Author Topic: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva  (Read 48677 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« on: 19-10-2006, 12:55:15 »
Juče sam počeo da čitam. Podseća na PLATFORMU sa malo begbedeovskih futurističkih fantazmagorija. To je prvih 50 strana. U svakom slučaju, uživam... :D
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #1 on: 20-10-2006, 01:03:51 »
izveštavaj kako ide, da znam valja li dati 10 dolara sad odma, ili čekati da dođe u biblijoteku
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #2 on: 20-10-2006, 01:30:39 »
Igrajući se položajem pisca bez iluzija, mitova, religije i nade, Uelbek postavlja zanimljiva pitanja i stvara uspešne scene. On razotkriva mehanizme modernog društva zasnovanog na manipulaciji, prevari, skandalu, novcu i odsustvu duhovnosti. Inače, za svoju knjigu on kaže da je u osnovi "roman o otudjenim ljudima." Roman je dobro konstruisan, a SF deo je uradjen zanatski. Stil je ravan, jednostavan, bez posebne izražajnosti, što je izbor, oznaka vremena u kome pisac živi.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #3 on: 20-10-2006, 03:30:20 »
što rek'o laza ristovski u onom veselom filmu: "šta se, konkretno, dešava?"
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #4 on: 20-10-2006, 04:52:31 »
Quote from: "Cornelius"
Igrajući se položajem pisca bez iluzija, mitova, religije i nade, Uelbek postavlja zanimljiva pitanja i stvara uspešne scene. On razotkriva mehanizme modernog društva zasnovanog na manipulaciji, prevari, skandalu, novcu i odsustvu duhovnosti. Inače, za svoju knjigu on kaže da je u osnovi "roman o otudjenim ljudima." Roman je dobro konstruisan, a SF deo je uradjen zanatski. Stil je ravan, jednostavan, bez posebne izražajnosti, što je izbor, oznaka vremena u kome pisac živi.


sve ovo bi moglo da stoji za ama baš svaku uelbekovu dosadašnju knjigu, s blagim izuzetkom sf-a (mada tragovi balardovskog nadrealnog apokaliptizma i pomerene psiho/pato/logije jasno postoje i u ranijim delima), pa zato, na tragu pitanja g. laze, i ja dodajem: po čemu se (if at all) OVA knjiga izdvaja od prethodnih?

u svakom slučaju, vidim da ima 370ak stranica, što znači –valjda?- MNOGO dobre zabave uz starog namćora...

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #5 on: 20-10-2006, 10:02:02 »
"Ostrvo" je SF roman o sekti koja članovima obećava besmrtnost kroz kloniranje i tako postaje moćnija od tradicionalnih vera. Svaki od članova, kada predje pedesetu, daje svoj genetski kod i svoju "životnu priču", a potom odlazi u dobrovoljnu smrt. Na osnovu ovih podataka, on biva kloniran kao "novo-čovek". Novo-ljudi u život stižu kao odrasle osobe od 18 godina, žive sami, nemaju mnogo osećanja i ne poznaju seksualnost. Oni čekaju da na zemlju stignu Elohimi, vanzemaljci koji će doneti večnost.

Okosnicu romana čini "životna priča" Danijela 1, odvratnog i očajnog komičara, sklonog alkoholu i mizantropiji. Shvativši da su cinizam i provokacija najbolji način da se zaradi novac i postane slavan, on se bogati praveći filmove i skečeve protiv jevreja, Arapa, žena, staraca, dece... Živi sa lepoticama i često odlazi na grupni seks. Potom, prezasićen, on se interesuje jedino za svog psa i za sektu Elohijanaca. Dve hiljade godina kasnije i posle nuklearne kataklizme, "životnu priču" Danijela 1 čitaju njegovi klonovi Danijel 24 i Danijel 25. Danijel 1, Uelbekov alter ego, u svojoj pripovesti iz 21. veka, ne kazuje samo rasističke i seksitičke viceve, nego daje mišljenje o svim važnijim dogadjajima, a naročito o popularnim medijskim ljudima.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #6 on: 20-10-2006, 15:12:40 »
Posle oko 100ak strana, roman deluje dosta maniristički, na tragu PLATFORME. Ali ja volim starog Ulemeka pa je meni to dakle potpuno OK.

Taj SF momenat je više neka alegorija, za sad, nego što je konkretan SF. Ima malo tog revolucionarnog pesimizma koji sam sretao u Begbedeovim kratkim pričama u zbirci PRIČE POD EKSTAZIJEM. Ili NA EKSTAZIJU, ne sećam se tačnog naslova.

Mnogo zanimljiviji deo je prikaz bliske budućnosti u MOGUĆNOSTI OSTRVA, tu ima sjajnih predviđanja i zapažanja.

Jedino što me nervira u deonici koja se bavi dalekom budućnošću jeste pretpostavka da će tehnika za 1000 godina funkcionisatina sličnim principima kao danas.

Ja nekako mislim da u prikazima tako daleke budućnosti treba izbegavati oslanjanje na sadašnja tehnička rešenja. Naravno, ne treba ići ni u neku STAR WARS simboliku i onu varijantu tipa voze svemirski brod ali i dalje piju vodu sa bunara, ali mislim da se ipak neki arhetipovi moraju koristiti za promišljanje tako daleke budućnosti.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #7 on: 20-10-2006, 19:04:03 »
Quote from: "crippled_avenger"
Ali ja volim starog Ulemeka


što je podsvest sjajna stvar...  :twisted:
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #8 on: 20-10-2006, 20:53:11 »
Ostavi Begbedea. On je zanimljiv je kao hroničar, ali je jako loš pisac. Njegova vsiprenost i duhovitost nikada ne prelazi kafanski štos, te je svako trošenje vremena na njegove škrabotine, zaista besmisleno.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #9 on: 25-11-2006, 01:35:56 »
Nisam se setio da prokomentarišem. Dočitao sam ga u bolnici - odličan roman!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #10 on: 25-11-2006, 04:03:49 »
ja sam pročito LANZAROTE kao pripremu za OSTRVO.

to je 'samo' novela, i očigledan link između PLATFORME i OSTRVA: ponavlja neke slične motive i situacije (uključujući već pomalo zamorne wish-fulfillment porno-deonice) u apokaliptično-futurističkom ambijentu, i nagoveštava SF momente koji su, kako izgleda, prominentniji na OSTRVU.

deluje nedovršeno, kao skica koju nije uspeo da uklopi ni u jedan od ova 2 romana, a 'šteta da se baci': za uelbek-fanove - zabava, kao i uvek (ali striktno: more of the same); za ostale - može se i preskočiti bez mnogo štete.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #11 on: 25-11-2006, 16:39:00 »
Roman se završava rečenicom kojom Ellis završava GLAMURAMU...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #12 on: 25-11-2006, 16:40:21 »
Kad je izašao LANZAROTE i za koga...? Inače, na tom ostrvu su neki moji rođaci imali time sharing...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

otaku

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.050
    • http://nasdvoje.mojblog.com/
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #13 on: 26-11-2006, 11:35:42 »
Procitah i ja Mogucnost ostrva. Knjiga je zanimjivija u svojim pojedinim delovima, nego kao celina. U principu mi nije bilo preterano stalo "sta ce se desiti na kraju", zapravo je prica samo izgovor za Uelbeka da iznosi svoja razmisljanja koja jesu zanimljiva. A, sto se tih misli tice, jako mi je smetalo njihovo ponavljanje, posebno kad je rec o temi starosti, starenja. Shvatam da to jeste glavna tema knjige i u pojedinim njenim delovima zaista ume da pogodi coveka, pritisak koji junak oseca zbog neminovnosti starenja je vrlo autentican, ali, brate, na nekim mestima, ume da udavi od ponavljanja. Prosto, shvatis u jednom momentu o cemu je rec, u drugom te emotivno pogadja stanje junaka, ali u trecem prosto to pocnes da shvatas kao neku vrstu kuknjave i vec pocinje da te nervira. Dodje ti da vices na tog junaka, ajde, brate, promeni pravac ili idi dodjavola. Ono sto me posebno pogodilo dok sam citala knjigu i sto mislim da je jedan od njenih jacih atributa jeste bespostednost sa kojom pisac tretira gl. junaka, ima tu par epizoda u kojima ti stvarno bude neprijatno zbog junaka, bude ti tesko sa onim sto pisac opise, prosto to su neke situacije koje ja ne bih ni u svoj dnevnik smela da napisem, jer me sramota, jer se gadim nekakve uzasne slabosti koja je u tim situacijama nastupila. Uelbek je negde nasao snagu da to opise, a da ne ode u potpunu mizantropiju, sve vreme odrzava i sentimentalni ton, ljudskost junaka, sto ti ne dopusta da se distanciras i odbranis od njegovih emocija. U stvari, prva rec koja mi pada na pamet kojom bih okarakterisala knjigu je da je potresna. Meni je, inace, i dalje Platforma najbolja od tri Uelbekova romana koja sam procitala. I da, pesma koju junak napise na kraju i gde se pominje, cini mi se jedini put, naslov romana je divna.
Proooobaj da u glavi budes sam

Armagedda

  • 5
  • 2
  • Posts: 249
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #14 on: 26-11-2006, 15:37:14 »
Čitao sam od Uelbeka (ili Velbeka) 'Elementarne čestice' i možda po prvi put ozbiljno razmišljao o tome da prekinem sa čitanjem. To jest, kada sam negde na sredini romana čeprkao malo po internetu i našao njegov tekst 'To Stay Alive, a method.' Ovo sve naravno ide u korist romana, jer sam nastavio i proveo se đavolski.

Na netu sam takođe našao recenziju neke žene koja jednu od najvećih prednosti 'Čestica' pretvara u glavnu manu dela. Za nju je to previše nihilistički, nema izlaza, srećnog kraja... ''Koja je poenta čitanja ove knjige ako nema nade, ako su likovi od samog početka osuđeni?'' Pretpostavljam da od knjiga očekuje neku vrstu help yourself efekta, pa je trokirala jer nije mogla da se sa Uelbekom životoafirmiše. Zatim poteže Kafkinu 'Metamorfozu' i prebacuje mu to što Mišel kao da nije ljudsko biće, dok Kafkin lik ostaje do kraja čovek zarobljen u telu bube. Izgleda da nije pročitala epilog i totalno pomešala poruke ova dva dela. Verujem da je i sa Kamijevim strancem imala ozbiljnih problema. Meni je taj neljudski faktor možda i najviše prijao, a posebno kada se koristi pomalo naučnim stilom prilikom opisivanja (odličan deo gde stručnom terminologijom objašnjava sve faze raspadanja ljudskog tela, da se naježiš). Sa ovim zna da pretera i ubije u pojam. Pored te hladnoće ima i neke istinski potresne epizode. Takođe sam se na nekoliko mesta osećao nelagodno, kao da me je sram glavnih likova. Neprijatnost dolazi kada shvatimo da postoji određeni deo nas u svemu tome. Uelbek uspe da zarobi na papir sve one najcrnje misli koje nam letimično prođu kroz glavu, nad kojima nemamo petlje da se zadržimo. Radnja mu i nije toliko bitna pa je podređuje svojim refleksijama. Primer ovoga je i čitav Brunov odlazak u ono odmorište koje služi kao povod za socijalnu kritiku. Sve što proističe iz njegovog odlaska (glede radnje) je moglo i na bilo koji drugi način da se ostvari, potpuno svejedno. A sa njegovim razmišljanjem sam se ili slagao ili čupao kosu (jer nisam isprva postao svestan ironije kojom se koristi). Pretpostavljam da se ovo može nazvati naučnom fantastikom, jer je ona pristutna (u pravom smislu te reči) jedino u epilogu. Prosto volim kada žanr prirodno ispliva iz dela, mada je mogao još malo da poradi na tome.
Pretty Lisa took an axe
Gave her captor forty whacks
When she saw what she had done
She gave his partner... forty-one

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #16 on: 14-01-2007, 20:23:12 »
Quote from: "crippled_avenger"
http://www.imdb.com/title/tt0926764/


lele, pa dal on ovo ozbiljno treba da režira, ili je 'vest' još uvek jedan od onih trač-fartova koji se prime na imdb-u iako nemaju nikakvu realnu potporu?

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #17 on: 15-01-2007, 00:27:15 »
...dok čekamo, nešto ipak opipljivije- na programu ovogodišnjeg FESTA, nemačka ekranizacija ELEMENTARNIH ČESTICA
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #18 on: 15-01-2007, 00:50:52 »
"Ostrvo" će početi da se snima ove godine. Uelbek je scenarista i reditelj, a glavnu ulogu igra Benoa Mažimel. Čitava priča je bila nesigurna zbog Uelbekovog džapanja sa izdavačkom kućom "Hachette". Najzad se došlo do kompromisa, te će produkciju udruženo da rade "Hachette" i "Mandarin films". Film će se snimati u Francuskoj, a budžet je 6 miliona evra.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.394
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #19 on: 16-01-2007, 20:57:23 »
Dobro, ljudi, na kom ste jeziku citali Uelbeka. Ja sam upravo zavrsio Elementarne cestice i Mogucnosti ostrva i sve vreme sam nagadjao sta je pisac zaista hteo da kaze. Ovo je katastrofalno. Pogotovu Elementarne cestice... Da li je moguce da neko ko se usudi da prevodi Uelbeka toliko nema pojma ni o cemu...
Mica

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #20 on: 16-01-2007, 22:31:08 »
Čuj, Mićo. Ja sam Uelbeka čitao na francuskom, te je neophodno dodati da on nije neki stilista. Uelbek je vešt pisac, ali je još veštiji prodavac. Pravi skandale da bi prodao više, ali ima još jednu tehniku, koja je pravi književni populizam. On u knjigama javno kaže ono što ljudi "ne žele sami sebi da priznaju". Pijačne istine, ali vešto izmešane sa promišljenim i ne tako lošim stvarima. On se trudi da održi status pisca glavnog toka, ali i estradne zvezde. I uspeva mu, za sada.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.394
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #21 on: 18-01-2007, 21:11:11 »
Znas, tragicno je kad se francuska knjiga prevodi sa engleskog kao da u Srbiji ne postoji prevodilac sa francuskog... Tragicno je sto svako moze da prevodi... Tragicno je sto ne postoji korektura...
Mica

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #22 on: 18-01-2007, 21:28:08 »
Francuska knjiga se prevodi sa engleskog jer je jeftinije naći nekog ko ume da odglumi ulogu prevodioca sa engleskog. Takodje, košta manje. Znači, izdavača boli dupe šta radi, važno je šta će da zaradi. Potpuno u duhu vremena, a rekao bih i skroz uelbekovski. On je nedavno prešao kod drugog izdavača, a transfer mu je plaćen milion evra.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Alex

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.597
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #23 on: 18-01-2007, 22:17:05 »
Quote from: "Mica Milovanovic"
Znas, tragicno je kad se francuska knjiga prevodi sa engleskog kao da u Srbiji ne postoji prevodilac sa francuskog... Tragicno je sto svako moze da prevodi... Tragicno je sto ne postoji korektura...


Ovo mi upade u oko - pa to je nedopustivo. Tog izdavača treba bojkotovati i izvrgnuti javnoj kritici.
Avatar je bezlichna, bezukusna kasha, potpuno prazna, prosechna i neupechatljiva...USM je zhivopisan, zabavan i originalan izdanak americhke pop kulture

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #24 on: 18-01-2007, 22:33:31 »
Izdavač je "Plato". Aleks, očekujem da spremiš molotvljeve koktele i da osvetiš francusku savremenu prozu, onako kako nalže vekovno srpsko-galsko bratstvo. ça ira, ça ira, ça ira...
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #25 on: 19-01-2007, 01:24:26 »
Quote from: "Cornelius"
a transfer mu je plaćen milion evra.


E! Koliki su njegovi tiraži?
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #26 on: 19-01-2007, 01:26:12 »
300 do 500 hiljada.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #27 on: 19-01-2007, 01:35:08 »
Boli ga ćoše.
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #28 on: 19-01-2007, 01:38:23 »
Ma, to i on sâm kaže.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #29 on: 23-01-2007, 16:52:42 »
Press sluzba FESTa razaslala ovaj promotivni intervju povodm ELEMENTARNIH CESTICA:

Intervju sa Oskar Roehlerom, režiserom filma Elementarne čestice


Radnja filma „Elementarne čestice“ prati polu-braću Majkla i Bruna. Njihova jedina zajednička tačka je njihova majka koja ih je obojicu zapostavila radi bezbrižnog džet set života, dajući ih na čuvanje babi i dedi. Majkl postaje introvertni pasionirani molekularni biologičar, dok Bruno robuje svojim fantazijama plaćanja seksualnih usluga.
Sve se menja kada njih dvojica, sad već sa trideset i kusur godina, pronađu ljubav. Majkl obnavlja vezu sa Anabelom, devojkom iz svog detinjstva, dok Bruno upoznaje Kristijan, koja deli njegove seksualne opsesije. Iako izgleda de je sreća napokon na njihovoj strani, surovim obrtom sudbine obe njihove žene postaju naprasno bolesne. Šokirani, Bruno i Majkl su u rascepu, da li da ostanu u veoma teškim vezama ili da se  vrate svojim usamljeničkim životima.

Često ste poređeni s Majkl Huelbekom, autorom romana „Elementarne čestice“. Da li vi pronalazite neke sličnosti?

- Čitajući Huelbekov roman osećao sam se kao da sam otvarao predivan poklon. Ne bih nikada mogao da napišem tako nešto. Ali postoji jaka veza između nas. Imamo sličan smisao za humor i slično se ophodimo prema ljudima. I naši životi su imali paralele, obojicu su nas podizale bake. Huelbek piše o generaciji svojih baba i deda sa neobičnim saosećanjem.

Ovo je prvi put da ste snimili film koji niste sami napisali. Da li ste snimili film „Elementarne čestice“ kao reakciju na to koliko vam se svidela knjiga?

- Definitivno. Kada sam završio sa čitanjem i spustio ovu knjigu, znao sam da je ovo roman koji bih voleo da sam ja napisao. Huelbek je uspeo da kompresuje u jednu knjigu 200 godina istorije vrednosti Zapadne Evrope. Njegovo mišljenje je da međuljudski odnosi i osnovne ekonomske potrebe i uslovi polako idu nizbrdo zbog toga što su ljudi okrenuli leđa religiji, samo voženi  glađu za znanjem i naučnim istraživanjem. Međuljudski odnosi i veze su po njemu postale neprohodne džungle.

Brunov lik mi je bio vrlo intrigantan jer poseduje sve grehove koje čovek može da ima. On je takođe odbačen od majke kada je bio mali, što je nešto sa čime i ja mogu da se identifikujem.

Kako ste uspeli da napravite film od komplikovanog materijala kao što je ova knjiga?

- Odmah smo znali da film ne može da korespondira sa knjigom na bukvalnim i direktnim osnovama. Snimili smo film podeljen u dve ljubavne priče, u kojima su dva brata. Pokušali smo da presečemo i upadnemo u najzanimljivije delove tih veza. I tako smo došli do novog koncepta, gde su nam trebale slike iz prošlosti kako
 bi pokazali braću u ranoj mladosti.

Kako poredite ovaj sa svojim drugim filmovima?

Uradio sam dosta ozbiljnih fimova i ne bih da se ponavljam. Želim da učinim publiku srećnom, da im dam snagu i hrabrost. U današnje vreme, najveći izazov je prikazati ljudsku nesreću sa blagim dodirom crnog humora i učiniti publiku zadovoljnom.

Kako je bilo raditi sa Bernd Ejšingerom po prvi put?

Osetio sam se skroz opušteno sa njim i njegovim viđenjem umetnosti, verovatno zato što je on pasionirani sineasta koji govori jezikom filma. On može da projektuje knjigu na platno vođen samo svojim instinktima. Ne znam nikoga u Nemačkoj ko tako brzo može da razume semantiku filma. On  takođe dolazi iz klasične škole filma.

Kakav film može publika da očekuje?

Koncentrisali smo se na priču o dva brata. Sukobili smo njihova dva, vrlo različita načina života. Na kraju, ovaj film je melodrama o pravim ljudima a ne neka teorijska socijalna kritika. Od Bernda sam naučio jednu stvar, a to je da nikada ne treba podilaziti publici.

Slični ste sa Huelbekom, obojica volite da provocirate, zar ne želite da vas ljudi vole?

Naravno. (smeh) Želim da me svi vole!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #30 on: 23-01-2007, 16:57:11 »
Majkl Huelbek  :roll:
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.394
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #31 on: 23-01-2007, 19:06:59 »
Pa kad mogu da prevode francuski roman sa engleskog, što ne bi mogao da se zove Majkl...

Čisto za razonodu, evo jednog od prevodilačkih bisera iz druge (bolje prevedene) knjige Mogućnosti ostrva:

"Kompleksno ulančavanje proteina koji sačinjavaju nuklearnu opnu kod primata..."  

BTW, ima li negde u Beogradu da se kupi Platforma?
Mica

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #32 on: 18-02-2007, 13:26:44 »
Quote from: "Mica Milovanovic"

BTW, ima li negde u Beogradu da se kupi Platforma?


Pretpostavljam da si pronašao u međuvremenu, ali ipak: video sam Platformu pre neki dan u Beopolisu (Clio,prevod sa francuskog), ni cena nije bezobrazna kao kod Platoovih izdanja - ispod 500 kinti, ako se dobro sećam...
Inače, pazario sam El. čestice radi upoznavanja sa Uelbekom, za sada nisam zadovoljan, ali tek sam počeo.
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #33 on: 18-02-2007, 13:35:31 »
....PLATFORMA se, kao i sva ostala CLIO izdanja, moze najjeftinije pazariti u samom Cliju, Zmaja od Nocaja 12, pored robne kuce Euromode, preko puta Mandiceve ex-Kuce umetnosti, na prvom spratu, sa 30% popusta na knjizarsku cenu, dakle oko 378 dinara( cena u knjizarama je manje-vise 540 dinara), a za razliku od CHESTICA i PROSHIRENJA... prevod je bash,bash dobar....
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #34 on: 18-02-2007, 13:38:44 »
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
....PLATFORMA se, kao i sva ostala CLIO izdanja, moze najjeftinije pazariti u samom Cliju, Zmaja od Nocaja 12, pored robne kuce Euromode, preko puta Mandiceve ex-Kuce umetnosti, na prvom spratu, sa 30% popusta na knjizarsku cenu, dakle oko 378 dinara( cena u knjizarama je manje-vise 540 dinara), a za razliku od CHESTICA i PROSHIRENJA... prevod je bash,bash dobar....


Thanks for the tip.
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #35 on: 18-02-2007, 20:16:00 »
...i gotovo celokupan Mishima, sa izuzetkom Nolitovog Zlatnog paviljona, kroz izdanja kuca Esotheria i AED Studio, je do srpskog doshao preko engleskog jezika!!!

...ako je za neku utehu, nashi izdavachi su to zapatli od hrvatskih kolega kod kojih je ova nakaradna pojava dobila endemske razmere!
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.436
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #36 on: 09-03-2007, 05:31:01 »
Magazin

Michel Houellebecq - Paulo Coelho liberalnih hrvatskih intelektualaca
 Piše: Miljenko Jergović

--------------------------------------------------------------------------------
 
 
Uoči dolaska Houellebecqa u Hrvatsku, Miljenko Jergović francusku književnu zvijezdu optužuje za konformizam.


Zamislite pisca koji prezire književnost, ne drži do umijeća pisanja, likovi su mu u funkciji ideja koje zastupa (nešto kao u klasiku sovjetske literature “Kako se kalio čelik”), bez ikakve karakterizacije i nijanse između osobe A i osobe B, za razliku od kolektiviteta, koje opisuje strasno, ali opet sasvim plošno, skoro uvijek s mržnjom, zasnovanom na dva ili tri stereotipa. Žene su po prirodi stvari neduhovite, Kinezi su lukave misleće životinje a ne ljudi, Mongoli su pijanci, fizički nalik djeci s Downovim sindromom, mlađarija je bezosjećajna i pokvarena, imigranti su prljavi i zli...

Ali ni žene, kao ni Kinezi i Mongoli, nikada se ne individualiziraju, jer takvome piscu to i nije nužno: njegova strast je pornografska na način primitivnog balkanskog kamiondžije, koji zna samo za opću pičku, čija mu fotografija visi u kabini, i za općeg neprijatelja, recimo Kineza puta milijardu i dvjesto milijuna primjeraka. Eto, otprilike takav pisac je Michel Houellebecq.

Zločesta mama

Njegova publika uživa u tvrdnjama kako je Houellebecq šokantan i kontroverzan, provokativan i subverzivan, ali on je, zapravo, vrlo šik, monden i dopadljiv. Nijedna njegova ideja - a ni o čemu se u njegovim romanima i ne može govoriti osim o idejama - nije u suprotnosti s prevlađujućim društvenim ukusom i poželjnim sustavom vrijednosti. On je neprijateljski raspoložen prema konzumerističkoj civilizaciji, što je, pak, svojstveno svakom pravom intelektualcu - taj se redovno srami odlaska u supermarket. Tvrdi kako je nemoguća komunikacija među ljudima, što je već opće mjesto u diskursu školovanijih žitelja megapolisa. Na vlastitome primjeru dokazuje kako svaki čovjekov problem počinje od majke, što je također notorna stvar, budući da će se suvremeni intelektualac, pogotovu ako ga zamišljamo iz hrvatske perspektive, načisto posramiti ako mu je mama išla na roditeljske sastanke, nutkala ga sirupom protiv kašlja i ribljim uljem, popravljala mu ovratnik na đubretarcu i ako mu je, sve u svemu, bila najobičnija mama iz romana Mate Lovraka.

Naš intelektualac omamljen je mamom koja je bila bezosjećajna kučka, žudi i on za jednom takvom, koja će mu biti doživotna frustracija, moralni i književni motiv, njegov herojski intelektualni PTSP. Također, našem se hrvatskom intelektualcu silno dopada Houellebecqova seksualna devijantnost. To je ono što čovjeka oslobađa, pogotovu ako se bavi književnošću i društvenim znanostima, pa je često u kontaktu s mladim pjesnikinjama, kritičarkama i plahim studentesama, koje u njemu vide svoga boga. Dok u boljem zagrebačkom restoranu svojom oznojenom tjelesinom priječi žrtvi da pobjegne glavom bez obzira i stišće je uza zid na kojem visi Kristuš i drvene ploče s nekakvim kaptolskim štatutima, on joj, onako mladoj i nevinoj, svjedoči kako iza Houellebecqovog manijakalnog kopulacijskog kompleksa stoji jak intelektualni i književni rezon. Vremena su okrutna i prljava, pa su nam takva i udvaranja. Osim toga, ispod je postmodernističke razine snubiti frajlice na livadi, uz Cesarićeve stihove i zuj pčelica. Ne znam, možda na isti način za općenjem žude i njegovi pariški i rimski kolege, ali njih nisam gledao svojim očima, niti sam Houellebecqa čitao na francuskom ili talijanskom.  

No, ne bismo o ovome piscu i njegovoj publici progovorili ni riječi da se sve završilo na okrutnoj mami i usputnome jebuckanju. Ali što to naše liberalne i slobodnomisleće intelektualce, uglavnom sve same gromade, koje su se u stanju odroniti na svaku temu koja se tiče ljudskih prava i evociranja Tuđmanove diktature, toliko uzbuđuje i oduševljava u Houellebecqovoj mržnji prema Kinezima i imigrantima? Evo, već ih možemo čuti kako spremno odgovaraju da tu nikakve mržnje nema, nego je tek riječ o provokaciji na temu političke korektnosti. Naime, slavni se Francuz i u njihovo ime pobunio protiv terora slatkorječivoga govora o raznim manjinama, zbog kojega crnca ne smijemo nazvati crncem, niti smijemo reći da Arapi prirodno smrde. Intelektualna sloboda podrazumijeva subverzivnost u odnosu na svaku dogmu i otpor svakom društvenom diktatu, pa je tako i politička korektnost jednom morala doći na red.

Nova sloboda

Tim povodom Michel Houellebecq izazvao je skandal ustvrdivši kako je islam najgluplja religija na svijetu. Zbog te izjave su ga tužili neki francuski muslimani, pa se poveo i nekakav sudski proces, u kojem slavni pisac protiv sebe ima brojem znatnu, ali utjecajem posve nevažnu skupinu očajnika. Kao da su Židovi u Parizu trideset i neke tužili kakvog Houellebecqova predšasnika jer je vrijeđao judaizam. Lako je pretpostaviti da će, barem u Francuskoj, sud presuditi njemu u korist. A kako Houellebecq i nije pisac kojega bi se čitalo i prevodilo izvan zapadnoeuropskoga kruga, invektiva o islamu samo će mu povećati popularnost.

Ljudi uživaju u slobodi stečenoj nakon Jedanaestoga rujna, jer ta sloboda, prvi puta nakon pedeset i nešto godina, podrazumijeva pravo na mržnju. Antiislamizam, čiju je mondenost Houellebecq munjevito prepoznao, postao je savršen supstitut za antisemitizam, bez kojega su, kao bez nekog važnog tjelesnog organa, europski građanski intelektualci morali živjeti nakon holokausta. Kada su im George W. Bush i Osama bin Laden vratili pravo na mržnju, oni kao da su skinuti s polustoljetne dijalize, pa su se sad rastrčali i raspisali na sve strane, nastojeći nadoknaditi propušteno. A toliki su u međuvremenu život proživjeli i umrli, bez utjehe u mržnji i prava na nju.

Houellebecq nije vođen islamofobijom, niti islamofobija uopće i postoji među zapadnim intelektualnim svijetom. Islama, muslimana, Arapa plaše se obični građani, oni koji su se ranih tridesetih, možda, plašili Židova, ali intelektualna elita svoju mržnju živi bez ikakvoga straha. Na njihovoj su strani snaga, moć i mržnja koja je napokon dobila pravo građanstva. Pritom je zamamno što su muslimani, ne samo u doktrinarnom i svjetonazorskom smislu, nego i kao socijalni autsajderi, tako slični onim davnim i iščezlim europskim Židovima. Kršćanstvo je samo vjera, a islam i judaizam su istovremeno način života i svjetonazor.

Pritom, radi se o bolno sličnim svjetonazorima i skoro identičnim religijskim uputama za svakodnevicu, pa kada se neki francuski kreten, recimo Houellebecq, grozi nad muslimanskim običajima, on vjerojatno dobro zna da iste, ili barem vrlo slične običaje, imaju i Židovi. Stoga je i njegova mržnja dvostruka, jer on mrzi i onoga čije ime ne smije spomenuti. Suvišno je i reći da Michel Houellebecq niti u jednome svom romanu prevedenom na hrvatski nije izrekao ružnu riječ na račun židovskoga kolektiviteta. On zna da to nije šik i mondeno. Ali kao i mnogi antisemiti postmodernoga doba, za Židove će reći kako su najpametniji narod.

To je onaj prividni filosemitizam, karakterističan i za naše fašiste, koji svoj rezon nalazi u odnosu izraelskih vlasti prema Arapima i općenito prema ljudskim pravima drugog identiteta. Houellebecq će Židove smatrati pametnima dok god neki od njih budu ubijali baštinike najgluplje i najopasnije religije.

Za sve je kriv Kuran

Ali kako je Houellebecq došao do toga da je islam najgluplja i najopasnija religija na svijetu? Vrlo jednostavno: kaže da je nedavno čitao Kuran i da je tamo pročitao nalog za ubijanje i terorizam. Dakle, zamislite tog bilmeza, koji ima probleme s mamom i s Mongolima, kako ulazi u knjižaru, kupuje svetu knjigu islama, pa je preko vikenda čita na svome seoskom imanju i u ponedjeljak gradu i svijetu otkriva svoje intelektualno otkriće na temu islama. Istina, on je sličnu dijagnozu već pročitao u novinama, pa bi se moglo reći da se samo priključio krdu francuskih i europskih novinara, orijentalista, književnika i filozofa, koji, svaki na svoj način, otkrivaju da je svakome pojedinom muslimanu, i svim muslimanskim narodima, zločinstvo upisano već u Kuranu. U svojim interpretacijama, krivim i tendencioznim citatima kuranskih ajeta i sirovim lažima, takvi, evo, već petu godinu od Kurana pokušavaju načiniti Protokol Sionskih mudraca i prosto je nevjerojatno s kakvom se blagonaklonošću to diljem Europe prihvaća.

Naravno, Kuran ima itekakve veze s islamskim terorizmom, kao što Hegel i Marx imaju veze s Gulagom, a svi masovni zločini Europljana do 1789. s Biblijom. Kuran s islamskim terorizmom ima veze koliko i sekulariziranje Zapada s nacizmom i fašizmom, a liberalna demokracija s američkim koncentracijskim logorima u Guantanamu i diljem Europe i svijeta. Nije problem u Starome zavjetu i Talmudu pročitati nagovor na izraelske zločine nad Palestincima. Napokon, krivotvorenje Protokola Sionskih mudraca, i podmetanje te najstrašnije teorije zavjere našega vijeka, bilo je zasnovano na istoj vrsti čitanja kojom se služi Michel Houellebecq. Samo što se on izrazio aforizmom, a ne protokolom.

Strah od Istoka

Postoji jedna vrsta hrvatskoga intelektualca koji je neobično otvoren i spreman na ovakva čitanja. Elegantan, frankofon, lirski i pjesnički raspoložen, u pravilu liberal, vješt je da satima drvi o postmodernizmu, zgrožen je nad prilikana na hrvatskoj kulturnoj sceni, prezire knjige koje se lako čitaju, ali i one za koje je potrebno nekakvo predznanje, cijenjen je u gradskim strukturama i ponosan na to što ga nacionalisti stalno nekog vraga sumnjiče, on je najčešće nosilac spomenice otpora Tuđmanovoj diktaturi.

Istina, nitko ga u to vrijeme nije primjećivao u njegovome opiranju, ali zna se što u svakom pokretu otpora predstavljaju ilegalci. On je, skupa sa svojim kolegama, ilegalno mislio i govorio protiv Tuđmana. Danas mu je Michel Houellebecq ono što je manekenkama, domaćicama, nogometašima i normalnome svijetu Paulo Coelho: omiljena lektira koju drži na vidnome mjestu dok se slika za novine, ima je ispred sebe na stolu - dok sam sjedi u kavani i vreba žrtvu, ta knjiga njegov je socijalni amblem, na koji je u svakom smislu ponosan. Michel Houellebecq znak je intelektualnog, seksualnog i moralnog statusa, element visokoga urbaniteta, kao Cibonin toranj i maksimirski stadion. Houellebecq je afrodizijak za prigradske fantazije mladića i cura odraslih u neožbukanim jednokatnicama hrvatskih predgrađa, bez građevinske i lokacijske dozvole. On je talon za direktan plasman među sredovječno i nadrkano književničko građanstvo naše metropole, među one o kojima se javno ne smije ništa loše reći, jer bi ti mogli jednom zatrebati. A takvi nikad ne zaboravljaju.

Oni se drže zajedno, premda stalno romore jedni protiv drugih. Njihove čežnje vazda putuju prema zapadu, a istoka se plaše, jer ga ne poznaju. Oni iskreno vjeruju da u Istanbulu postoje tipovi koji će tebe, muškarčinu, silovati ako se kasno noću vraćaš u hotel, pa stišću guze čim pomisle na Tursku. A Turska im je od Bihaća, sve negdje do pod Peking i Šangaj.

Nitko ga ne razumije

Michel Houellebecq je sa svojim kolektivističkim fiksacijama i mržnjama, koje se ovih sezona nose po Parizu, idealan pisac za tu vrstu ljudi. Istovremeno Nikolaj Ostrovski, Paulo Coelho i profesor naše žalosne palanačke filozofije. Znate ono: koji bi ja klinac razumijevao druge ljude, kada ni mene nitko ne razumije! Lijepo je što će nam, akobogda, krajem mjeseca u goste doći netko koga ne razumiju, pa ni on ne želi razumjeti druge. Ako ništa drugo, možemo razmijeniti tužna iskustva s mamama.

Koprofagija je također nekakva ideja i mogući intelektualni stav, ali govnožderstvo ipak nije preporučljivo. Osim što zna biti škodljivo, nije ni ukusno, čak ni kao širenje područja borbe. Ali tko zna, možda jednom uđe u modu...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #37 on: 09-03-2007, 10:39:35 »
na žalos, ovaj baja je u pravu više nego što bih voleo, bar što se tiče ulemekove popularnosti i (donekle) razloga za nju; u pravu je, u priličnoj meri, i za njegove kvalitete kao pisca (teme, likovi, dijalozi, stil...); ipak, javlja mi se da je polit-korektno-liberalno-čovjekoljubiva apologija islama kod autora ovog texta nepromišljena i neutemeljena, a ulemek je površno 'povezan' sa antisemitizmom, i tako na lak i jeftin način osuđen i etiketiran (kao kad neki drugi za svaki veći zločin viču – 'genocid!', a za svaki zatvor – 'koncentracioni logor!'), dakle, jeftinom ready-made asocijacijom on ulemeka optužuje za nešto za šta ga, po meni, ne treba optuživati već hvaliti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.394
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #38 on: 09-03-2007, 16:38:05 »
E, ljudi, sa zakašnjenjem hvala na tip-ovima.
Nažalost, nekako su mi promakli.
U međuvremenu sam bio u Zagrebu i kupio hrvatsko izdanje...  :(
Mica

otaku

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.050
    • http://nasdvoje.mojblog.com/
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #39 on: 12-03-2007, 10:37:52 »
Meni je taj Jergovic vrlo antipatican. Citala sam intervju koji je dao za Vreme i tamo se nesto slicno prenemagao. Ne znam kolko njegov sud o tome da li pisac pravi likove koji su samo drzaci za ideje, vredi, kada je, medju svoje omiljene pisce ubrojao Marka Vidojkovica. Bice da mu se, za razliku od Uelbekovih, ideje kojima Vidojkovic puni svoje krpene lutke, vise dopadaju. Isto tako, reci da je citanje Uelbekovih knjiga  pomodni hir i znak da si kul, a navesti kao omiljene pisce Srbljanovicku, Vidojkovica, Valjarevica i Milenu Markovic (i to Milenine pesme?!), dakle sam kajmak kojim se maze urbana, kul, angazovana domaca elita, bas i ne preporucuje Jergovica za kriticara salonskih fenomena. Da bi izdvojio te pisce, dovoljno je da odes na b92 i vidis ko sve ima blog.
Proooobaj da u glavi budes sam

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #40 on: 12-03-2007, 10:50:59 »
Quote from: "otaku"
Meni je taj Jergovic vrlo antipatican.


OT:
nije mi antipatican :lol:, a mislim i da odlicno pise.
citala sam Sarajevski Marlboro, Insallah Madona Insallah & Buick Rivieru i meni je to sasvim dobro. prija.
Some things you have to do yourself.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.394
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #41 on: 12-03-2007, 11:14:31 »
Ja nisam čitao njegove romane, ali sam, kao i Otaku, čitao intervjue, i zaista mislim da nešto sa njegovim vrednosnim sudovima nije baš kako treba. Mislim da u njegovom odnosu prema srpskom književnom establišmentu ima mnogo "serdarsko-vojvodskog" sindroma, što ga u mnogome diskvalifikuje kao realnog procenjivača... Meni svako ko pomene Vladimira Arsenijevića kao važnog srpskog pisca odmah postaje sumnjiv (da ne kažem neku goru reč)...
Mica

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.544
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #42 on: 12-03-2007, 11:32:24 »
Ej, kaži !!!

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #43 on: 12-03-2007, 11:48:06 »
Quote from: "Mica Milovanovic"
Ja nisam čitao njegove romane, ali sam, kao i Otaku, čitao intervjue, i zaista mislim da nešto sa njegovim vrednosnim sudovima nije baš kako treba. Mislim da u njegovom odnosu prema srpskom književnom establišmentu ima mnogo "serdarsko-vojvodskog" sindroma, što ga u mnogome diskvalifikuje kao realnog procenjivača... Meni svako ko pomene Vladimira Arsenijevića kao važnog srpskog pisca odmah postaje sumnjiv (da ne kažem neku goru reč)...

meni nekako niko nikad nije sumnjiv, pa cak i kad iznosi stavove koji su u potpunoj suprotnosti s mojim. :wink:
sto se tice jergovicevog pisanja, tesko da je to sad epohalno delo koje coveka tera da razmislja o njemu mesecima posle citanja (a ko danas pise tako?), ali je jako pismeno, duhovito i povremeno umereno pateticno.
mislim da on i nenad velickovic imaju dosta slicnosti, s tim sto je jergovic, za razliku od velickovica, bio na famoznoj SS zurci isidore bjelice. :wink:
Some things you have to do yourself.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.394
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #44 on: 12-03-2007, 12:01:23 »
Ma, kako to da ti "niko nikad nije sumnjiv"?
Svako je sumnjiv dok se ne dokaže suprotno...  :)
Mica

Bab Jaga

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.398
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #45 on: 12-03-2007, 14:09:41 »
Quote from: "otaku"
Meni je taj Jergovic vrlo antipatican.


Meni ide na živce. Skriboman jedan.
Ghoul fhtagn!

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #46 on: 12-03-2007, 15:03:00 »
Quote from: "Bab Jaga"
Quote from: "otaku"
Meni je taj Jergovic vrlo antipatican.


Meni ide na živce. Skriboman jedan.


nemojte da coveka dezavuisete po tome na koje zurke ide i kakvi su mu drugi textovi, nego kritikujte, ako umete, ovo sto je OVDE, o uelbeku kazao.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #47 on: 12-03-2007, 15:08:04 »
Quote from: "Ghoul"


nemojte da coveka dezavuisete po tome na koje zurke ide i kakvi su mu drugi textovi, nego kritikujte, ako umete, ovo sto je OVDE, o uelbeku kazao.

pa ja nemam sta da kritikujem posto mislim vrlo slicno o uelbeku i njegovom pisanju kao i dragi miljenko.
jos odavno sam na istom ovom forumu rekla da mi je uelbek u istoj ladici kao i paulo koeljo.
ali, ja to strogo s laickog point of vjua.
Some things you have to do yourself.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.288
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #48 on: 12-03-2007, 15:20:36 »
Quote
ali, ja to strogo s laickog point of vjua


To jest mog. A ja o Uelebeku sve najlepše mislim jer se u jedinoj njegovoj knjizi koju sam pročitao pojavljuje sasvim dovoljna količina pornografskog za moj ukus.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #49 on: 12-03-2007, 15:26:10 »
Quote from: "Meho Krljic"


To jest mog. A ja o Uelebeku sve najlepše mislim jer se u jedinoj njegovoj knjizi koju sam pročitao pojavljuje sasvim dovoljna količina pornografskog za moj ukus.

to ni ja ne sporim.
:lol:
Some things you have to do yourself.