Author Topic: BRZINA MRAKA  (Read 7890 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

sivka

  • neprilagođena
  • 5
  • 3
  • Posts: 1.881
  • Sve što je uzaludno, to je i besmisleno.
    • Tardis
BRZINA MRAKA
« on: 25-02-2007, 23:01:12 »
Ilija  Bakić - Povodom knjige «Brzina mraka» Elizabet Mun

GENETSKI PAKAO I RAJ
   U svakovrsnim spekulacijama o XXI veku, onim sasvim prigodnim i onim strogo naučnim, redovno se iznosila teza da će novi vek biti vek genetike. Mada i druga područja nauke obećavaju velike proboje, čini se da ih zavodljivost genetike zasenjuje. Za očekivati je da se, na polju kompjuteristike, u narednih stotinu godina (ili manje) stigne na prag tzv. 'veštačkih inteligencija' što će pred čovečanstvo postaviti neka od fundamentalnih pitanja sopstvenog bića i njegovog određivanja. Neminovnost nestajanja fosilnih goriva, pre svega nafte, prisiliće nauku da se u potpunosti okrene kako otkrivanju alternativnih izvora energije tako i njihovom masovnom uvođenju u svakodnevicu. Posledice zagađenja, od 'ozonskih rupa' do 'efekta staklene bašte' takođe će prisiliti nauku da potraži rešenja za saniranje dosadašnje štete odnosno za sprečavanje nastanka novih; prenaseljenost i iscrpljivanje rezervi vode za piće tražiće da im se posveti deo pažnja. Možda se, u skupu izazova koje novi vek i milenijum upućuju naukama, najslabije kotira kosmos: planovi za osvajanje Sunčevog sistema i naseljavanje 'okolnih' planeta, koji su zaokupljali svet polovinom XX veka, u potpunosti su skrajnuti; ljudske ekspedicije na Mesec i Mars se, istini za volju, najavljuju ali su termini rastegljivi i neobavezujući. 'Kosmička budućnost čovečanstva', njegovo napuštanje 'kolevke Zemlje' o kojima je pisao Artur Klark i brojni pisci naučne fantastike iz zlatnih žanrovskih 1950-tih, potpuno su neinteresantni generacijama političara koji vladaju svetom; a bez blagoslova politike, nema ni odobravanja budžeta za velike kosmičke projekte. Astronautika se svela na letove robotizovanih osmatrača, na odlazak i povratak šatlova iz orbite i beskrajno građenje međunarodne orbitane stanice.
   I dok je astronautika na 'istanjenom' budžetu a vlasti SAD još uvek ne priznaju postojanje efekta globalnog zagrevanja, dok se vode ratovi za obezbeđenje poslednjih kapi sirove nafte koja donosi siguran profit (čime se odlaže ozbiljniji ulazak u skupa istraživanja alternativnih goriva) a pitanje prenaseljenosti, gladi i bolesti se ostavljaju na brigu Trećem svetu, genetika je hit u nauci i ekonomskim krugovima oko nje jer, jasno je, nauka koja se ne isplati, koja ne donosi brzi profit nije interesantna biznisu i prepušta se državnoj brizi. Istraživanja na polju humane genetike odnosno mapiranje ljudskog genoma (u burno najavljenom međunarodnom projektu), otvorili su vrata velikim zamislima i velikim profiterskim apetitima farmakoloških multinacionalnih kompanija. Čini se da ne postoje granice (ili se još uvek ne mogu sagledati) za blagodeti koje dalji rad u ovim oblastima može doneti. Običnim ljudima najbliža je ideja o izlečenju bezbrojnih bolesti, od onih naslednih do svih vrsta kancera. U drugoj liniji očekivanih blagodeti jesu produženje mladosti, duže zadržavanje mladalačkog funkcionisanja organizma tzv. produženje 'kvalitetnog' ljudskog veka. Genetika se, u vizijama naučnika i biznismena predstavlja kao sredstvo za postizanja snova o večnom zdravlju, lepoti i mladosti. Naravno, to se mora i debelo platiti ali - sve ima svoju cenu i svog kupca a vredna roba je skupa...
   Kako genetika u svom 'poslu' zadire u same temelje života neminovno se postavljaju pitanja etike i morala. Kao u slučaju kloniranja, i u slučaju uzimanja matičnih ćelija iz organizma (ili, u najnovijoj, 'blažoj' varijatni, iz plodove vode) radi dalje 'procesiranja', podigli su se glasovi protesta obične i stručne javnosti i crkava. Oni koji su umešani u eksperimente tvrde da je sve u granicama civilizovanosti ali takođe ističu i da se, u ime progresa, mora rizikovati i ponešto žrtvovati; nasuprot njima su svi koji se pozivaju na pisane i nepisane zakone, na božanske primisli ali i oni koji se plaše manupulacija i zloupotreba. Sukob se rešava od slučaja do slučaja, od države do države; ako se neko istraživanje zabrani zakonom to ne znači da se neće sprovoditi u zatvorenim laboratorijama kompanija ili u nekim siromašnim državama čije su vlade na platnom spisku vlasnika tih istih kompanija. Pošto bede ima širom zemaljske kugle, uvek će se naći dovoljno 'objekata' za eksperimente, spremnih da za šaku dolara-evra žrtvuju svoje zdravlje kako bi ishranili porodicu. Upotreba ljudskih laboratorijskih zamoraca u nekoj nedođiji nikoga neće zabrinuti jer o tome neće izvestiti vodeći svetski mediji.
   Kako će, u stvari, izgledati taj genetski raj XXI veka? Ko će i kako uživati u njemu? Iza spekulacija u referatima i stručnim tekstovima, teško se mogu videti pojedini ljudi i njihove sudbine, pa sve najave ostaju u domenu suvoparnih razglabanja. Životno ubedljiv prozor u bližu genetski srećnu budućnost otvorila je 2003.g. Elizabeta Mun svojim romanom «Brzina mraka» (prevod na srpski objavio «NEOR», Novi Sad, 2006.). U njenoj verziji 'lika stvari koje dolaze', bolesti više nema jer postoje terapije za izlečenje svih naslednih bolesti još u utrobi majke ili neposredno posle rođenja. Zahvaljujući novim lekovima telo se osposobljava da resorbuje kancere koji su ga napali. Genetika u 'sadejstvu' sa elektronikom uspeva da savlada kriminalce i nasilnike: lica koja se agresivno ponašaju imaju mogućnost da 'odleže' u zatvoru ili da im se u mozak ugradi čip koji će ih sprečavati da se ponovo protivzakonito ponašaju. Pošto ugradnja čipa oslobađa državu mnogih troškova, javni tužioci ubeđuju kriminalce da se podvrgnu operaciji koja će ih učiniti dobrim građanima. Postoje i tretmani za produženje života koji podrazumevaju genetske intervencije uz pomoć nanotehnoloških implantata; ovaj postupak je uspešan ali papreno skup i 'običan svet' ga sebi ne može priuštiti. Ipak, da sve nije cvetno shvatiće autisti zaposleni u kompaniji koja im, pod pretnjom otkazom, 'nudi' da se podvrgnu eksperimentalnom lečenju (uspešno testirano na šimpanzama ali da li će tako biti i sa ljudima, ostaje da se vidi). Tek će se u konačnom razrešenju priče otkriti da osnovna namera kompanije nije da izleči preostale autiste (koji su se rodili pre nego što se taj poremećaj počeo lečiti tokom trudnoće) već da stvori lek koji će fokusirati pažnju zaposlenih na posao i tako maksimalno povećati produktivnost (i profit). Eventualno izlečenje autista bilo bi samo 'kolateralna korist' proizvoda prvenstveno namenjenog  bogaćenju. Rečju, mada su se vremena promenila principi kapitalizma ostaju božanski nedirnuti. Jer bog profita uspešno je iz jednog milenijuma prešao u drugi, na korist odabranih i teret svih ostalih.
   Zaplet romana dat je prevashodno iz vizure junaka, autiste Lua (retka odstupanja od ovog principa tj. priče iz ugla ostalih junaka su sasvim funkcionalne i čini se da su pokušaj autorke da malo 'objektivizuje' dešavanja). U stvari, Luov autizam je ogleda samo u njegovim nesigurnim socijalnim interakcijama odnosno u burnijem reagovanju na određene izjave, floskule i prateće pokrete koje 'normalni' ljudi svakodnevno upražnjavaju a da ne misle o njihovom značenju.  Lu, koji lako uočava obrasce u objektivnim hemijskim procesima, ne uspeva da shvati po kom principu ljudi nešto smatraju ozbiljnim a nešto nebitnim. Njegov osećaj, u osnovi, nije manjkav već je izvorno čist i ne podrazumeva nikakva pretvaranja, nepotrebne konvencije i besmislene uljudnosti, koje je civilizacija izgradila kao ograde od prave komunikacije. Lu je neprestano razapet između unutrašnjeg osećaja šta treba ili ne treba raditi, odnosno da nešto, pokreti i reči, imaju smisla ili da su besmisleni i da su od lekara, roditelja i škola, nametnuti šablon za koji mu je rečeno da se mora poštovati kako se ne bi odskakalo od većine. Otuda su autisti primer pravih, nepatvorenih emocija u neprijateljskom okruženju izveštačene civizacije. Kada, zbog ambicija tehnokrate željnog uspeha, budu staljeni pred dilemu: podvrgnuti se eksperimentu ili dobiti otkaz, autisti moraju da odluče da li žele da budu 'normalni' ili su zadovoljnim onim stanjem-statusom u kome su. Normalnost je za neke od autista ultimativni imperativ, kao svojevrsni raj koji dobijaju oni koji će ući u okrilje većine (i tako biti oslobođeni prećutnog ili agresivnog nasilja). S druge strane, Luove analize rutinskih floskula svedoče na kako jadnim temeljima je sazidano 'lepo ponašanje normalnih'.  
   Vodeći glas umnogome određuje tok romana. I ostali junaci su korektno oslikani. Najveću čitalačku dilemu, pak, izazivaju negativci: psihopata koji mrzi Lua i pokušava da ga ubije i ambiciozni šef. Psihopata se rukovodi razlozima koji su u sferama izvan racionalnog tako da je autorica odlučila samo da ih navede, bez pokušaja detaljnijeg objašnjenja. Slučaj ambicioznog šefa koji kinji autiste razrešen je na sličan način: konstatacijom da je šef radio na svoju ruku i protivno interesima kompanije, zbog čega biva smenjen. Međutim, u finalu romana se saznaje da je problem u preteranoj šefovoj revnosti (jer je kompanija imala na umu eksperimente na ljudima) i da je njegova greška što nije bio dovoljno 'suptilan'. Šef bi sigurno bio nagrađen za svoj uspeh da je 'ubeđivanje' bilo manje otvoreno a efikasno; pošto je zbog robusnog ponašanja zapretila opasnost od 'pucanja bruke u medijima' kompanije je rešila da 'pere ruke' od svega. Princip 'kradi i gledaj da te ne uhvate' očito da inspiriše direktore na vanredna zalaganja pa ako prođe - super, ako ne prođe - pređi na drugo mesto. Otuda šefova arogancija može da iritira čitaoca ali je vrlo, vrlo realna, na žalost onih (tj. većine) koji su objekti takve manipulacije moćima.
   Rečju, «Brzina mraka» je dobar roman sa uznemirujućim porukama.
   Ilija Bakić
Otišla sam. Ko hoće, zna gde će me naći.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.533
BRZINA MRAKA
« Reply #1 on: 26-02-2007, 14:48:13 »
Dobar prikaz.
Sad, ja mislim da je ovo na tragu naše rasprave (ako smem tako da je opišem) o budućnosti SF:  KAKO DALJE ?, od pre par meseci.
Ovo je dokaz da SF još uvek može da pronađe prave teme (u jednom trenutku pomislio sam da je budućnost - Mišel Uelbek, ali kako sam završio MOGUĆNOSTI OSTRVA, vidim da Uelbek tu ipak najviše piše na temu - OH, ŠTA SAD DA RADIM JA; ČOVEK OD 45 GODINA, NI JEDNA RIBA OD 18 NEĆE DA SE KREŠE SA MNOM!
Dobro, priznajem da je to problem, ali to nije budućnost SF!
Mislim da SF može da nas iznenadi, da doda nešto subverzije, i da poruči  još što-šta interesantno...

Goran Skrobonja

  • 5
  • 3
  • Posts: 1.266
BRZINA MRAKA
« Reply #2 on: 26-02-2007, 15:30:37 »
Quote from: "varvarin"
OH, ŠTA SAD DA RADIM JA; ČOVEK OD 45 GODINA, NI JEDNA RIBA OD 18 NEĆE DA SE KREŠE SA MNOM!


Vidi, vidi, čovek moje godište, a već ima takve probleme! C-c-c.
Tako mu je to. (K. Vonnegut)

sivka

  • neprilagođena
  • 5
  • 3
  • Posts: 1.881
  • Sve što je uzaludno, to je i besmisleno.
    • Tardis
BRZINA MRAKA
« Reply #3 on: 26-02-2007, 21:31:31 »
Quote from: "varvarin"
Dobar prikaz.
Sad, ja mislim da je ovo na tragu naše rasprave (ako smem tako da je opišem) o budućnosti SF:  KAKO DALJE ?, od pre par meseci.
Ovo je dokaz da SF još uvek može da pronađe prave teme (u jednom trenutku pomislio sam da je budućnost - Mišel Uelbek, ali kako sam završio MOGUĆNOSTI OSTRVA, vidim da Uelbek tu ipak najviše piše na temu - OH, ŠTA SAD DA RADIM JA; ČOVEK OD 45 GODINA, NI JEDNA RIBA OD 18 NEĆE DA SE KREŠE SA MNOM!
Dobro, priznajem da je to problem, ali to nije budućnost SF!
Mislim da SF može da nas iznenadi, da doda nešto subverzije, i da poruči  još što-šta interesantno...


Nadam se da si procitao i prikaz za Darvinov radio koji je uvod u temu: kako dalje? To je i razlog za postavljanje ovih prikaza koji ce se uskoro preseliti na sajt, a, nadam se, i pogurati raspravu o sf na forumu.
Otišla sam. Ko hoće, zna gde će me naći.

sivka

  • neprilagođena
  • 5
  • 3
  • Posts: 1.881
  • Sve što je uzaludno, to je i besmisleno.
    • Tardis
BRZINA MRAKA
« Reply #4 on: 26-02-2007, 21:32:15 »
Quote from: "Goran Skrobonja"
Quote from: "varvarin"
OH, ŠTA SAD DA RADIM JA; ČOVEK OD 45 GODINA, NI JEDNA RIBA OD 18 NEĆE DA SE KREŠE SA MNOM!


Vidi, vidi, čovek moje godište, a već ima takve probleme! C-c-c.



... khm, khm...
Gorane, zaista... :roll:
Otišla sam. Ko hoće, zna gde će me naći.

Goran Skrobonja

  • 5
  • 3
  • Posts: 1.266
BRZINA MRAKA
« Reply #5 on: 27-02-2007, 12:01:37 »
Quote from: "greymalk"
Quote from: "Goran Skrobonja"
Quote from: "varvarin"
OH, ŠTA SAD DA RADIM JA; ČOVEK OD 45 GODINA, NI JEDNA RIBA OD 18 NEĆE DA SE KREŠE SA MNOM!


Vidi, vidi, čovek moje godište, a već ima takve probleme! C-c-c.



... khm, khm...
Gorane, zaista... :roll:


Što, šta sam rek'o? Pa da je neki frajer, našla bi se bar jedna među tih osamnaest da se žrtvuje...
Tako mu je to. (K. Vonnegut)

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.533
BRZINA MRAKA
« Reply #6 on: 27-02-2007, 12:02:14 »
Moraću na konsultacije kod tebe...

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
BRZINA MRAKA
« Reply #7 on: 27-02-2007, 12:28:45 »
@greys,
cestitke!
ovo se zove: uspesno pogurana rasprava o SF na Forumu.

 :evil:  :lol:
Some things you have to do yourself.

sivka

  • neprilagođena
  • 5
  • 3
  • Posts: 1.881
  • Sve što je uzaludno, to je i besmisleno.
    • Tardis
BRZINA MRAKA
« Reply #8 on: 27-02-2007, 16:10:48 »
Quote from: "Goran Skrobonja"
Quote from: "greymalk"
Quote from: "Goran Skrobonja"
Quote from: "varvarin"
OH, ŠTA SAD DA RADIM JA; ČOVEK OD 45 GODINA, NI JEDNA RIBA OD 18 NEĆE DA SE KREŠE SA MNOM!


Vidi, vidi, čovek moje godište, a već ima takve probleme! C-c-c.



... khm, khm...
Gorane, zaista... :roll:


Što, šta sam rek'o? Pa da je neki frajer, našla bi se bar jedna među tih osamnaest da se žrtvuje...



Dobar izgovor, da ne kazem ... point ... para vredi  
Otišla sam. Ko hoće, zna gde će me naći.

Jake Chambers

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.489
BRZINA MRAKA
« Reply #9 on: 27-02-2007, 16:15:04 »
Joj majko vi ljudi ste genijalci.  :lol:  :lol:  :lol:

"What's the fun about fucking twenty eight year-olds?"
- "You have twenty of them"  :evil:
Dopisi iz Diznilenda - Ponovo radi blog!

Bab Jaga

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.398
BRZINA MRAKA
« Reply #10 on: 27-02-2007, 16:15:26 »
Quote from: "lilit_depp"
@greys,
cestitke!
ovo se zove: uspesno pogurana rasprava o SF na Forumu.

 :evil:  :lol:


I to čak bez ijednog (do sada  :wink: ) mog posta...  :!:
Ghoul fhtagn!

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.388
BRZINA MRAKA
« Reply #11 on: 27-02-2007, 18:46:07 »
Varvarine, ako se ne varam, ženska u romanu ima više od 20 godina, što pravi drastićnu razliku...  :)
Mica

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.533
BRZINA MRAKA
« Reply #12 on: 27-02-2007, 20:24:19 »
Njegova žena ima više od 20, ali glavni junak samo zvera za klinkama!
E sad, možemo reći da je to kritika trulog Zapada koji je kao vrhunski fetiš istakao mladost i dobar izgled... ali nesretni komičar kuka jedino zato što srednjoškolke ne obraćaju pažnju!

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
Re: BRZINA MRAKA
« Reply #13 on: 01-03-2007, 03:13:08 »
Quote from: "greymalk"
Ilija  Bakić - Povodom knjige «Brzina mraka» Elizabet Mun
...........Oni koji su umešani u eksperimente tvrde da je sve u granicama civilizovanosti ali takođe ističu i da se, u ime progresa, mora rizikovati i ponešto žrtvovati; nasuprot njima su svi koji se pozivaju na pisane i nepisane zakone, na božanske primisli ali i oni koji se plaše manupulacija i zloupotreba...........


Hm, ja nazalost ne procitah knjigu, ali zelim da kazem nekoliko reci na konto genetike & za nju eventualno vezane "buducnosti" SF-a.

Da se razumemo, ja ne mislim da genetika daje prostor za razvoj SF-a; genetske manipulacije su vise tehnika, manje nauka; a  eksperimenti pomenuti u prikazu o knjizi "Brzina mraka" se manje-vise rutinski rade u raznim svetskim laboratorijama.
Meni je pomalo neverovatno i koliko je kloniranje/mapiranje genoma/proteomix/genomix/whatever mistifikovano u javnosti; poznavanje osnovnih cinjenica nije bas na zavidnom nivou i na kraju se uvek svodi na to da je to da se potezu pitanja etike & morala (licno verujem da ce u narednih 100 godina doci i do modifikacije znacenja ova dva termina). Cini mi se da kad ljudi razmisljaju/govore o genetici, uglavnom imaju u glavi kombinaciju Momci iz Brazila & Gusterov osmeh.
Cim je klonirana ovca, verujem da je kloniran i covek... i time se bavi neko ko svoje radove ne objavljuje u naucnim casopisima, neko ko ima ogromne materijalne & ljudske resurse na raspolaganju i neko koga mnogo ne potresaju civilni zakoni. Sigurno tu ima puno problema, medjutim, neko se garantovano bavi resavanjem istih.

Zloupotreba?
Da, deca Humankinda nisu savrsena i sklona su zloupotrebama. Ali, ne mislim da je to razlog da ne idemo napred; sta vise mislim da je taj napredak nemoguce zaustaviti (nismo cak u stanju ni da spoznamo dokle su stigli zloupotrebljivaci danas).
Malo cu da banalizujem, ali otkrice radiokativnosti je dovelo do A-bombe... ali i do primene radiaoktivnih obelezivaca u studijama metabolizma, dijagnostici, do razvoja jedne od metoda za tretman kancera, nacina sterilizacije... i sta sad? Treba da kazemo da je bolje da radioaktivnost nikad nije primecena/otkrivena?

Gde ce nas, kao covecanstvo, sve to odvesti, mogli bi da diskutujemo, ali ovo je realnost, a ne SF.
Some things you have to do yourself.

Nimrodel

  • 4
  • 2
  • Posts: 285
BRZINA MRAKA
« Reply #14 on: 09-03-2007, 01:21:28 »
Elem, dugo me nije bilo ovde a nije mi ni bilo nešto do internet pisanija, ali eto, ovaj prikaz Ilije Bakića me je potakao da se javim. Ono što bi trebalo da se zna o ovom romanu je sledeće: Elizabeta Mun ga je pisala prilično dugo i slika sveta iz ugla autiste nije tek fikcija i pretpostavka jednog pripovedača niti je produkt samo dugoročnog istraživanja koje se u knjigama stvaranja pretočilo u novu ispripovedanu stvarnost - nažalost, Munova je roditelj autističnog deteta i kao takva morala je da prođe kroz sve užase koje moderno društvo nameće drugačijim pojedincima pod krinkom humanosti.
Ono što je važno napomenuti je i sledeće: Elizabet Mun je napravila veliki presedan kada je posredi srpsko izdanje ovog romana - delovi su prerađeni i modifikovani za čitalačku publiku iz Srbije, tako da igre rečima, odnosno 'punovi' budu u potpunosti prevedeni bez fusnota i da kao takvi budu razumljivi čitaocima s ovog govornog područja. Zapravo, inspiraciju za ovakvu intervenciju je dao drugi američki pisac - Džonatan Kerol, a Elizabet je prihavatila takav stav prema prevodnoj varijanti u želji da premosti jezičke prepreke koje uvek samu priču i pripovedanje  mogu da skrenu s pravog puta.
Vrednost ovog romana nije samo u tome što na sf ravni otvara moguće teme za spekulaciju niti se afirmiše u težnji da bude jedan od mogućih tematskih puteva u sf žanru - roman nije pretenciozan u tom smislu. Vrednost ovog romana leži i u mogućoj etičkoj raspravi o ljudima danas a takođe i filozofskoj, gde se postavlja pitanje - šta je zapravo normalno i ko daje (propisuje) repere za 'normalno'.
Treba opomenuti buduće čitaoce da su reakcije čitalačke publike  veoma različite - od onih da je posredi veoma dosadan roman do onih koje kažu da je čudesan i da prosto tera čoveka na ozbiljno razmišljanje o sebi i drugima. Lično mi je roman bio težak za čitanje, jer nisam ljubitelj prvog lica (toliko rabljene pripovedne forme u nas poslednjih decenija, pogotovo kada govorimo o slipstrim piscima). No, sama priča jeste ostavila dubok utisak na mene i čak promenila pojedine stavove i izbrisala predrasude koje sam imala. Mogu samo reći da je vreme provedeno u čitanju ovog romana bilo dobro potrošeno.
But then the barking of dogs fills the air and the host of wild souls sweeps down, fire flashing from the eyes of the black hounds and the hooves of the black horses

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.533
BRZINA MRAKA
« Reply #15 on: 09-03-2007, 10:44:11 »
Drago mi je što ponovo čitam tvoje komentare.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
BRZINA MRAKA
« Reply #16 on: 09-03-2007, 10:50:08 »
Quote from: "Nimrodel"
Elizabeta Mun ga je pisala prilično dugo i slika sveta iz ugla autiste nije tek fikcija i pretpostavka jednog pripovedača niti je produkt samo dugoročnog istraživanja koje se u knjigama stvaranja pretočilo u novu ispripovedanu stvarnost - nažalost, Munova je roditelj autističnog deteta i kao takva morala je da prođe kroz sve užase koje moderno društvo nameće drugačijim pojedincima pod krinkom humanosti.
 
Vrednost ovog romana leži i u mogućoj etičkoj raspravi o ljudima danas a takođe i filozofskoj, gde se postavlja pitanje - šta je zapravo normalno i ko daje (propisuje) repere za 'normalno'.


Zbog ovog gore, jako rado bih procitala ovaj roman.
Some things you have to do yourself.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.388
BRZINA MRAKA
« Reply #17 on: 09-03-2007, 16:43:49 »
Nim, hvala na opaskama. Ja sam roman pročitao letos na odmoru i moram da priznam da si u pravu. On više deluje na tematskoj nego na umetničkoj osnovi. Povremeno podseća na Cveće za Aldžernona i Kamp koncentracije... što je, po meni, kompliment, mada ostaje nekako nedorečen... Veoma je teško uspešno završiti takvu vrstu pripovedanja.
Uzgred hvala na podsećanju da je i danas, u našim prilikama, moguće pošteno prevesti jedan roman...
Mica

Dr00d

  • 4
  • 3
  • Posts: 957
Re: BRZINA MRAKA
« Reply #18 on: 01-05-2012, 04:58:22 »
Sad sam završio čitanje ovog romana i ponovo sam isčitao ove postove.
Mogu reći da mi se iz sadašnje perspektive (pročitanog romana) ovaj Bakićev prikaz uopšte ne sviđa. Ne smatram prikaz lošim, nego je moj doživljaj romana je potpuno drugačiji od ovog u prikazu (jedino što mi je loše što ima previše priče o genetici koja ima veze, ali je daleko od prvog plana romana, pa sam pomislio da čitam prikaz za Gospodare gena). Al’ sto ljudi, sto ćudi. A vidim da je nekima ovaj roman bio težak za čitanje, a nekima ne (odnosi se na komentar za različite reakcije čitalaca). Meni je čitanje bilo veoma lako, počeo sam ga juče i zaglavio isto ko i sad do u kasne sate i završio večeras (tj. jutros) i prilično sam iznenađen ovom brzinom jer mi je Darvinov radio baš sporo išao (ali sad sam utvrdio da Darvinov radio ima sitnija slova i veći broj redova, zato sam i imao manji broj strana po satu, mada priznajem nije me toliko uvukao).
Knjiga je baš zanimljiva i tera na čitanje. Mada ne volim kada ima samo jedan tok radnje, ali to je više moja preferencija, nego što je mana romana. Svidelo mi se što je, za razliku od Darvinovog radija (jeste da upoređujem babe i žabe, ali to sam pročitao pre ovoga), karakterizacija likova i njihovih odnosa mnogo bolje urađena. Likovi i njihovi problemi su uverljiviji i lako se saživiš sa njima, pa mi se to baš svidelo za razliku od Berovih neuverljivih likova.
Iako Munova ima autistično dete i verujem da je dobro upućena u stvar, nekako ne mogu da se otmem utisku da njen prikaz sveta iz perspektive autiste nije to to. Verujem da ima tačnih stvari, ali mi se čini da je dosta toga morala da promeni kako bi prenela sve ove poruke o nama "normalnim". Ovo mi je samo osećaj da je ovako, ne znam zašto, i ne tvrdim da je tačno, najbolje bi bilo da googlam o autizmu i Munovoj, al mi je mrsko. Mada mislim da nije ni bitno da li je trebalo da bude verno, veći akcenat je na poruke romana koje treba da malo osveste nas "normalne". Ovaj osećaj mi se više javio zbog kraja romana, i sad ne znam da li mi se (kraj) sviđa ili ne. Ali mislim da mi se više ne sviđa. Očekivao sam drugačije da se završi, mislim da bi drugi kraj ipak ostavio mnogo veći utisak i jaču poruku o tome koliko mi ljudi možemo biti stoke  :cry:  Sreća nije otišla u drugu krajnost, koja bi me baš iznervirala, ali ovako je bar na pola.
Generalno, ok je roman.

A sad odoh spavati...


P.S. E da, prezime junaka sam jedanput greškom pročitao kao Arandjel pri čemu mi se javio lik Bate Životinje iz Srećnih ljudi  :lol:  Sreća ne pominju prezime tako često pa nije bilo puno ovih distrakcija.
There's no saint like a reformed sinner.