Author Topic: Ijan Makjuan - Mašine kao ja (Čarobna knjiga, 2019)  (Read 242 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.525
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
MAŠINE KAO JA Ijana Makjuana je alternativna istorija koja prerasta u SF i govori o Velikoj Britaniji osamdesetih u kojoj je Alan Tjuring i dalje živ jer pedesetih nije otišao na hemijsku kastraciju i pomogao je globalnom napretku toliko da već osamdesetih postoje internet, veštačka inteligencija i kućni androidi. Ovo je pre svega ljubavni roman na kraju krajeva i priča o prelasku iz jedne žvotne faze u sledeću.


Ijan Makjuan nije pisac naučne fantastike, nije pisac ni alternativne istorije, i njegova kitnjasta rečenica ovde je stavljena u službu jedne čitave galerije različitih ideja koje su interesantne ali nisu uvek u potpunom saglasju niti čine celinu. Doduše u prozi ta vrsta integracije svih motiva i ideja nije nužna i moguće je da ja njihovoj funkcionalnosti pridajem pažnju na pogrešan način, sagledavajući sve iz dramaturške vizure.


Međutim, u ovom romanu bez sumnje ima određenih teškoća i lažnih tragova u pogledu protoka vremena i kako je prikzan, koliko koja situacija traje, poneke digresije odlaze predaleko i predubiko u neke manje važne stvari.


Ono u čemu Ijan Makjuan želi da iskoristi alternativnu istoriju jeste konstituisanje sveta koji je bolji jer je Tjuring preživeo, tako da na neki način Tjurinogovo hapšenje i kazna bivaju definisani kao prelomna tačka kada svet počinje da se razlikuje od našeg. Taj svet je mešavina levičarske fantazije u kojoj Toni Ben dolazi na vlast ali i upozorenja da desnica koju oličavaju IRA, Torijevci i Margaret Tačer i dalje vrebaju. U pojedinim deonicama stvari deluju kao da je Makjuan ceo svet tehnološki približio našem jer je imao potrebu da junaci žive u tehnološkoj konvenciji sadašnjeg sveta, da imaju internet i pejdžer. Da je drugačije definisao tu epohu, taj svet bi crpio dramu i iz starinske tehnologije koja drugačije koncipira kretanje i komunikaciju junaka. Ovaj alternativni svet je politički korektan i umereno interesantan.


Kad je reč o SF elementu, Makjuan je zanimljiviji jer mu psihološko građenje lika ide od ruke a tema androida je zanimljiva baš iz tog aspekta. Adam je stoja zanimljiv lik sa interesantnim uticajem na život glavnih junaka. Šteta što glavni junak ovog romana nije zanimljiviji i što njegova gotova namerna osrednjost nije nimalo privlačna. Imao sam teškoće da se istinski vežem za junaka iako su njegove dileme dosta prijemčive.


MAŠINE KAO JA je zanimljiv roman, i na kraju krajeva, Makjuan je prvoklasni pisac koji ima šta da ponudi u pogledu stila. Međutim, povremeno snaga ideja kojima se bavi i koncepata koje želi da obuhvati nadjačava ono što celina može da izdrži. Uprkos svemu, ovo je roman vredan pažnje barem na nivou čistog zanata.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.396
Re: Ijan Makjuan - Mašine kao ja (Čarobna knjiga, 2019)
« Reply #1 on: 22-10-2019, 08:55:44 »
Moje čitanje ovog romana je vrlo slično tvom.
Mekjuan je pisac koji se od samog početka - briljantnog Betonskog vrta - ne libi da zadre u najosetljivija pitanja ljudske egzistencije. Ne znam za druge, ali na mene ovaj roman je ostavio više nego upečatljiv utisak kada sam na njega nalateo u zagrebačkom HIT-u sredinom osamdesetih.
Za razliku od mladog Mekjuana - brutalnog, beskompromisnog - Mekjuan danas je suzdržaniji, svesno osrednjiji, kako kažeš, mada se u njegovom tekstu i dalje oseća onaj buntovnik iz mladosti, ma kako se on trudio da ga zakamuflira.
Mekjuan je pisac koji promišlja svet oko sebe i koristi naučnofantastične premise za preispitivanje njemu i nama važnih pitanja slobodne volje, svesti, uloge svih tih mali lepeta leptirovih krila koja čine našu sadašnjost.
Pisac je koji ima šta da kaže. Čija su razmišljanja, ma koliko povremeno haotično razbacana, zanimljiva i, mada naizgled razbijaju homogenost pripovedanja, ne remete glatkoću i tečnost čitanja.
Ima tu i mana, koja prvenstveno proizilaze iz njegove nesposobnosti da u potpunosti izađe na kraj sa naučnofanastičnom premisom. Svet koji gradi ima šupljina - nema tu one doslednosti alternativnih svetova pisaca koji potiču iz SF miljea. To je delimično i posledica prevelike količine objašnjavanja, predoziranja informacija, koje bi dobrano urušile tekst kada bi se čitao isljučivo u SF modu.
Ali ovaj roman se ne mora čitati u tom modu i mnogo bolje funkcioniše kao neka vrsta političke "satire" (ali ovo "satire" uzmite u vrlo labavom smislu - političnog razmišljanja o sadašnjem trenutku Britanije i sveta, gde SF komponenta zaista nije ključan element piščeve poetike).
Roman i od mene ima punu preporuku, uprkos pojedinim očiglednim nedostacima.
Mica