HORROR, SERIOUSLY

[acaciA]

tremom polako hvata! 

[Ghoul]

tremom polako hvata! 

HUH?!

[acaciA]

hm.
ako nisi u stanju da shvatiš šta sam time htela reći,
onda ispred imena i ne treba da ti stoji ono famozno *dr*. 

[Ghoul]

verovatno si u pravu.
ipak, istorija -a ne forumaši - ima da mi sudi.

[acaciA]

Gos'n Ghoule, malo manje ozbiljnosti, molim.

obraćaš se na pogrešnu adresu.
ja nisam od onih koji bi da ti sude.

[Ghoul]

to što često ne stavljam smajlije uz svoje postove ne znači da ih, kao ovde, treba shvatati kao da su izrečeni u smrtno ozbiljnom tonu.

znači, all o-kay!

[acaciA]

sa tobom čovek nikad nije načisto.

[Alexdelarge]

mada me neće sprečiti da priredim još jedan broj časopisa GRADAC (o velikom američkom piscu Vilijemu Barouzu)

odista? ova vest je vredna klimoglava. kad to cudo mozemo ocekivati?

[Ghoul]

biće obznanjeno na vreme, još je u najranijoj fazi izrade.
verovatno krajem ove ili početkom iduće godine.

[Джон Рейнольдс]

Da li će biti reči o fenomanalnom prevodu romana "Goli ručak" na srpski jezik?

[singerica]

Kad ce Prokletije, a ghoule?

Koja je fora sa tom sektom prljavih, jel to neki tvoj novi roman/prica? Nisam u toku.

[Ghoul]

redosled prioriteta, pa time i hronologije, je sledeći:

-doktorat (odbrana) - 2011
-zavodnik (roman) - 2012
-prokletije (roman) - ako preživimo 2012-tu.

2010. se može očekivati:
NAŽIVO 2.0 (remix, 2. izdanje),
MOŽDA i magistarski o pou u obliku knjige,
i PRILIČNO VEROVATNO jedna knjiga vezana za film, koju priređujem.

GRADAC o barouzu, rekoh već, najverovatnije početkom 2011.

'sekta prljavih' je moja priča u antologiji ISTINITE LAŽI g. skrobonje.
imaš na mom blogu odlomak iz nje i detalje o toj knjizi.

[Ghoul]

exkluzivno:
audio snimci horor predavanja u stud. gradu + linkovi za skidanje pominjanih filmova + audio zapis mog razgovora sa kadijom + najava nekih dešavanja...

http://ljudska_splacina.com/2010/03/predavanja-metafizika-i-estetika-u.html

[Ghoul]

Sreda 21.4. u 20:00, Mala sala
SKRIVENO U LIŠĆU
Metafizika i estetika u umetnosti horora



PROKLETINJA (1975)
r: Branko Pleša, 58'
Razgovor s Dejanom Ognjanovićem

detaljnije, ovde:

http://ljudska_splacina.com/2010/04/prokletinja-u-domu-kulture-studentski.html

[Ghoul]

Kulturni centar GRAD u Beogradu
u okviru programa
GRADSKA KNJIŽNICA
organizuje
VEČE SF-A I HORORA
04.05.2010,
s početkom u 18:00 h

gosti: Dejan Ognjanović i Boban Knežević
moderatorka: Tijana Spasić



detalji, ovde:
http://ljudska_splacina.com/2010/04/druze-tito-mi-ti-hororujemo.html

[Ghoul]

Izašao je iz štampe najnoviji broj ZBORNIKA FDU (Fakulteta Dramskih Umetnosti).

a u njemu - THE HORRORS! THE HORRORS!
HIČKOK,
DRAKULA,
ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE,
HAUTE TENSION

šta?
kako?
gde?

OVDE:
http://ljudska_splacina.com/2010/04/horor-u-zborniku-fdu.html

[Le Samourai]

ZBORNIK FDU se za sada može kupiti samo na FDU. Ne znam cenu, nemam extra primerke, dakle, do ovoga će doći samo oni kojima je ZAISTA stalo do toga dovoljno da odu lično na FDU ili barem da im lociraju telefone i mejlove na koje mogu da ih smaraju oko narudžbine primerka. Srećno!

Da si javio na vreme, nesreco, verovatno bi se ovo moglo naci na shtandu fdu-a na novobeogradskom sajmu! 

[Ghoul]

nisam baš siguran da su toliko ažurni.
broj je izašao pre 7 dana.
sumnjam da su ga smesta odneli na štand.

uostalom, gde ima volje, ima i načina.

[Ghoul]

na grosmanu 2009. jedan od većih gostiju bio je i nemački kralj sicko-trasha, JORG –NEKROMANTIK – BUTTGEREIT.
za razliku od intervjua sa RUGGEROM DEODATOM, razgovor koji sam vodio sa butgerejtom nisam stigao da transkribujem u text, niti je verovatno da ću u dogledno vreme postići da to uradim. zato, onima koje to zanima, nudim da skinu i svojim ušesima poslušaju snimak razgovora koji sam s njim vodio u ljutomeru.



razgovor predstavlja presek njegove karijere, od NEKROMANTIKA do SCHRAMMA pa zaključno sa KAPETANOM BERLINOM, premijerno prikazanim na Grossmanu: evo šta je imao da kaže o svojim uticajima, uslovima pod kojima je radio, anegdotama sa snimanja i svakojakim drugim stvarima. mislim da je priča vrlo inspirativna i vredna pažnje.

http://ljudska_splacina.com/2010/04/jorg-buttgereit-at-grossman-2009-with.html

[Kler_Vojant]

srecno sa horonzonom 

[Ghoul]

Za one koji nisu mogli da telesno prisustvuju ovom metafizičkom spektaklu i hororičnom performansu, evo audio snimka te žvake o Birsu, koju možete skinuti OVDE.



http://ljudska_splacina.com/2010/04/predavanje-o-embrouzu-birsu-audio.html

[Alexdelarge]

ISTORIJSKA POETIKA HOROR ŽANRA U ANGLO-AMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI

U sredu 01.06.2011. stavljena je tačka na prvu fazu epohalnog "Projekta Doktorat" (izrada) da bi smesta započele pripreme za drugu, finalnu (odbrana). Prvog dana juna, dakle, arhiva UNIVERZITETA U BEOGRADU, tačnije FILOLOŠKI FAKULTET, odnosno Studijska grupa Anglistika, postali su bogatiji za moju doktorsku tezu pod naslovom ISTORIJSKA POETIKA HOROR ŽANRA U ANGLO-AMERIČKOJ KNJIŽEVNOSTI, kod mentora prof. dr Zorana Paunovića.
            U pitanju je kiklopska knjižurina od 466 strana (font 12, prored 1,5, osim u dužim citatima, gde je 1). To mu dođe 644 autorskih kartica (svaka od po 1800 znakova), ili Wordovim merilima, tu ima 173.246 reči, tj. 1.159.213 slovnih znakova (računajući razmake).
            Malo konkretnije, evo sadržaja rada:

1.  UVOD

2. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA I PROBLEMA

2.1 DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
2.11 Žanr, estetska namera i "Horizont očekivanja"
2.12 Romansa
2.13 Gotik / gotski roman
2.14 Horor
2.15 Istorijska poetika

2.2 DEFINISANJE PROBLEMA
2.21 Horor u teoriji na engleskom jeziku
2.22 Horor u teoriji na srpskom jeziku

3. OD GOTIKA DO HORORA: NASTANAK ŽANRA

3.1 Rani gotik
3.11 Horas Volpol: Otrantski zamak - kulturna klima, intencija i recepcija
3.12 Otrantski zamak i retorika horora
3.13 Tekovine ranog gotika

3.2 Pozni gotik
3.21 Meri Šeli: Frankenštajn, ili Moderni Prometej - kulturna klima, intencija i recepcija
3.22 Frankenštajn: estetski i idejni dometi
3.23 Frankenštajn i poetika horora
3.24 Tekovine poznog gotika

3.3 Horor priča
3.31 Teme i motivi američkog gotika
3.32 Edgar Alan Po i poetika kratke (horor) priče
3.33 Tematski ciklusi Poovog opusa
3.331 Mrtva draga   
3.332 "Đavo perverznosti"
3.333 Kosmička strava
            3.34 Tekovine Poove poetike horora

4. KLASIČNA DELA HORORA

4.1 Priča o duhovima
4.11 Mesto natprirodnog u poetici Henrija Džejmsa
4.12 "Okretaj zavrtnja": intencija i recepcija
4.13 "Okretaj zavrtnja": estetski i idejni dometi
4.14 Tekovine priče o duhovima

4.2 Viktorijanski neo-gotski roman
4.21 Motiv vampira u književnosti pre Drakule
4.22 Drakula Brema Stokera: intencija i recepcija
4.23 Drakula: estetski i idejni dometi
4.24 Tekovine Drakule i neo-gotskog romana

4.3 "Čudne priče" kosmičke strave
4.31 Lavkraftova poetika fantastike i horora
4. 311 Lavkraftov odnos prema nauci i fantastici
4. 312 Lavkraft i tradicija horora: uticaji i razlike
4. 313 Lavkraftov stil
4. 314 Recepcija Lavkraftove poetike
4.32 "Boja izvan ovog svemira": estetski i idejni dometi
4.33 Tekovine Lavkraftove poetike

5. MODERNA HOROR KNJIŽEVNOST

5.1 Horor kao bestseler
5.11 Stiven King i poetika horora
5.111 Stiven King i horor tradicija
5.112 Poetika horora Stivena Kinga
5.12 Vidovitost kao moderni horor bestseler roman
5.13 Tekovine poetike horora Stivena Kinga

5.2 Savremene tendencije u hororu
5.21 Moderni gotik: Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs
5.22 Psihološki horor: Robert Bloh, Tomas Haris
5.23 Priča o duhovima: Robert Ajkman
5.24 Telesni horor: Klajv Barker
5.25 Kosmička strava: Tomas Ligoti

6. ZAKLJUČAK

7. BIBLIOGRAFIJA

U suštini, to je rad koji a) definiše osnovne pojmove relevantne za temu; b) pre svega, definiše horor kao žanr, i određuje njegovu poetiku; c) prikazuje nastanak i razvoj te poetike, od engleskog gotskog romana sredinom i krajem 18. veka, preko klasičnih 19-vekovnih priča o duhovima i viktorijanskih dela, do "čudnih priča" iz prve polovine 20. veka i bestseler horora poznog 20. veka, uključujući i osvrt na najnovije tendencije u hororu s kraja 20. i početka 21. veka.
            Kao što se iz sadržaja može videti, poetika horora se izučava na primerima ključnih, prelomnih tačaka u istoriji horora, odnosno kroz analizu najreprezentativnijih dela, sa akcentom na: autorsku intenciju (izraženu u kritičkim spisima), odnos prema tradiciji žanra i dotad ustaljenim postupcima u obradi motiva i tema, te na kritičku recepciju, doneti pomak u poetici horor žanra i dalji uticaji na njega.
            Naravno da će ovo, u dogledno vreme, tj. kada se steknu povoljni uslovi, biti objavljeno u obliku jedne ili (radije) tri knjige, ali o tome je još rano govoriti.
            Odbrana se očekuje jesenas, negde oko Halloweena, nakon što referat o radu i komisija prođu kroz sve neophodne etape na fakultetu i univerzitetu tokom ovog leta i jeseni.
            Podsećanja radi, magistarski rad "Gotski motivi u delu Edgara Alana Poa" (mentor: prof. dr Dragana Mašović) odbranio sam na grupi Anglistika Filozofskog fakulteta u Nišu maja 2009. godine, čime sam stekao zvanje Magistra filoloških nauka.

http://ljudska_splacina.com/2011/06/poetika-horor-zanra-objasnjena.html

[Albedo 0]

Čestitam, još i ako valja napisano tim bolje, ali čisto sumnjam...

Prvi razlog je što za 2 godine ne može da se napiše ozbiljan doktorat, pogotovo 500 strana kvalitetnog teksta, da mi odmah pada na pamet da mu je stil isti kao i na blogu. Ne mora da znači naravno, ali ti materijalni podaci 2 godine-500 strana (btw nije spomenuo koliko bibliografskih jedinica) mi zvuče prilično sumnjivo.

Oko druge stvari mogu samo da nagađam, jer stvarno ne znam šta on misli pod tim pojmom ''istorijska poetika''. Čitao sam jednom knjigu ''poetika Dostojevskog'' od Mihaila Bahtina, i Ghoulov sadržaj jednostavno ne odgovara temi. Tema je poetika, a ne pregled pisaca, štaviše, imena pisaca i konkretni stadijumi u razvoju horora (tipa rani gotik, ghost stories, viktorijanski neogot... Lavkraft...) trebaju da se nalaze u podnaslovima poglavlja, a ne da budu naslovi.

Meni je sasvim čudno da naslovi budu ''XXX i poetika horora'', jer šta ja sad trebam, da nagađam šta je Lavkraft unio u horor žanr? To treba biti u naslovu. Ili ''Frankenštajn: Estetski i idejni dometi'', pa kakav je to naslov? Zvuči kao uputstvo za korišćenje usisivača. Koji su estetski i idejni dometi Frankenštajna?

Tijelo se dezintegriše, više nije monolitan organizam, pretvara se u organe, ti organi i dijelovi tijela mogu se kombinovati, ne postoji mrtva materija itd...

Neka smisli naslov, neću ja da mu ga smišljam. A može i da ostavi da izgleda kao uputstvo za usisivač

Evo primjera iz mog rejona

The Entry into Postmodernity: Nietzsche as a Turning Point

The Entwinement of Myth and Enlightement: Max Horkeimer and Theodor Adorno

Beyond a Temporalized philosophy of Origins: Jacques Derrida's Critique of Phonocentrism

Dakle, sami naslovi poglavlja u ovoj Habermasovoj knjizi kažu šta su ideje o kojima će biti riječi, dok su u podnaslovu njihovi autori. Nema nigdje tih komunističkih opštih fraza ''ideje i dometi'', ''Pera Ždera i hamburger'' i tome slično...

Habermas još i dijeli poglavlja po autorima, a ne mora čak ni to, jer nisu autori u naslovu ovo doktorata već je istorijska poetika u naslovu, dakle elementi te poetike moraju da budu ključni, pa recimo da ona sadrži 5 elemenata a,b,c,d i e, poglavlja mogu biti raspoređena npr (sad lupam)

1. A je X
Frankenštajnovsko A kao preteča X
Lavkraft i kosmički X
Moderni pristup X

2. B protiv Y
itd...

Ovako, to izgleda kao narezani parizer a ne doktorat. Naravno, to ne znači da tekst nije logički vezan od početka do kraja, ali ja nemam taj utisak pred onim što vidim

Sjetio sam se i Baćinog master rada, koji je dobar primjer.

[Josephine]

Naravno, tebi će biti potrebno mnogo više od dve godine da završiš doktorat.

Naravno, i on će dobiti kritiku, a da nije pročitan. Bolje nisi zaslužio.

[Albedo 0]

Djevojko, neću te jebati, shvati to već jednom

Dosta više ovih FAŠISTIČKIH ispada, mala ti si udžbenički primjer fašističkog karaktera, ljubiš dupe ''nadređenima'' (npr moderatorima foruma) da bi se iskaljivala na ''podređenim'' članovima. Dobro si, kao i svaka PATRIJARHALNA ŽENKA IZ PEĆINE, provalila raspored MOĆI na forumu i šetaš se samo ''koncentrisanijim putevima'' i po boljim pećinama, sa ogavnom željom da lupiš čvrgu meni jadnome ''dekoncentrisanome'' u kući od pruća

Ne vrijeđaš ti mene, prosto me SMARAŠ, što je mnogo gore... Nađi nekog drugog, svega ti...

Ghoul nije toliko glup da gornji post shvati kao uvredu, kad to i nije.
Razlika između doktorata koji se piše 2 godine, a da autor nije ni pohađao doktorske studije zbog svima poznate državne uredbe da magistri mogu samo da prijave tezu a ne i da odrade 5 semestara, pohađaju nastavu i tome slično, je itekakav gubitak za sam doktorat.

Niko ovdje ne spori Ghoulu da je pročitao i pogledao najviše horora, on ima MATERIJAL, ali na doktorskim studijama se dobija KLJUČ, metodologija, koja ovdje i nije baš najsrećnija, jer je previše staromodna. Onaj početak me podsjeća na Šešeljev doktorat iz 1978. godine, potpuno isto izgleda.

Naravno, postoji druga stvar, a to je izdavanje knjige, ili objavljivanje članaka, i ovaj doktorat je tako i spravljen da se može izuzeti jedno poglavlje i objaviti u časopisu. Samo, time gubi sam doktorat koji se pretvara u hrestomatiju umjesto u analitičko štivo.

[Mark]

Cestitam Ghoulu! Ja stvarno ne znam kada on stize sve sto radi, a sad i doktorat... svaka mu cast!

Naravno, postoji druga stvar, a to je izdavanje knjige, ili objavljivanje članaka, i ovaj doktorat je tako i spravljen da se može izuzeti jedno poglavlje i objaviti u časopisu. Samo, time gubi sam doktorat koji se pretvara u hrestomatiju umjesto u analitičko štivo.

Mozda sam ja citao premalo doktorata, ali sve koji sam citao jesu bili hrestomatija ranije objavljenih strucnih radova. Tako se kod nas radi doktorat, pises radove (na neku temu) za strucne casopise i onda jednog dana sve to sjedinis u veliki kompedijum ili pises doktorat ali u isto vreme neka od napisanih poglavlja objavljujes u casopisima ... i na kraju to bude doktorat. I tako onda moze doktorat za dve-tri godine.

Nismo vise u onim vremenima kada je doktorat bio neka ogromna stvar. Pa u svetu vise ni clanstvo u akademijama nije big deal...

[tomat]

Cestitam Ghoulu! Ja stvarno ne znam kada on stize sve sto radi, a sad i doktorat... svaka mu cast!

Naravno, postoji druga stvar, a to je izdavanje knjige, ili objavljivanje članaka, i ovaj doktorat je tako i spravljen da se može izuzeti jedno poglavlje i objaviti u časopisu. Samo, time gubi sam doktorat koji se pretvara u hrestomatiju umjesto u analitičko štivo.

Mozda sam ja citao premalo doktorata, ali sve koji sam citao jesu bili hrestomatija ranije objavljenih strucnih radova. Tako se kod nas radi doktorat, pises radove (na neku temu) za strucne casopise i onda jednog dana sve to sjedinis u veliki kompedijum ili pises doktorat ali u isto vreme neka od napisanih poglavlja objavljujes u casopisima ... i na kraju to bude doktorat. I tako onda moze doktorat za dve-tri godine.

Nismo vise u onim vremenima kada je doktorat bio neka ogromna stvar. Pa u svetu vise ni clanstvo u akademijama nije big deal...

upravo sam nešto ovako hteo da napišem. sve je češća praksa da se doktorati pišu tako što se objave 3-4 rada u referentnim časopisima, koji se kasnije sklope u doktorat. kada je kolega sa mog fakulteta doktorirao, kontaktirao je nekog severnjaka koji ima zapažene rezultate u oblasti koju je i ovaj obrađivao, kako bi mu ovaj dao neke savete. severnjak se oduševio stvarima koje je ovaj rešio da izučava, i poslao mu papirnu verziju svog doktorata. i doktorat je bio upravo to - skup od tri rada koji je jedva dogurao do 100 strana. ali je svaki rad objavljen u časopisima sa vrlo visokim impakt faktorima. oko samog postupka spajanja radova se nije mnogo mučio - različiti segmenti teksta su različito formatirani, prema zahtevima časopisa u koje su radovi slani.

[Josephine]

Djevojko, neću te jebati, shvati to već jednom

Ti i ne znaš da jebeš, ne laskaj sebi.

Ja sam samo primetila da si iskritikovao nešto što nisi pročitao. Gadi mi se takav pristup uopšte, on nas je unazadio nekoliko vekova u odnosu na svet. Tužno je to što takvi kao što si ti zapravo završavaju doktorate, i zahvaljujući tom patrijarhalnom sistemu, dobijaju bitne uloge u procesu donošenja odluka u zajednici. A zapravo ste nedostojni i usrane pelene u kojoj obitavate bez presvlačenja.

Ne frljaj se pojmovima koje ne razumeš. Ti ne možeš da vidiš metodologiju rada, jer rad nisi pročitao. Zapravo, u društvenim naukama i nemaš veliki izbor što se metodologije istraživanja tiče. Dakle, sve je to, manje-više, ista priča i kruženje oko tri glavne metode: istorijski metod, analiza sadžaja, i studija slučaja. I ti sam, u svom završnom radu, koristiš analizu sadržaja i istorijski metod.

Svaka tvoja reč na forumu podseća na Šešelja, to ti upisuješ svoje osobine doktoratu, a verovatno ćeš ih i upisati u svoj završni rad.

Ovaj jadan pokušaj diskreditacije tuđeg nepročitanog rada je osnovni način tvog životnog rezonovanja i najveći dokaz tvoje životne nesigurnosti.

Što je najgore, mnogi to rade sa čvrstim uverenjem da je to ispravno i da je gaženje drugog, put za sopstvenu sreću i dokazivanje pameti.

Ni po čemu se ne razlikuješ od taloga ovog društva, a kad rad budeš završio, rado ćeš mu se pridružiti. Tužno je što ćeš mnoge povući za sobom.

Čak si i toliko ograničen da misliš da napadam tebe. A meni se gadiš kao simbol dna koje predstavljaš, paradigma đubreta u kom živimo.

[Stipan]

Koji je vama đavo?! Pa ovde nije reč o vama dvoje nego o delu (doktoratu) čoveka koji je u toj oblasti više nego stručan.
Ako ikada ovo bude izdato, ja ću, sudeći po sadržaju i po onome što je rekao na blogu, biti među prvim kupcima knjige - bez obzira šta mislim o Ghoulovim ispadima!
Prestanite više da sjebavate sve čega se dohvatite, inače ode čitav forum na deponiju!

[Josephine]

I ti, valjda, imaš ponekad pametnija posla, Stipane...

[Stipan]

Svađalica mala. 

[Savajat Erp]

Чоче, пусти ђецу да се играју, кажем ти, опрљићеш се...

[Albedo 0]

Glupačo, ja ne diskreditujem nikoga. Kreni od ČINJENICE da ja ni ne pokušavam da diskreditujem ovaj doktorat, pa vidi šta ćeš dalje.

Kao što reče Stipan, i ja bih ovo kupio.

tomat/Mark, ma nije problem u tome, sasvim je logično da se doktorat može razbiti na nekoliko članaka, problem je što doktorat nije istorija horor književnosti, niti je Ghoul Miloš Đurić horora, pa da piše o antičkoj književnosti od A do Ž. To nije doktorat, to je magnum opus koji pišu akademici.

Nismo vise u onim vremenima kada je doktorat bio neka ogromna stvar.

Pa tim gore! ovo nije magnum opus, ne mre se poslije doktorata! Ovo Ghoulovo kad gledaš izgleda kao da može da ode na pecanje do kraja života.

Imam samo jednu primjedbu, a to je da iz sadržaja ne vidim šta je tema ovog doktorata, sem svega i svačega. A naslov ne glasi SVE I SVAŠTA HOROR ŽANRA, već glasi nekako drugačije.

Naravno, Ghoul to možda i namjerno krije, jer iz teksta i sadržaja ne možeš da izvučeš njegovu tezu.

U međuvremenu vidim da je pisao o tome još na blogu, i objasnio kako je napabirčio 500 strana, pa tu više nema šta da se priča.

[Josephine]

Ma da, "u međuvremenu", dođi do novih informacija, shvati da si pogrešio i menjaj ploču.

Tipično za dno.

[Albedo 0]

Nauči da čitaš.

[Agota]

Cestitke i od mene,nadam se da ce Beograd imati  kapacitet  za  Ghoula te ce se konacno dozvati pameti i zbrisati iz Nisa.
Sve je to lepo, al ako se  ne unovci dzaba doktorat.

@ Alexdelarge,  lepo s tvoje strane  ,istinski se radovati necijem uspehu je ,zbilja po mom misljenju,najveca provera nekog prijateljstva.

[Albedo 0]

ima da zbriše kad dođe svehrišćanski sabor 2013. godine

[Savajat Erp]

Мислите, да збрише из Нишке Бање? А топла вода, за Нишлије права згода? То нема свуда.

[Agota]

  NIŠ uz  pušku,  NIŠ  niz   pušku 

[acaciA]

sjajna vest, zaista.

čestitke, guli!

[Ghoul]

...meanwhile, Ghoul meets Christopher Lee...

[Albedo 0]

šta je ovo, Ghoul počeo da postuje?

Vratio se Patuljak, možda i Ghoul, ljudi svašta će biti!

[Meho Krljic]

Ako je bio potreban povod da se Gul vrati, mislim da je ful kontakt sa Kristoferom Lijem sasvim prigodan. Velkam bek!!!!!!!

[Ygg]

 

[Tex Murphy]

Sad je red da počne da učestvuje u radionicama

[Josephine]

Ma ne, bolje je da podelite eurokrem. Možda se manje umusaviš.

Odlična fotka, G.

[Albedo 0]

opet ova Dlupača...

[Stipan]

E, pa ti baš tražiš nevolju! Šta ti je sad ovo trebalo? Znaš vrlo dobro da neće oćutati...

[mac]

Došao je trenutak da i Kristofer Li izgleda kao normalan deda. Trebalo mu je samo 90 godina.

[Alec]

Ako je bio potreban povod da se Gul vrati, mislim da je ful kontakt sa Kristoferom Lijem sasvim prigodan. Velkam bek!!!!!!!