@saturnice - moj poslednji odgovor tebi i više se ne bavim glupostima. Iscrpljuju me ova prepucavanja, pitanja, neverne Tome, maliciozni komentari, priče iz prošlosti, loši odnosi itd. Ovde smo zbog fantastike.
Zato što nikada nisam želela da Bobana stavim u kompromitujuću poziciju.
Priču za ZS mu nikada nisam ni poslala. Nisam htela da ga stavim čak ni u poziciju da mora da bira između mene i činjenice da će neko da ga optuži za protekcionizam, a mene za vezu.
Ugovor o uređivanju ZS sam sama prekinula jednom kada mi je rekao da ljudi odustaju od saradnje sa njim jer su čuli da uređujem ZS. Našla sam drugi aranžman uz tuđu pomoć. Da bi B zadržao svoje saradnike i sopstveni mir, a i ja svoj. Niko nikada neće žaliti više što nije uredio jedan broj legendarnog ZS od mene. I to imam da zahvalim berserkeru, osobi kojoj ništa nažao nikada nisam učinila.
Uvek sam banovana jer Boban uvek bira da banuje osobu koju svi napadaju, nego sve koji napadaju jednu osobu. Pogotovo ako ta osoba neće da ćuti. Što je i logično, ne zameram mu.
Bila sam Bobanova „miljenica“ jedno vreme, kako sam nazvana. Mogla sam da budem objavljena 50 puta, mogla sam da imam tri romana u izdanju Everest Media-e (jer, kad imaš sigurnog izdavača, motivisan si da pišeš), mogla sam da uredim 5 brojeva ZS i budem urednica Znaka Sagite. Mislim, mogao je Boban sve ovo da mi ne da, ali ja i te kako znam da dobijem ono što želim, kada želim. Ali nisam. Jer ako Boban kroz ceo život ima nesreću da ga njegova okolina ucenjuje i izdaje na različite načine i na svakom koraku, onda ima sreću i da od mene ima nešto što ljudi retko imaju – a to je bezuslovna ljubav. Ne treba mi baš ništa od njega. Može da me banuje i opsuje još milion puta, da me optuži za sve za šta ne mogu ja da budem kriva i odgovorna jer je to tuđ izbor, da poveruje u sve priče, optužbe i tračeve o meni, da se dernja i naziva me svojom zlom karmom dok ne pocrkamo i on i ja, jer mu više nisam ni miljenica, niti smo u dobrim odnosima, ali zauvek će imati nešto što ti, saturnice, očito, nemaš, nema ni kimura, a ni mnogi drugi ovde.
Pokušajte da ne ostavljate maliciozne komentare iza mojih postova, pa možda privučete iskrenu ljubav, pa je možda, onda tek, prepoznate u drugima. Ovako ste samo otkrile da, izgleda, ne razumete ljubav. A ovi što izdaju, prete, dramakvinišu, bojkotuju, ćute i odlaze, u večitoj težnji da budu prvi, bitni, jedini u pravu, jedini na ovom mestu, jedini pisci i kritičari, da ih niko ne osporava, da im niko ne protivreči, da se nikome ne izvinjavaju - ni oni, izgleda, ne znaju šta je prijateljstvo, i pitanje je i da li su jedni drugima prijatelji ili samo društvo za kafanu koje se ogovara međusobno.
