maddin- gledo sam mu sve radove: tehnički je to sve besprekorno, stvarno imaju taj timeless feel, prelepi su za oko, imaju unikatnu atmosferu... i to je sve već 'nešto'...
ipak, nakon toliko čitanja o njemu i nj. filmovima, pretežno sam bio underwhelmed.
twilight of the ice nymphs i archangel su poštovanja vredni, ali suviše smarajući; no, kao kuriozitete, i fimove koji ne liče ni na šta drugo – treba ih gledati, pa i imati (mada, nećete baš često posezati za njima).
rekoh već, music je skoro besprekorna, dracula je vrlo dobar, gimli, phih, tako-tako, ali bolji od prva 2 gore-navedena.
kim ki duk- je car.
proleće, leto i ostalo je i meni njegov najbolji film (ne, morticia, ovo mi nije bilo suviše artsy, bilo mi je baš kako treba; čak mi je jerkovao tears u nekoliko navrata, uključujući taj kad dečak... znaš već šta).
odmah za tim ide the isle, predivan, prelep, haunting, i skoro nepodnošljivo shocking / gnusan film. poezija, sranje, karanje, ljubav, udice, krv, samoća, zavisnost, samosakaćenje...
samaria je vrlo dobar film, ali je 'naj-festovskiji' od ovih (što će reći, i najbliži konvencionalnosti, i najslabiji en generale). no, imate ga na divxu, pa proverite sami. više nego vredno filmsko iskustvo.
jedini ki-dukov film koji me je ostavio (skoro) hladnim je running out of time: možda zato što sam od njega navikao na emotionally shattering movies, ovaj mi je bio više u 'so what?' maniru.
ali kim je veliki- gledajte od njega štagod nađete.
Chan-wook Park je bog.
njegov oldboy je na 2. mestu moje ovogodišnje liste, a (takođe njegov) sympathy for mr vengeance biće, kako izgleda, na 3.
zapravo, iako lista još nije kompletna, skoro je sigurno da će mi u top 10 bar 4, ako ne 5, ili možda čak i 6 filmova biti iz koreje.
