NASTAVKOFOBIJA, ili zasto mrzim nastavke

[Berserker]

Najnovije razocarenje Nastavkom serijala o Amberu (vidi topic dole) je bilo kap u prepunoj casi. U poslednjih nekoliko meseci desilo mi se da se potpuno razocaram citajuci nastavke nekoliko vrlo popularnih serijala. To mi se toliko sistematicno desava, da sam poceo da mislim da sa mnom nesto nije u redu. Evo primera.
Konacno sam dosao do "Kapitola Dine", poslednjeg nastavka legendane Dine. Procitah odmah "Jeretike Dine" da se podsetim fabule, i krenuh u avanturu. Knjigu sam zavrsio posle 2 meseca, citajuci po dve strane uvece pred spavanje, jer za vise od toga nisam imao snage. Doooooooooosadno!!!
Nista, setam ja kroz BG i vidim "Ksenocid" Orson SKot Karda. Kao treci nastavak "Enderove igre", moje top five svih vremena najomiljenije knjige, pljunem ja odmah 10 evra i uzmem knjigu. Nastavak: procitah je iz cistog inata i besa sto sam bacio sve te pare...
U obe knjige, umesto zaokruzenog nastavka dobio sam bljutavu limunadu, isforsiranu pricu vestacki gradjenu tako da otvara dovoljno novih pitanja za pisanje sledeceg nastavka, umesto da ponudi piscu logican zavrsetak sage i pristojno razresenje. Ovakvo pisanje je najobicnija prevara, ideal potrosackog drustva, zanrovski i knjizevno potpuno neuspela. Logika ovih dela je na staklenim nogama, buduci da pisac u pokusaju da produzi zivot svog dela, prekraja ideje is prethodnog nastavka, obesmisljavajuci na taj nacin celokupni prethodni nastavak (ionako je to sad prodato, pa time zrelo za djubre, jeli?), ili se prosto pravi lud i zaobilazi sve prethodne postavke koje se ne slazu sa novom pricom, ili je potpuno obezvredjuju.
Filmski primer ovoga je legendarni Matrix, i njegovi samo-debila-i-Amera-dostojni  nastavci. Ovo poredjenje sluzi tek da vidite intenzitet propadanja ovih knjiga.
Svojevremeno sam doziveo slicno razocarenje kada sam, posle izuzetne 4+1 serije "Knjiga novog sunca" Dzin Volfa, uzeo novi serijal "Knjiga dugog sunca". Ustvari, sve ove knjige imaju potpuno istu boljku, pa mi je logicno palo na pamet ovo:
Mozda ja gresim, mozda se sa mnom nesto stravicno lose desava pa gubim interesovanje za SF, gubim moc rasudjivanja, ili prosto gubim zdrav razum...
Ne znam. Pred ovogodisnji sajam knjiga, vise vremena sam proveo razmisljajuci o tome STA da kupim, nego KAKO to da priustim. Ljudi, imam Sequelofobiju...

PS
Mislim da je sve u redu sa mnom, procitao sam "Americke bogove" Nila Gejmena i opet se osetio ispunjenim. Znate ono osecanje, kad procitate poslednju recenicu knjige, zaklopite je i kazete "uhhhh, dobra", pa tek onda shvatite da ste sve vreme zadrzavali dah dok ste citali finale... Ali, ovo nije nastavak...

Elem, zaista me zanima misljenje ostalih o ovoj temi...

[Boban]

Meni je uvek i najvise smetalo kada se za potrebe nastavka pisac odluci da pljune na sve sto je tvrdio u inicijalnoj knjizi. Ili filmu, nema razlike.

Generalno, da bi neka radnja dugo trajala, ucesnici moraju biti mentalno zaostali. Španske serije u kojima neko nekome mesecima i godinama nije u stanju da zavrsi zapocetu recenicu i time prekine besmisleni sled dogadjaja su moguce samo kod zaista razumski uskracenih osoba.
Nazalost, nastavkofobija je produkt savremenog potrosackog drustva (nije izmisljena sada, ali je sada uzela toliko maha da to gubi svaki smisao), ali kupci su sami krivi. Amber nastavak je najprodavanija kniga fantastike na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu. prema tome, ako kupci to zele, ako izdavac to od pisca trazi, male su sanse da se to i ne dogodi.

Evo, npr. na mene postoji blagi pritisak sa doslovno tri strane da uradim nastavak "Crnog cveta". Ako to ikada budem uradio i ma kako to obrazlagao, znajte da sam zapravo potpuno izgubio inspiraciju i slobodno mozete da me otipisete kao ozbiljnog sagovornika.

[ace]

sa jereticima jereticima se nije moglo zavrsiti, a kao sto radnja knjige govori nije se ni nameravalo. ja sam kupio i cara i jeretike i kapitol zajendo u istom izdanju negde 89te.
kapitol veze mnoge nepovezane niti iz cara i jeretika. objavljen je 86te. herbert umire od raka prostate 86 februar. verovatno se zato oseca da nije tehnicki doradjeno kao ostala dela pogotovo u poredjenju sa jereticima koje je majstorski sveze kao i prva dina ili carem koji je gromada. ono sto je cinjenica koja se ne moze izbeci, kapitol jeste zavrsnica. planirana zavrsnica. ne neko delo napisano bez ideje i pravca, napisano zbog zelja plebsa, vec delo o plebsu samom.
 
mozda i mala analogije iz deca dine. poslednje hristovo iskusenje i iskusenje leta drugog u pustinji su neodoljivo slicni. kao i mnoge druge stvari iz knjiga.

i za stari bracni par koji gaje ruze u basti na kraju kapitola: nothing can stop us now because we all are made of stars.

bobanu: koliko god dinastija zvana dina imala politickih, socijalnih, filozofskih, religijskih, dodira (mozda je bolje receno sinteza svih tih pravaca) toliko je i naucna fantastika, za ono vreme. njegovo razmisljanje o genetici, secanjima celija, genetskim neotkrivenim potencijalima koji leze zapreteni u kombinatorici ljudskih gena, pa cak i suspenzorima i poznatoj naucnoj osnovi da ce za bilo koje putovanje svemirom koje ne podleze vazecim zakonima fizike, odnosno da bilo kakav wormhole put kroz svemir trazi nesto vise od superracunara za proracun. herbertova slojevitost i ne samo to vec viseznacnost u tih slojeva je majstorstvo vredno divljenja. poenta mog prethodnog pasusa koji nije trebao da bude ovako dug je da dina nije politicko delo pod krinkom sf-a.

[Boban]

Ja nisam ljubitelj Herbertovog pisanja, niti ijednog dela Dine.
Herbert je kao pisac neuk, negde na polovini prve knjige serijala sam ga odbacio zauvek jer nije postojala niti jedna jedina recenica koja se nije mogla nazreti u prethodnoj. Herbert vivisecirajucom tacnoscu, iritirajucom transparentnoscu, omalovazavajuci inteligenciju citaoca, ide korak po korak i ja jednostavno nisam u stanju da citam to. Ne vidim nikakvu razliku u odnosu na španske serije. Verovatno je zbog toga opčinjujuće privlačan najširim narodnim masama i svojevremeno proglašen za napoželjniju SF knjigu svih vremena.
Žao mi je, ali mogu da uživam samo u autorima koji su pametniji od mene.

[ace]

hm, bobane, herbertovo delo je sinteza kroz jednu belatristiku misli i dela mnogih pametnih, genijalnih, mislioca kroz istoriju. mislis li i na njih?

[morbius]

Eh, ako su nastavci više komercijalni, šta onda reći za dva prequela koje je napisao njegov sin u saradnji sa Kevinom Andersonom?
Meni je prva Dina veoma fino ležala, dok su mi nastavci bili nešto slabiji. U velikom broju njih ima suviše malo radnje, kao u filmovima Džima Džarmuša. E sad, Džarmušove filmove volim, ali to je ipak samo dva sata mog života, dok je za knjigu potrebno izdvojiti više vremena.
Još nisam pročitao samo Kapitol Dine, a ne znam kada ću naći vremena za to.

[taurus-jor]

Den Simons.
Hiperion.
Prva knjiga, narocito ispovest Martina Silenusa, prakticno je ismejavala sve shto njeni nastavci predstavljaju, i sve shto serijalizacija uopshte predstavlja, sve sa autorima koji pishu sve gore i gore knjige, dok potpuno ne izgube Muzu.  
Dodushe, Pad Hiperiona ima razlog za postojanje i knjiga je na mestu, ako se izuzme zbrzavanje radnje u poslednjih 30 strana, i fantomsko zaturivanje jednog lika.
U sledechem, zanimljivom ali nepotrebnom nastavku, Simonsa je izvukla tehnika.
Endimion je u tom smislu napredak u odnosu na Hiperion i Pad Hiperiona. To je pripovedacki savrshen roman, i efikasan je kao britva ali je samo uvod u glomazni Uspon Endimiona koji se kilavi sa objashnjavanjem i potiranjem dogadjaja iz prve dve knjige.

Prva knjiga je Spev. Ostale su Umirucha Zemlja.
Jebi ga.
Svejedno, Simons je lepo zaradio.

[ace]

Eh, ako su nastavci više komercijalni, šta onda reći za dva prequela koje je napisao njegov sin u saradnji sa Kevinom Andersonom?
Meni je prva Dina veoma fino ležala, dok su mi nastavci bili nešto slabiji. U velikom broju njih ima suviše malo radnje, kao u filmovima Džima Džarmuša. E sad, Džarmušove filmove volim, ali to je ipak samo dva sata mog života, dok je za knjigu potrebno izdvojiti više vremena.
Još nisam pročitao samo Kapitol Dine, a ne znam kada ću naći vremena za to.

to nije varijabla u jednacini. bez obzira sto su nastali na herbertovim pribeleskama.

[Berserker]

Den Simons.
Hiperion.
Prva knjiga je Spev. Ostale su Umirucha Zemlja.
Jebi ga.
Svejedno, Simons je lepo zaradio.

Je'l to znaci da se treba drzati samo hiperiona (posto sad skoro izlazi u Laguninom izdanju, cini mi se, a nisam nasao polarisovo izdanje).

[Lurd]

Den Simons.
Hiperion.
Prva knjiga, narocito ispovest Martina Silenusa, prakticno je ismejavala sve shto njeni nastavci predstavljaju, i sve shto serijalizacija uopshte predstavlja, sve sa autorima koji pishu sve gore i gore knjige, dok potpuno ne izgube Muzu.  
Dodushe, Pad Hiperiona ima razlog za postojanje i knjiga je na mestu, ako se izuzme zbrzavanje radnje u poslednjih 30 strana, i fantomsko zaturivanje jednog lika.
U sledechem, zanimljivom ali nepotrebnom nastavku, Simonsa je izvukla tehnika.
Endimion je u tom smislu napredak u odnosu na Hiperion i Pad Hiperiona. To je pripovedacki savrshen roman, i efikasan je kao britva ali je samo uvod u glomazni Uspon Endimiona koji se kilavi sa objashnjavanjem i potiranjem dogadjaja iz prve dve knjige.

Prva knjiga je Spev. Ostale su Umirucha Zemlja.
Jebi ga.
Svejedno, Simons je lepo zaradio.

Ja ću tebe definitivno da ubijem. Mani se bre više Endimiona! Mani se!!!

Hajde, kada tebe ne mrzi da ponavljaš milioniti put, ne smem ja sada da se povučem. Meni Hiperion i svi ostali nastavci predstavljaju neraskidivu celinu, jednu veliku priču koja se teško može razdvojiti.

A glavna fora je u tome što se i jedan i drugi mogu čitati nezavisno.

Takodje, činjenica je da su poslednje dve trećine Uspona Endimiona loše napisane u zanatskom smislu, ali mislim da je autor tu hteo da iznese svoje vidjenje čovečanstva i religiozne stavove, zbog čega su čitaoci trpeli.

Mislim, kako se može pljuvati delo koje nam je dalo Nemesovu i ostale kibride, Sol Drakoni Septem, Oca Kapetana Soju, Svetu katoličku crkvu, boljeg, većeg i bržeg Šrajka i, naravno, Lurdusamija?

[varvarin]

Uz dužno poštovanje svih diskutanata:
Za Herberta, ja sam samo malo blaži od Bobana - mogao sam da lepo pročitam i ARAKIS i MESIJU (mada je ekstaza izostala), ali već kod DECE ARAKISA počeo sam grdno da se mučim...Svi ostali nastavci su sviranje onoj stvari...
A što se Simonsa tiče - tu ja imam izvesne probleme, ako se ne varam on je pljuvao po Srbima u vreme rata, a to ipak ne prolazi kod mene... Hiperion i (nešto manje ) Pad Hiperiona su veoma dobri. Lurd, ja te volim, ali u Endimionu i potonjim nastavcima ima puno mlaćenja prazne slame... ali isto tako ima i perfektnih pasaža.
I zato ceo serijal ocenjujem kao vrlo dobar (4), i neću da cepidlačim - jer tu su LETO NOĆI i UKLETA ZIMA.
I dok je LETO NOĆI u svemu OK - osim u jednom, tu priču ispričao je King u romanu TO... dotle, ako bih  opisivao UKLETU ZIMU, najtačnije je da sam razočaran. Da, ima stranica koje potvrđuju da ih je pisao majstor. Ali u celini, ovo je nepotreban nastavak, i samo govori da i Simons mora da plati račune za struju i telefon, pa zato nešto mora i da napiše.

[Lurd]

E, to! Odlično! Ukleta zima je loš i nepotreban nastavak, i dobar primer nastavka pisanog iz neumetničkog motiva.

Ja sam, sa druge strane, savršeno svestan da delovi Endimiona (i skoro ceo Uspon) imaju masu problema, ali samo sam hteo da kažem da je sve to ipak vrlo smisleno i da je dobro što je napisano i sasvim daleko od "nije mu to trebalo".

Inače, saznao sam (opet iz druge ruke) da Simons NIJE podržavao bombardovanje i pljuvanje Srbije, nego da je to na kraju ispao nesporazum.

Evo, ja milioniti put molim ljude koji su se dopisivali sa Simonsom, Skrobonju i Bevca, da nam konačno razjasne šta je tu istina a šta nije.

[varvarin]

Tako je, i mene to zanima!

[Berserker]

Svidja mi se sto su ljudi dali svoje preporuke. Ima li jos neko zlo iskustvo sa nastavcima? Npr, sta je sa Mracnom kulom Stivena Kinga?

[milant]

Inače, saznao sam (opet iz druge ruke) da Simons NIJE podržavao bombardovanje i pljuvanje Srbije, nego da je to na kraju ispao nesporazum.

Ma nije, isto kao onaj Sirli sto u Demonima (ZS 13) nije napisao da Srbi zatvaraju po 50 siptara u 10 kvadrata.

Na zalost, mnogi od pisaca koje volimo, pored toga sto su pisci su i amerikanci, pa su samim tim podlozni propagandi, a cesto (makar to ne izgleda tako po nijhovom pisanju) i veoma zatvorenog poimanja sveta.

[Boban]

Nesreca Srba u ovom trenutku nije sto su pocinili zlocine, jer to cine svi na prostoru Balkana, vec sto su uhvaceni okom novinara i kamere. Onog Amerikanca koga su osudili na tri godine zatvora zbog ubistva Iracana, osudili su zato sto ga je snimila kamera, bezbroj drugih zlocinaca ce se izvuci.
Srbi naprosto nemaju iskustva u vrsenju genocida kao Hrvati i dozvolili su da budu uhvaceni sa spustenim pantalonama i rukom u tegli... ni manje ni vise od toga. Ljutiti se na pisce iz dalekog sveta sto osudjuju zlocine koje su videli  je besmisleno, a da su Srbi pocinili zlocine jesu. Ja sam, recimo, licno pricao sa covekom koji je cuvao Hrvate na Ovcari kada je dosla ekipa da ih obradjuje. To je bilo nesto sto su svi znali tada i tamo, od kuvara do generala. I svi su precutno to podrzali. Ocekivati da bilo koji neutralni posmatrac ima razumevanja za to je besmisleno.

[milant]

Nesreca Srba u ovom trenutku nije sto su pocinili zlocine, jer to cine svi na prostoru Balkana, vec sto su uhvaceni okom novinara i kamere. Onog Amerikanca koga su osudili na tri godine zatvora zbog ubistva Iracana, osudili su zato sto ga je snimila kamera, bezbroj drugih zlocinaca ce se izvuci.
Srbi naprosto nemaju iskustva u vrsenju genocida kao Hrvati i dozvolili su da budu uhvaceni sa spustenim pantalonama i rukom u tegli... ni manje ni vise od toga. Ljutiti se na pisce iz dalekog sveta sto osudjuju zlocine koje su videli  je besmisleno, a da su Srbi pocinili zlocine jesu. Ja sam, recimo, licno pricao sa covekom koji je cuvao Hrvate na Ovcari kada je dosla ekipa da ih obradjuje. To je bilo nesto sto su svi znali tada i tamo, od kuvara do generala. I svi su precutno to podrzali. Ocekivati da bilo koji neutralni posmatrac ima razumevanja za to je besmisleno.

Sve to stoji, ali kako se ne seti da stavi Abu graib (dobro to je mozda otkriveno posle pisanja price), ali nek se seti bombi od 5 tona u avganistanskim selima, nek se seti Hirosime i celog americkog koncepta da je bolje ubiti 50000 drugih umesto da strada 100 amerikanaca.

Nikad se ne seti sebe a usudjuje se da kritikuje druge. E to je ono sto ja zameram tim piscima od kojih ipa ocekujem neke sire vidike.

[Morticia]

Inače, saznao sam (opet iz druge ruke) da Simons NIJE podržavao bombardovanje i pljuvanje Srbije, nego da je to na kraju ispao nesporazum.

Ma nije, isto kao onaj Sirli sto u Demonima (ZS 13) nije napisao da Srbi zatvaraju po 50 siptara u 10 kvadrata.

Na zalost, mnogi od pisaca koje volimo, pored toga sto su pisci su i amerikanci, pa su samim tim podlozni propagandi, a cesto (makar to ne izgleda tako po nijhovom pisanju) i veoma zatvorenog poimanja sveta.

Kao osoba koja je cula iz PRVE RUKE (Bevc) sta je bilo, zanima me sa kojim argumentima nastupaju ljudi koji sire da je Simons punim srcem zastupao ideju bombardovanja Srbije?

Neka mi neko navede te cinjenice.

[milant]

Kao osoba koja je cula iz PRVE RUKE (Bevc) sta je bilo, zanima me sa kojim argumentima nastupaju ljudi koji sire da je Simons punim srcem zastupao ideju bombardovanja Srbije?

Neka mi neko navede te cinjenice.

Pa dobro sta je bilo?
Nemam nikakva argument, ali nije konkretno Simons u pitanju vec bilo ko. On je samo povod.

[taurus-jor]

Den Simons.
Hiperion.
Prva knjiga je Spev. Ostale su Umirucha Zemlja.
Jebi ga.
Svejedno, Simons je lepo zaradio.

Je'l to znaci da se treba drzati samo hiperiona (posto sad skoro izlazi u Laguninom izdanju, cini mi se, a nisam nasao polarisovo izdanje).

To znaci da su Hiperion i Pad Hiperiona obavezni.
Malo sam se shalio oko Pada - to je jako dobra knjiga, samo shto koncepcijski nije ni blizu tako impresivna kao Hiperion (ono su bile Kenterberijske price, ovo je "obican" roman), i shto je kraj malkice zbrzan. Teshko je bilo ponoviti ludilo prve knjige, a i strpati jednu grandioznu viziju na 400 strana. Ne volim dugacke knjige, ali ovde je u finishu trebalo napisati koju stranu vishe.

Endimion je lektira za svakog ko hoche da vidi shta je stil. Ali ne u smislu kindjurenja pridevima, nego u smislu tecnog a impresivnog pripovedanja. Drugo, Endimion che uvek biti zanimljiv zbog izuzetno kritickog pogleda na crkvu. Za jedan TRECHI nastavak, vizija mu je blistava. Shteta je shto je nastavak bilo cega, i shto se mora procitati cetvrti, koji je slabiji, da bi se prica zaokruzila.  

Ponovno objavljivanje serijala Hiperion/Endimion (i dalje najboljeg koji sam citao) veliki je dogadjaj. I hajde da ga neinicirani procitaju, pa da pricamo.

[Bilja]

Odlicna knjiga samo da nije u pitanju nastavak: Evervil.
Sam po sebi Evervil bi bio odlican horor roman, ali u kombinaciji sa prvom i apsolutno nenadjebivom (kako bi ovde neki napisali   ) knjigom "Velika i tajna predstava" jednostavno deluje isforsirano i nategnuto. Ipak, ovo je jedan od najboljih nastavaka koje sam ikad citala. I tipicno za BArkera, svi glavni likovi koji su nekim cudom preziveli u prvom delu-ovde nisu.  

[Ghoul]

zanimljivo.
evervil je knjiga na kojoj sa barkeru rekao istorijsko ‘zbogom’.
već u predstavi je pokazivao znake svinjogojstva, ali bili su uglavnom tolerabilni.
not so in the sequel, gde je potpuno utonuo u svoje haotične ‘fantastique’ isprđevine koje su me toliko neopisivo smorile da su mi do kraja života uništile želju da zavirim u ijedan potonji njegov roman. ono što je potom pisao dosadno zvuči čak i dok čitam prikaz, prepričani zaplet, a kamo li uranjati u te grdne stotine strana…
ne poričem da se ponegde u tim knjigama može naići na poneku dobru ideju, scenu, prizor, stvora, itsl, ali smučio mi se zbog mediokritetskih likova i njihovih nezanimljivih, nadugačko razglabanih problema u spoju sa patetično zašećerenom ‘fantastique’ (ovo je njegov termin na kome on insistira. prc!)…

[varvarin]

Da citiram uvaženog kolegu: Zanimljivo.
Svojevremeno sam bio oduševljen VELIKOM I TAJNOM PREDSTAVOM. Onda sam željno dograbio EVERVIL i - to je jedna od najgorih smaračina koje sam u životu pročitao. U odnosu na PREDSTAVU, nastavak presipa šuplje u prazno, ali nisam čuo da su ljudi vikali CAR JE GO!
S opisom onog sveta s druge strane - definitivno, mrzeo sam sebe što sam kupio knjigu...

[Bilja]

Ja ne bih bila tako ostra. Evervil ima nekih dobrih ideja i nekih zanimljivih scena iako mi scene gay seksa tipicne za gay BArkera idu na nerve-JAKO, ipak ovaj roman ima svojih momenata.
Medjutim, opsti utisak, kao SEKVEL je nategnuto, nategnuto, netrpano i preterano dramatizovano, a uz to, Barkerov talenat za fantaziju ovde je otisao u neke malo napornije vode.
Svejedno, covek ima izuzetan talenat za pisanje iako imam utisak da se prilicno istrosio u poslednje vreme. Koliko sam uspela da procitam od najnovijih mu romana (a to je malo), nisam stekla najpovoljnije utiske. Klasika: mracno cudoviste, komadanje ljudi, mracno cudoviste.... napooorno.

Ipak nista kao Utkani svet. Nadam se da nikad nece napisati nastavak Utkanog sveta.

[milant]

Barker je cist primer kako komercijala upropasti pisca. Meni je Kradljivac vecnosti najbolji.
Ove nove, nemam ni zelju da saznam o cemu se radi....

[Bilja]

Meni je Barker bez obzira na sve sjajan i veoma originalan  pisac i mozemo svi ovde mnogo da seremo, ali malo ko ce od nas znati da napise i pola strane jednako dobro kao on.
SAd sto se tice komercijale, bilo bi lepo da vidim da neko od onih koji kritikuju Barkera napise bar 5 tako odlicnih romana a da mu posle bar malo ne izvetri inspiracija i ideje.
Lako je kritikovati.
Mada, on bas i ne spada u SF. VIse u horor fantaziju pa ne spada bas ni u ovaj topic.

[Pajke]

Od Barkera mi se jedino svidela prica Jetering i Jack(mislim da se tako zvala)...koliko se secam, nije mi bila losa ni ona o bracnom paru koji putuje kolima kroz nase predele i nailaze na neko ogromno bice formirano od ljudi. Jebi ga, ipak sam to citao pre 14 god. pa se ne secam detaljno svega.

[milant]

Od Barkera mi se jedino svidela prica Jetering i Jack(mislim da se tako zvala)...koliko se secam, nije mi bila losa ni ona o bracnom paru koji putuje kolima kroz nase predele i nailaze na neko ogromno bice formirano od ljudi. Jebi ga, ipak sam to citao pre 14 god. pa se ne secam detaljno svega.

Pa stvarno se ne secas jer nije bracni par nego dva pedera.
S obzirom da je i sam takav, zato ih i stavlja u price.

[milant]

Meni je Barker bez obzira na sve sjajan i veoma originalan  pisac i mozemo svi ovde mnogo da seremo, ali malo ko ce od nas znati da napise i pola strane jednako dobro kao on.
SAd sto se tice komercijale, bilo bi lepo da vidim da neko od onih koji kritikuju Barkera napise bar 5 tako odlicnih romana a da mu posle bar malo ne izvetri inspiracija i ideje.
Lako je kritikovati.
Mada, on bas i ne spada u SF. VIse u horor fantaziju pa ne spada bas ni u ovaj topic.

Ma niko ne kaze da je on los. Niti bi ja mogao da pisem bilo sta (ni dobro ni lose - zato i ne pisem). Ali da je izvetrilo originalnosti i da mora da pise po ugovoru, to je evidentno. Steta.
Kako Martin pise natenane i stvara remek dela.

[varvarin]

Lako je kritikovati.
Ali ne moraš da sneseš jaje, da bi mogao da prepoznaš mućak.

[ace]

dobar mu je utkani svet. ostalo je sve vise manje ~

[Goran Skrobonja]

Kao osoba koja je cula iz PRVE RUKE (Bevc) sta je bilo, zanima me sa kojim argumentima nastupaju ljudi koji sire da je Simons punim srcem zastupao ideju bombardovanja Srbije?

Neka mi neko navede te cinjenice.

Osećam se prozvanim pošto sam direktno učestvovao u toj prepisci sa Simonsom u vreme bombardovanja. Već dugo pokušavam da pronađem fajl sa tim porukama - znam da sam ga negde sačuvao, ali jednostavno, prošlo je previšre vremena i previše HDD-ova između mog tadašnjeg i sadašnjeg računara. Zato moram po sećanju.
Simonsovu adresu dobio sam od Bevca i javio mu se - kad sam već toliko vremena proveo prevodeći njegove tekstove, normalno da sam poželeo da mu se javim i vidim kakav je čovek "in vivo". I sve je išlo super, blebetali smo o koječemu, prevashodno o dobrim knjigama, pokušao sam da ga navučem na McDonalda i "Bespuće" na šta mi je DS odgovorio da je pročitao neku Ianovu priču i da mu se čini da imaju isti stil (?!) i tako to.
Onda je došlo ONO i ja sam mu poslao kratku poruku - opis početka našeg malog komada s pevanjem i pucanjem - pod naslovom "Report From Ground Zero." Od tog trenutka pisali smo - normalno - isključivo o ratu i tu se nepovratno razišli.
Kako su razaranja narastala, tako sam postajao sve ogorčeniji. Pokušao sam da objasnim Simonsu celu prethodnu priču s Kosovom, kao i neke druge istorijske detalje poput, recimo, neprijatne navike "saveznika" da razaraju srpske gradove još od 2. sv. rata, a onda mi je DS otpisao nešto u stilu da sam ja "zaista rečit i da ubedljivo iznosim svoju argumentaciju, ali da sam očigledno zaslepljen Miloševićevom propagandom." Drugim rečima, vredan žaljenja što se ne priklanjam velikoj istini Teda Tarnera i ostatka zapadne propagande. Vrhunac je bio to što je, pred sam kraj naše prepiske, DS uporedio Srbe sa nacistima u Nemačkoj, Albance sa Jevrejima, a celu kosovsku priču sa Holokaustom. To je za mene zaista bilo previše i tu se negde naša prepiska prekinula. Delom zbog toga, a delom i zato što je i struje bilo sve ređe i ređe.
Rezltat cele epizode kod mene lično jeste to da više jednostavno nemam idole. Krajnje nekritički sam voleo Simonsovu prozu do tada. Prepiska me je naterala da sagledam i "čoveka i njegovo delo" kroz malo manje ružičaste naočari. Naterao sam sebe da pročitam "Crook Factory" i shvatio da DS kroz TAKVE knjige na neki način iživljava svoje dečačke snove (tj. druži se sa Hemingvejem, Ingrid Bergman i drugim legendama, postaje heroj onog rata itd.) usput praveći neke početničke spisateljske greške, kao ono kad ne može da odoli tajanstvenom procesu pravljenja kubanskih cigara pa ugnjavi čitaoca detaljnim opisom istog tamo gde za to nema ama baš nikakve potrebe. Posle toga više nisam čitao DS-ove knjige (uz mali izuzetak onih nesrećnih "Siročiča"), sve do Iliona.
E sad, o Ilionu ćemo pričati u februaru u klubu. Dovoljno je da izjavim da je u pitanju dosta dobar SF roman, dostojan pokušaj povratka grandioznim zamislima iz Hiperiona i nastavaka, ali da boluje od svih ranijih nedostataka koji su DS-u izgleda prerasli u manir: razmetanje poznavanjem Sekspira, Prusta i drugih književnih velikana, ispunjenje mladalačkih želja (hmm, baš bi bilo lepo da Trojanci nisu izgubili, a tek da sam bio u prilici da kresnem lepu Helenu...) i gnjavaža tehničkim detaljima, kao npr. kod pravljenja priručne visoke peći. Što reče Rastko Ćirić (koji obožava Simonsa), a propos te teze da književni geniji oblikuju vasionu (još jedna mnogo prežvakavana stvar), nije književnost JEDINA umetnost koja postoji i u kojoj geniji mogu da se pojave. Ali je očigledno jedina umetnost koju DS poznaje. I, neizbežno - JEVREJI. Čovek je uspeo da na silu umetne i temu Holokausta u radnju koja se zbiva u tako dalekoj budućnosti. Što se mene tiče, posle Carrion Comfort-a trebalo je da prestane da se bavi tom temom, jer sve što je potom o tome pisao deluje nategnuto i bespotrebno u kontekstu njegove proze.
Dakle, retko da sam sa nekim piscem imao priliku da prođem takav put od (gotovo) idolopoklonstva - ko se ne seća, neka negde pronađe onaj HEMITOR u kojem sam praktično predstavio Simonsa našem fandomu - do poprilične ravnodušnosti. To ne znači da ne očekujem da nastavak Iliona - Olimp - bude uzbudljiv avanturistički roman, ali isto tako ne očekujem ni da bogzna koliko popravi generalno mišljenje koje o Simonsu imam.
Toliko o ovoj temi. Možda će Bevc imati da doda još nešto.
I naravno, svim posetiocima foruma želim srećne praznike i puno dobre fantastike u 2005!

[Lurd]

Hvala, Gorane. Bilo bi lepo i da se Bevc udostoji da nam i on kaže koju o ovome.

[KulFejs]

Pozdrav svima i srećna 2005. Ovo je moj prvi post ovde i moram da priznam da sam baš pogodio temu.

Ja sam počeo sa idolopoklonstvom DS-a onog trenutka kada sam sa starog monitora od 15'' pročitao Hiperion-Endimion; moram priznati da se to navršilo pre dva minuta.

Aman, koji je problem sa tim ljudima na Zapadu? Koliko god da sam ja ovde svestan činjenice da su Srbi, ipak, samo ljudi, pa shodno tome vole da prave sranja, zašto oni (Ted Tarner, Den Simons...) smatraju da su Bogom dani da ispravljaju svetske nepravde i karaju nas ostale? Od Dena tako nešto nisam očekivao. Mislim u Endimionu je raspalio po katoličkoj crkvi kao da je želeo da im se naplati za svakog naučnika na lomači, a sada...

No, dobro. Vredi znati da smo i dalje svetski vampiri No.1.

Bilo bi bezveze da sada kažem da neću kupiti serijal koji sam tako davno čitao, ali smatram da vredi imati te knjige na polici. Kupujem zbog dela a ne zbog pisca.

Što se nastavaka raznih serijala tiče, moram priznati da sam ušao u potrošačku kolotečinu i iznakupovao gomilu knjiga koje su me razočarale ili će to tek učiniti.
Hronike Ambera 2 i 3? Možete da preskočite.
Majkl Murkok? Pa on nije pisac nego mašina...
Kim Stenli Robinson i Mars? E, to je već serijal koji vredi pročitati u papirnom izdanju i zaobići silovanje očiju pred ekranom i Polarisovim CD-om. Jedina zamerka mi je prevod treće knjige.
Pesma Leda i Vatre? So far so good. Pisao sam  Martinu, tešio sam ga da nije tako strašno što je na izborima pobedio Buš, jer ko god da pobedi na izborima u Americi neko će ozbiljno da najebe. Možda mu je serijal na momente kao španska serija, ali dopao mi se svejedno.

Vidim pojavila se i Enderova Igra. To mi je sledeće na listi za kupovinu.

Pozdrav.  

[Lurd]

Pesma Leda i Vatre? So far so good...Možda mu je serijal na momente kao španska serija, ali dopao mi se svejedno.

Principi mi zabranjuju da ubijam pripadnike Horde.

Lok-tar ogar!

[KulFejs]

Pesma Leda i Vatre? So far so good...Možda mu je serijal na momente kao španska serija, ali dopao mi se svejedno.

Principi mi zabranjuju da ubijam pripadnike Horde.

Lok-tar ogar!

Rekao sam na momente. Ne celi serijal.

Yes, Warchief?

[Lurd]

Hmmmm....i Nameless One u potpisu. Hmmm.....

Ovde nešto nije u redu. Što kaže Čerčili, prvi put slučajnost, drugi put podudarnost - treći put zavera!

Pošto sam ja paranoik, i ovaj drugi put mi je dovoljan da zaključim da je u pitanju zavera.

[KulFejs]

Hmmmm....i Nameless One u potpisu. Hmmm.....

Ovde nešto nije u redu. Što kaže Čerčili, prvi put slučajnost, drugi put podudarnost - treći put zavera!

Pošto sam ja paranoik, i ovaj drugi put mi je dovoljan da zaključim da je u pitanju zavera.

Ne kapiram. Da se nismo ranije sreli? U Baatoru možda?

[varvarin]

ZA  GORANA:

Tek sad sam pročitao - hvala, za izuzetno detaljan tekst.

[Orion]

Dobro je znati da i drugi dele slicna misljenja/iskustva sa nastavcima. Meni su nastavci Dine ubili zelju da ikada vise iscitam neki nastavak, tako da ni ne planiram da kvarim utisak nekih zanimljivih dela poput Enderove Igre sa nastavcima...

Ovo sto procitah u vezi Simmonsa je takav turn off... bezveze.

Pozdrav svima

[gox]

Pozdrav
nastavci definitivno ubijaju volju za citanje, pogotovo ako ih pisac iskoristi da porekne ono sto je napisao u prvom delu. Nisam imao zivce za Amber 2 (kako vidim dobra odluka), Ksenocid, nastavke Dine... Da li neko zna serijal u kome su nastavci nadmasili original?
Poseban problem je epska fantastika zbog svoje preobimnosti. Poceo sam da citam "Tocak vremena" Roberta Dzordana, navodno trilogiju, izasao je i treci deo a prica se nastavlja... dokle vise. Martina i ne pocinjem. Da se razumemo, koncentacija mi ne nedostaje, ali sto je mnogo, mnogo je.
Sto se tice Simonsa, njegovi stavovi o nama (koliko god bili jednostrani) nisu razlog da ne citamo njegove knjige. Hiperion (i Pad) je odlicna knjiga, Ilion je standardno dobra avantura, a ni zbirka "Ljubav i smrt" nije losa. "Leto noci" i nastavci su valjda najgore sto je napisao.

[KulFejs]

Što se Martina tiče, reč je o (po meni) najboljem serijalu EF posle Gospodara(ipak je prvi). Nemoj da se dvoumiš jer su nastavci i bolji od prve knjige.

[arya]

jos jedna stvar u vezi martina je da njegov serijal nece biti zavrsen jos bar 10-tak godina.  prema tome, ako pocnes da citas sada i dalje ces morati da se nacekas.   mene je lurd zarazio pre vide od godinu dana i sada proveravam martinovu stranicu bar jednom nedeljno da vidim kad ce da zavrsi 4-tu knjigu.  

u svakom slucaju, slazem se sa konstatacijom da su knjige u njegovom serialu podjednako dobrog kvaliteta.  u krajnjoj liniji njegove knjige su zamisljene kao jedna velika prica, definitivno se ne vide prekidi cisto da se prica nastavi...

[gox]

OK, izgleda da je Martin izuzetak. Posle svega sto sam ovde procitao, verovatno cu se pre ili kasnije upecati.
Poenta je da big voleo da ljudi napisu knjigu 200-300 ili 500 stana i zavrse tu pricu. Bez nastavka, povratka, novih generacija, a-sta-je-bilo-posle...
Uz Martina,Dzordana (procitacu ga do kraja, iz inata ) i dr... koliko serijala citati uporedo.

[Orion]

The Book of the New Sun od Gene Wolfe-a je po meni serijal u kojem su svi delovi podjednako odlicni (mislim na prva cetiri dela, ostale nisam citao), jedan od retkih izuzetaka koji su to postigli, te preporucujem pomenuto delo svima koji vole malo komplexnije price...

Za tog Martina nisam cuo...   moze neko da mi kaze nesto vise o tome...?
Pozdrav.

[Orion]

Ah, sad sam malo prosvrljao po forumu, vidim da je u pitanju George R. R. Martin - moja greska... mislio sam da se ime odnosi na naziv knjige...   Mada, ne znam o kom je serijalu rec, posto i nisam bas upoznat sa Martinovim delima. Malo sam zapostavio fantasy poslednjih godina u korist sf-a...

[milant]

Ah, sad sam malo prosvrljao po forumu, vidim da je u pitanju George R. R. Martin - moja greska... mislio sam da se ime odnosi na naziv knjige...   Mada, ne znam o kom je serijalu rec, posto i nisam bas upoznat sa Martinovim delima. Malo sam zapostavio fantasy poslednjih godina u korist sf-a...

Bolje se sto pre upoznaj. Martin je zaista fantastican pisac. Imas knjige i na srpskom.
Izborio se za poziciju da moze da pise do trenutka dok nije zadovoljan napisanim, a ne dok izdavac trazi da se zavrsi. zato su knjige prosto neverovatne.

[Boban]

Martin je bio izuzetan pisac i mnogo pre nego sto je postao veliko ime i vecina njegovih ostvarenja su natprosecnog kvaliteta. Ali ono sto definitivno izbacuje nekog pisca u orbitu su dugacki serijali i fama oko iscekivanja.
Do toga dolazi zbog efekta stada ovaca/potrosaca koje je stvorio kapitalizam da bi obrtao vise para. Kada samo pogledam kako se ljudi ponasaju pred premijeru novog filma, istrenirani cekaju na startnoj liniji da u prvom danu prikazivanja vide nesto cemu je trejler uglavnom zabavniji i inventivniji od celokupnog ostvarenja.
Kada pogledamo unazad, na poslednjih 50 godina stvaralastva u fantastici, uglavnom su vecini na vodecim mestima autori raznoraznih serijala, dok su neki drugi izuzetni autori marginalizovani (Dilejni, Silverberg...) Trebalo bi da se svako zabrine za sebe ako mu je primarno da iscekuje n-ti nastavak megalomanske sage umesto da iscitava sjajne romane od po 200-300 strana koji su celina za sebe i nude sve sto literatura treba da ponudi.

[Lurd]

I ne zaboravimo da je Martin bio veliki pisac SF-a pre bilo čega drugog.

Sa ovim što je rekao Boban se slažem, ali Song of Ice and Fire je stvarno izuzetak. Nema tu prazne priče i mlaćenja prazne slame.

[Orion]

Vec rekoh da serijali mogu samo da me odbiju od nekog autora/knjige, nikako da me privuku, te da se ne bih ponavljao duzim komentarima, samo cu reci da podrzavam Bobanova zapazanja. Nastavke/serijale vise ni ne pomisljam da citam, osim u slucaju da mi se originalno delo zaista MNOGO svidi, i ako uz to cujem dosta pohvala od drugih ljudi, onda mozda razmislim o tome...

Hvala svima na preporukama u vezi G. R. R. Martina, svakako cu obratiti vise paznje na njegova dela cim ugrabim vremena.