstu, ABN mu uvali srednje slovo i sada mene kritikuje što sam to izbacio kad je čovek, eto, imao na jednom mestu srednje slovo. Dakle, nisam ja promenio identitet čoveka, nego upravo ABN, kao i u slučaju Miće, koji ima 100 odrrednica u narodnoj biblioteci, stotine tekstova na sve strane, vodoprivreda, konjarstvo, SF... i nigde nikada nije se pojavilo to B i sad ABN smatra da je to ultraotkriće objaviti nekom srednje slovo.
Tako funkcioniše ABN... smara do beskraja, upornošću termita zaglavljenog u metalnoj cevi i na kraju ta cev zarđa i raspadne se.
Samo ga čekam...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #84 on: 22-02-2019, 15:03:23 »
Da je po meni, ljudi bi imali samo ime i to po sopstvenom izboru. A cela priča sa srednjim slovima nema previše smisla. Nije nam u tradiciji, kao kod Rusa, da se koristi i ime oca. Nema neku praktičnu stranu, u smislu razlikovanja. Nataša M. Milić ima u Srbiji bar pedeset!


Verujem da je ''upornost termita'' dovela do pomenute zabrane. xrofl

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.322
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #85 on: 22-02-2019, 15:31:09 »
I da, da ne zaboravim: nisam ''nominovala'' (kakav izbor reči!) JEKU za najbolju domaću priču svih vremena. Nisam ja dovoljno pročitala da pravim takve nominacije, ali recimo da sam tu bila stvarno impresionirana. Lepota izražavanja, originalnost, interesantne ideje, emotivnost i moralno-filozofski stav koji poziva na polemiku... A sve to na relativno malo prostora. Od JEKE se, bez sumnje, mogao napraviti roman da je autor tako želeo. Ima više potencijala od nekih romana, u svakom slučaju.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #86 on: 22-02-2019, 15:44:50 »
Pa, i meni je "Jeka" u samom vrhu domaćih priča fantastike, to bar nije sporno...
Naravno da je besmisleno stavljati odrednicu "najbolja domaća priča" na bilo koju od tih priča.
U svakom slučaju, meni najdraža Jakšićeva priča.


Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #87 on: 22-02-2019, 15:48:07 »
A što se tiče "B."-a, ja to nikada ne stavljam, ako baš neko ne traži.
Pored ABN-a, to mi je tražio i jedan strani časopis kada je objavljivao rad.
Ima bar još nekoliko "Miodraga B. Milovanovića" koji objavljuju, pa ne vidim šta to srednje slovo doprinosi razgraničavanju.
Treba otići u Narodnu biblioteku i razgraničiti šta je čije, ali čovek nikada nema vremena...  :(
Mica

Boban

  • 3
  • Posts: 21.584
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #88 on: 22-04-2019, 22:35:26 »
Ovo je izašlo u nedeljnom Dnevniku:

Ilija Bakić - Časopis „Znak Sagite“ broj 25; izdavač Everest media, 2019.
OD KUGE NOVOG DOBA DO SVEMIRSKE EPOPEJE

   „Znak Sagite“, najstariji ovdašnji časopis za (žanrovsku) fantastiku, ubrzava ritam izlaženja pa se nakon prošlogodišnjeg jesenjeg broja upravo pojavio novi, januarski broj. Časopis izlazi od marta 1993.g. i u proseku se pojavljuje jednom godišnje (statistika, naravno, daje pogrešnu sliku obzirom da je bilo godina kada se pojavilo više brojeva odnosno godina bez i jednog broja). Podnaslov prvih 20 brojeva „Znaka“ bio je „Science Fiction, Fantasy&Horor“ potom je promenjen u sadašnji „Više od fantastike“ što bi trebalo da označi širenje od početnih žanrovskih na sve fantastične sadržaje; potvrdu tog  širenja nalazimo i u novom 25. broju na gotovo 300 stranica. Centralno mesto - po redosledu priloga i po obimu od preko 100 stranice - zauzima portret jednog od doajena naučne fantastike, proslavljenog pisca i kritičara/teoretičara Normana Spinrada (1940). Kako Spinrad, na žalost, kod nas jedva da je prevođen, ovaj portret je dobrodošla informacija za sve zainteresovane. Spinradovu prozu predstavljaju „Godine kuge“ iz 1988.g. (starijim čitaocima već znana iz „Alefa“ br. 25); reč je atraktivnoj noveli koja kroz sudbine nekoliko aktera slika američko društvo koje je rigidno reorganizovano kako bi se oduprlo epidemiji seksualnim činom prenosive, smrtonosne kuge (što, naravno, korespondira sa burnom pojavom HIV-a, u vremenu nastanka novele). U dve decenije epidemije razvijeni su državni mehanizmi izlolacije obolelih kao i konzervativna doktrina opstanka sa brojnim zabranama rizičnog ponašanja (praćena rastom profita industrija lekova); na drugoj strani barikade je mesijanski pokret koji kroz fetišizovanje upražnjavanje seksa bez zaštite pokreće prirodne procese samoodbrane vrste. Spinrad vešto vodi zaplete naizmeničnim preplitanjem glasova aktera do poente koja (subverzivno, u hipi tradiciji) potencira snagu spontanog samoorganizovanja masa. Ovakav stav je rezultat vrednosnog sistema koji je Spinrad prihvatio odrastajući u burnim subkulturnim 1960-tim. Njegova je spisateljska karijera višestruko trpela što zbog slobodoumnih ideja (neke knjige su mu čak i zabranjivane) što zbog nemirenja sa principima izdavačkog biznisa; o svemu tome Spinrad lucidno piše u svojoj „Autobiografiji“ odnosno govori u kratkom interjuu koji je dao prilikom gostovanja na ovdašnjem „BEOKONU 2017“.
   Nastavak „Znaka sagite“ 25 donosi pregršt proze domaćih autora, od vrcavih crtica signaliste Miroljuba Todorovića i melanholičnog misticizma Slavena Radovanovića do „panč-lajn“ priče o varljivosti vremena Lucije Kanade (iza koje se kriju Kasandra Kneževih i Andrea Stojanović) i jezovite storije o majčinskom žrtvovanju Lade Vukić. Dve priče Aleksandra Đukanovića dopadljive su fantastičke varijacije sudbina stvarnih ličnosti (Knuta Hamsuna i Embrouza Birsa). „Vi što maštate“ Adrijana Sarajlije čistokrvana je svemirska epopeja sa „bliskim susretom treće vrste“ (koji to, ipak, nije) bogate atmosfere i intrigantnih zaključaka. „Ravnodušnost crvenog sunca“ Miodraga Milovanovića napisana 1996. godine spada u podžanr alternativne istorije koji nije tako čest u domaćoj fantastici; i posle dve decenije priča je sveža, provokativna i dopadljiva. Njen kvalitet elaboriran je u eseju dr Nikole Bubanje i dr Aleksandra B. Nedeljkovića, koji se bavi uporednom analizom Milovanoviće priče i romana „Vremeplov“ H. Dž. Velsa. Dr Nedeljković potpisuje i analizu sjajne novele Roberta Silverberga „Plovidba u Vizantiju“. Jelena Maričević Balać skreće pažnju na knjigu poljske slavistkinje Eve Stavčik „U imaginarijumu fantastike: lirsko-onirički model srpske postmoderne proze“ iz 2016.g. a Nataše Milić detaljno analizira knjigu priča „Spirodonova potera za neuhvatljivim“ doajena Radmila Anđelkovića odnosno novo izdanje „Tamnog vilajeta 2, izbora jugoslovenskog SF-a“, originalno objavljenog 1992.g; oba teksta su svojevrsne revalorizacije dela koja su oblikovale domaću naučnofantastičnu literarnu scenu u poslednje dve decenije XX veka. Pregršt soneta fantastičke tematike iz pera Milana Draškovića zaključuje literarni segment časopisa a preostale stranice prepuštene su tekstovima o fantastici u drugim medijima: Ivan Nikolić temeljno, sa mnoštvom faktografskih činjenica, analizira Senku, junaka iz zlatnih „palp“ vremena; režiser Predrag Ličina govori o svojoj horor komediji „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ a Bojan Pandža se bavi fenomenom ljubitelja horora. Par kratkih stripova zaključuje časopis koji čitaocima nudi niz zanimljivih i zabavnih tekstova koji će potvrditi svu lepotu i atraktivnost fantastike u svim njenim oblicima.
   ILIJA BAKIĆ
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.584
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #89 on: 22-04-2019, 22:37:31 »
Quote from: Ilija Bakić
„panč-lajn“ priča o varljivosti vremena Lucije Kanade (iza koje se kriju Kasandra Kneževih i Andrea Stojanović)

Ovo je ipak veliki gaf, jer osoba pod imenom Lucija Kanada zaista postoji, a dve devojke potpisane kao prevodilice to i jesu, jer je priča napisana na engleskom.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.316
Re: Časopis ZNAK SAGITE 25
« Reply #90 on: 10-06-2019, 16:12:36 »
Dešava se i najboljima... A Ilija je pri vrhu među njima...
Mica