Author Topic: Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10  (Read 35032 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Али, не могу постовати све одједном, него, данас само за
обе варијанте (оба издања) Монолита 1. Надам се за
неколико дана да постујем и Монолит 10.

Где год у тексту пише да нешто не знам, или видите да је
нешто нетачно, молим јавите.

Дакле:


Библиографија Монолита 1-10
(припремио А. Б. Недељковић)

Величанствена и скоро невероватна прича о едицији “Монолит”
почела је 1984. године кад је Бобан Кнежевић као уредник/издавач
објавио први од тих огромних алманаха, књигу од преко 500
страница, после деветог броја имала је паузу од седам година иако је
негде око 1996. године сакупљена претплата (пренумерација) за
десети Монолит, а он је, противно очекивањима многих читалаца,
коначно ипак изашао из штампе, 2004. године.

(Претплата је у оно давно време старог режима и суманутих инфлација
износила 290 нових-нових-нових динара што је тада вредело ваљда
двадесетак немачких марака; А. Б. Недељковић мора признати да је
током година био изгубио наду да ће Монолит 10 икада изаћи или
претплата икада бити враћена... и да ту није био у праву; потценио је
упорност и истрајност Бобана Кнежевића; али је, упорношћу ништа
мањом, помно чувао поштанску уплатницу као доказ да је уплатио ту
претплату.)

Покретан барем у првих десетак година фантастичним (и фанатичним)
ентузијазмом и непојамно огромном радном енергијом – тада је био
млад, неожењен (дакле без породичних обавеза) и посвећен само
научној фантастици – а касније радећи нешто мањом али ипак далеко
натпросечном енергијом, Кнежевић је у ових десет књижевних
монолита објавио укупно око 5.800 страница текстова и цртежа.
Насловне илустрације, неуједначеног квалитета,
дао је за свих десет Боб Живковић. Сви Монолити били су латиницом.

Први и други су имали и по два издања, али – са другим сликама на
корицама! Ви дакле можете имати Монолит 1 са оним змијама на
насловној слици, а не знати да постоји и другачији Монолит 1 са оним
другим змијама (и девојком у огромној белој постељи). Највероватније
нико од купаца не зна тачно колико је тих издања било и како су
изгледала. Зато смо скенирали за Вас, и прилажемо на овом сајту
Српског друштва за научну фантастику, укупно 12 корица ове
едиције... али, можда их је било и више.

Сваки Монолит имао је на почетку један страни роман (ниједном
домаћи), а затим велики број прича; неки Монолити, нарочито они на
почетку, имали су и теоријске прилоге.

Средином марта године 2001. док је ова библиографија довршавана
али без десетог броја, били смо унели и следећи коментар:

Ако смо добро упознати са ситуацијом, између (сада породично везаног, и знатно старијег) издавача Кнежевића, и неке евентуалне
наде да коначно ипак објави Монолит 10, стоји планина висока око
три хиљаде немачких марака, можда и више (5.000) колико би било
неизбежно дати штампарији за барем један мали тираж; а Бобан ту
планину највероватније никад неће прећи, ни за следећих 50 година,
нити би читаоци то подржали. Опет, знајући Бобана Кнежевића, не би
било чудно да он у неком забитом магацину, можда далеко изван
Београда, има одштампана 32 од укупно 33 табака, штавише и корицу,
и недостаје му само последњи табак и налог за коричење... јер он је
умео годинама да оклева и то на запрепашћујући начин оклева са
појединим још-1%-недовршеним пројектима а онда ипак да их доврши.


Али та наша оцена, ето, није била тачна.

У међувремену је у Хрватској неко почео – нека нова генерација
дечкија – да објављује алманахе сличног формата, са насловом
Monolith (са -х на крају). Један такав виђен је у Београду у
књижари “Стубови културе” негде око 1998. године.  

Уредник свих Монолита сем деветог био је Бобан Кнежевић, и сви су
објављени у Београду, зато те податке и не наводимо сваки пут.
Имена страних аутора понекад су штампана на хрватски начин, у
оригиналу, а не како се изговарају на српском језику.

Ево како је изгледала прва верзија Монолита 1:




Монолит 1, 1984, стр. 7, Мекинтајер, Вонда, Гуја сна, преводилац није
наведен али могао би бити Мића Миловановић, СФ роман о неким
биолошким стварима, могао би се окарактерисати као “женско писмо”.

На насловној страни књиге наведено је да су преводиоци Бобан (који
није превео ништа), А. Б. Недељковић, и Мића Миловановић. Ово би
требало да значи да су све уистину превели Недељковић и
Миловановић. Требало је заварати комунистичке режимске жбире, да
не примете и да не сконтају да је Бобан издавач. Сваки приватни
издавач, и уопште свако ко нешто приватно ради (дакле и адвокат
приватник, и сељак приватник, и продавачица цвећа ако није
запослена у државној фирми), био је сматран за непријатеља
социјализма, и зато је социјалистичка држава настојала да га оштети,
опљачка, и кад-тад укине. Докидање елемената капитализма, другови
и другарице! (Наравно, државно-партијски функционери живели су
раскошно, а маршал Јосип Броз Тито најраскошније, али то је било
друго, то се није рачунало. Буржуј је био само приватник.) Али пошто
је социјалистичка држава најчешће била банкрот и тежак економски
болесник, она је ипак толерисала, против своје воље и само кроз
завесу огромне идеолошке мржње, да неки приватници још мало, још
неко време, колико-толико опстају, да би имала кога да дере и
пљачка, а и да би имала од кога да препише (с времена на време)
реалне економске цене разних роба и услуга. Ми смо живели у
социјалистичкој држави. Приватник у социјалистичкој држави је као
хришћанин аргат у турској царевини у којој многи дахије и пустахије,
брзи на сабљи и на злој мисли, бацају нестрпљиве и мрачне погледе
ка његовој имовини и његовом врату, а штити га само Порта својом
одлуком да хришћанску рају и другу покорену радну снагу не треба,
ипак, баш сасвим посећи и уништити, или бар не још неко време.
Бобан је био приватник, издавач, и морао се маскирати у преводиоца.
(Бранислав Бркић исто тако.)

Монолит 1, стр. 189, Силверберг, Роберт, “Рођен са мртвима”, превео
А. Б. Недељковић, дуга СФ прича о људима чији је живот вештачки
продужен после клиничке смрти (тако да су они нешто као легални, и
медицински подржани, зомбији), изузетно квалитетна.

Монолит 1, стр. 236, Мартин, Џорџ Р. Р, и Лиза Татл, “Олује
Виндхејвена”, превео А. Б. Недељковић, предивна СФ дуга прича о
крилатим људима на једној планети која својим атмосферским и
гравитационим карактеристикама подржава такву врсту летења.

Монолит 1, стр. 276, Варли, Џон, “У пехару”, преводилац није
назначен али вероватно Мића Миловановић познат као Мића
Толеранција; СФ прича, не особито добра.

Монолит 1, стр. 297, Силверберг, Роберт, “У чељустима ентропије”,
превео А. Б. Недељковић, врхунски квалитетна прича тврде научне
фантастике, о једном свемирском путовању које изазива дислокацију
у времену.

Монолит 1, стр. 323, Фармер, Филип Хозе, “Скице међу рушевинама мог
ума”, превео А. Б. Недељковић, СФ прича врхунског књижевног
квалитета. Можда ниједна друга прича нити роман у светској
књижевности (имајући у виду Марсела Пруста и његово Трагање за
изгубљеним временом из 1927. године) не показује овако добро и
овако потресно (и драматично) колики је заправо значај меморије, и
оријентације у времену, за постојање људске личности и људске
цивилизације. Ова Фармерова прича је аутентично ремек-дело
светске књижевности.

Монолит 1, стр. 354, Шелдон, Алиса (као “Џејмс Типтри јуниор”), “Жене
какве мушкарцима нису познате”, превео А. Б. Недељковић, СФ прича.

Монолит 1, стр. 375, Чери, К. Џ. (жена), “Касандра”, преводилац није
назначен али вероватно је Мића Миловановић, СФ прича.

Монолит 1, стр. 381, Елисон, Харлан, “Гледајући уназад: 480 секунди”,
превео А. Б. Недељковић, изврсна поетична СФ прича о томе како би
требало провести оних последњих осам минута колико бисмо имали на
располагању од експлозије Сунца до пристизања ударног таласа. До
фотонског цунамија.

Монолит 1, стр. 385, Рас, Џоана, “Када се променило”, преводилац
можда Мића Миловановић, феминистичка СФ прича.

Монолит 1, стр. 391, Пол, Фредерик, “Куповали смо људе” (игра речи у
наслову, We purchased people, је таква да би се он могао превести и
као “Ми купљени људи”), превео А. Б. Недељковић, врло квалитетна
СФ прича о менталној окупацији путем наметања воље.

Монолит 1, стр. 402, Шекли, Роберт, “Седма жртва”, превео вероватно
Мића Миловановић, класична акционо-авантуристичка “само-за-
забаву” СФ прича о једној врсти гладијаторске борбе у модерном
урбаном амбијенту.

Монолит 1, стр. 413, Мартин, Џорџ Р. Р. (он то на енглеском тумачи као
скраћеницу од “гнев гнев” –   енгл. rage rage), “Песма за Лиу”, превео
А. Б. Недељковић, дуга СФ прича о телепатији и љубави.

Монолит 1, стр. 459, интервју, “Џорџ Р. Р. Мартин о себи и свом
писању”, превео можда А. Б. Недељковић, извор није наведен.

Монолит 1, стр. 465, Николс, Питер, “Монструми и критичари”, превео
А. Б. Недељковић, есеј о позитивној и негативној критичкој рецепцији
СФ. Николс је врхунски експерт, аутор најбоље СФ енциклопедије на
свету.

Монолит 1, стр. 472, Ле Гвин, Урсула, “Научна фантастика и госпођа
Браун”, превео А. Б. Недељковић, Урсулин вероватно најважнији и у
свету највише цитиран есеј о СФ. Поменута “госпођа Браун” коју је
славна списатељица Вирџинија Вулф срела у купеу неког воза, није
нека одређена особа, она је само симбол за обичне људе који живе у
стварности, у реалном свету.

ПОЧЕТАК  УРСУЛИНОГ  ЦИТАТА:

Никада није напуштала Русију где се, наравно, зове Наташа или Ана
или Раскољников, али исто тако и Јуриј Живаго и Иван Денисович.
Госпођа Браун се појављује у Индији, Африци, Јужној Америци, свуда
где се пишу романи. Јер као што је (Вирџинија) Вулф рекла: “Госпођа
Браун је вечна. Госпођа Браун је људска природа.” (...) Може ли
писац научне фантастике да седне насупрот ње? (...) Могу ли госпођа
Браун и научна фантастика икада сести у исти воз или свемирски
брод?


КРАЈ  УРСУЛИНОГ  ЦИТАТА.

Импликација је, наравно, да би требало тј. да би било пожељно да
протагонисти СФ буду савршено обични људи, не изузетни, не хероји.
Ово је заправо Урсулин програмски манифест, написан 1976, од
капиталног значаја за разумевање њеног стваралаштва.

Монолит 1, стр. 481, белешке о ауторима, прилично опширне. Није
познато ко их је писао – Бобан, Мића, или неко трећи. Могуће је да је
неке белешке писао један, неке други, а неке неко трећи.

Монолит 1, стр. 485, листе награда “Хуго” и “Небула” додељених од
1952. до 1982. године, у разним категоријама. Врло драгоцен базични
аксиолошки оријентир.


Монолит 1, 1986, стр. 1, Кнежевић Бобан, Предговор.
Овде Бобан тврди да су године прекретнице у нашој СФ биле
 1976. и 1984.  Ево Бобанових речи:



Још у (деветнаестом) веку изашле су код нас књиге за које је
касније одређено да потпадају под СФ жанр. Таквих дела било је
нешто више између два (светска) рата, а благи пораст бележимо и
током педесетих година (двадесетог века). Но, прави “бум” научне
фантастике у издаваштву на српскохрватском језичком подручју збио
се 1976. године. Тада се коначно на нашем тлу појавио прави СФ
часопис, у потпуности посвећен научној фантастици (“Сириус”), који
је одиграо кључну улогу у популаризацији и развоју СФ жанра код
нас. Истовремено, након седмогодишње паузе почиње други живот
едиције “Кентаур” у којој је затим објављено низ изузетних
остварења. Такође, часопис “Галаксија” као своје ванредно, годишње
издање, покреће алманах за научну фантастику Андромеда, који је,
са своје стране, такође врло значајан за развој СФ жанра код нас. (...)

Касније (...) 1984. као нови велики степеник у југословенском СФ
издаваштву. “Сириус” је прославио свој стоти број, едиција “Кентаур”
отиснула се у свој трећи живот, појављује се и библиотека “Звездане
стазе” у издању “Народне књиге”, ту је и неколико самосталних
(издавача) са пет-шест књига. Међу њима је и (...) Монолит.
Југославија поново има једно обимно издање антологијског карактера.



Ево како је изгледала друга верзија Монолита 1:




Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Монолит 2, обе верзије
« Reply #1 on: 27-07-2005, 21:43:47 »
Монолит 2 такође је имао барем две верзије. Прва је изгледала овако:








Монолит 2, стр. 9, Зелазни, Роџер, “Господар светлости”, превео А. Б.
Недељковић, предиван и сетан Зелазнијев СФ роман у амбијенту
Индије и старих хиндуистичких богова.

На импресуму овог Монолита наведено је да су све превели др А. Б.
Недељковић, Миодраг Миловановић, проф. др Ксенија Јовановић (а она је
преводила само француске ауторе, наравно) и кобајаги (заправо је био само
издавач) Бобан Кнежевић. Као сарадници су наведени Александра Милојковић,
Предраг-Пеђа С. Вуковић, Зоран Јакшић, а као лектор Љиљана Тодоровић. Све у
свему то значи да су са енглеског скоро све превели АБН и ММ, али није
назначено ко од њих двојице је превео шта. Срећом, памтимо бар понешто о
томе.

Многе приче у првом и другом Монолиту илустровао је, сваки пут
илустрацијом преко целе једне стране (не на корици, него УНУТРА, међу
страницама текста), Добросав-Боб Живковић. Неке од тих илустрација су дивне,
али су бледо штампане зато што је Бобан морао да се определи, из финансијских
разлога, да штампарија користи некакве јефтине али очај-лоше бугарске
матрице!

Монолит 2, стр. 179, Нивен, Лари, “Непостојани Месец”, превео А. Б.
Недељковић, одлична СФ прича о ономе што би нам се десило кад би Сунце
нагло појачало своју активност. Ако једне ноћи видите да Месец почиње да
блиста јаче него икад, и још много, много јаче, неразумно јако... то ће бити то.

Монолит 2, стр. 195, Кард, Орсон Скот, “Ендерова игра”, преводилац није
назначен али заправо је то превео Предраг-Пеђа С. Вуковић; СФ прича о
примени стратегија из компјутерских игрица на стварни свемирски рат.
Многи људи су јако волели ову у суштини неуверљиву дечију причу, у
којој један клинац помоћу својих игрица постаје главна фаца и спасава свет.

Монолит 2, стр. 219, Кејз, Даниел, “Цвеће за Алџернона”, превео (и потребне
преводилачке акробације и бравуре извео, и то са одушевљењем) Александар Б.
Недељковић. Интересантан случај, ово је једино помена-вредно дело тог писца,
Кејза, али је тим једним он постао класик светске СФ литературе. Дакле, заиста
једно-али-вредно. Причу “Цвеће за Алџернона” Кејз је после развио у роман, али
је тај роман само непотребно преопширна верзија исте ствари. Писао је Кејз још
годинама, али без иоле запаженијег успеха. По овој причи снимљен је филм
“Чарли”. Алџернон је миш коме је вештачким путем подарена нешто виша
интелигенција од нормалне мишје, тако да се боље сналазио у лавиринтима са
сиром на крају. А Чарли Гордон, јунак ове приче, је...

Монолит 2, стр. 237, Ле Гвин, Урсула, “Девет живота”, преводилац вероватно
Мића Миловановић, психолошки усмерена СФ прича о клоновима. Девет истих
девојака...
Данас, 2005. године, видимо да је клонирање људских бића на домаку, а
можда је технички већ и могуће (успело је клонирање свиња, оваца и других
животиња), али је у западним земљама ван закона, из разлога очувања људске
личности, индивидуалности, породичног живота и хуманости.

Монолит 2, стр. 253, Елисон, Харлан, “Дечак и његов пас”, превео А. Б.
Недељковић, дистопијска футурска СФ прича са много убистава и силовања. Са
тим псом дечак све време разговара. Ова прича има елементе младалачке побуне
(young rebelion) али у изузетно негативистичком и депресивном маниру.

Монолит 2, стр. 277, Лајбер, Фриц, “Ухвати тај цепелин!”, превео А. Б.
Недељковић, врхунски квалитетна алтернативно-историјска прича о Америци у
једној сасвим другачијој варијанти светске историје. Није било онаквог Другог
светског рата, а Немачка је...

Монолит 2, стр. 289, Типтри млађи, Џејмс (Алиса Шелдон), “Љубав је план,
план је смрт”, превео А. Б. Недељковић, СФ прича о врло окрутном
репродуктивном циклусу на једној окрутној планети.

Монолит 2, стр. 313, Елисон, Харлан, “Субита”, превео А. Б. Недељковић, види
коментар у библиографији “Алефа”.

Монолит 2, стр. 323, Дозоис, Гарднер, “Миротворац”, превео Миодраг
Миловановић, СФ прича.

Монолит 2, стр. 333, Вилис, Кони, “Писмо од Клиеријевих”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича.

Монолит 2, стр. 341, Силверберг, Роберт, “Када смо ишли да гледамо крај
света”, превео А. Б. Недељковић, времепловска СФ прича у лежерном тону, у
стилу “Добројутро комшија”, али, ти обични људи (они су праве Урсулине
“госпође Браун”) повремено путују на не-много-скупе породичне излете веома
далеко кроз време. Али ту постоји и елемент оне српске шале “Где би нам био
крај... да није тако близу”.

Монолит 2, стр. 341, Кард, Орсон Скот, “Месо за краља”, види то исто у
библиографији “Алефа”.

Монолит 2, стр. 353, Брисоло, Серж, “Путеви заборава”, превела Ксенија
Јовановић, СФ прича о једном гигантском, непрегледно огромном музеју.

Монолит 2, стр. 387, Робинсон, Спајдер и Жана, “Звездани плес”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича (не особито добра) о балерини која, у космичком
пространству, успоставља са ванземаљцима...

Монолит 2, стр. 429, Фармер, Хозе Филип, “Јахачи румене наднице”, превео А.
Б. Недељковић, бравурозна иронична утопија у којој се дивно приказује шта ће
све радити људска бића године 2166. ако до тад машине преузму на себе сав
производни и други рад, а сваком грађанину буде омогућено да добија раскошно
високу “плату” целога живота за апсолутно ленствовање. Ови јахачи на социјали
радиће заиста свашта. Можда томе одговара енглеска фраза monkey business.
Дивљају ослобођени џинови Несв и Подсв,

       окрећу камене точкове потопљене воденице (...) њихове очи
       сјаје оранж-црвено као очи мачке у удобном куту, а њихови
       зуби су мутно-беле цифре у једној мркој аритметици.

Монолит 2, стр. 473, Варли, Џон, “Постојаност вида”, није познато ко је превео;
дистопијска СФ прича о проблемима америчког друштва, завршава се 1999.
године па, пошто се ништа од тога није остварило, као прогноза је застарела.

Монолит 2, стр. 501, Кротиер, Хари П, “Посебне карактеристике тачке
гледишта у научној фантастици”, превео А. Б. Недељковић, чланак, није наведен
извор.

Монолит 2, стр. 507, Стапл, Џејмс, “Прошлост, будућност и Реј Бредбери”,
чланак. Није наведен преводилац нити извор.

Монолит 2, стр. 513, Рабкин, Ерик С, (еминентни амерички стручњак за СФ
књижевне студије), “Детерминизам, слободна воља и тачка гледишта у роману
"Лева рука таме Урсуле Ле Гвин”, превео А. Б. Недељковић, чланак, није
наведен извор.

Монолит 2, стр. 523, Белешке о ауторима. О писцима су дате опширне, веома
информативне био-библиографије, а о тој тројици професора који предају науку
о књижевности – много краће. Није наведено ко је написао ове белешке, могуће
је да су резултат рада неколико Бобанових сарадника.



Друга верзија Монолита 2 изгледала је овако:





Запазите да је Бобан у свом бескрајном самоуверењу пропустио да на корици та
прва два Монолита напише бројеве “1” и “2”. Ову грешку ће он поновити и на
трећем Монолиту, и тек на четвртом ће се појавити број 4.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Монолити 3 и 4
« Reply #2 on: 28-07-2005, 16:23:54 »
Године 1986. изашао је трећи монолит, који је изгледао овако:





Монолит 3, 1986, стр. 7, Халдеман, Џое, Вечни рат, превео са енглеског
на хрватски језик Бруно Огорелец (а Бобан је тако и објавио: на
хрватском); одличан, прослављен тврди СФ роман о свемирском ратовању
које се због релативистичких ефеката развукло на десетак векова (а са
истом пешадијом, која за то време није остарила ни приближно толико),
што се пешадији, све-у-свему, баш и не свиђа. У центру радње је љубав
једног војника (Вилијема Манделе) и једне војникиње (Меригеј Потер) који
не доспевају увек на исте бродове нити на исте мисије, него: где их
свемирска прекоманда баци... што у рату ове врсте може имати...

Монолит 3, стр. 151, Андревон, Жан-Пјер, “Талог”, са француског превела
др Ксенија Јовановић, тврда СФ прича о рату који почиње атомским
бомбардовањем. Ово се могло десити... и још се може десити.
 Монолит 3, стр. 189, Лем, Станислав, “Чекић”, превео Угљеша Радновић,
СФ прича.

Монолит 3, стр. 213, Галој, Дејниел Ф, “Ноћас ће небо пасти”, превео
Александар Б. Недељковић, СФ прича од изузетног, капиталног значаја за
проучавање и укупно разумевање СФ. Мада има многе спољашње
карактеристике типичне површне детективско-авантуристичке урбане
приче лоциране у 1930-те године (например, подсећа на архетипски роман
Велики сан Рејмонда Чендлера) она има и дубоку, врло озбиљну
филозофску садржину која се односи на тезе да је овај свет илузија или да
је наша васељена сан једног вишег бића... које би могло почети да се буди.
Ако је наш универзум заиста сан једног трансцендентног над-бића, можда
Бога, онда би буђење могло да изгледа управо овако.

Монолит 3, стр. 255, Зелазни, Роџер, “Повратак џелата”, превео Зоран
Јакшић, СФ прича.

Монолит 3, стр. 297, Варли, Џон, “Ретроградно лето”, превео А. Б.
Недељковић, свемирска СФ прича. У пећини на Меркуру лежати (у
безбедном скафандру) у језеру живе, то уопште не мора бити неудобно.

Монолит 3, стр. 313, Нивен, Лари, “Неутронска звезда”, превео А. Б.
Недељковић. Свемирска СФ прича, класична и одлична ултра-тврда СФ, о
екстремним гравитационим феноменима у близини ротирајуће неутронске
звезде. Почетак:

“Небески ронилац” је испао из хиперпростора тачно
милион миља изнад неутронске звезде. Био ми је
потребан још један минут да нађем дисторзију коју је
Соња Ласкин поменула пре него што је умрла.

Монолит 3, стр. 327, Катнер, Хенри, “Срећан крај”, превео Зоран Јакшић,
роботска СФ прича.

Монолит 3, стр. 341, Вонегат, Курт, “Сутра и сутра и сутра”, превела
Александра Милојковић, изврсна сатирична СФ прича о веселим и
невеселим последицама које би наступиле уколико би медицина коначно
победила старост и омогућила сваком човеку да живи и живи и живи...
неограничено дуго. Ова тема, обрађена још код Џонатана Свифта у
Гуливеровим путовањима 1726. године, овде је добила специфично
америчку варијанту, наиме, урачунат је амерички менталитет и миље,
главнина приче је о томе. Било би интересантно видети како би исту тему
обрадио неки српски аутор. Јер, бесмртност би у селу Кусадак имала
кудикамо другачији изглед... или у Врчину, или негде на домаку Ариља.
Ово је једна тематска област где локални писци, разних малих народа,
вероватно имају шта да кажу светским СФ читаоцима.

Монолит 3, стр. 351, Брајант, Едвард, “Теорија честица”, превео Миодраг-
Мића Миловановић, медицинска СФ прича која успева да повеже
(прилично натегнуто и неуверљиво) канцер, пионе (али не оне шаховске) и
експлозију звезде.

Монолит 3, стр. 367, Кесел, Џон, “Велики сан”, превео А. Б. Недељковић,
велемајсторски написана СФ прича у вези са већ поменутим Чендлеровим
романом. Заправо Кесел користи инструментаријум који само у СФ
постоји, наиме укрштање двеју реалности (егзактно, а не произвољно
гледано), да брилијантно критикује артифицијелност ликова у
детективским романима (и филмовима) читавог тог рејмонд-чендлеровског
поджанра. Ово је металитература, критика једне литерарне врсте помоћу
друге, виртуозно је изведено, са сувереним познавањем и разумевањем, и
доказује да се неки књижевни домети могу постићи једино помоћу научне
фантастике и никако друкчије. На овој Кеселовој причи може се засновати
магистарски рад.
Други и трећи Монолит вероватно су најбољи од свих десет.

Монолит 3, стр. 393, Грант, Ричард, “Странице из хладне луке”, превео А.
Б. Недељковић, СФ прича.

Монолит 3, стр. 409, Силверберг, Роберт, “Пловидба за Византију”, превео
А. Б. Недељковић, утопијска СФ прича о далекој, врло богатој и срећној
будућности у којој грађани, ради забаве и учења, реконструишу поједине
старе градове и цивилизације, па и нашу Византију. (Нашу јер су многи
Срби, вековима, живели у Византији. Заувек остајемо уграђени у њу, као
што би сад требало да се заувек уградимо у уједињену слободну Европу
светлости и ума.) Запрепашћујуће добра, прелепо сетна прича о том
самоувереном утопијском свету. Не, немојте мислити да се тој
цивилизацији дешава некакав катастрофални преокрет на крају. Ништа
слично. Ово је вероватно најбоља СФ прича коју је Силверберг икад
написао. Виртуозна научна фантастика, врхунски литерарно квалитетна;
“Пловидба за Византију” је аутентично велико дело светске књижевности,
једнако вредно као приповетка “Старац и море” Ернеста Хемингвеја, или
као “Проклета авлија” Иве Андрића. Уверени смо да Силвербергову
“Пловидбу за Византију” треба уврстити међу најбољих 100 приповедака у
историји светске књижевности.
Напоменимо, узгред, да је једна од познатијих песама значајног
eнглеског песника ирског порекла В. Б. Јејтса (Wiliam Butler Yeats, 1865-
1939) има управо тај наслов, “Пловидба за Византију” (Sailing to
Byzantium), што би требало да значи да је Силверберг хотимице начинио
омаж или референцу на Јејтса.

Монолит 3, стр. 453, Стејблфорд, Брајан, “СФ поджанрови”, превео Зоран
Јакшић, чланак, веома информативан. Поднаслови су:

Човек и машина
Утопија и дистопија
Путовање кроз време
Ванземаљци
Пут у свемир
Галактичка царства
ЕСП
Катастрофе
Религија и митологија
Паралелни светови и алтернативна историја
Секс и сексуалност
Ванземаљске екологије
Магија
Медији
Унутрашњи простори

О већини од ових петнаест тематских области (наиме, о начину како
су оне обрађене у СФ литератури, светској или српској) могао би се
написати по један магистарски рад, и то можда не само из области науке о
књижевности, него и из социологије, психологије, филозофије и других
наука.

Монолит 3, стр. 487, интервју, Халдеман, Џое, превео вероватно А. Б.
Недељковић.

Монолит 3, стр. 495, белешке о ауторима, а о Вонегату – читава студија,
преко 3 шлајфне дугачка! Неке од ових бележака (или све) написао је А. Б.
Недељковић.



Године 1987. изашао је четврти монолит, који је изгледао овако:






Монолит 4, 1987, стр. 7, Кнежевић, Бобан, предговор.

Монолит 4, стр. 9, Волф, Џин, Пета глава Кербера, превео Вук Перишић,
СФ роман.

Монолит 4, стр. 155, Малцберг, Бари Н, и Бил Пронцини, “У арени прозе”,
алегоријска СФ прича о комерцијалној борби (професионалних писаца) за
опстанак. Такмичења су буквално у арени, гладијаторски окрутна, треба
типкати брзо и много, па макар то значило и безобзирно трућати ма какве
којештарије... хонорар, и опстанак, припадају само победнику. Све је то,
наравно, у богатој Америци, а у Србији је писцима у арени прозе
неупоредиво теже, гину увек оба такмичара, јер ни победник не добија
ништа!
Причу је лепо илустровао Боб.

Монолит 4, стр. 175, Сухариткул (или Сачариткул), Сомтов (то је писац из
Тајланда, једини такав познат у свету, али и он живи у Америци), “Графити
Малворлда”, превео А. Б. Недељковић, социолошка СФ о декадентном
животу у једној великој свемирској станици.

Монолит 4, стр. 201, Робертс, Кит (или Киф, или Кеит; рођен 1945, умро 5.
октобра 2000. дакле – невероватно, баш на тај, историјски дан кад се у
Србији родила слобода; аутор прослављеног романа Паване),
“Weihnachtsabend”, алтернативно-историјска СФ прича, изузетно
квалитетна, о Британији која је ушла у савезништво са Адолфом Хитлером
тако да су нацисти победили и освојили свет. Божићно веће се прославља и
у таквој Британији... окупираној заувек. (Зашто се и не би прослављало,
Трећи Рајх је био номинално хришћанска држава, а на копчи опасача
немачких солдата биле су угравиране речи “Бог је с нама” – Gott mit uns.)
Одлично писана, заснована на великом знању и познавању оба народа и
друштва, темељито промишљена, ова прича је маестрално изведен
социјални мисаони експеримент, она укршта менталитет британских
виших класа са немачким манирима владавине (о коме Срби знају
понешто) али и са понашањем углађене немачке војне и политичке
(нацистичке) елите у једној историји која се могла десити. Ниједан други
књижевни жанр, осим СФ, није могао дати ово књижевно дело, ову причу,
овај уметнички резултат. И нико осим Британца није могао ову причу о
Британији написати тако аутентично.

Монолит 4, стр. 227, Брисоло, Серж, “OFF”, превела Ксенија Јовановић,
СФ прича о друштву под терором принудне буке и принудне тишине. Та
једна кратка енглеска реч, која чини наслов приче, значи у овом случају
“искључити”.

Монолиt 4, стр. 247, Кирвал, Филип, “Страст у тропима”, превела Ксенија
Јовановић, СФ прича, не особито добра, са много елемената фантазије, о
алтернативној историји (једне технолошки напредније) Јужне Америке
Ацтека и Маја.  

Монолит 4, стр. 267, Шалимов, Александар, “Зид”, са руског превела
Бојана Тошић, пост-холокаустна СФ прича о технолошки
ретроградираном, примитивном друштву малобројних преживелих.

Монолит 4, стр. 285, Холдсток, Робот, “Изнутра”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича о тројици астронаута који се враћају са Проксиме
Центаури у једно сасвим измењено друштво, у хришћанску
милитаристичку урбану високо-технолошку диктатуру. Прва реакција тог
друштва је да супресира њихову свест о ономе што је стварно било. Ова
прича спада у један својеврсни недекларисани поджанр СФ прича о
буђењу, долажењу к свести, и настојању протагонисте да схвати где је и
шта се с њим десило, што је једна архетипска путања откривања света око
себе. Али и читав жанр СФ је посвећен откривању, спознавању света, у
овом или неком другом модалитету.

Монолит 4, стр. 307, Свифт, Џенифер, “Мари”, превео А. Б. Недељковић,
СФ прича о електронској уметници Мари Винчи, и о њеној трудноћи.

Монолит 4, стр. 321, Елисон, Харлан, “Кроатоан”, превео Миодраг
Миловановић, СФ прича са јаким елементима фантазије, о канализацији и
абортираним фетусима. Испод нашег лепог и сунчаног града је један други
град, кудикамо мрачнији... можда и у њему неко живи. Или умире.

Монолит 4, стр. 331, Силверберг, Роберт, “Шта смо сазнали из јутрошњих
новина”, превео А. Б. Недељковић, СФ прича о временском поремећају и о
ономе што ће вам се десити ако једног дана почнете да добијате новине од
наредне недеље... дневне новине из будућности.

Монолит 4, стр. 343, Стерлинг, Брус, “Вечера у Аудогасту”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича (мада се може схватити и као Ф) о једном пророку
који говори неким људима шта ће стварно бити, у будућности, са њима и
њиховим богатим градом. Он им говори истину. Једанаести је век, а градић
је Аудогаст у Сахари. Данас га нема.
Реч Аудогаст могла би се превести као “чујем ужасно”.

Монолит 4, стр. 353, Типтри, Џејмс јуниор ( = Алиса Шелдон), “Велико
стециште”, (али, морамо замерити преводиоцу Mићи Толеранцији, превод
наслова требало је да гласи “И пробудих се и нађох се овде на косини
хладног брда” јер оригинал гласи “And I Awoke and Found Me Here on the
Cold Hill’s Side”), свемирска СФ прича о сексу али без иједне еротичне
сцене.

Монолит 4, стр. 359, Рејнолдс, Тед, “Кроз све ваше домове лутам”, превео
А. Б. Недељковић, изванредна СФ прича о једном могућем научном
објашњењу астрологије. Проводи нас кроз боравишта 12 свемирских раса
које одговарају свака по једном сазвежђу зодијака, јер тамо и живе. За оне
који желе да сагледају начине размишљања и понашања заиста различитих
ванземаљских бића, ова прича-галерија је рај. – Узгред, астрономи нам у
2005. години говоре да раван еклиптике сада, строго узев, пресеца 13 а не
12 констелација...

Монолит 4, стр. 397, Мак Кафри, Ен, “Веиранска потрага”, превела
Гордана Марков, СФ прича са планете летећих змајева, о којој је Мак
Кафри написала неколико књига. На тим змајевима се може јахати... и тако
летети небом.

Монолит 4, стр. 443, Шеперд, Луцијус, “Одсуство”, превео Миодраг
Миловановић, дуга СФ прича из неких будућих америчких ратовања по
Јужној Америци али у стилу оног рата у Вијетнаму у прошлом веку, 1965-
75, у који је Америку увукао председник Џон Фицџералд Кенеди шаљући
хиљаде наоружаних “саветника” да ратују тамо. Помало личи на и
ратовање Македонаца са албанским екстремистима око града Тетова у
марту 2001. године, али, у далеко бујнијој вегетацији. Ту су борбени
хеликоптери и све остало. Шеперд пише веома квалитетно, компетентно и
информисано, тврдо реалистички.

Монолит 4, стр. 501, Јанковић, Милорад, “Научна фантастика и фантазија
у науци”, есеј. Професор Јанковић, доктор биолошких наука и предавач на
Природно-математичком факултету у Београду, настојао је овим текстом
да укаже на значај маште у научном раду. Пример: да би научник открио
неку нову могућност у науци, потребно је, у већини случајева, да најпре
замисли ту могућност. Овај професоров рад има 13 одељака, сваки са
својим поднасловом. Поднаслови су:

(1)  Увод, заиста неопходан
(2)  Једна битна разлика између СФ стваралаштва и науке
(3)  Наука се бави и фантомима и недокучивим феноменима; заиста,
постоје две науке
(4)  Историја као превасходно фантомска наука која се бави оним
што више не постоји
(5)  Наука која заиста проучава оно што никада није ни постојало и
што никада неће постојати, футурологија
(6)  Има још и других научних области у којима се мора
фантазирати
(7)  Историја, наука о више не постојећем
(8)  Један Месец пада на Земљу
(9)  Живот путује кроз космос: теорија панспермије и њен значај
данас
(10)  Две потпуно различите теорије: биогенезе и абиогенезе
(11)  Луј Пастер пресеца Гордијев чвор
(12)  Теорија панспермије на путу рехабилитације и потпуног
тријумфа
(13)  Закључна реч

Монолит 4, стр. 524, Белешке о ауторима, али, о само 4 аутора,
непотписане, са неколико словних грешака.

Тиме је Монолит 4 завршен.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #3 on: 28-07-2005, 17:23:27 »
A gde su skenovi drugih izdanja Monolita 3 i Monolita 4?
Ili vam vec za taj period (kraj osamdesetih) ponestaju podaci?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

sigismundus

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #4 on: 29-07-2005, 09:50:27 »
ma, dajte ljudi
iako cjenim svaki bibliografski rad, to nije to
Monolit nije ni izdat na cirilici, pa zašto bibliografija na cirilici?
koliko se sječam, Bobanovo pravilo je bilo objavlivajanje latinicom. ovo ovde je smešno. ovaj cirilični zapis samo onemugučuje upotrebljavanje bibliografije svima, koji tečno ne čitaju cirilicu. i takodje smanjuje mogučnost, da se pojavi bibliografija u latinici.
pište ljudi medju sobom i u grškom, ako očete, ali ovo...
onaj, koji sniva tudje snove

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.396
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #5 on: 29-07-2005, 10:37:43 »
Zigi,

Ovo nije bibliografski rad. Ovo su Acina nagadjanja...

Ali zabavna nagadjanja. Kao sto rekoh nekada davno, Acine bibliografije se mogu citati. Opasno je samo koristiti ih u bilo kakve svrhe...
Mica

milant

  • 4
  • 2
  • Posts: 260
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #6 on: 29-07-2005, 10:41:39 »
Quote from: "sigismundus"
ma, dajte ljudi
iako cjenim svaki bibliografski rad, to nije to
Monolit nije ni izdat na cirilici, pa zašto bibliografija na cirilici?
koliko se sječam, Bobanovo pravilo je bilo objavlivajanje latinicom. ovo ovde je smešno. ovaj cirilični zapis samo onemugučuje upotrebljavanje bibliografije svima, koji tečno ne čitaju cirilicu. i takodje smanjuje mogučnost, da se pojavi bibliografija u latinici.
pište ljudi medju sobom i u grškom, ako očete, ali ovo...


Nije cirilica nista teza od latinice, deca vec u drugom razrdedu nauce oba pisma ;).
Ja sam se cak i sa slovenackim mucio (koji je kud i kamo tezi od razlike izmedju cirilice i latinice), kad nisam mogao da nadjem srpski, hrvatski ili engleski.

Izitpajn

  • 4
  • 3
  • Posts: 787
    • http://b3.blog.hr
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #7 on: 29-07-2005, 13:12:38 »
Quote from: "sigismundus"
ma, dajte ljudi
iako cjenim svaki bibliografski rad, to nije to
Monolit nije ni izdat na cirilici, pa zašto bibliografija na cirilici?

Hehe, kompjuteri su zlato :) Jedan potez mišom, ctrl+c, klik, ctrrl+v, klik na drugi font et voila :) Mislim, meni nije problem čitat ćirilicu, ali ako nekome jest...

Nego, samo da dodam jedan trač na ovo:
Quote
У међувремену је у Хрватској неко почео – нека нова генерација
дечкија – да објављује алманахе сличног формата, са насловом
Monolith (са -х на крају).
Naime, ljudi kojima je ta pametna ideja pala na pamet bili su, kažu "iziritirani time što su neki srpski izdavači uzimali hrvatske stvari bez pitanja". Ne znam konkretno o čemu se sve radilo, jedino što sam ja držao u ruci imalo je naslov "Futura", sadržavalo je nešto tipa "best of" i bilo je štampano u Drvaru ili tako nešto; mislim, ali nisam siguran, da je Boban imao u tome svoje prste. Bila je tu i jedna vesela prepiska opet Bobana, ako se ne varam, s Mihaelom Velinom na koju smo odvalili. E, onda je ekipa rekla "Ako oni mogu drpat od nas, onda i mi možemo od njih". I nazvaše ga "Monolit sa H" :x

Čisto da razjasnimo, ne kritiziram niti opravdavam, samo prenosim tračeve :)

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.550
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #8 on: 29-07-2005, 14:25:56 »
Монолит 4, стр. 443, Шеперд, Луцијус, “Одсуство”, превео Миодраг
Миловановић, дуга СФ прича из неких будућих америчких ратовања по Јужној Америци али у стилу оног рата у Вијетнаму у прошлом веку, 1965- 75, у који је Америку увукао председник Џон Фицџералд Кенеди шаљући хиљаде наоружаних “саветника” да ратују тамо. Помало личи на и ратовање Македонаца са албанским екстремистима око града Тетова у марту 2001. године, али, у далеко бујнијој вегетацији. Ту су борбени хеликоптери и све остало.


Radoznao sam - a zašto baš na ratovanja Makedonaca i Šiptara, oko Tetova?

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #9 on: 29-07-2005, 16:02:34 »
Pa nije da ne liči, Varvarine. I Makedonci i Albanci oko Tetova nisu toliko ratovali, već su se bavili psihičkim moćima, testirali nove visokotehnološke vrste oružja, organizovali borbe golorukih drogiranih vojnika sa divljim životinjama i slično.

Odlična priča, inače. Za preporuku. Posle je produžena u bizarni roman Life During Wartime. Takodje preporuka.
My trees...They have withered and died just like me.

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.604
    • FSFF
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #10 on: 29-07-2005, 19:10:21 »
Nego, Aco, kada će nastavak?

Baš bih voleo da vidim šta sam ja, prema vašem tumačenju, zaista pročitao u Martinovim "Portretima njegove dece" ili, npr. u Silverbergovom "Vremenu promena".

Iskreno sam uživao u Vašoj bibliografskoj oceni Elisonovog "Dečaka i njegovog psa" i još nekih mojih favorita, pa verujem da me ni ovoga puta nećete razočarati.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.604
    • FSFF
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #11 on: 29-07-2005, 19:28:32 »
I aaargh, ehm, ahm, uhm, jedno glupo pitanje,  xflowy po cenu da me ostali prebiju u mračnoj ulici što ga uopšte postavljam. A zašto pored nekih priča ili romana (npr. Vulfova "Peta glava Kerbera", Dozoisov "Mirotvorac" ili "Pismo od Klirijevih" Koni Vilis) piše samo ime prevodioca i odrednica "SF" ili žanrovski-kakvo-već drugo delo, dok pored drugih dela dobijamo, ehm, ahm, uhm, bibliografska prepričavanja i/ili ocene?
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

sigismundus

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #12 on: 29-07-2005, 19:46:42 »
taj štos sa best of futura mi se uvek svidjeo. naravno, da znam o čemu je reč. čak sam i izdavaču (drvar, bogami!) ja poslao kopije zagrebačkog magazina. a čini mi se, da jih je on i oficijelno zamollio za kompjuterske izpise priča. da se ne muči prekucavanjem. nasmijao sam se od srca. bilo to u futuri. u uvodniku. da krepneš od smeha. totalno u popizdili.
no, daleko štetnije mi se čini, što je neki hrvatski prevodioc uzimao srbske prevode i na kratko ih sredjivao u hrvatske. i objavljivao. bio je to najplodovitiji previodioc svog vremena. užas od užasa.
onaj, koji sniva tudje snove

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #13 on: 29-07-2005, 20:04:18 »
Hahaha!!! Ja stvarno, ali stvarno želim da poštujem Abena, ali

Quote
Мартин, Џорџ Р. Р, и Лиза Татл, “Олује
Виндхејвена”, превео А. Б. Недељковић, предивна СФ дуга прича о крилатим људима на једној планети која својим атмосферским и
гравитационим карактеристикама подржава такву врсту летења


mi on to prosto ne dozvoljava!
My trees...They have withered and died just like me.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
ДРУГА издања 3 и 4?
« Reply #14 on: 29-07-2005, 20:56:21 »
Па, Бобане,
ја сам написао, у тексту о Монолиту 1, да је можда било и других
накнадних издања, која су некима (па, и мени) остала непозната.

Штавише, лако је могуће да НИЈЕДАН Ваш обичан читалац
(за разлику од сарадника, дакле ужег круга, оних који су учествовали
у прављењу) није никада ни видео, а камоли купио, све варијанте свих
Монолита.

Конкретно, ја немам никакво друго издање (са различитом корицом)
Монолита 3 и 4, нити сам их икада видео, нити сам (колико се сећам)
икада знао да су се уопште појавила. Али, веома ћу се обрадовати ако Ви
сада поставите (или ако неко постави) овде скенове та два. – Надам се
да није било никаквих измена садржине?

Ове друге критике, које видим, размотрићу, и одговорићу тамо где
могу, полако.

Али, ово ме сада ставља у дилему, да мало застанем са постовањем
даљих слика и библиографија Монолита, док неко не окачи слике та,
хм, друга друга два.

Izitpajn

  • 4
  • 3
  • Posts: 787
    • http://b3.blog.hr
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #15 on: 29-07-2005, 21:55:57 »
Quote from: "sigismundus"
taj štos sa best of futura mi se uvek svidjeo. naravno, da znam o čemu je reč. čak sam i izdavaču (drvar, bogami!) ja poslao kopije zagrebačkog magazina. a čini mi se, da jih je on i oficijelno zamollio za kompjuterske izpise priča. da se ne muči prekucavanjem. nasmijao sam se od srca. bilo to u futuri. u uvodniku. da krepneš od smeha. totalno u popizdili.

Ma popizdila je samo tadašnja urednica, a mi u SFeri smo se tiho smijuckali jer nam se dotična svima popela na ***** pa smo računali "sve zbog čega ona popizdi ne može biti loše" :)
Quote
no, daleko štetnije mi se čini, što je neki hrvatski prevodioc uzimao srbske prevode i na kratko ih sredjivao u hrvatske. i objavljivao. bio je to najplodovitiji previodioc svog vremena. užas od užasa.

To još uvijek rade. Upravo je izašla još jedna takva "prevedena" knjiga, ne znam više naslov. Pričali su nešto o tome na NOSF-u, navrati pa pogledaj. Mislim da su u pitanju uglavnom Mikuličićevi "Izvori", ne znam jel još netko radi takve stvari.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #16 on: 29-07-2005, 22:05:42 »
Olakšanje za bibliografe: od broja 5 do 10 postoje samo po jedno izdanje.
Zasad.

Inače, ukupno, svih Monolita je bilo oko 13000, najviše broja 1 (3300), a najmanje broja 10 (220).

I jedna ekskluziva: u toku je priprema i prevodjenje materijala za Monolit 11 a nekakav okvirni plan je da se pojavi tokom 2006.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
боља библиографија
« Reply #17 on: 29-07-2005, 23:08:06 »
Мићо,
па, ја памтим да сте Ви и Бобан направили МНОГО бољу библиографију југословенске (дакле и српске) СФ него што ће икада ико други моћи или хтети. Али вас двојица је држите у тајности и наводно је само три човека на свету имају сачувану у електронском облику; а Бобан је причао да је чак намерно уградио десетак грешака, о којима има евиденцију, па, ако неко украде ту библиографију и покуша да је објави као своју, биће ухваћен на делу јер ће несвесно репродуковати и те грешке. И наводно Бобан чека да се нађе неки издавач или академска институција да плати две-три хиљаде марака, дакле то би сад било 1.000 до 1.500 евра, за ваш труд, и да то објави. Али, године пролазе, таквог издавача нема, мој факултет сигурно још годинама неће моћи да улази у такве трошкове (мада није незамисливо, у некој будућности; али, ни тад са толиким хонораром), а не објављујете је ни ви. Поједине књиге и издања до којих сте Ви дошли, нигде више и никако неће моћи да се нађу, а поједини старији људи од којих сте добили непроцењиво вредне податке у међувремену су умрли. Вас двојица, дакле, седите сада на том богатству података и не дате га.

Па, Мићо, барем постујте овде једно Ваше поглавље, о Монолитима. Да видимо, да упоредимо, чија је библиографија боља, и да барем сазнамо да ли је барем ИОЛЕ  ТАЧНО  ово где ја кажем, на много места, “превео, вероватно, Мића Миловановић”. Јер, претпостављам да сте у тој супер-библиографији навели и имена преводилаца.  – А ако нисте, онда, кажите барем по сећању, ако нису већ избледеле успомене, шта сте ви превели у Монолитима. Исправите моје грешке, замолио бих.

Да подсетим, ово пише на стр. 522 Монолита 5:


SF bibliografija

Dajte i vi svoj doprinos

SASTAVLJANJU ŠTO SVEOBUHVATNIJE BIBLIOGRAFIJE
SF DELA OBJAVLJENIH NA SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

Višegodišnji rad na velikoj SF bibliografiji koga se prihvatila ekipa ZNAK SAGITE bliži se kraju i konačno objavljene prve verzije očekujemo početkom naredne godine. Sadržaće sve priče, novele i romane objavljene bilo u knjigama, bilo u časopisima ili novelama na srpskohrvatskom jeziku koje smo uspeli da pronađemo, a zaključno sa ovom godinom.

Biblografija će biti podeljena u dva dela, prvi će obuhvatati popis svih priča i romana i to zasebno po časopisima, edicijama i izdavačima (za knjige van edicija), kao i popis dela domaćih autora po godinama od 1918. Drugi deo je kompletan autorski katalog, a oba dela će biti međusobno povezana na precizan način tako da će biti izuzetno lako pronalaziti sve potrebne podatke.

Za sada smo pronašli oko hiljadu romana i preko osam hiljada priča, međutim, sigurni smo da to nije sve. I tu nam je potrebna vaša pomoć. Sa strane ovog teksta imate popis svih časopisa koje smo obradili. Pogledajte dobro spisak i ukoliko znate makar za jednu jedinu SF pričicu objavljenu u nekom časopisu, lokalnim novinama ili bilo kakvom zvaničnom izdanju koje nije pomenuto na ovom spisku, javite nam ime tog časopisa, ime priče i vreme kada je objavljena. Važno je sledeće: tražimo samo literalna prozna dela, na teorijske članke, na pesme. Dakle, samo priče, romane u nastavcima, odlomke ... svaki podatak je dragocen.

Drugi detalj u kome nam možete pomoći su domaći pseudonimi. Tu nam, očigledno, mogu pomoći samo pisci koji su objavljivali pod pseudonimima. Opšte je poznato da je kod nas masa ljudi godinama objavljivala priče i romane pod amerikanizovanim imenima, bilo da su oni to sami želeli, bilo da su ih urednici na to primoravali. Dakle, svi koji znaju za odredene pseudonime i, naravno, žele da se to obelodani neka nam jave: prvo ime, sve pseudonime koje su koristili i za koje priče. To će pomoći da se stvori što celovitija slika domaćeg SF-a koji je na našem tlu mnogo prisutniji nego što većina čitalaca misli. No, o tom potom.

Adresa za sve informacije i slanje podataka:
ZNAK SAGITE,
11070 NoviBeograd
Poštanski fah 19, ili telefon (011) 150-615

ALEF
APOLO

BAGDALA
BORBA
EKSPERT
EKSPRES POLITIKA
EROTIKA
EUREKA
GALAKSIJA
GRADINA
ILUSTROVANA POLITIKA
ITNOVINE
KEKEC
KEREMPUH
KOSMOPLOV
KVIZ
MISTERIJE
MODRA LASTA
MOJI ROMANI
OKO
OTKRIĆA
OTO ZABAVNIK
PISMO
PLAKETA
PLAVI DODATAK
PLAVI VJESNIK
POLITIKA
POLITIKIN ZABAVNIK
REPUBLIKA
RIVAL
RS MAGAZIN
SIRIUS
SMIB
SPUNK NOVOSTI
STRIP ALMANAH
STRIP 81, 82, 83 ...
STUDIO
TEHNIČKE NOVINE
300 ČUDA
TINA
VENAC
VEČERNJE NOVOSTI
VEČERNJI LIST
VESELI ZABAVNIK
VIDICI
VJESNIK
X-100 (sva izdanja)
ZELENI DODATAK
ZOV

Дакле? Мићо?

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
петица и шестица
« Reply #18 on: 30-07-2005, 15:41:37 »
Године 1989. изашао је пети монолит. Изгледао је овако:







Монолит 5, 1989, стр. 7, Кнежевић Бобан, уводна реч. Кнежевић
објашњава да је своју уредничку делатност разгранао у три правца, а то су:
магазин “Алеф” (у коме могу да излазе и кратке приче); едиција књига
“Знак сагите” (романи); и, едиција “Монолит” којој је

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

припало да негује управо ону међуформу (дуга новела, кратки роман) која
је осталим издањима непогодна за објављивање – у часопису заузме пола
броја, а засебна књига буде претанка. Управо то има за последицу да
Монолит 5 садржи свега десет наслова: један роман, два кратка романа,
пет новела и две новелете. (...) на крају књиге овога пута (су) изостале
белешке о ауторима.


КРАЈ ЦИТАТА.


(Наравно, Ви бисте замерили човеку који би Вам рекао да је на пијаци
купио “једну јабуку и две мале јабуке”, зар не. Шта ли, дакле, значи “један
роман и два кратка романа”? Иза ове Бобанове језичке омашке стоји жеља
да се неки прозни радови, који нису довољно дугачки да буду романи,
прогласе ипак романима.)


У уводној речи Кнежевић објашњава, веома трезвено, зашто је узео
неког другог Руса (Вјачеслава Назарова) а не браћу Стругацки:

ПОЧЕТАК  ДРУГОГ ЦИТАТА:

За протеклих неколико месеци појавило се осам романа браће Стругацки,
тако да се број њихових романа објављених код нас попео на четрнаест, уз
напомену да су неки од њих прештампавани чак и по три пута. Добро је
што смо добили готово комплетан увид у њихов рад, добро је и то што је
коначно објављена права верзија “Голаћа на урвини”, али није добар став
наших издавача, који када се ухвате неког писца не умеју да га испусте док
из њега не исцеде и последњу будалаштину.


КРАЈ  ДРУГОГ  ЦИТАТА.


Монолит 5, стр. 9, Брин, Дејвид, “Поштар”, превео Зоран Јакшић, пост-
холокаустни СФ роман који приказује једног сасвим обичног човека који
своју опустошену државу покушава да дигне из пепела тако што ће,
напросто, савесно и нормално радити један обичан и скроман али користан
посао, поштарски, у почетку сасвим самоиницијативно. Успешна држава
углавном се, и без икаквих атомских или других ратова, дакле и у мирним
временима, састоји од милиона таквих људи, напросто вредних и добрих,
који гледају да раде свој посао. По овом роману касније је снимљен филм,
али не особито добар (видети приказ у вестима СДНФ за  2003. годину).

Монолит 5, стр. 177, Кард, Орсон Скот, “Око за око”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича о телепати који може да изазове рак у вашој јетри,
тек тако, снагом воље, са даљине, неприметно; и о једној верској секти која
је решила да на свој начин, убилачки, спроведе оно из Библије, из Старог
завета, Пета књига Мојсијева, глава седам, првих пет пасуса... Вођа те врло
опасне секте зове се Отац Лем. То је омаж, ви знате коме.

Монолит 5, стр. 212, Кесел, Џон, “Још једно сироче”, превела са енглеског
на хрватски језик Линда Тасовац, СФ прича у којој се појављују ликови и
брод из славног романа Хермана Мелвила Моби Дик. Капетан је Ахаб,
брод је “Пеквод”, али, нешто се не уклапа...

Монолит 5, стр. 239, Силверберг, Роберт, “Гилгамеш у пограничју”,
превео Зоран Јакшић, СФ прича у амбијенту епа о Гилгамешу. На тој
планети можете срести ликове из разних епова.

Монолит 5, стр. 273, Зелазни, Роџер, “Варијанта једнорог”, превео Зоран
Јакшић, види то исто у “Алефу” бр. 25 где је објављено као “Варијација
једнорог”.

Монолит 5, стр. 290, Вилис, Кони, “Сидон у огледалу”, на хрватски
превела Линда Тасовац, СФ прича.

Монолит 5, стр. 309, Беар, Грег, “Тешко изборено”, превео А. Б.
Недељковић, свемирска СФ прича о анђелки-ратници која се зове
Прафрекс и о лутању њених десантних јединица кроз огромне просторе
наше галаксије.

Монолит 5, стр. 354, Кели, Џејмс Патрик, “Стаклени облак”, превео Зоран
Јакшић, СФ прича.

Монолит 5, стр. 382, Назаров, Вјечеслав, “Силајска јабука”, са руског
превела Бојана Тошић, хумористична СФ прича о борбама за власт,
атентатима на диктатора, и сличним сукобима.

НАКНАДНА  ИСПРАВКА:
Бобан Кнежевић нам је 30. јула 2005. указао да “Силајска јабука” није
прича него је роман. То је тачно. По Кнежевићу, има 250.000 карактера
са размацима, а по израчунавању, тек сад изведеном, А. Б. Недељковића,
има око 247.000, али та разлика није битна: битан је и пресудан
онај двеста четрдесет хиљадити знак. Дакле, “Силајска јабука” је роман,
иако запрема само 57 пуних Монолитових страница.
Захваљујемо се Кнежевићу на овом податку.
КРАЈ  НАКНАДНЕ  ИСПРАВКЕ.


Монолит 5, стр. 439, Сузан, Рене, “Прометејев син”, са француског
превела Ксенија Јовановић, за ову дугу причу уредник/издавач Бобан
Кнежевић је написао да је надреалистичка. То значи да није СФ... зар не?

Монолит 5, стр. 492, Спинрад, Норман, “О тврдом СФ-у”, есеј, превео
Александар Б. Недељковић, види исто у “Алефу” бр. 21.

Монолит 5, стр. 503, Спинрад, Норман, “Император свега”, превео А. Б.
Недељковић, есеј, о клишетираном Стерџено-законском СФ хероју
спаситељу целе галаксије ако не баш и целог космоса.

Монолит 5, стр. 514, листа номинација и добитника награда “Хуго” и
“Небула” у периоду 1983-7.

Монолит 5, стр. 524, реклама за првих 17 књига Бобанове библиотеке
“Знак сагите”. О неким од тих књига дате су опширне напомене,
библиографски интересантне. Видимо да је Бобан у тих првих 17 успео да
убаци и нека ремек-дела СФ, Зелазнијева, Дилејнијева, Бенфордов
“Временски пејзаж”, једну домаћу антологију, дакле, велико књижевно
богатство.

Оно што је тих година поткопавало темеље СФ у Србији, а чега
нисмо били свесни нити смо о томе говорили, било је изостављање (из
издавачких планова) добрих СФ књига за децу. Без врло младих читалаца,
СФ је биљка без корена, и неминовно почиње да се суши, јер СФ је у
знатној мери генерацијска ствар, литература паметних младих људи,
одличних ђака, студената. Ако се СФ издаваштво окрене само одраслим
читаоцима, кроз десет до петнаест година ће се угасити. То тада нисмо
знали. Нико о томе није говорио. Припадници Првог српског фандома, од
којих су неки постали и издавачи, бежали су од свог сопственог
дечјег/омладинског статуса, желели су да буду одрасли и да читају и пишу
максимално одраслу литературу. Едиција Монолит није дечја. Ни међу тих
првих 17 књига у Бобановој едицији “Знак сагите”, ни једна није била за
децу.

Није он мрзео децу, него му једноставно тако нешто није ни падало на ум.
Био је то елемент непрофесионалности у његовом приступу – елемент
незнања да СФ издавач (за разлику од неких других издавача, који
штампају рецимо речнике) мора да одгаја за себе тржиште за неке будуће
године.

Српске дечје СФ књиге морале су, наравно, бити штампане ћирилицом, али
велика куповна надмоћ хрватског и словеначког тржишта навела је и
Бобана, и Зорана Живковића, да као издавачи иду искључиво на латиницу.

Тиме су додатно пресецане везе са српским дечјим и омладинским
тржиштем и са српском душом.




Наредне године појавила се и шестица. Изгледала је овако:








Монолит 6, 1990. година, стр. 7, Кнежевић Бобан, уводна реч. Жали се,
оправдано, да су многи нови СФ романи на енглеском језику јако обимни,
такорећи мега-романи, са по 500 или више страница, што онемогућава
њихово укључење у књиге едиције “Монолит”, или су нераскидиво спојени
у серије, што такође онемогућава улазак у алманах тог типа.

На импресуму је назначен тираж од 2000 примерака, највећи који је Бобан
за едицију “Монолит” икада признао а можда стварно и највећи који је
икада имао.

НАКНАДНА  НАПОМЕНА:
Сада, у јулу 2005. године, Кнежевић на овом форуму даје ипак другачији
и конкретнији податак.
КРАЈ  НАКНАДНЕ НАПОМЕНЕ.

Монолит 6, стр. 9, Силверберг, Роберт, “Време промена”, превео Горан
Скробоња, СФ роман, дешава се на једној планети коју су људи населили
али онда и утонули у заосталост.

Монолит 6, стр. 123, Типтри, Џејмс јуниор, “Једино повољно решење”,
превео А. Б. Недељковић (мада је на импресуму грешком, нетачно,
написано да је то превео МаФ; АБН је чак превео наслов београдским
жаргоном, “Једино лаћано решење”, али је Бобан то насилу, без
преводиочеве дозволе, преправио у службено-стандардно-неинспирисану
реч “повољно”), одлична али и трагична свемирска прича о две врло младе
сапутнице које нипошто не би желеле да буду сапутнице, и које никако не
могу себи дозволити да обе стигну живе на одредиште. Јер не би било фер.
То је прича о великој солидарности два бића, једног људског и једног не-
људског, у огромној несрећи. То је, штавише, прича о великој људскости
једног апсолутно нељудског створа. – То је врхунска светска књижевност.

Монолит 6, стр. 157, Симонс, Ден, “Сећање на Сири”, са енглеског на
хрватски превео Предраг Раос (Радмило Анђелковић каже и доказује да је
Раос Србин, али Раос очигледно говори хрватски), СФ прича.

Монолит 6, стр. 186, Бенфорд, Грегори, “Њутнов сан”, превео Александар
Марковић, фантазијска СФ прича о томе како је ђаво однео научника
Маркама после пада авиона у шуму, у класичном СФ роману Временски
пејзаж; Бенфорд је дакле написао својеврсни црно-хуморни, неозбиљни,
пародијски наставак једног свог сопственог великог, озбиљног књижевног
дела.

Монолит 6, стр. 211, Зелазни, Роџер, “24 погледа на брдо Фуџи, од
Хокусаија”, превео на хрватски језик (а Бобан је то тако објавио) Предраг
Раос; Зелазнијева веома јапанска кибер-СФ прича у 24 кратка поглавља
која треба да асоцирају на јапанску ликовну уметност.

Хрватско СФ тржиште још од настанка “Сириуса” непрестано је било врло
јако, а Бобан се оријентисао према тржишту.

Монолит 6, стр. 251, Свонвик, Мајкл, “Тројански коњ”, превео А. Б.
Недељковић, кибер-СФ прича у свемирској орбиталној станици не много
далеко од Земље, са јаким теолошким елементом – озбиљно и разумно се
говори о Богу.

Монолит 6, стр. 275, Ресник, Мајк, “Кирињага”, превео МаФ, неуверљива
и насилу склепана прича о афричком сеоском врачу који такође има “два
доктората на Јеилу” и о његовом сукобу са модерним светом високе
свемирске технологије.

Видимо да је у Србији било дозвољено и могуће објављивати СФ на
хрватском језику, иако у Хрватској ни сад, 2005. године, није дозвољено
нити могуће објавити СФ на српском.

Монолит 6, стр. 287, Јакшић, Зоран, “Дубрава”, СФ прича, једна од
најјачих и најбољих прича овог значајног српског СФ писца. Ово је прва
српска СФ прича у едицији “Монолит”. Тек у шестици! То значи, дабоме,
да је следећа прича, Радмилова, друга.

(Дакле, иако у “Монолиту” никада није било српских романа, било је,
почев са бројем 6, српских прича. То је и разумно, као уредничка одлука,
јер, колико знамо, Срби у 20. веку нису написали ниједан одличан СФ
роман, а јесу написали известан број СФ прича заиста одличних, заиста
врхунске књижевне вредности.)  

Монолит 6, стр. 301, Анђелковић Радмило, “Нема места за свилене бубе”,
СФ прича о првом контакту и паралелним световима, дешава се на тлу
Македоније; прича је сувише тешка за разумевање, прекомбинована је.
Поједини дијалози су на македонском језику али су речи тако одабране да
их ипак разумеју и они читаоци који знају само српски.

Монолит 6, стр. 321, Ле Гвин, Урсула, “Буфало цуре, нећете ли изаћи
вечерас”, превео МаФ (Марко Фанчовић), лоша, неуспела Урсулина
фантазијска прича у којој се жене појављују у облику којота и других
животиња на индијанским територијама у САД.

Монолит 6, стр. 339, Кард, Орсон Скот, “Река Хатрак”, превео А. Б.
Недељковић, фантазијска прича о употреби магије на Дивљем Западу.
Главни јунак је Алвин, седми син седмог сина, и то са именом истим као
што је име његовог оца; та комбинација бројева и имена даје Алвину
чаробњачку моћ. Својевремено се у америчком фандому због ове приче
повела иронична дебата по овим линијама: да ли је неко седми син само
ако су његови родитељи пре њега имали шест синова и свих тих шест
остали у животу, или се може провући као седми син и неко чији је неки
млађи брат умро, рецимо, два дана пошто се родио; да ли се абортирани
мушки фетус рачуна као син, и, са колико месеци или дана старости
(фетуса); да ли је неко седми син и ако се један родитељ у међувремену
мењао, например седми син истог оца али од његове четврте жене, или је
неопходно да су оба родитеља била иста за свих седам синова редом; да ли
утиче – или све упропасти – рађање једне кћери у међувремену; да ли би
магична била и седма кћер седме кћери, итд.

Некада су и неки Срби имали по седам синова, али је то сада у далеким
просторима легенде (као и девет Југовића) јер сада једва имају и по једно
дете, или двоје. Речи “седми син” данас су за већину европских народа (не
само за Србе) фантастика. Који Хрват или Словенац данас има седам
синова?

Монолит 6, стр. 357, Пауерс, Тим, “Ноћна кретања”, превео А. Б.
Недељковић, сетна фантазијска прича, у модерном урбаном амбијенту, о
духовима абортиране деце који се враћају да питају своје не-родитеље
зашто су их тако грозно и опако издали, исекли на комаде, умотали у
окрвављене старе новине и бацили у канту за ђубре. Ноћу у ситне сате, док
је типична америчка главна улица (шор, такорећи) празна и док се на
њеним узастопним семафорима, километрима у даљину, лагано смењују
бескорисне секвенце црвеног па жутог па зеленог светла као таласи
(регулишући не-пролажење никога), топли ветар из пустиње може да
донесе на прозор не-родитеља... нешто.

Монолит 6, стр. 373, Баркер, Клајв, “Син целулоида”, превео Александар
Марковић, хорор прича о усамљеној заборављеној дворани у којој се вечно
врте, мада без публике, холивудски филмови приближно из средине
двадесетог века; о једном мртвом човеку који оживљава као ходајући
тумор, да те филмове види, итд.

Монолит 6, стр. 395, Мартин, Џорџ Р. Р, “Портрети његове деце”, превео
А. Б. Недељковић, фантазијска прича, литерарно веома квалитетна и јака, о
писцу који у својој кући почиње да налази портрете својих књижевних
ликова, а они почињу да налазе њега.

(Дакле, не поричамо да и фантази може имати високу књижевну вредност.
“Фантази” не значи “лошији”, а ни “хорор” не значи то; па онда, наравно,
ни “СФ” не значи “лошији”.)

Монолит 6, стр. 421, Робинсон, Ким Стенли, “Бекство из Катмандуа”,
превео А. Б. Недељковић, хумористична СФ прича о тајанственом снежном
човеку “јетију” на Хималајима, у Азији; изузетно опширно и лепо је
приказан амбијент те сиромашне планинске земље. Ако мислите да је
вожња аутобусом напорна и незгодна у Београду или у Лајковцу, то значи
да нисте били у Катмандуу, главном граду Непала...

Монолит 6, стр. 459, Бишоп, Мајкл, “Теоеванђеље према Гамалиелу
Круцису, или, астрогаторово сведочанство”, превео са енглеског на
хрватски језик Предраг Раос. Астрогатор би био астро-навигатор, члан
посаде свемирског брода задужен за оријентацију и навигацију међу
звездама. Ова прича је пародија на Библију. Свемирске авантуре описане
су у поглављима и пасусима уређеним и нумерисаним као у Библији, са
типично библијским стилом и тоном приповедања.

Монолит 6, стр. 491, Стерлинг, Брус, “Зелени дани у Брунеју”, превео А.
Б. Недељковић, СФ прича о петролејским и компјутерско-финансијским
интригама у малом али врло богатом султанату Брунеи у суседству
Индонезије. Испричано је са добрим познавањем тог модерно-
феудалног друштва, које везе нема са демократијом али има пуну
подршку Запада јер даје нафту.

Тиме је шестица завршена.

У овом Монолиту нема теоријских прилога. Последњи у коме је тога било
био је Монолит 5. Интересантно, кад су теоријски прилози престали (у
петици), српске СФ приче су почеле (у шестици). Дало би се помислити да
ту постоји нека узрочно-последична веза, или, као што је у једној прилици
на латинском казао Зоран Нешковић Шкрба, Post hoc ergo propter hoc –
“после тога дакле због тога”. Али, ако је ико икад дао о овој измени
уређивачке политике неко такво објашњење, заборавили смо га!

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #19 on: 30-07-2005, 16:00:03 »
Dalo bi se diskutovati o svakoj vasoj recenici, Aleksandre, ali cu ovom prilikom reci samo jedno: "Silajska jabuka" Nazarova nije prica, vec roman od 250000 karaktera. Kratak roman ali roman cak i po vasim kriterijumima.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Тачно
« Reply #20 on: 30-07-2005, 16:25:25 »
Истина је, у праву сте, Бобане, додуше по мом
израчунавању ту би било око 247.000 карактера са
размацима, али и то је довољно, наиме довољан је
и апсолутно пресудан онај двеста четрдесет хиљадити.

Дакле, признајем, то је роман, иако запрема само 57
Монолитових пуних страница.

Одмах ћу едитовати и унети исправку.

Узгред, то није мој критеријум него Хуго и Небула
критеријум.

Е, сад, било би лепо да окачите овде скен тог другог
издања тројке, и другог издања четворке . . .  

А Мића ми није одговорио за библиографију коју сте
најавили пре шеснаест година. Узгред, ако би то факултет
објавио, то би морало да буде РЕЦЕНЗИРАНО, морала
би да буду два рецензента који су барем доценти и
који су као такви запослени на неком српском
универзитету. Смисао је, да се рецензенти
потписују својим угледом да је то научни
рад.

Али, онда би Ваша и Мићина библиографија, ако би
јој рецензенти дали зелено светло, добила и статус
научног рада.

А заправо би и "Једна угашена звезда" могла имати
рецензента.

Пардонирам се али сад морам да се искључим можда до
касно вечерас. VIS  MAIOR, виша сила. Надам се да при
следећем укључењу видим окачено нешто дивно . . .

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #21 on: 30-07-2005, 17:00:20 »
Najdivnija stvar bi bila kada biste se vi dezintegrisali i nestali. Ja se trudim, ali ste vi neverovatno iritantna pojava. Ovakvu količinu čiste gluposti i bezobrazluka odavno nisam video. Ovo je strašno.
My trees...They have withered and died just like me.

Izitpajn

  • 4
  • 3
  • Posts: 787
    • http://b3.blog.hr
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #22 on: 30-07-2005, 20:52:41 »
Lurde, jesu te tako učili da se obraćaš starijim osobama?

Okej, ajde, bio si pristojan, napisao si "vi ste iritantna pojava", a ne "ti si iritantna pojava", ali svejedno...

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #23 on: 30-07-2005, 21:31:40 »
Quote from: "Izitpajn"
Lurde, jesu te tako učili da se obraćaš starijim osobama?

Okej, ajde, bio si pristojan, napisao si "vi ste iritantna pojava", a ne "ti si iritantna pojava", ali svejedno...


Da li si ikada upoznao ABN-a? Da li si ozbiljnije pratio njegov rad? Da li ABN nastupa u tvoje ime i pokušava da govori u tvoje ime? Da li ti shvataš kako je to živeti u Srbiji sa ovakvim likovima sa svih strana?

Imam još gomilu pitanja na koje ćeš ti odgovoriti sa "ne", ali mislim da je i ovo dosta.

I, naravno, uopšte se nisam iznenadio što si baš ti našao da mi popuješ.
My trees...They have withered and died just like me.

Jake Chambers

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.489
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #24 on: 30-07-2005, 21:34:15 »
Quote from: "Izitpajn"
Lurde, jesu te tako učili da se obraćaš starijim osobama?

Okej, ajde, bio si pristojan, napisao si "vi ste iritantna pojava", a ne "ti si iritantna pojava", ali svejedno...


Kakve veze to ima sa time da li je neko stariji ili ne? Covjeka ne postujes zbog njegovih godina, nego zbog karaktera valjda. Ima ljudi koji su dva puta stariji od tebe, a em znaju manje od tebe, em su nekulturniji od tebe, ako tako hoces. A potrebno je i obostrano postovanje. Kad dvorska luda pomisli da je Bog, neces joj se valjda klanjati samo zbog godina?  8)

Meni licno jos uvijek u glavu ne ide ona tmajica  :x  :x  :x
Dopisi iz Diznilenda - Ponovo radi blog!

Izitpajn

  • 4
  • 3
  • Posts: 787
    • http://b3.blog.hr
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #25 on: 31-07-2005, 00:47:52 »
Quote from: "Lurd"
Da li si ikada upoznao ABN-a?

Da.
Quote
Da li si ozbiljnije pratio njegov rad?

Ne, ali imam predodžbu.
Quote
Da li ABN nastupa u tvoje ime i pokušava da govori u tvoje ime?

Ne, ali... Otkud si ovo izvukao, majketi?
Quote
Da li ti shvataš kako je to živeti u Srbiji sa ovakvim likovima sa svih strana?

Ne, oko mene su svi pametni, savršeni, pjevaju u crkvenim zborovima i ideje su im, generalno gledano, konstruktivme i progresivne.

Meni samo nije jasno otkud tolika količina gnjeva prema čovjeku koji, istina, je opaljen na krivu stranu, ali jebote, nit je koga ubio, nit je kome novce ukrao, nit je gladnima kruha oteo, a ovdje ga neki tako pljuju da se već počinjem pitati da nije to kakav ritual u svrhu pojačavanja osjećaja zajedništva i pripadnosti skupini. Ono, hoćete i mene primit u svoje redove ako ga i ja jednom okinem, onako, iz dubine duše?

Mislim, lijepo je kolega napisao, nemoj mu suditi jer tko zna što tebe čeka u tim godinama...

Quote
I, naravno, uopšte se nisam iznenadio što si baš ti našao da mi popuješ.

Pa eto, nakon one tvoje primjedbe malo sam se zamislio i odlučio da ću podjebavanje svesti na razumnu mjeru. To jest, da će na svaka tri "normalna" posta ići jedan podjebački. Eto, kvotu sam ispunio, sad ste mirni neko vrijeme... :lol:

Izitpajn

  • 4
  • 3
  • Posts: 787
    • http://b3.blog.hr
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #26 on: 31-07-2005, 00:48:39 »
Quote from: "Jake Chambers"
Kad dvorska luda pomisli da je Bog, neces joj se valjda klanjati samo zbog godina?

Naravno da ne, ali ako ista ustraje u tome, nije li ti jednostavnije i lakše jednostavno u prolazu kimnuti glavom i nastaviti sa svojim poslom nego svaki put izljevati pola kante žući i iživcirati ponajprije sebe, a onda i možda ponekog slučajnog prolaznika? Mislim, neka mu njegovo veselje, nek misli svako što hoće, on se veseli, a tebi ni iz džepa, ni u džep.

A ako ćeš ga pljuckati, onda bar pljuckaj sa stilom, da i drugima bude zabavno...
Quote
Meni licno jos uvijek u glavu ne ide ona tmajica :x :x :x

A da ti kažem što je meni napravila od priče? Najprije je u uvodu napisala nešto u stilu "ja nisam htjela, ali izdavač je rekao da nam fali svemirskih pucačina, a i recenzentu se svidjela pa sam pustila neka ide", a onda ju je prevela na hrvatski. Tako je "vatrena komanda" postala "paljbeni stožer", a "šatl" - paz' sad - "ČUNAK"! Valjda mu to dođe neka "muška čuna", iako ne znam kakve to veze ima sa svemirskim prijevoznim sredstvom.

Onda smo se neko vrijeme javno šamarali i tako to :lol:

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
седмица и осмица
« Reply #27 on: 31-07-2005, 14:53:36 »
Године 1992. изашао је седми Монолит.



Монолит 7, 1992, стр. 7, Кнежевић Бобан, реч уредника, кратка, неумерено
самохвалећа. “Нови Монолит, сјајнији и величанственији него икад,
поново је међу нама (...) основни стожер СФ-а у Југославији, круна нашег
издаваштва, књига без које се не може (...) Монолит је засијао”.

А заправо је ово један од слабијих Монолита.

Изгледао је овако:



Илустратор свих корица Монолита је увек и само Боб Живковић, јер је
њему Кнежевић то поверио. Жанровски, неке од њих су СФ, али неке су
фантази или нешто треће. Рецимо, жена у кревету са змијама, као и жена која седи на
гомили змија, могле би бити илустрација за неку крими-причу из Индије. У
понечему, оне се понављају (жена са слоновском сурлом-са-кљовама
навученом попут шешира на главу, Монолит 8; жена са лаким
инсекатским вилин-коњиц крилцима на леђима и са главом-и-телом крабе
навученим попут шеширића на главу, Монолит 9). Ова насловна слика,
Монолита 7, са голом женом која је зубима заклала неког голог мушкарца
на гомили лобања у пејзажу који се знатним делом и састоји од многих брда
лобања, свакако није СФ, а сем тога, у клубу је те године критикована са
становишта анатомије, наиме, да врат те жене није тачно на средини
између рамена, и да је њена десна нога испод колена тако аматерски
осенчена да изгледа као нека велика чарапа. А ипак, то је тај исти Боб
Живковић који је могао и умео много боље; јер, он је тако успешно дао
илустрацију за “Алеф 10” коју можете на нашем сајту, у Библиографији
“Алефа”, видети.

Наравно о квалитету ликовног стваралаштва требало би да суде понајпре
они који се у то највише разумеју, дакле, ликовни уметници.

Али, рекли бисмо да онај ко хоће да објављује књиге са огромним, заиста
тотално жанровским натписом SCIENCE  FICTION  ALMANAH има ваљда
неку дужност да обезбеди и тотално СФ илустрацију. Узгред, критичка
рецепција књиге – како ће књига бити примљена у књижевној јавности – у
знатној мери зависи од зрелости, озбиљности, и професионалног изгледа те
књиге.


(НАКНАДНИ КОМЕНТАР:
кад 6. јула 2005. Дејан Стојиљковић, уредник нишког “Пресинга”, критикује
став српске СФ заједнице, и каже

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

били сте у гету пре 15 година и даље сте у том истом гету. Само сто сте
захваљујући ЗС-у и понеким спорадичним стварима успели да промолите
нос из тог гета чисто да видите какав је то велики свет споља. Оно што је
била мисија ЗС-а колико сам ја капирао јесте да се СФ, фантази и хорор
устоличе као пуноправни чланови тзв. српске књижевне сцене. Да један
Филиповић и Живковић буду цењени колико и Албахари или Зоран
Ћирић.

КРАЈ  ЦИТАТА.

и кад “Лоенгрин”, учесница истог форума, каже да се до тих критичара, који
треба да признају СФ као пуноправну књижевност, не може ни допрети, јер

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Каква вајда кад те не пуштају на терен?

КРАЈ  ЦИТАТА.

јер, каже она, сматрају да
треба да се баве КЊИЖЕВНОШЋУ а никако не научном фантастиком, онда,
ви се запитајте како ваше књиге ликовно изгледају. То има везе с тим.

Пазите, није ни критичар лако бити, он је рецимо професор Филолошког
факултета, и он, окружен својим колегама, мора да покаже ту књигу коју
заступа као књижевно вредну, а она изгледа – како...

Ако уредник едиције стави на корице неку такву илустрацију која ће
критичарском и академском естаблишменту изгледати као кич и аматеризам,
он је тиме ојадио и сахранио наде својих писаца, аутора који су му поверили
своје дело, да буду икада озбиљно примљени. У том смислу, чини нам се да
је илустрација Монолита 9 неупоредиво коректнија према интересима
ПИСАЦА, него ова на седмици, иако су обе од истог сликара. Познајући још
од 1981. године Бобана Кнежевића, А. Б. Недељковић је склон да верује да
се Бобан, барем у првих десетак година своје издавачке каријере, играо тим
илустрацијама као дете, само на основу неке своје спонтаности и
одушевљења, не размишљајући много о својој одговорности према каријери
својих писаца, нити о ма чему и ма коме изван гета.

Могли бисмо у овом контексту чак казати, можда са малим претеривањем:
какав вам је уредник едиције, тако ћете ви бити примљени као писци.

Тако гледано, ако буде Монолита 11, Кнежевић ће избором насловне
илустрације веома много казати о свом опредељењу – шта жели да постигне,
у ком жанру, и колико му је озбиљно стало до успеха његових писаца.)


Монолит 7, стр. 9, Ван Вогт, А. Е, “Слен”, превео Томислав Кетиг, роман
првобитно објављен у једном америчком часопису 1940. године, објављен
и као књига у Америци 1946. године. Ово је вероватно најважније Ван
Вогтово дело, једно од великих достигнућа СФ средине 20. века; испољава
карактеристичну снагу али и неке слабости тог писца; архетип је за приче о
мутираним и можда ментално надмоћним (или телепатски способним)
другачијим људима, у овом случају сленовима, који покушавају да се тајно
одрже у амбијенту “нормалних” који су непријатељски настројени према
њима; такође и за приче о дечаку који почиње на веома скромном месту у
друштву а на крају, након што постигне многе успехе и победе и стекне
многе заслуге, испостави се да има наследно право на власт или богатство.
(Баш као Хајнлајнов дечак-роб на пијаци робова у почетној сцени у роману
"Грађанин галаксије".) "Слен" је и образац доброг дечјег и омладинског романа
из тог времена; такође и образац романа о вековним тајним друштвима.
Ван Вогтова проза је у брзом темпу, интелигентна и пуна енергије, али, са
данашњег становишта, има и многе слабости.

Монолит 7, стр. 119, Шепард, Луцијус (тј. Лушес), “Крљуштоловчева
прелепа кћи”, превео Александар Марковић, чисто фантазијска прича о
људима који живе на једном гигантском змају (животињи) и прикупљају
његову крљушт као економски ресурс.

Монолит 7, стр. 161, Линдхолм, Меган, “Додир лаванде”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича о доласку и насељавању Скоага, ванземаљаца који
не остављају утисак да су злобни или агресивни, чак се укључују у
земаљске породице, али чији додир делује као дрога, са тешким
последицама.  

Монолит 7, стр. 193, Ефингер, Џорџ Алек, “Марид мења мишљење”,
превео А. Б. Недељковић, кибер-СФ прича у арапско-муслиманском
амбијенту Северне Африке.

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Видите? Живот је тежак, то је тако; значи, човек мора да искористи све
што му може помоћи. О овоме сам размишљао чешкајући кожу на свом
темену, око усађене (...) утичне кутије. Док је Шакнахји заокретао
патролним колима у гаражу, размишљао сам: каква је корист од нове, секси
технологије, ако не можеш наћи и неки начин да је изопачиш?

КРАЈ  ЦИТАТА.

Монолит 7, стр. 227, Андал, Венс, “Рођена од звери”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича која се дешава на другој планети, са многобројним
прилично усиљеним и слабим покушајима хумора.

Монолит 7, стр. 275, Крес, Ненси, “Цена поморанџи”, превео А. Б.
Недељковић, времепловска прича са тачке гледишта сасвим обичних
“малих” људи, у обичном не-гламурозном урбаном окружењу, са типично
америчким миљеом. Ова прича хотимично, зналачки и доследно иде
против клишеа о суперхеројима у сребрним оделима у окружењу супер-
технологије итд. У овој причи један дедица набавља поморанџе за себе
знатно јефтиније.

Монолит 7, стр. 293, Линдхолм, Меган, “Сребрна дама и човек
четрдесетих година”, превео А. Б. Недељковић, фантазијска прича о
познанству двоје обичних малих људи, опет у не-гламурозном модерном
урбаном амбијенту , али посредством мале количине магије.  Дакле опет
пуна победа Урсулине (и код Вирџиније Вулф) “госпође Браун”.

Ове две приче су изразито женско писмо (види Речник СФ књижевних
термина).

Монолит 7, стр. 309, Фаулер, Карен Џој, “Тама”, превео Миодраг
Миловановић, СФ прича са нејасним покушајима морализаторске лекције о
“тами у човеку”; претенциозна а слаба научна фантастика.

Монолит 7, стр. 321, Свонвик, Мајкл, “Руб света”, превео Миодраг
Миловановић, фантазијска прича са јаким СФ елементима; води се нови
вероватно-петролејски рат у Персијском заливу, а грађани једног
америчког града живе на самом рубу света, као да је Земља равна плоча.

Монолит 7, стр. 331, Кинг, Стивен, “Ноћни таласи” (Night Surf), превео
Горан Скробоња, кратка хорор прича са пандемијом која уништава
главнину људског рода.

Монолит 7, стр. 337, Њумен, Ким, “Übermensch” (што на немачком значи
натчовек, наравно; један од кључних појмова Хитлерове идеологије),
превео Миодраг Миловановић, фантазијска алтернативно-историјска прича
са многобројним СФ елементима, концентрисана на Други светски рат,
Немце и Јевреје, али и на ликове из СФ и хорор филмова.

Монолит 7, стр. 347, Симонс, Ден, “Вани Фучи је жив и здрав, ено га у
паклу”, превео Александар Марковић, фантазијска сатирична прича о
америчким тобож-религиозним шарлатанима, грамзивим и неискреним
“ТВ евангелистима”, који својом примитивњачком галамом и глупавим
пренемагањем успевају да обрлате неке, углавном најслабије школоване и
најмање интелигентне гледаоце; али и о заиста врло незгодном посетиоцу
који се једне вечери материјализује међу њима, на сред позорнице у ТВ
студију. Читаоцу остаје утисак да су ти лупежи добили тачно оно што су
заслужили.

Монолит 7, стр. 357, Елисон, Харлан, “На низбрдици”, превео Горан
Скробоња, фантазијска прича о духовима у ноћи метрополе; о девојци која
је векове провела у камену, затим о човеку који је власник коња једнорога,
и о томе како њих двоје пред зору, кад се ветрови-химере заковитлају са
туђинских мора, одлазе натраг, на своје гробље.

Монолит 7, стр. 367, Вилијамс, Валтер Џон, “Израњање”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича која покушава да комбинује, на истој планети,
научно превођење говора китова, и научно суочавање са присуством
ванземаљаца. То је испало прилично гломазно и мукотрпно.

Монолит 7, стр. 411, Кард, Орсон Скот, “Позоришна кола”, превео А. Б.
Недељковић, једна заиста лоша прича.

Монолит 7, стр. 469, Мартин, Џорџ Р. Р, “Трговина кожом”, превео Горан
Скробоња, хорор прича о вукодлаку у модерном граду.

Монолит 7, стр. 525, белешке о ауторима, није познато ко их је написао.



Године 1993. изашао је осми монолит. Изгледао је овако:





Монолит 8, 1993. година, стр. 7, Кнежевић Бобан, предговор. “Предговор
је саставни део сваке антологије”, каже Бобан на самом почетку,
непотребно а и нетачно, јер и његов сопствени Монолит 3 није имао
предговор! Затим се жали да је тираж спао на 340 примерака. “Пониремо
ли ка тиражима Ресавске школе?” Признаје да су сви досадашњи
Монолити каснили. Помиње да се недавно оженио. Саопштава да ће у
овом Монолиту бити и домаћих писаца, што се само у једном ранијем
Монолиту десило, и указује на једну аутентичну корелацију која би, кад
бисмо је озбиљно схватили, могла значити да се Друга Југославија распала
можда и због његове уредничке политике: “Прошли пут када сам уврстио
домаће људе међу светске богове СФ-а, избио је рат, земља се расула у
непребројиво много комада, пореметила се равнотежа суперсила, а тираж
Монолита је опао са 2000 на 400.”

Каже да је био критикован због предговора претходном Монолиту,
седмици; сад је, каже, бољи предговор, “изостале су самопохвале, све је
неутрално, без емоција, без пристрасности...”

Монолит 8, стр. 9, Варли, Џон, “Директна веза са Офијуксом”, превео
Марко Фанчовић, роман о млазу података који нам почиње стизати радио-
таласима од неке међузвездане цивилизације. Класична тврда научна
фантастика, али, и са класичним жељоиспуњавајућим слабостима које смо
у овој библиографији Монолита већ помињали.

Монолит 8, стр. 127, Крес, Ненси, “Просјаци у Шпанији”, превео Горан
Скробоња, СФ прича у тематској области Ван Вогтовог “Слена” али
написана пола века касније.

Монолит 8, стр. 179, Халдеман, Џое, “Хемингвејевска обмана”, превео
Зоран Јакшић, времепловска СФ прича сва конструисана као омаж Ернесту
Хемингвеју, писцу прослављене дуге приче “Старац и море” и романа о
шпанском грађанском рату и о разним мачо подухватима.

Монолит 8, стр. 241, Баџолд, Лоиз Мак Мастер (жена), “Планине
оплакивања”, превео Горан Скробоња, СФ прича о интригама на једној
планети са феудалним друштвеним уређењем.

Монолит 8, стр. 285, Вилис, Кони, “У Риалту”, превео Миодраг
Миловановић, врло духовита и виртуозна СФ прича која преноси и
примењује неке неизвесности квантне физике на кретање научних радника
кроз свет њихових стручних конференција али и – Холивуда. Учесници су
на махове хајзенберговски несигурни да ли су тамо или овде.

Монолит 8, стр. 299, Елисон, Харлан, “Сат без краја”, превео Горан
Скробоња, хумористична СФ прича у којој је протагониста управо Харлан
Елисон. Он се ту јако прави важан, као главна “фаца из Блаца” како то
неки Срби воле да кажу. На пример, оним грађанима који још нису читали
ништа од његових многобројних текстова, књижевних и других, Харлан
поручује преко радија: “Ставите сами себе у кућни притвор као неизлечиво
неписмене.” То је тај исти Харлан Елисон који је једном приликом, у
стварности, сатима седео у излогу једне књижаре, са писаћом машином
испред себе, и напросто типкао, писао своју најновију СФ причу тако пред
очима јавности, пролазника, стављен у излог као проститутка у
Амстердаму. У току контакт-емисије у причи “Сат без краја”, јавља му се,
телефоном, и један аутентични ванземаљац.

Монолит 8, стр. 311, Лазовић, Владимир, “Ловац змајева, пријатељ
вилењака”, фантазијска прича из Србије у доба када су њоме протутњали
незвани гости, крсташи; Баш Челик се у овој причи... па, знате шта се са
Баш Челиком мора десити.

Монолит 8, стр. 337, Мофет, Џудит, “Не без части”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича о првом контакту, који се остварује приликом
изградње наше колоније на Марсу. Наш изасланик кога ће ЕТ-и повести до
звезда биће... једна стара жена.

Монолит 8, стр. 355, Кинг, Стивен, “Екскурзија” (енгл. Jaunt, требало је
то превести као “Прескок”), превео Горан Скробоња, прича се дешава
крајем 23. века, а тај прескок из наслова заправо је телепортација кроз МТ
портале, као код Харија Харисона. Али, морате бити чврсто успавани у
тренутку проласка, иначе ћете изаћи јако “убедачени”, како то данас (2001.
године) кажу млади у Београду.

Монолит 8, стр. 371, Скробоња, Горан, “Љубавници”, квалитетно написана
хорор прича о вампирима. То је оно Скробоњино “Клер Клер Клер...”

Ово је типичан пример српске хорор приче у којој су сва имена страна, а
амбијент неутралан, уопштен, не препознатљиво српски нити
југословенски. Кад бисте ставили нетачну назнаку да је ову причу написао
неки странац, и прикачили још и неко измишљено име “преводиоца” или
рецимо написали да је ПРЕВЕО Горан Скробоња, већина читалаца не би ни
по чему могла приметити превару. Ово је дакле једна добра светска хорор
прича, настала пуким случајем негде у југоисточној Европи на неком
локалном језику, али срећом може се лепо превести на енглески и онда је
све у реду.

Монолит 8, стр. 385, Симонс, Ден, “Метастаза”, превео Горан Скробоња,
заиста екстремно језива и уверљива хорор прича о маленим аветима рака
(канцера) који, налик на љигаве бледе пужиће, невидљиви за обичне очи,
пузе кроз...

Кад ову причу једном прочитате, желите да је заборавите, али не можете.

Тврдња Бобана Кнежевића, усмено изречена једнога дана у клубу, да “жене
нису донеле хорору ништа осим гнусобности” не стоји, између осталог и
зато што од ове Симонсове гнусобности ваљда нема веће.

Монолит 8, стр. 399, Лансдејл, Џое Р, “На самом крају пустиње кадилак са
цркотинама”, превео Ото Олтвањи, хорор прича.

Монолит 8, стр. 427, Анђелковић Радмило, “Франко испорука”, једна од
Радмилових прича о свемирском пијаници и луталици по имену Греј
Сварук.

Монолит 8, стр. 457, Типтри, Џејмс јуниор, “Хјустон, Хјустон, чујете ли?”,
превео А. Б. Недељковић, прослављена космичка СФ прича легендарног
наслова, али жестоко, ратоборно феминистичка; анти-мушка, штавише; у
тренутку кад је у Америци објављена, многи су схватили да је потписана
псеудонимом, и да је аутор сигурно била жена.

Монолит 8, стр. 497, Робинсон, Ким Стенли, “Жустар, жесток жиг”,
превео Горан Скробоња (али наслов оригинала гласи Short, Sharp Shock
па је требало и превести “Оштар, кратак шок”; у предговору је Кнежевић
напоменуо да је тај наслов могао бити преведен и друкчије), дуга прича.

Монолит 8, стр. 543, белешке о писцима, није назначено ко их је написао.

Тиме је и осмица завршена.

sigismundus

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #28 on: 31-07-2005, 16:12:20 »
Kako je ovo jadno!

Ne samo, da nema originalnog naslova i publikacije, gdje je izvorna priča objavljena, i kada, čak nema ni originalnog imena autora, A ne bi falilo ni broj strana, ili možda broj reči, po kojima je Aleksandar B Ned toliko poznat. A to sam možda i promašio, jer nisam čitao sav tekst. Cirilica znate, več. Jednom sam pročitao, kako je neki pisac kazao, ako u bibliografiji ne može da pročita ni svoje ime, a ovde ga amerikanac svakako ne može, to ništa ne vredi.
onaj, koji sniva tudje snove

Loengrin

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.825
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #29 on: 31-07-2005, 21:38:18 »
Quote
ABN
и кад “Лоенгрин”, учесница истог форума, каже да се до тих критичара, који
треба да признају СФ као пуноправну књижевност, не може ни допрети, јер

ПОЧЕТАК ЦИТАТА:

Каква вајда кад те не пуштају на терен?

КРАЈ ЦИТАТА.

јер, каже она, учесници у српском књижевном естаблишменту сматрају да
треба да се баве КЊИЖЕВНОШЋУ а никако не научном фантастиком, онда,
ви се запитајте како ваше књиге ликовно изгледају. То има везе с тим.

Evo ja lepo neću da reagujem na to sto mi se ime pojavilo OVDE.  :?
U stvari šta neću, hoću bre!
Ja ne koristim reč establišment, bar ne van engleskog!!!  :cry:  (zemljo otvori se)  :cry:

Ispravka: "Puštaju na teren, nego šta, čak ti i loptu daju, da se zajedno (s)igraš!"  :!:

I za kraj - NEKO OVDE IMA BAŠ VREMENA NA PRETEK da pregleda svaki j-ni post ikad i igra se verbalnog Dr. Frankenstein-a  8)
There must be a happy medium somewhere between being totally informed and blissfully unaware.

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.604
    • FSFF
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #30 on: 31-07-2005, 23:52:11 »
Samo opušteno. :roll:

I know, it's only A-Be-En, but I like it.
I know, it's only A-Be-En, but I like it, like it, yes I know.
But I like it
(It's a guilty pleasure)
But I like it
(It's only A-Be-En)
But I like it
(It's only guilty pleasure)

...
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Jake Chambers

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.489
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #31 on: 01-08-2005, 00:03:47 »
Quote from: "sigismundus"
Cirilica znate, več.


Cek, zar je cirilica zaista TOLIKI problem?
Dopisi iz Diznilenda - Ponovo radi blog!

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.892
    • IP Tardis
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.604
    • FSFF
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #33 on: 01-08-2005, 02:32:39 »
Quote from: "sigismundus"
Cirilica znate, več. Jednom sam pročitao, kako je neki pisac kazao, ako u bibliografiji ne može da pročita ni svoje ime, a ovde ga amerikanac svakako ne može, to ništa ne vredi.


Dakle, Sigi, ti si Amerikanac? :wink:  :lol:  :|
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #34 on: 01-08-2005, 10:44:32 »
Šta ste se navrzli na sigija? Alo, čovek je Slovenac i ovde sve vreme piše na srpskom (hrvatskom, bošnjačkom, maternjem) i čim kaže da ima problema sa ćirilicom odmah hajka. Mirni, bre.
My trees...They have withered and died just like me.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #35 on: 01-08-2005, 10:55:21 »
Neke 83-e valjda (kada je bio Yucon u Ljubljani) i kada je prezentirana prva ABN-ova "bibliografija", Sigi je imao nenadjebljivi komentar: "ABN je zaista uspeo da napravi bibliografiju koja se moze citati, ali ne i da se upotrebljava".
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Loengrin: OK
« Reply #36 on: 01-08-2005, 12:55:36 »
Cenjena Loengrin,

u pravu ste, ispalo je da su te reči pripisane Vama.
Evo, ispravio sam to, izbrisao sam ih. To je, da podsetim,
u komentaru o izgledu sedmice.

(Uzgred -- ovo se sad ne odnosi na Loengrin -- eto i ja
neshto da postujem latinicom . . . Nemam ništa protiv da
svako
ko želi, sve ćirilično odmah konvertuje u latinicu, to je
savršeno normalno. Pa, i Žiga, naravno. Valjda možemo
svi nabaviti neki mali alat za to.)

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Монолити 9 и 10, ИСПРАВЉЕНО
« Reply #37 on: 01-08-2005, 13:14:19 »
Године 1995, пре једне деценије, изашла је деветка. Изгледала је овако:






Монолит 9, 1995. година, сада се по први пут зове “алманах фантастике”
а не научне фантастике, , сада је назначено “приредио Ото Олтвањи” што
би значило да је Олтвањи уредник али, гле, стр. 7, Кнежевић Бобан, “Реч
досадашњег уредника: зашто одлазим, ако одлазим; и зашто још не
одлазим потпуно”. Наравно, не одлази потпуно јер остаје издавач и овог
Монолита. Он је крманошки точак деветке препустио другоме, али је
остао капетан.

Монолит 9, стр. 8, Олтвањи, Ото, “Реч уредника: о еволуцији и
деведесетима, или ко данас чита (и пише) фантастику?”, покушај не само
уредничке речи, него и ширег теоретисања о СФ жанру, иако је Олтвањи
хорориста. Кнежевић је уређивање последњег Монолита препустио
хорористи, не поборнику СФ. (А кандидата из СФ табора итекако је било,
за то уредничко место...) Међутим, треба имати у виду да Ото можда није
могао тек тако да одабере приче које год је он хтео, јер – ако нам је
дозвољено да мало нагађамо – можда се могло десити, или барем није
незамисливо, да му је Бобан у старту предао хрпу већ раније преведених
прича и инструкцију да и оне морају да уђу у књигу јер су паре за
превођење већ утрошене.

Монолит 9, стр. 12, белешка о писцу по имену Џонатан Керол, са његовом
сликом. Наравно, овакво промотирање ауторске личности разбија обуставу
неверовања, која је од кључног значаја за уживљавање читаоца у књижевно
дело; загледани у радну собу или кухињу неког писца, где он стоји и
смешка се, накривио шешир и рецимо једе неки сендвич – много теже се
отискујемо у имагинативни свет приче. Озбиљно читање постаје много
теже. Зато је овакво наметљиво истицање бележака о писцу неспретно, то
је поприлично крупна уредничка грешка. Белешкама о писцу је место
ДАЛЕКО од прича самих. Слична је грешка (коју Бобан Кнежевић није
чинио; али Зоран Живковић јесте) потписивање преводиоца одмах испод
завршетка приче; то, такође, разбија и квари имагинативни свет приче,
враћа и баца читаоца доле и назад, у баналну издавачку реалност. “А, гле,
зар је тај превео?” и већ смо изашли из света те приче.

Монолит 9, стр. 13, Керол, Џонатан, “Земља смеха”, , превео Горан
Димитријевић, роман, безнадно лош и промашен, некаква каша од хорора,
хумора и фантазије; далеко најгори од девет романа објављених у првих
девет “Монолита”.

Монолит 9, стр. 140, белешка о писцу Харлану Елисону, са сликом из
младости.

Монолит 9, стр. 141, Елисон, Харлан, “Мефисто у ониксу”, превео А. Б.
Недељковић, виртуозно компонована, врхунски квалитетна СФ прича о
телепати ангажованом да испита ум једног изузетног криминалца.

Монолит 9, стр. 174, белешка о ауторици Ненси Крес, са њеном сликом. У
рукама држи награду “Небула”.

Монолит 9, стр. 175, Крес, Ненси, “Плес у ваздуху”, превео А. Б.
Недељковић, СФ прича о био-инжењерингу на балеринама, али, и о једном
псу који разуме људске послове и помало говори.

Монолит 9, стр. 210, белешка о писцу из Тајланда, Сомто(в)у Сухариткулу
или Сачариткулу, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 211, Сачариткул, Сомтов, “Павиљон замрзнутих жена”,
превео А. Б. Недељковић, СФ прича о леденим статуама и о мањинском
народу у Јапану (етничкој мањини) који се зове Аину. Прича дочарава
локални амбијент, али је слаба СФ.

Монолит 9, стр. 234, белешка о писцу по имену Мајкл Џон Харисон, са
његовом сликом.

Монолит 9, стр. 235, Харисон, Џон Мајкл, “Анима”, превео Горан
Димитријевић, фантазијска прича, већим делом неразумљива.

Монолит 9, стр. 248, белешка о писцу, Нил Гајман, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 249, Гајман, Нил, “Криминалистичке загонетке”, превео
Ото Олтвањи, фантазијска прича.

Монолит 9, стр. 266, белешка о писцу, Елизабет Хенд, са њеном сликом.

Монолит 9, стр. 267, Хенд, Елизабет, “Ерл-кинг”, превео Урош Р.
Анђелковић, фантазијска прича о духу који заробљава женске душе.

Монолит 9, стр. 292, белешка о писцу, Ден Симонс, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 293, Симонс, Ден, “Овогодишња слика разреда”, превео
Горан Скробоња, хорор прича о зомбијима у учионици.

Монолит 9, стр. 308, белешка о писцу, Лиза Татл, са њеном сликом.

Монолит 9, стр. 309, Татл, Лиза, “Заменици”, превела Јасна Мартиновић,
хорор прича о неким мушким страховима.

Монолит 9, стр. 320, белешка о писцу, Клајв Баркер, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 321, Баркер, Клајв, “Хермиона и Месец”, превео А. Б.
Недељковић, хорор прича у лирском тону.

Монолит 9, стр. 326, белешка о писцу, Роберт Силвербег, са његовом
сликом.

Монолит 9, стр. 327, Силверберг, Роберт, “Сад је има, сад је нема”, превео
Горан Скробоња, фантазијска прича о једној кући у комшилуку која и
јесте, и није ту.

Монолит 9, стр. 338, белешка о писцу, Чарлс Де Линт, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 339, Де Линт, Чарлс, “Наша дама од Луке”, превео А. Б.
Недељковић, фантазијска прича, модерна обрада Ханс Кристијан
Андерсенове бајке “Мала сирена”, смештена у имагинарни канадски
приморски градић “Њуфорд”.

Монолит 9, стр. 364, белешка о писцу, Харлан Елисон, са његовом сликом
из младости.

Монолит 9, стр. 365, Елисон, Харлан, “Човек који је извеслао Кристофера
Колумба на обалу”, превео Александар Б. Недељковић, алтернативно-
историјска и времепловска СФ прича са јаким елементима фантазије,
ироније и пародије.

Монолит 9, стр. 376, белешка о писцу, Норман Партриџ, са његовом
сликом.

Монолит 9, стр. 377, Партриџ, Норман, “Човек за резове”, превео Ото
Олтвањи, вампирска хорор прича о боксерима.

Монолит 9, стр. 388, белешка о писцу, Њумен, Ким, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 389, Њумен, Ким, “Владавина крви”, превео Васа Ћурчин,
хорор прича о викторијанској Енглеској са вампиром на престолу. Они су
на власти...

Монолит 9, стр. 428, белешка о писцу, Пет Кедиган, са њеном сликом.

Монолит 9, стр. 429, Кедиган, Пет, “Дом поред мора”, превео А. Б.
Недељковић, вампирска хорор прича о крају света.

Монолит 9, стр. 444, белешка о писцу, Џејмс Пауел, нема слике.

Монолит 9, стр. 445, Пауел, Џејмс, “Деда Мразов начин”, превео А. Б.
Недељковић, фантазијска пародија у којој једна грађанка, чујући у
божићној ноћи да јој неко гребуца низ димњак, пуца из пиштоља
вертикално нагоре, у димњак, и убије Деда Мраза. Стиже криминалистичка
полиција да испита то убиство.

Монолит 9, стр. 452, белешка о писцу, Тери Бисон, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 453, Бисон, Тери, “Енглеска је кренула” (али, у белешци о
писцу дат је прави превод тог наслова, бољи, “Иде Енглеска”), превео А. Б.
Недељковић, одлична СФ прича са јаким фантазијским елементима, у којој
цело британско острво плови у даљине океана, и у историју – одлази све
оно што је Енглеска била и хтела да буде. “Енглеска је постојано одмицала
(...) а било је четири и двадесет; скоро време за чај.”

Монолит 9, стр. 469, белешка о писцу, Брајан Олдис (познат и по писању о
једној српској теми, види књигу проф. др Светозара Игњачевића), са
његовом сликом.

Монолит 9, стр. 467, Олдис, Брајан, “Ратбирд” (то је могло бити преведено
и као “Пацов-птица”), превео Предраг-Пеђа С. Вуковић, фантазијска прича.

Монолит 9, стр. 482, белешка о писцу, Лушес Шепард, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 483, Шепард, Лушес (тј. Луцијус), “Мала ноћна музика”,
превео Урош Р. Анђелковић (да, син Радмила Анђелковића), вампирска
хорор прича са џез музиком.

Монолит 9, стр. 495, белешка о писцу, Пет Марфи, са њеном сликом.

Монолит 9, стр. 495, Марфи, Пет (то је жена), “Петар”, превео А. Б.
Недељковић, фантазијска прича, модерна пародијска обрада бајке коју је
написао Сер Џејмс Метју Бари (1860-1937) о Петру Пану и тиме, како кажу
у ЦД енциклопедији Британика 2001, “увео један нови лик у митологију
енглески-говорећег света” (а први пут је приказана на позорници 1904.
године). Марфин Петар Пан је кудикамо одраслији.

Монолит 9, стр. 498, белешка о писцу, Николас Ројл, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 499, Ројл, Николас, “Сестра из ноћне смене”, превео Ото
Олтвањи, хорор прича инспирисана неким музичким спотом.

Монолит 9, стр. 508, белешка о писцу, Анђела Картер (1940-92), са њеном
сликом.

Монолит 9, стр. 509, Картер, Анђела, “Алиса у Прагу, или чудесна соба”,
превео Урош Р. Анђелковић, кратка фантазијска прича.

Монолит 9, стр. 518, белешка о писцу, Томас Лиготи, без слике.

Монолит 9, стр. 519, Лиготи, Томас, “Последња Арлекинова гозба”,
превела Јасна Мартиновић, фантазијска прича са кловновима.

Монолит 9, стр. 542, још једна белешка о истом писцу, Пет Марфи, али са
другим текстом (који је заправо наставак првог) и са другом њеном
сликом.

Монолит 9, стр. 543, “Једно америчко детињство”, превео А. Б.
Недељковић, фантазијска прича о психомоћној девојчици у породици
насељеника на Дивљем Западу, у амбијенту каубоја, трапера, вагон-кола; и
само онај ко обожава тај амбијент може волети ову причу која је, иначе,
слаба и досадна.

У првим књигама издавача Бобана Кнежевића име преводиоца
говорило је читаоцима не само да ли ће превод бити добар, него и да ли је
дело (које је преведено) добра, тврда СФ. Преводилац је сам бирао шта ће
преводити. Касније је СФ преводилац преводио шта му дају... па макар му
се и не допадало. Преводилац АБН је под принудом напуштао СФ жанр,
јер му је било тако диктирано од стране издавача, и тиме је изневеравао
своје читаоце... што су они јако брзо уочили, па су таквом преводиоцу
окренули леђа. Јер, уочили су да то што АБН преводи за Бобана сада у
многим случајевима више није ни СФ, нити добро.

Монолит 9, стр. 580, белешка о писцу, Питер Страуб, са његовом сликом.

Монолит 9, стр. 581, Страуб, Питер, “Село духова”, превео Ото Олтвањи,
неуверљива фантазијска прича о духовима у Вијетнамском рату.

Тиме је деветка завршена, без иједног српског писца.

Дакле, од неких, отприлике, 570 штампаних страница прозе у овој књизи
(без импресума, уредничке речи, бележака о писцима итд), само око 120 је
СФ, дакле, негде око 20 процената. Љубитељима поморанџи продато је
осамдесет посто лимуна.




Године 2004. коначно је изашла и десетка, стварно је објављена тад, иако
на насловној страници пише “Београд 1999”. Али, ствар јесте спремљена
у прошлом веку, дакле књига је, у некој суштини, заиста из прошлог века.
То је див-књига, дебела колико два уобичајена Монолита: садржи три романа,
има 1.023 странице! Преко  ТРИ  МИЛИОНА  словних знакова са
размацима; тачан број био би вероватно негде око 3.200.000.
Изгледала је овако:








Ни овај Монолит, као ни деветка, није алманах научне фантастике, наиме,
на корици а такође и на насловној страници пише само “алманах
фантастике” што је и тачно.

Нема стручних радова, есеја, чланака. Последњи такав рад икада објављен
у Монолитима био је Спинрадов у петици.

Нема ни српских писаца. Последњи српски писац објављен у Монолитима
био је Радмило Анђелковић у осмици.

Имена аутора написана су у оригиналу, на пример Gaston Leroux, а не
како их Срби изговарају. Кичма књиге (рикна) је толико крута, да се књига
заправо врло тешко отвара, нарочито око средине, и не може се добро
држати у руци, све док рикну не преломите баш силом, што смо и морали
учинити. Тек дивљачким ломљењем преко ивице радног стола, резултат је
постигнут, књига је потпуно, равно отворена. Из тог разлога неки
издавачи, кад се одлуче за тврди повез (ово је, колико знамо, први
Монолит у тврдом повезу) кичму књиге ипак направе од платна...

Монолит 10, Стр. 7, Кнежевић, Бобан, Уводна реч. Признаје да ни сам не зна
колико је овај број Монолита закаснио, али, одбија да се категорично изјасни
да је то последњи.

По некој првој, не баш провереној процени АБН, књига је закаснила седам
година.

Монолит 10, стр. 9, Иан МекДоналд, “Некровил”, превео Горан
Скробоња. То значи, дабоме, град или село мртвих. Иако на први
поглед изгледа као хорор, ово је СФ роман; амбијент има велике
сличности са причом Силверберга “Рођен са мртвима” из Монолита 1;
захваљујемо се Бобану Кнежевићу који нам је указао на то. У “Некровилу”,
који се дешава у будућности, нано-технологија омогућава не само
оживљавање, него и трансформисање умрлих људи (и диносауруса,
и митова Холивуда, итд), њихове другачије моћи, а онда “Нови мртви”
постају и политичка, економска и технолошка сила и пречица ка
олаком испуњавању многих фантастичних жеља. Роман је писан тако
да се тешко чита и прати, на онај начин како се киберпанк у многим
случајевима тешко чита и прати: заспу вас кратке реченице са обиљем
непознатих појмова и имена, ка вама долећу намерно непотпуне
информације, па се ви сналазите како год знате, будите у убрзаном
“хип” фазону. У овом роману је цела планета Земља приказана као
један напукли и веома брзо заротирани калеидоскоп  углавном
америчких (делића) призора.

Пошто је име аутора написано као у хрватском правопису, наиме,
онако како се у оригиналу, на енглеском, пише (што, иначе, није
испоштовано код Рускиње, Ариадне Громове, ни у садржају, ни на првој
страници њеног романа; верни смо дакле оригиналном писању имена
само ако су латиница...), онда, залазећи у “Некровил”, налетимо убрзо,
на стр. 19, на једну малу дилему. Једне особа зове се (латиницом) “Jo-Jo”.

Е, сад, како то да схватите, како се то изговара – Јо-Јо или Џо-Џо?
Није то нешто као, рецимо, Richard, па да будете сигурни. По чему је то
и преводилац могао знати?

Као компромис, између српског и хрватског, могли бисте је
изговарати “ЈО-ЏО”, или, још боље, “уф, оно што не знам”.

Монолит 10, стр. 237, Вилма Кадилецкова, “Жудња за крвљу”, хорор
прича са многим елементима фантазије; за такву би неки рекли да је хорор-
фантази. Превео Љубомир Дамњановић.

Монолит 10, стр. 265, Џонатан Керол, “Црни коктел”, хорор прича, превео
Љубомир Дамњановић.

Монолит 10,  стр. 303, Сузи МакКи Чарнас, “Лепотица и опера или звер
фантом”, фантазијска прича са елементима хорора. Превео Тихомир
Јовановић.

Монолит 10, стр. 339, Елеанор Арнасон, “Пасја прича”, фантазијска прича
о чаробњаку Мерлину. Превео Тихомир Јовановић.

Монолит 10, стр. 367, Роберт Рид, “Змајеви изворишта”, фантазијска
прича, превео Душан Вујановић.

Монолит 10, стр. 399, Стивен Кинг, “Сестрице из Елурије”, фантазијска
прича у оквиру циклуса о Мрачној кули и револверашу, превео Горан
Скробоња.

Монолит 10, стр. 445, Вејн Вајтмен, “Извините због мојих удова”, хорор
прича, превео Љубомир Дамњановић.

Монолит 10, стр. 454, Гастон Леру, “Жена са баршунастим оковратником”,
хорор прича о зомби-жени са одсеченом главом, у миљеу корзиканског
“малог миста”, превео Љубомир Дамњановић (и, на првој страници приче
смо нашли једну преводилачку грешку, “можете допунити своју причу јер
је цео град био узбуђен са њом” а на другој страници још једну “Али шта
се ту може учинити? То је сувише лоше, наравно, али сусрели смо се са
постојећим стањем”).

Монолит 10, стр. 465, Кони Вилис, “Копелијусова продавница играчака”,
фантазијска зона-сумраковска прича о дечјим играчкама које вас заробе па
останете на вашару као једна од њих; превео Љубомир Дамњановић.

И тако стигосмо малтене до половине књиге, а СФ прича (за разлику од
романа) још нема.

Монолит 10, стр. 474, Дејв Вулвертон, “После гладне зиме”, превео
Љубомир Дамњановић. Ова прича је пародија на научну фантастику,
подсмевање научној фантастици, али, ипак, јесте каква-таква научна
фантастика, прва у овој антологији. Вулвертонова прича је буквални
наставак “Рата светова” Х. Џ. Велса, и дешава се 1900. године на далеком
северу Канаде; помиње се Клондајк; наши пси хаскији боре се, не са
медведом, него са једним Марсовцем; али, пошто је прича написана у
нашем времену, а нимало се не ограђује од онога што је у том Велсовом
роману, са становишта данашње науке и драматургије, застарело и
старовремско, дакле, пошто се данас прави један тако архаични наставак,
један  НАМЕРНО  У  СТАРТУ  ЗАСТАРЕЛИ  наставак, у суштини је ово
само пародија, изругивање оној озбиљности коју је Велс, у свом времену,
располажући тада најсвежијим научним знањима, имао и чувао и због које
је и постао славан. Пародија је у истом смислу као кад би неко написао
данас, 2005. године, причу у којој Едгар Алан По 1845. године у Бостону
оставља из руке књигу “Франкенштајн” Мери Шели, затим те исте ноћи
краде и сече лешеве, саставља једно тело, зашива делове хируршким
концем, и оживи га помоћу електрицитета из громобрана. Да ли бисте то
уопште сматрали за СФ? – Ова прича Дејва Вулвертона је мешавина омажа
Велсу и подсмевања Велсу. Ово је заправо врло лоша научна фантастика.
Није ово једина прича те врсте, постоје и друге у којима се неко старо СФ
дело или традиција настављају али са великом иронијском дистанцом.
Таква је већ следећа у овој Бобановој антологији...

Монолит 10, стр. 491, Грегори Бенфорд и Дејвид Брин, “Надмоћни Париз”,
превео Љубомир Дамњановић. (Али, наслов је гласио “Paris Conquers
All”, па га је требало превести “Париз све побеђује”, наравно. Дакле, то је
лоше преведен наслов.) Марсовци Х. Џ. Велса нападају Париз, година је
1895, у редовима бранилаца је и Жил Верн, и цела ствар је апсолутно
комедија, пародија, нимало духовита и нимало забавна. Нимало
смехотресна, ако је то био циљ. Али је ипак некаква научна фантастика.
Вероватно је неко убедио Бенфорда и Брина, већ афирмисане ауторе
озбиљне СФ, да се будућност жанра састоји у подсмеху и ауто-иронији.
Резултат је јадан.

Монолит 10, стр. 505, Грег Еган, “Вангови теписи”, превела Јелена
Стаменковић.

Прича има приличан број словних грешака, на пример, на стр. 506
меморија је постала мемотија, на стр. 521 структурни је струмтурни, итд;
има правописно проблематичних ствари, на пример, на стр. 506 француске
речи су убачене у српски језик без икакве назнаке да су стране: sudario se
sa meteorom i bio uništen en route; текст има и језичких грешака – стр.
529, “доспео си овако далеко, без да кажеш и реч”; али, што је најгоре,
прича врви од преводилачких грешака. На пример, има се утисак, мада не
можемо сада проверити, да је на стр. 505 енглеских пет милијарди година
преведено као пет милиона година – грешка за само хиљаду пута... На стр.
507 нејасан је превод да азота има у атмосфери “шест пута више него на
Земљи” – шта би то значило, 470%? На стр. 507 помињу се “савладиви
кречњачки седименти” што звучи, опет, као преводилачка грешка некога
ко нити зна науку, нити за то мари. Али, морамо поновити: нисмо
проверили шта пише у оригиналу. Структура реченице на самом почетку
стр. 510 је веома лоша. На стр. 511 милијарда је постала билион. На стр.
512 фузиони пламен је постао фусијски, што би могло значити да Бобан
ово није чак ни прочитао, није исконтролисао нимало. Фусијски? А тек
“идејна” орбита “пробног” на стр. 516... Преводилац је модерна особа али
нестручна за овај посао.

Али, ако се чврсто решимо да игноришемо преводилачке грешке,
морамо увидети да је ово права, и добра (али, не одлична) научна
фанастика: прва таква прича у овој књизи. Прича је високо софистицирана
и високо интелигентна; али, пред крај чини грешку (код свемирско-
истраживачких прича уобичајену) претераног и наивног  жељоиспуњавања
(у смислу да се јефтино и наивно подилази читаочевој жељи да свемирско
откриће буде што веће, што више засењујуће).

То је она врста наиве коју имате у причи где ј

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #38 on: 01-08-2005, 13:30:30 »
Pravo je pitanje, Aleksandre, kada ste vi naucili prvo slovo cirilice, kada ste poceli da pisete cirilicom... cenim da se to zbilo pre nekih 18-19 godina. Imam vaše tekstove pisane rukom pre 20 godina LATINICOM.
Imam vas potpis na ugovoru iz 1984. godine LATINICOM.
Dakle, otkud vama pravo da meni, koji ceo zivot pise cirilicu rukom i koji se potpisuje ceo zivot cirilicom, koji, zapravo, i ne zna da pise latinicu, popujete o upotrebi cirilice i latinice kada ste je vi sami u svoj zivot uveli tek pod stare dane?

Kada me ne bi mrzelo, mogao bih po Emitorima da pronadjem tacno dan, mesec i minut kada ste dobili prosvetljenje cirilicom... javlja mi se, nekako, da je to mozda tek koji mesec pre ili posle prvog Milosevicevog govora na tu temu. Zapravo su, Akeksandre, ljudi poput vas, beskicmenjaci bez sopstvenog misljenja i stava ali sa izrazenom potrebom da namecu misljenje i stav glavni krivci ustolicenja i uspona Milosevica koji je najveca pošast medju Srbima svih vremena.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #39 on: 01-08-2005, 13:45:43 »
Pa vidi ga sad, njega jednoga ovoga!!!
Prestani bre više da droncaš svaki topic prepucavanjima lične prirode!!!!

JEBALA VAS  ĆIRILICA I JEBALO VAS PISANJE RUKOM  I  JEBALO VAS POTPISIVANJE LATINICOM SVE KOLIKO VAS IMA TAKVIH!!

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Није то
« Reply #40 on: 01-08-2005, 13:51:08 »
Не, него се у Београду дуги низ година,
и деценија, није могла купити ћирилична писаћа машина,
а осим тога, ја нисам ни имао пара да је купим.

Него, можда би требало да окачим ипак мању
верзију скена Монолита 9. Сад су се и писма на стр. 2 развукла
стотинама пиксела у десно. То је моја кривица.

Причају да је један лик тако развукао неку слику
седам екрана у десно.

Али, деветка изгледа толико предивно, да просто немам
срца да је смањим.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #41 on: 01-08-2005, 13:59:07 »
Ovoj bibliografiji Monolita može se prigovoriti dosta toga, ali ajde ovom prilikom samo jednu stvar:

Aleksandre, zašto je NEKROVIL iz Monolita 10 horor, a "Rođen sa mrtvima" iz Monolita 1 SF kada su te dve priče (novela i roman) zapravo o poptuno istoj stvari, sa frapantno sličnim premisama i pristupima?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Тјахххх . . .
« Reply #42 on: 01-08-2005, 14:00:05 »
Ето, изнервирали смо Либеат, без икакве
потребе. Хајде да је не нервирамо више
са тиме. Хајде да јој се извинимо обојица.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #43 on: 01-08-2005, 14:05:31 »
Pustite LB, odgovorite na konkretno pitanje, Aleksandre.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Хм
« Reply #44 on: 01-08-2005, 14:13:22 »
Добро питање.

Да ли Ви, Бобане, тврдите да су обе хорор, или да су обе СФ? Или да су нешто жанровски неодредљиво, микс?

Могуће је да сам погрешио, да Некровил ипак није хорор.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #45 on: 01-08-2005, 14:21:18 »
Ne, ne, gospodo, ja treba vama obojici da se izvinim. I zbog velikih slova i zbog boldovanja i zbog ostavljanja utiska da nisam u stanju proceniti sagovornika i, shodno tome, adaptirati sopstveni vokabular i ponašanje.

Dakle, ovako: žao mi je da srušim toliko brižno negovanih iluzija, ali: zemlja NIJE okrugla. I sunce se NE vrti oko zemlje. I zemlja NIJE centar univerza. I pisanje ćirilicom nikoga NE ČINI većim patriotom. A pisanje latinicom nikoga NE ČINI manjim.

I za kraj, ono najbolnije: Srbi NISU nebeski narod. Ista su ilovača ko i svi narodi na ovoj planeti.

Ok?
Ok.

Vratite se na Monolite, molim vas lepo. Ćirilicom ili latinicom ili sanskritom ili čime-god-vam-već-čojstvo-i-junaštvo-zahteva.

Aleksandar_B_Ned

  • 4
  • 2
  • Posts: 163
Некровил
« Reply #46 on: 01-08-2005, 14:22:43 »
Надам се да није страшно ако ће ми бити потребно и два, и три дана да то проучим.

"Рођен са мртвима" није хорор јер не инсистира на масакрирању људских тела, него се бави њиховим социјалним односима и има обиље очигледних СФ елемената.

За "Некровил", мораћу да размотрим. Лако је могуће да сте у праву.

Сад нажалост морам да сиђем са нета. VIS  MAIOR.  -- ABN out.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #47 on: 01-08-2005, 14:32:39 »
Možda je sada pravi trenutak, Aleksandre, da polako, sami sa sobom, iskreno, bez ograda i predrasuda, porazmislite šta jeste a šta nije SF, šta jeste a šta nije horor i koliko je moguća korelacija ta dva žanra.
SF podrazumeva dobro opisane situacije i verne emocije; pa zar u priči o mrtvima a nesahranjenim nema mesta hororu i, tako gledano, možda je Silverbergova vizija slaba i neubedljiva jer propušta da naglasi horor komponentu saradnje s mrtvima. Zašto ste "Nekrovilu" a priori oduzeli SF komponentu kada je to grad i svet BUDUĆNOSTI?
Insistiranje na komadanju ne znači mnogo ako je svrsishodno, zar ne?
Zar ponekad stvarnost nije hororna?
Zar samo prisustvo horora ukida SF komponentu?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #48 on: 01-08-2005, 15:13:48 »
Ma hajde, pa takvih detalja ima milion. Kako je "Mala noćna muzika" priča o vampirima? A tek ona "fantazijska na obali mora"? Ali je smešno i ostalo.

Meni samo ja sam sebi nisam jasan zašto reagujem na ovakve likove, a još gore je što bih uzeo da popujem Bobanu i lebat što se raspravljaju sa ovim...
My trees...They have withered and died just like me.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
Изглед и садржина МОНОЛИТА 1 - 10
« Reply #49 on: 01-08-2005, 16:02:54 »
Mnogo si neurotican, Lurde.
Čovek tvoje fizičke konstitucije i tvoje starosne dobi bi morao da pripazi malo na razlivanje negativnih emocija unutar sebe.
Elem, ovo ovde je prilika da ABN-u pokazemo da nije u pravu, da je VECINA stvari objavljenih u Monolitu SF i da, projektovano na celokupan njegov stav po pitanju odnosa SF-ne-SF, on donosi ishitrene, lakomislene i ni u čemu valjanom utemeljene stavove. Dovoljno je da mu nađemo pet nedvosmislenih diskvalifikacija kao što je u pitanju "Nekrovil" i njegov kredibilitet je urušen.
Lurde, ne možeš se s njim nadmudrivati psovanjem niti ima smisla istući ga. Sve te metode su već provereno propale. Jedini način je, kao onomad kada sam ga primorao da prizna da praktično ništa ne čita, da ga primoramo ovde da prizna da je većina stvari koje diskvalifikuje zapravo pravi, čistokrvni SF...
Hajmo malo postovanja... Ipak je on doktorirao tu jebenu naučnu fantastiku i kao predaje na nekom univerzitetu. Dajte da demistifikujemo njegove zablude; možda mu u konačnom to i pomogne; možda, kao u slučaju ćirilice, postane fanatični pobornik horora kao jedinoj smislenoj vrsti SF-a u ovom kutku planete Zemlje.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.