HORROR, SERIOUSLY

[Ghoul]

stigla mi je jutros knjizica 100 EUROPEAN HORROR FILMS u kojoj je i moj text o VEC VIDJENOM.

na prvi pogled, zanimljivo i simpaticno, ali textovi koje slucajnim uzorkom pogledah uopste ne dosezu do nivoa textova koje bi mogli da provajduju izvesni srpski mladi kriticari na ove iste teme.

recimo, sastavljac ove antologije, steven jay schneider, isporucio je krajnje jednodimenzionalnu i povrsnu 'analizu' jednog od najvanrednijih, najkomplexnijih, najgenijalnijih euro filmova ikada, meni neopisivo dragom ANGSTU, i sve njegove multidimenzionalne kvalitete sveo samo na to sto film odstupa od uobicajenog portretisanja mas.ubica u amer. filmu!!!
pri tom je uspeo da napise 3 slajfne a da nijednom recju ne pomene REVOLUCIONARNU, pregenijalnu upotrebu kamere u tom filmu zarad nikad pre i posle toga vidjenog filma 'u prvom licu', itd. itd.

[Kunac]

na prvi pogled, zanimljivo i simpaticno, ali textovi koje slucajnim uzorkom pogledah uopste ne dosezu do nivoa textova koje bi mogli da provajduju izvesni srpski mladi kriticari na ove iste teme.

Ghouletta bi to bolje napisala.

[Ghoul]

Ghouletta bi to bolje napisala.

bolje - od cega?

mislim, otkud sad naprasno pricas o necemu sto nisi citao, mislio sam da ti visoki moralni standardi ne dopustaju da uporedjujes ono sto nisi gledo/cito?

ali ocekivati doslednost... tu... missim... ok...  

[Ghoul]

u današnjem DANASU objavljena vest:
http://www.danas.co.yu/20070820/kultura1.html#0

koja glasi:

" "VEĆ VIĐENO" MEĐU 100 NAJBOLJIH EVROPSKIH HORORA
Upravo objavljeno izdanje "100 evropskih horor filmova" Britanskog filmskog instituta iz Londona, među najbolja kontinentalna ostvarenja u ovom žanru uvrstila je i film "Deja Vu" (Već viđeno) Gorana Markovića (1987). Za knjigu koju je priredio Stiven Šnajder, esej o Markovićevom filmu napisao je Dejan Ognjanović, filmski kritičar i pisac iz Niša. Među evropskim klasicima horora nalaze se i Murnauov "Nosferatu" (Nemačka, 1922), Arđentova "Suspirija" (Italija, 1977), te noviji filmovi strave kao što su "Đavolova kičma" (Španija, 2001) Giljerma del Toroa. Inače, jedini predstavnik Srbije u ovom izboru, "Već viđeno" takođe je uvršten i u najprestižniju enciklopediju horor filma, "Overlook Film Encyclopedia: Horror" (1994), autora Fila Hardija. Film Gorana Markovića jedan je od 14 naslova kojima se Dejan Ognjanović iscrpno bavi u nedavno objavljenoj knjizi "U brdima, horori: Srpski film strave" (Niški kulturni centar, 2007), zajedno sa prethodnim Markovićevim filmom "Variola vera", kao i ostvarenjima kao što su "Leptirica", "Davitelj protiv davitelja", "T.T. Sindrom" i drugi."

fala 'nevidljivome' (ne bogu, no vladi!)  

[Son of Man]

Ghoule jel ima neke shanse da ti se omakne pa da nabacish ovde barem delic tog spiska ?  

[Ghoul]

Ghoule jel ima neke shanse da ti se omakne pa da nabacish ovde barem delic tog spiska ?  

na koji spisak misliš?
100 najboljih euro-kremova?

[Ghoul]

petak 14.09.
BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA
u 19 h (valjda? more info later)
predavanje na temu
TRADICIJA HORORA U SRPSKOM FILMU
by Dejan Ognjanović

posle toga,
film
SAN DOKTORA MIŠIĆA

[Ghoul]

u današnjim 'večernjim novostima' u kulturnom dodatku ima moj poveći text o 'estetici shocka' na filmu.
nije bogzna šta, ali ako kupujete novine zbog nagradne igre, možda vam ovo zapadne za oko.

[Ghoul]

inače, u ovom istom izdanju 'Kult. Dodatka' ima i zanimljiv text S. Vladušića o video-igricama ('video-tamnica'!), kao i Basarin text u kome se osvrće na svoje 'Bicikliste'...
(da dodam da ovo moje o estetici šoka nisu izmenili ni za slovo, i čak su ga lepo vizuelno upakovali!)

btw, dobih i 'kod za nedeljnu premiju' na kuponu za grebanje.
štagod mu to bilo.

[Ghoul]

VEST:
501 FILMSKI REDITELJ

Iz štampe je pre nekoliko dana izašla knjiga 501 MOVIE DIRECTORS (501 FILMSKI REDITELJ) koju su objavili engleski izdavač Quintessence i američki Barrons.
Knjiga pokriva biografiju, filmografiju, istorijski i estetski značaj 501 najznačajnijeg filmskog reditelja prema izboru Steven Jay Schneider-a (Stiven Džej Šnajder). U ovom odabranom društvu našla su se samo dvojica naših reditelja: Emir Kusturica i Goran Marković. O Kusturici je pisao Nathaniel Carlson, filmski kritičar 'Fever Pitch' magazina, dok je odrednicu o Markoviću napisao Dejan Ognjanović, pisac i filmski kritičar iz Niša. Markovićev film VEĆ VIĐENO je jedini srpski film uvršten u 100 NAJBOLJIH EVROPSKIH HOROR FILMOVA (100 EUROPEAN HORROR FILMS) koju je Schneider priredio za Britanski Filmski Institut ranije ove godine, a Ognjanović je bio autor eseja o tom filmu.
Kao stručnjak za žanrovski i ekscentrični film i azijsku kinematografiju, Ognjanović je napisao i kratke eseje o rediteljima kao što su Alejandro Jodorowsky (Alehandro Jodorovski), Jan Švankmajer (Jan Švankmajer), Kaneto Shindo (Kaneto Šindo), Kim Ki Duk (Kim Ki Duk), Sogo Ishii (Sogo Iši) i James Whale (Džejms Vejl). Od reditelja iz bivših jugoslovenskih republika nijedan nije ušao u ovaj izbor. Među saradnicima, koje pretežno sačinjavaju kritičari sa engleskog govornog područja, pored Ognjanovića našao se još samo mladi crnogorski filmski kritičar Aleksandar Bečanović.
Iako bi se moglo diskutovati o odsustvu nekih imena koja su imala relevantan internacionalni opus (npr. Dušan Makavejev), prisusutvo naših reditelja i kritičara u ovom izdanju svakako je značajan korak u pravcu potpunijeg plasiranja baštine srpskog filma u internacionalne okvire.

[Meho Krljic]

Čestitke!!!!

[Kastor]

fino, fino, koliko stranica ima?

[Ghoul]

640 str, hardcover, color throughout, vrlo fancy  

[Ghoul]

u nedeljniku EVROPA od prošlog četvrtka (dakle, na kioscima je još samo u sredu) izašao je text o shockantnim djelima recentne srpske književnosti, pa se tako govori i o skrobonji, meni, srpskim psihima, mijatu itd.
check it out, dok ima!

[DušMan]

Khm... daj sken za nas koji se gnusamo novina sa takvim naslovom.
Usput, cudi me kako niko jos nije pokrenuo magazin/dnevnik pod nazivom Kosovo. To bi islo kao alva, sta god da se pise u njemu.

[Kastor]

Khm... daj sken za nas koji se gnusamo novina sa takvim naslovom.
Usput, cudi me kako niko jos nije pokrenuo magazin/dnevnik pod nazivom Kosovo. To bi islo kao alva, sta god da se pise u njemu.

Beše trafikantski Ćosić "Kosovo", kažu da je išlo kao alva.
(Kupio i mali muja i pročitao, ne zna zašto, ne priznaje oca nacije van beletristike, a ni tamo ga ne čita s prevelikim oduševljenjem.)

@On topic
Da, Ghoul, daj sken.

[Ghoul]

nemam sken, nemam novinu, čito sam sirovu verziju koja je, na žalos, greškom unerednika otišla takva u štampu, uprkos kasnijem piščevom doterivanju.

autor texta je žika klićobranac, pa ako je voljan, neka okači ulomak –da ne kažem ulemek- za znatiželjne.

[Kastor]

žiko, kači ulemeka i ne gunđaj.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

... tekst u pitanju je spoless odlican, a ja bih posebno pohvalio drcnost koja dopusta da se jasno navede ocigledno - pomenute knjige koje povezuje manja-veca doza ekstremizma nisu istih dometa. te Z.K. hrabro iznosi ocenu da se po kvalitetu od svih pomenutih ubedljivo izdvaja STAKLENAC, kvalitetno pismo u svakom pogledu...

[Kastor]

Hiljadu Maovih stihova
Eks­trem­nost, punk i mar­gi­na u sa­vre­me­noj srp­skoj knji­žev­no­sti



U knji­ga­ma ozbilj­nih pi­sa­ca od­sli­ka­va se nji­ho­vo dru­štvo i vre­me. U svo­jim pri­ča­ma oni po­sta­vlja­ju va­žna so­ci­jal­na i po­li­tič­ka pi­ta­nja. Nji­ho­vi ro­ma­ni pri­ka­zu­ju ze­mlju ko­joj pri­pa­da­ju (,,Ep­skom sna­gom opi­su­ju ljud­ske sud­bi­ne iz isto­ri­je svo­je ze­mlje", ka­ko re­ko­še za An­dri­ća.) Ozbilj­ni pi­sci pi­šu o isto­ri­ji, po­ro­dič­nim hro­ni­ka­ma, po­je­din­ci­ma pod te­ro­rom ide­o­lo­gi­je, eko­nom­skih okol­no­sti, dru­štve­nog ure­đe­nja. Tek ka­da odu­ži dug dru­štvu, nje­go­voj re­pre­zen­ta­ci­ji, fik­ci­o­nal­nom uob­li­če­nju i me­ta­fo­ri­ci, ozbi­ljan pi­sac po­sta­je za­i­sta ozbi­ljan, pri­znat, a nje­go­vo de­lo bi­va ana­li­zi­ra­no uz uva­ža­va­nje što sle­du­je de­lu vi­so­ke kul­tu­re i knji­žev­no­sti glav­nog to­ka.

Ako po­gle­da­mo ro­ma­ne ko­ji su u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na oven­ča­ni Ni­no­vom na­gra­dom, mo­že­mo pro­na­ći ilu­stra­ci­ju za du­žnič­ko rop­stvo u ko­je i srp­sko dru­štvo sta­vlja pi­sca za­rad ugle­da i le­gi­tim­no­sti: pro­ble­ma­tič­no Vaz­ne­se­nje Vo­ji­sla­va Lu­bar­de go­vo­ri o na­ci­o­nal­nim su­ko­bi­ma, re­mek-de­lo Ra­do­sla­va Pet­ko­vi­ća Sud­bi­na i ko­men­ta­ri su­štin­ski je pro­že­to et­nič­kom isto­ri­jom i sa­dr­ži upe­ča­tlji­ve stra­ni­ce o bu­dim­pe­štan­skoj re­vo­lu­ci­ji 1956. go­di­ne, Ar­se­ni­je­vi­ćev ro­man U pot­pa­lu­blju sve­do­čan­stvo je o ise­lja­va­nju, po­gi­bi­ja­ma i bez­na­đu u rat­nim de­ve­de­se­tim, Da­noj­li­će­vo de­lo Oslo­bo­di­o­ci i iz­daj­ni­ci već na­slo­vom su­ge­ri­še o ka­kvom je isto­rij­skom i po­li­tič­kom su­ko­bu reč. Čak su i ta­ko spe­ci­fič­ni post­mo­der­ni­sti po­put Da­vi­da Al­ba­ha­ri­ja i Vla­di­mi­ra Ta­si­ća Ni­no­vu na­gra­du do­bi­li tek za ro­ma­ne ko­ji, ma­nje ili vi­še ne­po­sred­no, go­vo­re o isto­ri­ji i re­flek­tu­ju dru­štve­ne okol­no­sti.

Sve na­ve­de­no ne do­vo­di u pi­ta­nje po­me­nu­ta me­ri­la vred­no­va­nja de­la i ne od­re­đu­je ozbilj­ne pi­sce kao la­žne di­mi­tri­je. Ali po­sto­ji ne­la­god­no ose­ća­nje da je ta prak­sa uce­nji­vač­ka i po­ma­lo do­sad­na. Šta je s pi­sci­ma ko­ji ne že­le da, smrk­nu­tih li­ca, va­žno vr­te pal­ce i ba­ve se dru­štve­nom zbi­ljom, već da kre­i­ra­ju iz­me­šte­ne sve­to­ve, hi­brid­ne for­me, is­pi­tu­ju ogra­ni­če­nja i mo­guć­no­sti je­zi­ka, is­tra­žu­ju gra­nič­ne si­tu­a­ci­je, por­no­gra­fi­ju, na­si­lje, žan­rov­sko pi­sa­nje, vi­na­ve­rov­ski i pru­stov­ski pa­ro­di­ra­ju, ili da se, pro­sto re­če­no, sa­mo ze­za­ju i okre­ću na­glav­ce, ta­ko­re­ći, da te­ra­ju ko­men­di­ju? Je­su li nji­ho­ve tvo­re­vi­ne ma­nje vred­ne, da li je ta al­ter­na­ti­va za­i­sta ta­ko šar­la­tan­ska i s raz­lo­gom na mar­gi­ni i tre­ba li je od­ba­ci­ti ako ste ozbi­ljan čo­vek? Od­go­vor je slo­žen, ali je u prin­ci­pu ne­ga­ti­van. Za­što bi­ste se­bi uki­nu­li le­pu si­tu­a­ci­ju plu­ra­li­zma i osu­di­li se na jed­no­sme­ran ak­si­o­lo­ški prin­cip?

Tre­ba­lo bi sve te li­ko­ve i nji­ho­ve knji­ge naj­pre upo­zna­ti i is­pi­ta­ti, zar ne? U Sr­bi­ji ih ima si­ja­set, vr­lo ra­zno­li­kih i uni­kat­nih, nji­ho­vi sve­to­vi i pri­če su ži­vo­pi­sni, de­la ne­kad sjaj­na a ne­kad tri­vi­jal­na, i ma­da je neo­prav­da­no gu­ra­ti ih sve pod isti ki­šo­bran ,,al­ter­na­tiv­ne knji­žev­no­sti", jer su raz­li­či­ti i po usme­re­nju i po do­me­ti­ma, po­ku­ša­će­mo bar da is­tak­ne­mo one za­ni­mlji­vi­je.

Ex­tre­me Fic­tion Ter­ror

Te­za po ko­joj su in­fla­ci­ja i eko­nom­ska kri­za, rat, ma­sov­na ise­lja­va­nja mla­dih, slom kul­tur­nih vred­no­sti gra­đe­nih u so­ci­ja­li­zmu, izo­la­ci­ja ze­mlje, za­tim pe­riod ne­iz­ve­sne i fru­stri­ra­ju­će tran­zi­ci­je i na­le­ta raz­u­la­re­nog ka­pi­ta­li­zma, i osta­la na­por­na na­bra­ja­nja, naj­va­žni­ji raz­lo­zi ,,no­ve eks­trem­no­sti" u srp­skoj pro­zi (tj. bi­lo ko­jeg ob­li­ka ra­di­kal­nog kul­tur­nog ot­po­ra), ta te­za, da­kle, pre­če­sto je po­na­vlja­na i tek je deo od­go­vo­ra na pi­ta­nje uzro­ka al­tra­tiv­ne li­te­ra­tu­re. Mo­že­mo se slo­ži­ti da sve gor­nje zvuč­ne re­či i ne­pri­jat­ne po­ja­ve mo­gu uzro­ko­va­ti že­lju da ubi­ja­te, mu­či­te, ska­če­te u bu­nar, osta­vi­te mo­ral­ne skru­pu­le iza se­be, za­in­te­re­su­je­te se za sek­ta­šku li­te­ra­tu­ru, po­sta­ne­te dro­gi­raš i pod­vo­dač i on­da sve te po­ti­snu­te, an­ti­ci­vi­li­za­cij­ske po­ri­ve le­po froj­di­stič­ki ugra­di­te u knji­žev­nost, ali, osim dru­štve­nog, alt/lit u Sr­bi­ji ot­kri­va i in­he­rent­no estet­ske i kul­tu­ro­lo­ške raz­lo­ge za po­ja­vu pro­zne eks­trem­no­sti, ko­jih su pi­sci či­ja de­la će­mo po­me­nu­ti bi­li i te ka­ko sve­sni. Stvar je upra­vo u ne­za­do­volj­stvu onim što smo opi­sa­li na po­čet­ku, u od­u­pi­ra­nju usta­lje­nim for­ma­ma pi­sa­nja, pri­ti­sku ,,dru­štve­ne va­žno­sti" i stil­skog či­stun­stva, a po­tom i knji­žev­nom ži­vo­tu ma­in­stre­a­ma kao kon­for­mi­stič­ki utvr­đe­noj igri po usta­lje­nim pra­vi­li­ma, gde se ula­zni­ca u ,,elit­ni krug" pla­ća gu­blje­njem ve­re da je knji­žev­nost ne­što vi­še od pri­stoj­nih pro­mo­ci­ja, kok­te­la, na­gra­da i vi­so­ko­par­nih ne­ra­zu­mlji­vih re­či ko­ji­ma se če­sto pri­kri­va šu­plji­ka­vost, zi­he­ra­štvo i ne­do­sta­tak hra­bro­sti. Ni­je ni ču­do što su ,,eks­tre­mi­sti" gra­di­li svoj pro­stor du­go, str­plji­vo i van glav­nih to­ko­va, u ko­je tek sa­da la­ga­no do­spe­va­ju.

Ako je po mla­do­sti, Mi­jat Vu­ja­čić (1985), Alek­san­dar Ilić i Želj­ko Obre­no­vić za­slu­žu­ju pa­žnju kao pi­sci či­je knji­ge sve­sno od­ba­cu­ju te­žnju ka du­bo­kom zna­če­nju i pre­ten­ci­o­zno­sti ma­in­stre­a­ma i opre­de­lju­ju se za za­ba­vu, kao u slu­ča­ju Vu­ja­či­će­vih ro­ma­na Ne­kro­man­sa (Na­rod­na knji­ga) i Vam­pir (Či­go­ja), ili mla­da­lač­ki pre­te­ra­no ali šar­mant­no že­le da uda­re ,,ša­mar učma­loj i sta­ro­mod­noj sa­vre­me­noj srp­skoj knji­žev­no­sti", ka­ko pi­še na ko­ri­ca­ma ro­ma­na Srp­ski psi­ho (La­gu­na) autor­skog dua Ilić–Obre­no­vić.

Su­de­ći po stil­skoj ume­šno­sti, vla­da­nju teh­ni­ka­ma pri­po­ve­da­nja i gra­đe­nju li­ko­va, po­me­nu­ti mla­di pi­sci mo­ra­će još mno­go pe­če­ni­ca da po­je­du pre ne­go što do­ra­stu da uda­ra­ju ša­ma­re. Ali opi­si is­pi­ja­nja kr­vi, or­gi­ja­stič­kih iz­li­va sek­su­al­nog na­go­na, pu­še­nja me­nja­ča u auto­mo­bi­lu, si­lo­va­nja, pre­bi­ja­nja ko­sti­ju, lo­mlje­nja zu­ba, u spre­zi s uti­ca­jem pa­te­ti­ke i si­ro­vo­sti he­avy me­ta­la i po­tre­be da se pri­vat­na sva­ko­dne­vi­ca i pro­duk­ti pop kul­tu­re po­ja­vlju­ju na sva­kom me­stu, ba­rem nu­de pro­vo­ka­ci­ju, po­le­mič­ki tret­man ta­bu te­ma i za­ba­vu. Nji­hov so­ci­o­lo­ški slu­čaj, ako vam je baš do nje­ga, po­seb­no u Srp­skom psi­hu, ve­ro­vat­no ni­je bez va­žnih za­klju­ča­ka i bi­lo bi in­te­re­sant­no ču­ti šta na­u­ka o to­me ima da ka­že.

Me­đu­tim, ako je po sta­ri­ni i maj­stor­stvu, tre­ba pr­vo na­zdra­vi­ti Go­ra­nu Skro­bo­nji. Nje­go­ve knji­ge upe­ča­tlji­vih na­slo­va: Na­kot, Od ša­pa­ta do ur­li­ka i Ši­lom u če­lo, kao i vr­sni pre­vo­di, uzor su za pi­sa­nje kva­li­tet­ne, fil­mič­ne žan­rov­ske pro­ze na srp­skom je­zi­ku, i to­kom go­di­na su otvo­ri­li mo­guć­nost da se de­la žan­rov­ske, pr­ven­stve­no ho­ror pro­ze, po­ja­ve i kod glav­no­to­kov­skih iz­da­va­ča. (Skro­bo­nji­na po­sled­nja zbir­ka pri­ča, pod do­sta ume­re­ni­jim na­slo­vom Ti­hi gra­do­vi, ob­ja­vlje­ne je kod La­gu­ne.)

Ako je po du­bi­ni, ro­man De­ja­na Og­nja­no­vi­ća Na­ži­vo (Niš, 2003), bez ika­kvih kom­plek­sa od ,,ozbilj­ne li­te­ra­tu­re" (ka­ko se ho­ror odav­no i tre­ti­ra, sa­mo kod nas još ni­je sti­glo), ba­ra­ta svo­jom žan­rov­skom su­šti­nom, tre­ti­ra je bez od­ma­ka, ra­di­ka­li­zu­je pre­ko di­ja­lo­ga sa svo­jim uzo­ri­ma Lav­kraf­tom i Be­ro­u­zom, i is­tra­žu­je kroz ju­na­ka či­ji je ho­bi bi­zar­no ko­lek­ci­o­nar­stvo svih vr­sta me­dij­ske ,,eks­trem­no­sti", pod­se­ća­nja na tro­šnost i krh­kost ljud­skog te­la i bes­kraj­nu kom­bi­na­to­ri­ku na­si­lja i zla: no­vin­ski član­ci o ubi­stvi­ma, bi­zar­ni por­no fil­mo­vi, vi­deo ka­se­te s rat­nim uža­si­ma, snuff fil­mo­vi... Og­nja­no­vić će svog ju­na­ka u po­tra­zi za Por­no Bo­gom s vi­deo ka­se­te do­ve­sti na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, u apo­ka­lip­tič­nu at­mos­fe­ru su­ma­nu­tih de­ve­de­se­tih u Sr­bi­ji, i u do­dir s opa­snim i po sva­kog sen­zi­bil­ni­jeg či­ta­o­ca za­stra­šu­ju­ćim ezo­te­rič­nim i me­ta­fi­zič­kim po­sle­di­ca­ma.

Punk, seks, mar­gi­na

Punk knji­žev­nost u Ju­go­sla­vi­ji na­sta­ja­la je u fo­to­ko­pi­ra­nim fan­zi­ni­ma, na cr­no-be­lim omo­ti­ma ka­se­ta i po­vre­me­nim iz­da­nji­ma uglav­nom po­e­zi­je, ma­hom u ma­lim ti­ra­ži­ma. Sva­ko­ja­ki tek­sto­vi punk ben­do­va i pri­či­ce punk pi­sa­ca, prot­ka­ni ro­man­tič­nim ot­pad­ni­štvom i ne­kom sen­ti­men­tal­nom, in­di­vi­du­al­nom bor­bom pro­tiv mrač­nih ,,njih" i još mrač­ni­jih ,,ste­ga si­ste­ma", s pu­nom sve­šću o pod­zem­noj, par­ti­zan­skoj pri­ro­di svog na­stan­ka (,,Osta­je­mo na mar­gi­na­ma sve­sni svo­je vred­no­sti jer na­še je vre­me uvek i u sva­kom vre­me­nu", pi­še na omo­tu jed­nog al­bu­ma Tru­le ko­a­li­ci­je), po­ka­zu­ju svu kon­fu­zi­ju jed­nog do­ba: od ključ­nih i da­nas ra­ri­tet­nih an­to­lo­gi­ja Punk u YU De­ja­na Šunj­ke i Sreć­ka Đor­đe­vi­ća i De­ca sta­rog Ba­ku­nji­na Iva­na Gli­ši­ća, pre­ko Men­tal­nog ra­nje­ni­ka Ivi­ce Čulj­ka Ke­če­ra (aka Sa­tan Pa­non­ski), pa do zbir­ke punk tek­sto­va u Sr­bi­ji Tra­go­vi­ma pan­ka ob­ja­vlje­ne pre ne­ko­li­ko go­di­na, sti­ho­vi ko­ji isme­va­ju po­li­ti­ča­re, bez par­do­na plju­ju po svim ide­o­lo­gi­ja­ma ili pro­pa­gi­ra­ju ne­ke ide­o­lo­gi­je, ne­kad mrač­ni i pu­ni smr­ti (po­put Sa­ta­na Pa­non­skog), če­sto in­spi­ri­sa­ni cr­ven­ba­nov­skom ,,mu­zom iz nu­žni­ka" ili jed­no­stav­no be­smi­sle­ni, kat­kad su, na­pro­tiv, iz­gra­đe­ni lu­cid­nom po­et­skom eks­pe­ri­men­tal­no­šću, ne­ret­ko do­se­žu­ći kva­li­te­te ,,ozbilj­ne po­e­zi­je" (oso­bi­to u tek­sto­vi­ma, re­ci­mo, punk gru­pe Na­pred u pro­šlost).

Na dru­goj stra­ni, po­sto­ji i vre­dan punk pi­sac u Sr­bi­ji (ru­ku na sr­ce, ne­u­jed­na­če­nog opu­sa, ko­ji ide od ever­green pe­sa­ma i Lor­kom in­spi­ri­sa­nih ba­la­da do avan­gard­ne i her­me­tič­ne pro­ze) Ivan Gli­šić, a nje­gov ro­man Dog­fuc­ker, ob­ja­vljen u ne­za­vi­snim iz­da­nji­ma Slo­bo­da­na Ma­ši­ća 1990. go­di­ne, jed­no je od ret­kih do­ma­ćih de­la u ra­ble­ov­skom klju­ču, uz do­da­tak raz­u­zda­no­sti na­še na­rod­ne pro­ze: pre­pun la­sciv­no­sti, pre­te­ri­va­nja u sce­na­ma je­la, pi­ća i sek­sa, anar­hič­nog iz­ra­za i anar­hič­nog sta­va, Dog­fuc­ker pa­ro­di­ra na­do­la­ze­ći par­tij­ski plu­ra­li­zam opi­su­ju­ći pu­to­va­nje kroz ne­ku su­ma­nu­tu, svif­tov­ski sa­ti­rič­nu ze­mlju Ka­ring­to­ni­ju, u ko­joj glav­ni ju­nak kre­i­ra par­ti­ju SDS ili: Seks Do Smrt. Gli­šić je ta­ko­đe i autor ro­man­si­ra­ne bi­o­gra­fi­je Sa­ta­na Pa­non­skog Či­zme slo­bo­de, kao i obim­nog neo­bja­vlje­nog ro­ma­na o ita­li­jan­skom re­di­te­lju Pa­zo­li­ni­ju, ko­ji zbog svo­je pro­vo­ka­tiv­no­sti još uvek kru­ži pod­zem­nim či­ta­lač­kim ka­na­li­ma če­ka­ju­ći iz­da­va­ča.

Pro­vo­ka­tiv­nost por­no­graf­skog, ko­ja se ve­zu­je za Pa­zo­li­ni­ja, odav­no je do­bi­la svo­je uob­li­če­nje u knji­zi Sta­kle­nac (Ren­de, 2002) Uro­ša Fi­li­po­vi­ća. Iako sja­jan i kao do­ku­ment o ži­vo­tu be­o­grad­skih ho­mo­sek­su­a­la­ca sre­di­nom osam­de­se­tih i kao sve­de­na ali moć­na erot­ska pro­za, do­bro kom­po­no­va­na i pre­pu­na upe­ča­tlji­vih li­ko­va po­put star­ca Mi­li­je, be­o­grad­skog gay gu­rua, Sta­kle­nac Uro­ša Fi­li­po­vi­ća ni­je, na­ža­lost, do­bio na­sled­ni­ke u sve­tu knji­žev­no­sti, ni­ti je do­stoj­no tre­ti­ran u po­le­mi­ka­ma o sek­su­al­nim ma­nji­na­ma.

A da Bu­kov­ski, u Sr­bi­ji ba­rem, ni­je po­znat sa­mo kao naj­u­ti­caj­ni­ji pi­sac ero­ti­kom prot­ka­ne pro­ze već i kao pe­snik mar­gi­na­la­ca, pro­pa­li­ca i di­le­ja iz kom­ši­lu­ka, sve­do­či knji­ga ko­ja se ne­dav­no po­ja­vi­la u Ni­šu – Le­va stra­na dru­ma De­jan Sto­jilj­ko­vi­ća. Ve­za­na za Niš kao me­sto po ko­me se, u mi­ljeu će­va­pa, pu­nje­nih ve­ša­li­ca, jef­ti­nog pi­va, vi­nja­ka, ka­fan­skog br­blja­nja i si­ve eko­no­mi­je, mu­va­ju ne­ki sum­nji­vi ti­po­vi ko­ji sme­šno pri­ča­ju, opi­ja­ju se i du­va­ju, vo­ze su­prot­nom stra­nom ko­lo­vo­za, va­lja­ju ne­ku ro­bu i uglav­nom kra­du bo­gu da­ne, Le­va stra­na dru­ma je in­tri­gan­tan pr­ve­nac ta­len­to­va­nog pi­sca ko­ji bi, uz do­brog ured­ni­ka i stro­gog lek­to­ra, mo­gao da po­sta­ne na­sled­nik svog su­gra­đa­ni­na Zo­ra­na Ći­ri­ća.

Neo-lu­di­sti

I na kra­ju, naj­ve­se­li­ja sku­pi­na alt/li­ta u Sr­ba­lja je­su za ovu pri­li­ku ta­ko na­zva­ni neo-lu­di­sti. Ra­di se za­pra­vo o mla­dim pi­sci­ma ko­ji se osla­nja­ju pod­jed­na­ko na bra­vu­ro­znost i duh Du­ška Ra­do­vi­ća i na za­ne­ma­re­nu i ne­pro­či­ta­nu vi­na­ve­rov­sku po­e­ti­ku po­i­gra­va­nja je­zi­kom, una­pre­đi­va­nja srp­skog nje­go­vim kva­re­njem, po­e­ti­ku pa­ro­di­je, sprd­nje i kon­struk­tiv­ne sa­ti­re, a sve uz ve­li­ku do­zu knji­žev­ne pi­sme­no­sti i eru­di­ci­je. Ve­ro­vat­no naj­ta­len­to­va­ni­ji me­đu nji­ma, osni­va­či ben­da Činč, Lu­ka Sta­ni­sa­vlje­vić i Đor­đe Ilić, što kroz mul­ti­me­di­ju svog ben­da (naj­ve­ći broj ra­do­va je do­stu­pan na adre­si www.cincplug.com), što kroz ra­dij­ske emi­si­je i no­vin­ske tek­sto­ve, kre­i­ra­ju za­čud­nu igru iz­me­đu hu­mo­ra i knji­žev­ne isto­ri­je, ap­sur­da i je­zič­ke kom­bi­na­to­ri­ke, ili čak po­li­tič­ke an­ga­žo­va­no­sti (vi­de­ti pe­sme Ajd u ško­lu, de­co i Je­din­stve­ni ta­rif­ni si­stem, ili krat­ke pro­ze o Bo­gu Ocu i Za­ko­nu), a Činč je­lov­nik SUR Vu­ja­kli­ja, na ko­me se od ime­na pi­sa­ca pra­ve ra­zna uku­sna je­la (džem od džoj­sa, pih­ti­je s bah­ti­nom, su­še­ni ed­gar po, eko s mle­kom), pra­vo je re­mek-de­lo ka­ba­ret­ske post­mo­der­ne. Nji­ma bli­ski su sva­ka­ko Ivan To­bić To­bić Idol Mla­dih, Pa­vle Ćo­sić i Bo­ris Sta­re­ši­na, ko­ji su svo­jim knji­ga­ma ob­ja­vlje­nim sko­ro u iz­da­vač­koj ku­ći Kor­net (To­bi­đe­nja, du­šo mo­ja, Le­po­sa­va i Mar­ko Kra­lje­vić, nat­pri­rod­ni ci­klus), otvo­ri­li po­lje za ve­ću pro­mo­ci­ju neo-lu­di­stič­ke knji­žev­ne stru­je.

(N. M. Bal­kan­ski i Vla­di­mir Pro­tić mo­žda pri­pa­da­ju neo-lu­di­sti­ma, ali nji­ho­ve su Is­po­vje­di jed­nog očaj­ni­ka i Te­leks pro­za to­li­ko su-lu­de da ih mo­ra­te sa­mi pro­na­ći.)

Ka­ko sto­je stva­ri, al­ter­na­tiv­na knji­žev­nost u Sr­bi­ji je ša­ro­li­ka i u njoj cve­ta hi­lja­du Ma­o­vih sti­ho­va. Iako se umno­go­me svo­di na en­tu­zi­ja­zam, za­li­va­nje on­li­ne ru­žič­nja­ka (ka­ko in­ter­net zo­ve Mi­ro­slav Man­dić), ili boj s ve­tre­nja­ča­ma, i to po mra­ku, i ma­da joj tre­ba stro­ži ured­nič­ki štap i bo­lja lo­gi­sti­ka, alt/lit nu­di dru­ga­či­ju sli­ku od one na ko­ju smo na­vi­kli u ta­ko­zva­noj ozbilj­noj knji­žev­no­sti. Vre­di se za­pu­ti­ti tom tra­som, pa ma­kar bi­la u su­prot­nom sme­ru.

http://www.evropanedeljnik.co.yu/sh/191/kultura/

[Meho Krljic]

Zaista jako dobar tekst i nekoliko divnih imena spomenutih na malom prostoru a sa odličnim sižeima njihovog stvaralaštva. Da se do sada nisam divio Žiki, sada bih počeo.

[---]

samo ti zajebavaj, da ne znam koliko sam loš možda bih i naseo...

nego je, verovatno nenamernom greškom urednika i redakcije (poslao sam im ispravljenu verziju, ali nisu je pustili, zagubila se u haosu adrenalina oko "nove serije" nedeljnika Evropa), u štampu otišla ova prva verzija teksta sa mnogim mojim lapsusima, greškama i stilskim rogobatnostima.

tako je, na primer, Od šapata do vriska postala Od šapata do urlika (o, bože), a nije pomenut čovek koji je uglavnom i sastavio jelovnik SUR Vujaklija - Andrej Filev.

nije da bi to sad mnogo sakrilo moju suštinsku neupućenost i šarlatanstvo, ali bi makar mogli da kažu kako mi je put do pakla bio popločan dobrim namerama. tja.

[Meho Krljic]

Skromni ste, druže Žiko, a to je vrlina. Ako ste još i muškošću nadprosečno obdareni, vi ste pravi kandidat za muškarca milenijuma!!!

[---]

da sam obdaren natprosečnom muškošću ne bih u istoj rečenici, kao odgovor na tvoje pohvale, upotrebio vulgaran glagol "zajebavati" i nimalo suptilan glagol "nasesti"  

[Meho Krljic]

Ne bi??? Ja bih!!!1!11!

[---]

ne vredi čika meho, suviše smo pasivni

[Ghoul]

... tekst u pitanju je spoless odlican, ...

baš tako, 'spoless'.
ili, srpski, spotful!

žika je pomenuo neke od grešaka na koje sam mu skrenuo pažnju, ali: a) džaba sva doterivanja kad je unerednik greškom pustio spoless verziju; i b) nećemo insistirati na njima, jer nisu suštinske (kao kod onog psihijatra, npr.) i jer se nalaze u textu koji je i sa njima još uvek natprosečno dobar.

pored preživele greške sa nazivom skrobonjine zbirke priča (koji je, by the way, 'pozajmljen' od naslova osrednjeg horor omnibusa jeffa burr-a) moja najveća zamerka textu bilo je što unutar te žanrovske priče, gde su se našli neki ništaci irelevantni za temu, NIJE pomenut/obrađen ilija bakić, čiji NOVI VAVILON čak ima (sasvim zasluženi!) podnaslov PROSA BRUTALIS, dakle, tome je svakako mnogo više mesto u tom kontextu nego kojekakim nekromansama i psihima itd.

ipak, naglasio bih da je lepo što je žika stavio i žanrovsku i nežanrovsku priču jednu uz drugu, i što je lepo iz obe izvukao neke 'bisere sa margine' i prikazao ih u jednoj populističkoj novini (što će, siguran sam, rezultovati naglim rastom tiraža svih navedenih naslova)!  

[---]

uredničko nasilje: kada mi je naručen tekst, uslov je bio da se pomene Srpski psiho. ja sam kurva stara, ispunjavam želje, će pomenemo psiha, samo uplatite na šalteru, ali rekoh sebi - možda pored tog njiovog psiha provučem i neke svoje mušterije. i tako je to sve nastalo.

a pravo veliš za Iliju Bakića, i ta će greška prvom prilikom biti ispravljena.

[Shozo Hirono]

Intervju Dejana Ognjanovica AKA Ghoula u danasnjem Nishkom Glasniku.......

[Ghoul]

ko je ovo švrljao po novini?  

[Shozo Hirono]

Mora da pitas urednika,to mora da je jedna od onih slika koja uvecanjem dobija potpuno drugaciji kontext....kao u filmu Blow Up....

[Ghoul]

DANAS PREDAVANJE "SRPSKA KNJIŽEVNOST I FANTASTIKA"  

"Srspka književnost i fantastika" - tema je predavanja prof. dr Save Damjanova, u okviru ciklusa "Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne", večeras od 18 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, najavljuje list Danas.

ajd nek ide neko pa da izvesti!
SD je 1 od stvarno retkih domaćih OZBILJNIH proučavalaca fantastike (uključujući tu i horor, naravno).

[Ghoul]

Cultographies Book Review: The Rocky Horror Picture Show

dobio sam nedavno od izdavača prve 3 knjige iz ovog serijala posvećenog kult filmovima, i veoma sam zadovoljan njihovim sadržajem, konceptom, dizajnom... evo mog prvog rivjua online, pa pogledajte – ovo svakako ima Ghoul's seal of approval!
prvi prikaz je posvećen knjizi o THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW-u:
http://www.beyondhollywood.com/book-review-the-rocky-horror-picture-show-by-jeffrey-weinstock/

[Ghoul]

here is the link towards another review:
ovog puta na tapetu je harvesterov omiljeni bend, SPINAL TAP:
http://www.beyondhollywood.com/book-review-this-is-spinal-tap-by-ethan-de-seife/

[DušMan]

Јесте ли видели ово?

http://web.f.bg.ac.yu/index.php?option=modul&sid=58&id=1763&kid=1716&zid=30

[Ghoul]

Јесте ли видели ово?

http://web.f.bg.ac.yu/index.php?option=modul&sid=58&id=1763&kid=1716&zid=30

pa fino je ovo, unutar sopstvenih ograničenja  - veći naglasak na društvu, ideologiji, antropologiji td. a mnogo manje na teoriji žanra, formalizmu, itsl. znači, mnogo prostora za proizvoljno 'pričam ti priču' ali svakako ozbiljno koncipirano; voleo bih da sam u prilici da ovo odslušam!  

[DušMan]

Jel postoji etnologija u Nišu, možda?

[Ghoul]

Jel postoji etnologija u Nišu, možda?

ne kolko je meni poznato, bar ne na drž. fak.

[DušMan]

Postaću impresije ako ikad budem odslušao taj kurs. Deluje zanimljivo, svakako zanimljivije nego ono što ABN nudi na svojim predavanjima  

[ivandj]

Postaću impresije ako ikad budem odslušao taj kurs. Deluje zanimljivo, svakako zanimljivije nego ono što ABN nudi na svojim predavanjima  

Koncept kursa je svakako veoma interesantan, i moze dati jedan lep i prilicno svez pogled na zanr. Naravno, kao sto je Ghoul lepo primetio, u okviru ogranicenja koja namece sama disciplina. Dakle, zanr se ne proucava sa formalne tacke gledista (to nije nikako posao antropologa, na svu srecu   ), vec se akcenat stavlja na socio-kulturni kontekst zanrovske produkcije.

[DušMan]

Suviše ti nešto blagonaklono gledaš na celu stvar, znači da mora biti da si lično umešan.  

[ivandj]

Suviše ti nešto blagonaklono gledaš na celu stvar, znači da mora biti da si lično umešan.  

 

Nisam, no mi je to struka, pa onda reko' da malo poradim na popularizaciji discipline  

[Ghoul]

moj prikaz jedne odlične knjige o svetskom filmu možete naći ovde:
http://www.beyondhollywood.com/tcm-international-film-guide-2008-44th-edition-book-review/

[Ghoul]

evo finalnih podataka za seriju PREDAVANJA koja kreću idućeg utorka:

mesto i vreme:
19h. Tribinska sala Doma omladine Beograd, I sprat. Bocni ulaz Doma omladine Beograd.

šta: PREDAVANJA O HOROR ŽANRU U DOMU OMLADINE, MART-JUN 2008.

1. OD GOTSKOG ROMANA DO HOROR ŽANRA (18.03.2008.)
Nastanak horor književnosti, od gotskog romana u Engleskoj (kao podvrste romanse), preko visokog gotika Meri Šeli i kratkih priča E.A. Poa, do priča o duhovima iz XIX veka, 'pulp' proze iz ranog XX veka, do Stivena Kinga – i dalje. Razvoj i osmišljavanje gotskih motiva kroz vekove. Prošlost i budućnost horor proze.


u narednim mesecima (i u terminima koji će umesto utorkom biti PETKOM)

2. POLITIKA HOROR ŽANRA (april)
Ideologija horora, horor i ideologija. Koji se podtekst krije iza ostvarenja horor žanra? Da li je horor u suštini reakcionaran, tradicionalistički, retrogardan žanr? Horor i strah od promene. Horor kao donosilac promene. Horor između subverzije i konformizma. Veze između ubeđenja horor autora i njihovih dela. Veze između horora i društvenog konteksta koji ga rađa.

3. MODERNI AZIJSKI HOROR FILM (maj)
Stilske, tematske, žanrovske osobenosti azijskog horor filma. Distinkcije između japanskih, korejskih, hongkonških i tajlandskih horor filmova. Dominantne teme, ideje i estetska dostignuća. Sličnosti i razlike između azijskog i zapadnjačkog (anglosaksonskog) horora. Da li je azijski horor trenutni pomodarski hir, ili ima budućnost? Originali i rimejci...

4. SRPSKI HOROR FILM (jun)
Potencijali i zamke horora u Srbiji. Postoji li srpski horor? Šta ga čini osobenim? Društveni i ekonomski kontekst u SFRJ i u današnjoj Srbiji: otežavajuće okolnosti, problemi, ali i... potencijali? Pregled dosadašnje horor produkcije srpskog filma, od LEPTIRICE (1973) do ŠEJTANOVOG RATNIKA (2006), i dalje. Ima li horor budućnost u Srbiji?

[Ghoul]

http://www.popboks.com/vest.php?ID=6952

(ima i slika za one koji ne vole da čitaju!)

[Ghoul]

here's a link to another book review by Dejan Ognjanovic:
predmet je knjiga o DONIJU DARKU

http://www.beyondhollywood.com/book-review-donnie-darko-by-geoff-king/

[Ghoul]

senzacija!

srpski ogranak fiprescija nagradu za najbolji film na cinema cityju dao horor filmu!!!

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/FILMOVI-I-TV-/264-Odg-CINEMA-CITY-festival-u-Novom-Sadu.html#264

[Ghoul]

malopre mi poštar donese junski broj časopisa SVESKE (br. 88), a u njemu:
Dejan Ognjanovic: Modernizacija gotskog horora u delu Edgara Alana Poa !

a evo i mene na korici:


od ostalih žanrovski zanimljivih stvari, izdvajam:
NIN-OVA NAGRADA
Zlatoje Martinov: Filip David

prof. dr Sava Damjanov: Zitije vice premijera, predsednika nase Dzamahirije: zenidba i udadba i tajno mu ime ("prime minister")...

Snezana Perkovic: Balkan kao distopija
Ljubinka Savcic: Njujork u filmovima Martina Skorsezea (2. deo)

Aleksandar Tisma: Motivi alter-simbolizma i lavirinti kontrasta

[Ghoul]

ja dao intervju za GLAS SRPSKE: fragmenti su ovde, a ostatak će valjda uskoro biti u nekom drugom tamošnjem magazinu:

http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/9792/cir/Srpski-horor-u-brdima.html

[Son of Man]

Chek bre koji je ovo film "Satanina oshtrina" , taj plakat mi vishe lichi na plakat za Maniaca ?!