Najbolji stripovi 2010-2019.

[ridiculus]

Nemam baš puno svog da kažem ovde, jer sam čitao samo nekoliko desetina stripova iz ove dekade, i možda isto toliko probao, tj. započeo - ali evo liste koja mi je delovala najpotpunije (u smislu da ne sadrži ništa za šta mogu da garantujem da je loše - ne kažem da nečeg takvog nema).

The Best Comics of the Decade na Dan of Geek

Elem, nema mojih favorita, kao što su Transformers vs. G.I.Joe - koje nije delo posebno dubine, ali je savršeni spoj vladanja formom i imaginacije, i predstavlja najbolji pandan delima Granta Morisona, samo je bolje (jer vlada bolje i formom i imaginacijom)! - ili Kindtov Mind Management, ali to je dovoljno neobično za neku prosečnu publiku, pa mi je jasno. No, čudi me da nema ništa od Kierona Gillena u samom vrhu - stvarno me čudi. Čitao sam Peter Canon: Thunderbolt, a Wicked+Divine nisam, ali na osnovu onog što je Meho ovde napisao, i neki ljudi drugde, jako me iznenadilo da ga nema u prvih 10, a kamoli 100. A i Journey into Mystery sam očekivao na višem mestu. Eto, to je život...stripova. 

Naravno, vidi se da je lista pravljena u Americi, za Amerikance, ali nerealno je išta drugo i očekivati.

[džin tonik]

lista je u najmanju ruku dobrim dijelom bizarna, bez da mi se sad ucitavaju osobni afiniteti i subjektivnost.
pri vrhu nudi fantagrafiks i sl. sto je nisha za neku rubnu scenu, u biti van konkurencije, dok 70+ mjesta nize... da ne duljimo. srednja zalost.
 
u biti, kao kad bi postavili ovako, najbolji stripovi:

1. mad magazine
2. she&she
3. she&it
4. strip kojigod za koji slucajno culi
5. he&it&he
6. strip neki koji izguglamo pod marvel
7. him%it
8. google pod dc ...

[ridiculus]

Ali, u svetu slepih, jednooki su kraljevi! 


Hoću da kažem, druge liste koje sam video su gore do mnogo gore, barem meni.

[milan]

Mnogo tesko pitanje, ja bih svakako izdvojio autore (scenariste) koje sam otkrio u ovom periodu i koji su na mene ostavili najveci utisak... Recimo, Dzejson Eron, Tom King, Tom Tejlor, Rik Remendir, Dzonatan Hikmen, Skot Snajder, Carls Soul, Kieran Gilen. Al Juing, Den Slot. Dzef Lemir....... i verovatno jos gomila njih koje sam zaboravio. u trenutku...

[ridiculus]

Pazi, ja nikad ne stavljam stvari na ovakve liste zato što su nove. Ako ne može da izdrži dublje i duže čitanje, nije vredno stavljanja. Novo će postati staro i idemo iznova. A ja to ne mogu znati za stripove koji su izašli juče, zar ne? Figurativno "juče". Zato ne pričam često o najnovijim stvarima. Mister Miracle, recimo. Odličan strip, neosporno. Likovi su moji omiljeni iz Marvelove ili DC-jeve ponude. Ali, da li mislim da je toliko dobar kao i većina prikaza koje čitam ili mišljenja koje čujem? Tu leži dvostruki problem za mene. Pod jedan, suviše je u duhu vremena - što će reći, obraća se publici sa kojom se ne poistovećujem, pošto nemam krizu identiteta (zapravo, nikad nisam bio sigurniji  ). Ali ni to nije najbitnije, pošto ne moram da čitam o likovima sa kojima osećam srodnost da bih uživao u radu (za razliku od većine sveta, očigledno). Ali drugi problem je što su likovi prilično pod uticajem onoga što je Morison radio sa njima, a ja sam u zavadi sa tim viđenjem. I jednostavno nemam poverenja sam u sebe da mogu da napravim kritičku distancu i priđem delu nezavisno od onog što nije njegova "krivica". No, nadam se da je to samo stvar trenutka i da ćemo pričati o Mister Miracle-u u skorijoj budućnosti.

S druge strane, The Omega Men imaju najtoplije preporuke (The Vision nisam čitao), isto kao i The Flintstones. Rekao sam već, Transformers vs. G.I.Joe. Mind MGMT. Ragnarok. Možda Copra. Ne bih zanemarivao ni dela Alana Moore-a - pa kako je to uopšte moguće? Nije Mandrakk najveće zlo koje je zadesilo moderni američki mejnstrim strip - čak nije uopšte - već entitet zvani Narcis-narcis, koji voli stripove do te mere da ih sve pretvara u sebe... iz svog zamka u Škotskoj. Ok, malo šale nije na odmet... osim ako nisam bio ozbiljan. 

Japanci - naravno. Ali nisam čitao ništa iz poslednjih godina što me je posebno impresioniralo, a ne sećam se šta sve spada u ovu deceniju i kada je šta započeto. I Am a Hero? Da, ako spada. Nešto od Inia Asana sigurno. Možda i nešto od Higašimure, da ubacimo i malo laganih, ali ljudskih komedija. Razmisliću.

Ima i Korben odličnih radova u ovoj deceniji, a ono od čega imam najveća očekivanja, a još nisam pročitao, je Hellboy in Hell.

[Meho Krljic]

Ma kakav Flintstones. Mislim, zabavan strip ali ni u prvih trideset u prošloj deceniji. Omega men dobar, Vision vrlo dobar ali ni jedan od njih nije nužno dovoljno značajan unutar svojih superherojskih univerzuma da bih ga stavio na listu užu od pedesetak stripova. 4 kids walk into a bank je svakako nešto što bih ja promovisao kao vredno da se nađe na listi. Habibi, dalje, recimo. Assassination Classroom ako nam je dopušteno da ubacujemo i Japanske stripove (vidim da su ga na Den of Geek stavili na listu. Legitimno). Saga, pa i Private Eye. Scalped ako je okej da stavimo nešto što je počelo pre 2010. (ovi su ga stavili). The Wicked + The Divine. Black Hammer...

[milan]

Da, zaboravih Sagu...
Sto se Mr Miracla tice, meni su se vise dopali i Omega men i Vision (posebno Vision), zato sto o Apokolipsu i New Genesisu i njihovim bogovima nisam znao nista osim onoga sto sam pokupio ovde i onde u drugim DC naslovima ili u, recimo, Final Crisisu. Inace, sto se Toma Kinga tice, meni je njegov rad na Betmenu ono u cemu sam najvise uzivao i sto mi se najvise dopalo (iako mislim da je, kad smo kod Betmena, Snajderov ran mnogo znacajniji za ovu deceniju).
Ja pored Amera ne citam nista drugo (osim Bonelija tu i tamo, i to Dilana Doga, najvise), tako da nemam apsolutno nikakvo misljenje o Mangama ili, recimo, nekom novom stripu franko-belgijske skole stripa.

[ridiculus]

Omega men dobar, Vision vrlo dobar ali ni jedan od njih nije nužno dovoljno značajan unutar svojih superherojskih univerzuma da bih ga stavio na listu užu od pedesetak stripova.

Pazi, meni "značaj UNUTAR superherojskih univerzuma" ne znači BAŠ ništa. I ne samo to nego ne mogu objektivno da shvatim zašto bi to bilo bitno, čak ni sa najboljim namerama. To je nešto poput cigareta: rešenje za potrebu koje stvara tu potrebu, a ja se nalazim izvan toga - u savezu sa Mandrakkom, očigledno...

[džin tonik]

porazavajuca cinjenica: lista se odnosi na desetljece kad se na americkom trzistu pojavio europe comics, tako da, ako kreator iste vec malo naginje autorskom stripu i polustripu za rubnu scenu rubne scene, sto tek blago maskira uz nesto mejnstrima, proizvoljno poredanog, ocigledno bez uvida u materiju, mogao se slobodno "ocesati" o europe comics.

[ridiculus]

porazavajuca cinjenica: lista se odnosi na desetljece kad se na americkom trzistu pojavio europe comics, tako da, ako kreator iste vec malo naginje autorskom stripu i polustripu za rubnu scenu rubne scene, sto tek blago maskira uz nesto mejnstrima, proizvoljno poredanog, ocigledno bez uvida u materiju, mogao se slobodno "ocesati" o europe comics.

Sve je to istina, ali ja (a verovatno ni ti) ne uzimam ovakve liste zdravo za gotovo, i bitna mi je samo kao neka okvirna smernica šta se tamo voli u ovom trenutku. Verovatno će za 10 godina imati neke druge favorite za istu ovu deceniju. Znamo kako se ovo pravi, i da je bitna brzina čitanja, a ne udubljivanje.

[džin tonik]

Sve je to istina, ali ja (a verovatno ni ti) ne uzimam ovakve liste zdravo za gotovo, i bitna mi je samo kao neka okvirna smernica šta se tamo voli u ovom trenutku. Verovatno će za 10 godina imati neke druge favorite za istu ovu deceniju. Znamo kako se ovo pravi, i da je bitna brzina čitanja, a ne udubljivanje.

meni nije ni okvirna smjernica, bacim pogled na slicno jednom u pet godina ili na sagiti. imam taj luksuz (ili sam dovoljno zaludan) da scenu pratim uglavnom preko piratskog kioska, mnogo prelistam, nesto procitam.
ovo je dobro za kritiziranje, nesto kao vrlo losa reklama, podvala, manipulacija postenim stripofilom.

[džin tonik]

nema ni ennisa! ok, nije to vise doba preachera, ali boysi ulaze u dekadu, plus ekranizacija. pa gdje tek miniserijali gdje se slican autor razvio uglavnom po osobnom ukusu, izmedju ostalog ozivio neke stare junake u svojoj interpretaciji.
johnny red, dreaming eagles, novi war stories, train called... itd. pa je tu i sara, a aktualno i punisher dokazuje da ennis nije bas povijest.

[Meho Krljic]

Omega men dobar, Vision vrlo dobar ali ni jedan od njih nije nužno dovoljno značajan unutar svojih superherojskih univerzuma da bih ga stavio na listu užu od pedesetak stripova.

Pazi, meni "značaj UNUTAR superherojskih univerzuma" ne znači BAŠ ništa. I ne samo to nego ne mogu objektivno da shvatim zašto bi to bilo bitno, čak ni sa najboljim namerama. To je nešto poput cigareta: rešenje za potrebu koje stvara tu potrebu, a ja se nalazim izvan toga - u savezu sa Mandrakkom, očigledno...

Razumem, no, to su, sami za sebe solidni stripovi ali ih kontekst unutar (fiktivnih) istorija u kojima postoje može izdići na razinu vrhunskih. Kao na primer Secret Wars ili Second Coming. Ova dva stripa nemaju unutar tog konteksta tako važna mesta pa meni time ne dolaze u konkurenciju iako sam ih sa zadovoljstvom čitao.

[Meho Krljic]

nema ni ennisa! ok, nije to vise doba preachera, ali boysi ulaze u dekadu, plus ekranizacija. pa gdje tek miniserijali gdje se slican autor razvio uglavnom po osobnom ukusu, izmedju ostalog ozivio neke stare junake u svojoj interpretaciji.
johnny red, dreaming eagles, itd. pa je tu i sara, a aktualno i punisher dokazuje da ennis nije bas povijest.

Da, The Boys bi svakako trebalo da se pominje jer ga je serija aktuelizovala, ali počeo je 2006. godine, baš ne ide... Doduše, Scalped je počeo 2007. pa su ga stavili... Crossed je takođe prethodna decenija... Od onog što je legitimno započeo u ovoj vidim samo A Train Called Love i EVENTUALNO A Walk Through Hell kao moguće kandidate za ovakvu listu ali složićemo se da mu ovo nisu stripovi u vrhu sopstvene bibliografije. Fakat je da je u protekloj deceniji Ennis uglavnom spravljao slabije stvari.

[ridiculus]

Ako ćemo pošteno, i nezavisno od mog ukusa, kada bih uzeo i pročitao sve što je objavljeno u prethodnoj deceniji, verovatno bi moja krajnja lista bila krajnje različita, ne samo od ove linkovane, već i od ovog što sam sam rekao. Ali ko ima vremena (i drugih resursa) za tako nešto? Svi zavisimo od nekog drugog... Ali, da, zato i rekoh na početku da nemam mnogo toga novog da kažem ovde. S druge strane, pročitao sam dosta toga iz decenije pre! 

Ah, Astro City... koji nisam čitao u najnovijoj iteraciji, tako da ostaje na nivou ideje nečega za čitanje.

A Enis ima Saru, koja je dobar strip, i više nego dobar.

[džin tonik]

Da, The Boys bi svakako trebalo da se pominje jer ga je serija aktuelizovala, ali počeo je 2006. godine, baš ne ide... Doduše, Scalped je počeo 2007. pa su ga stavili... Crossed je takođe prethodna decenija... Od onog što je legitimno započeo u ovoj vidim samo A Train Called Love i EVENTUALNO A Walk Through Hell kao moguće kandidate za ovakvu listu ali složićemo se da mu ovo nisu stripovi u vrhu sopstvene bibliografije. Fakat je da je u protekloj deceniji Ennis uglavnom spravljao slabije stvari.

boyse smatram vrhom ennisovog stvaralastva, iznad preachera. a zalaze duboko u deceniju, dobrim su je dijelom obiljezili, bas tu deceniju, sve do ekranizacije. aktualno se prodaje masa trejdova boysa. mislim, kad vidim sta je na listi, nevjerojatno. a aktualne mini-serijale moglo se bodovati u skupu, imaju vecu vrijednost od najmanje 30% navedenog (da ostanem objektivan).

pa uzmimo harley kao svojevrsni fenomen. takodjer se moze reci da obiljezilo deceniju, sve u mjeri da se zbog komercijalnog uspjeha pojavilo bezbroj klonova. ni spomen.

[ridiculus]

A Enis ima Saru, koja je dobar strip, i više nego dobar.

A, eto, jedan od problema koje imam sa stripovima koje čitam u poslednje vreme se manifestuje ovde. Nisam se setio Sare kad sam pravio ovu temu. Već to je znak za uzbunu, i nema veze sa mojim godinama i nemogućnosću da me stvari dotaknu ili uzbude kao u mladosti (budući da postoje kontraprimeri za takvu tezu), već sa načinim na koji konzumiram(o) stripove. Uglavnom se čita odmah, sada, i ovde - ako ne i pre toga - i sve odjednom. Drugo je to kad dobijete (ili kupite, češće) strip u ruke, pa uživate natenane (i lakše se vraćate istom, verovatno?), a još je bilo više drugačije kada ste morali da čekate između epizoda, i imali vremena da razmislite i anticipirate stvari. Mislim, u 95% slučajeva takve navike nisu ništa značile, ali zato su kod odabrane manjine bile zlata vredne i otvarale su nove uvide.

Kako god... slušam epizodu 11 O'Clock Comics sa početka godine, u kojoj svako od trojice učesnika daje svoju listu omiljenih stripova prethodne decenije. Ima tu mnogo materijala koji je propušten u pomenutoj listi i našim predlozima, ali sačekaću pre komentarisanja da preslušam u celini. Ali, Jason Wood - koji me je nagovorio da pročitam Magic Order, što mu nikad nisam oprostio i NEĆU  , ali čiji ukus generalno poštujem - stavlja American Vampire tu, kao verovatno omiljeni rad za Vertigo u toj deceniji. Heh... Rekoh već, ne mislim da je to dobar strip. Nije loš, ali s obzirom da ima dobar koncept i odličnog glavnog crtača - a ni gostujući nisu za bacanje (Bernet! Žeželj! itd.) - i ime Stivena Kinga za pokretačku silu, nije to ispalo ni blizu onoliko dobro koliko je trebalo... pričali smo o tome. Snajder je izgleda smatrao svoju publiku suviše glupavom pa se ne usuđuje da predstavi neke ideje suptilnije ili veštije. Ili, još gore, nije umeo.

[ridiculus]

Evo, preslušao pomenutu epizodu (#646), i lista dela je prilično impresivna. Kako već običaj, kodeks, i neumoljivi zakoni entropije nalažu, a Prelepi snevač samo šarmantno nagoveštava, najviše me je dojmila Vinceova lista. Nabacaću neka imena ovde.

Mister Miracle. Mister Miracle, pa zatim Mister Miracle... Ok, šala, pojavljuje se na dve liste, ali ne i kod Vince-a (iako ja smatram da je za uspeh dela najmanje u jednakoj meri zaslužan i rad Mitcha Geradsa, kao i onaj Toma Kinga - najmanje!), a da usput pomenem i da se isti nalazi na drugoj poziciji na jednoj drugoj listi, dobijenoj javnim glasanjem, na CBR-u. Sve u svemu, možda najuspešnije kritičko delo američkog stripa u pomenutoj deceniji, što me zaista navodi da napišem nešto zlobno  , ovaj, novo na tu temu. 

Nego, evo stripova, po redosledu kako su predstavljeni, ali neke sam izostavio pošto sam ih zaboravio:

DAP (to je David A. Price, za one koji ne znaju, i zaista ne znam zašto biste pomislili išta drugo  ): The Fade Out, Umbra, Thor (Jason Aaron & co), Mister Miracle, Lady Killer, Supersons, Butcher Baker: The Righteous Maker, The Fifth Beetle, Ivar (ovde ide zarez, ali uneo bi zabunu u čitav niz) Timewalker, The Flintstones (!!!), Daredevil (Waid/Rivera+Martin+Samnee), Ghost Fleet, The Private Eye, Young Justice, Mage: The Hero Denied, Superman (Tomasi/Gleason), The Superior Spider-Man.

Jason Wood: American Vampire, Parker (serija, većina romana spada u deceniju, iako ne svi), The Art of Charlie Chan Hock Chye, Thor (Aaron & Dauterman, kažu), Uncanny X-Force (Remender/Opena*), Monstress, Mind MGMT, Harley Quinn (Palmiotti/Conner), East of West, Hip Hop Family Tree, Infinite Kung Fu, Daytripper, Black Hammer, The Hero, My Favorite Thing Is Monsters, Saga, Mister Miracle (najbolje izdanje DC-ja i najbolji superherojski strip, kažu), Deadly Class, Aphrodisiac.

Vince:    Neonomicon, Providence, Coda, The Love Bunglers, Bodyworld, Prophet, Zero, Copra, League of Extraordinary Gentlemen, Forming, Prison Pit, Songy of Paradise, Dead Dead Demon's De De De De Destruction, All Time Comics (sezone 1 &2), Raw Power, Puke Force, Cankor: Calamity of Challenge, X'ed Out, The Fade Out - nešto od toga sam čak i čitao. Za neke nikad nisam ni čuo do ovog pominjanja, ali video sam neke primere, i budite spremni da ih pogledate na "Omiljenim tablama"!!!

Sa Love Bunglers Vince zapravo pogađa suštinu čitavog ovog poduhvata. Nisam čitao, ali on kaže da je to vrhunac karijere Jaimea Hernandeza. Aha, reći će neko! Pa to je poput Love and Rockets, to smo već videli (= nije interesantno). Ne, nestrpljivi (i, [šapatom], naivni) gospodine srednjih godina, verovatno bele puti i privilegovani** (iako bez dobrog vida i pola mozga, očigledno), niste TO videli. Videli ste isti opseg tema koji zanimaju braću Hernandez i istu estetiku - dakle, isti površinski sloj - ali ovaj strip ima svoje vrednosti, i svoje ambicije i svoju direkciju (napravimo ovde razliku između "intention", koja je u glavama umetnika, i "direction", koja se može konstruisati iz dela, pošto ljudi imaju običaj da ih brkaju, iako vrlo dobronamerno, naravno). Zaista, ne uzimati u razmatranje npr. Minjolu (tj. Hellboy in Hell, pre svega), koji je tu (bar teoretski) mogao da dostigne vrhunac svoje karijere, zato što ste već čitali Hellboya je u najmanju ruku šarmantna stranputica.

Dakle, tri vrlo različite liste sa vrlo malo preklapanja. Milina! I imamo zdraviju atmosferu nedostatka korporativnih krosovera - dupla milina!

*ovde Wood kaže da, uprkos ljubavi prema HoX/PoX, nije mogao da ih stavi na listu zbog svežine impresija, ali da misli da svet (Marvelovih) mutanata čak i bez toga nije bio totalna pustoš u poslednjih 10 godina, i navodi ovaj naslov kao primer
**prema slici koju društvene mreže slikaju

[Jerome Drake]

Animal Man od Jeffa Lemirea je meni najdraži uz Hawkeyea od Fractiona i Aje. U Animal Manu ima toliko zabavnih stvari, jedina zamjerka je malkice razvučen krosover sa Swamp Thingom ali pošto je usko vezan sa glavnom pričom, ne može se bez njega. PLus je zatvorena i zaokružena priča.
Hawkeye je... jednostavno fenomenalno zabavan.
Hip Hop Family Tree je dokumentarac ali zabavan, tu i tamo crtež me oduševio. A priča nije smao klasično nabrajanje.

[milan]

https://www.cbr.com/top-100-comic-books-graphic-novels-2010s-master-list/

[ridiculus]

Da, to je ova lista koju sam pomenuo u svojoj prethodnoj poruci, ali, u vreme kada sam pisao ovu nije bila sakupljena na jednom mestu, već razbacana na tuce članaka.

Mister Miracle. Mister Miracle, pa zatim Mister Miracle... Ok, šala, pojavljuje se na dve liste, ali ne i kod Vince-a (iako ja smatram da je za uspeh dela najmanje u jednakoj meri zaslužan i rad Mitcha Geradsa, kao i onaj Toma Kinga - najmanje!), a da usput pomenem i da se isti nalazi na drugoj poziciji na jednoj drugoj listi, dobijenoj javnim glasanjem, na CBR-u.

Pobednik je ovde verovatno Tom King, scenarista radova koji su završili na 2, 5, 7, i 39. mestu. Ali ovakve liste  - i generalno sve slične sa CBR-a - su izraz popularnosti, i ničeg drugog. Koja se nekad preklopi sa tim drugim, a nekad ne...

[ridiculus]

Graeme McMillan, nekada jedan od "divljačkih kritičara", a sada izveštač i kolumnista za Heat Vision (deo sajta The Hollywood Reporter) dao je svoju listu najboljih stripova decenije, i na matičnom sajtu i u jednoj epizodi ovde već pominjane emisije Wait, What? (u kojoj učestvuje sa Jeff-om Lester-om, takođe od divljačkih kritičara, koji su bili okupljeni oko čuvene striparnice u San Francisku, makar i virtuelno).

Elem:

- Hark! A Vagrant! (Kate Beaton)
- Smile (A Dental Drama) (Raina Telegmeier)
- The Nao of Brown (Glyn Dillon)
- The Wicked + The Divine (Gillen & McKelvie)
- Giant Days (Allison/Darin/Treiman)
- Goodnight Punpun (Inio Asano)
- The Love Bunglers (Jaime Hernandez) [Aha! I ovde!]
- Mister Miracle (King & Gerads)
- The River at Night (Kevin Huizenga)
- The Hard Tomorrow (Eleanor Davis)

Plus jedno petnaest radova dobija počasni spomen - imate precizne informacije na oba linka koja sam dao. Između ostalih, Multiversity, The Flintstones, Berlin (Jason Lutes), Tokyo Tarareba Girls [heh, ZNAO sam da će Higašimura upasti negde na ove liste], Thor od Jasona Aarona i nekoliko crtača, Judge Dredd (Williams & Flint), The Flintstones, i Unbeatable Squirrel Girl, između ostačih. A, da, i The Flintstones!

[Meho Krljic]

Flintstones dvaput?
 
 
Meni je taj strip bio razumno zabavan, ali imam utisak da su Amerikanci potpuno odlepili za njim jer nisu čitali Alana Forda...

[ridiculus]

Ma da, šalim se na račun The Flintstones i naših dosadašnjih komentara. Meni je taj strip sasvim prijao - a Steve Pugh ga oživljava na najlepši način - ali ne mogu da se ubeđujem u vezi njega, jer sam ga čitao na ekranu i na brzinu, sa još dosta drugih stripova pre i posle, tako da me ne čudilo da su se utisci izmešali. Ali, mislim da je neobuzdanije od Alana Forda, makar zahvaljujući okruženju. Powergoat!