Klub odbacenih pisaca

[scallop]

A, da nas poštediš?

[Bilja]

Kakve veze psovke imaju sa bilo čim? Psovke ne kvare roman, niti ga čine "jeftinim", niti lepo i kulturno izražavanje bez psovki čini remek delo.

Stvarno si pala u gadnu depresiju, čak te pomalo i razumem
Ponekad mi dođe da batalim svaku pomisao o pisanju kad me neko ismeje, posebno ako je to neko koga cenim.

Šta znam, prošao sam baš gadne odgovore na svoje rukopise i svaki sam propatio, pa nastavio kao da ništa bilo nije.
Nikada ni dinara nisam dobio za pisanje, ali svaki dan kad sam negde objavljen ili dobro prošao na konkursu doživeo sam kao mali praznik.
Hvalospevi na moja pisanija su se obično završavali sumom kojom bih trebao da učestvujem u sufinansiranju štampe.
Nekako sam postao sklon da pozitivne kritike posmatram sa rezervom, zahvaljujući mutivodama.

I eto, igram se na radionici, učestvujem na konkursima, piskaram po blogu. Šta mi više od toga treba?

Isto kao ti. S tom razlikom što od većih izdavača nisam dobijala ni odgovor, ni slovca, valjda nisam vredna toga da potroše vreme da mi pošalju mejl u kome mi odbijaju rukopis. Neki su poslali odgovor sa pohvalom, i kao i tebi, priloženu sumu koju treba platiti, i to su uglavnom bile manje poznate male izdavačke kuće. Od jednoh većeg izdavača na moje insistiranje da mi konačno odgovore nakon godinu dana, dobila sam vrlo grub i granično nekulturan odgovor u kome me očigledno "postavljaju na moje mesto".

Šta preostaje? pisanje za svoju dušu, ponešto od toga na blog, možda se nađe neko da mu se to svidi.

[Kunac]

Pokušao sam na netu da pronađen koji je tiraš ostvario Ringišpil, našao sam nešto drugo. Super mi je deo u kome Vesna Vukelić Vendi objašnjava Alimpičkin tiraž:  Što se tiče tiraža knjige, pa i brisoguz se štampa u milionima primeraka, a zna se koja mu je namena, baš kao i njenoj knjizi.

[Kunac]

Biljka, očigledno nisi pažljivo čitala taj deo o psovkama...

[Loni]

Vendi je Ghoul srpske estrade.

[Kunac]

Evo još: Mogu da prokomentarišem da je divan naziv knjige pošto je kod nje ringišpil i cirkus u emisijama, a ta gostovanja naplaćuje kao da radi na štajgi. Nešto u naturi, a nešto parama.

[angel011]

Biljo, nisam sigurna da ti što kažu da im se tvoje delo dopalo, a onda traže pare da bi ga objavili, uopšte pročitaju bilo šta što im stigne.

[Stipan]

Tačno, i ja sam stekao taj utisak. Posebno otkad je jedan pokušao da objasni šta je genijalno u mome romanu.

Ubi me ako je taj pročit'o više od prve dve strane...

[angel011]

Kol'ko shvatam, oni hoće da im daš pare. I reći će ti šta god da pomisle da će te navesti da im te pare daš.

[Josephine]

Čitajući ovaj odlomak Jelene Bačić Alimpić, razmišljam kako je Aleksije u pravu i kako bih trebalo da se orijentišem na romane o nesrećnim ljubavima, putovanjima, nesporazumima, spletkama, neshvaćenim ženama-žrtvama i razočaranim i napaćenim muškarcima. Prvi roman da mi objavi Laguna, da postanem poznata, onda da se prebacim kod Bobana, da i on zaradi nešto. I sasvim sam ozbiljna. 

[Boban]

Nisi shvatila kako to ide... prvo moraš da postaneš poznata, pa onda da štampaš knjigu.
male su šanse da se proslaviš knjigom ako si niko i ništa u zemlji Srbiji.

[Josephine]

Male sanse me nikada nisu plasile. Slava me prati gde god zakoracim, a trziste vapi za novom licnoscu I svezim ljubavnim spletkama. Uostalom, ti ces da me preporucis.

Gle, vec imam super ideju. Realno, takav roman napises za mesec, dva.

[Boban]

Orvel ima knjigu "Niko i ništa u Londonu i Parizu"... ti bi mogla da pokušaš sa "Niko i ništa u Beogradu i Dubajiu..." zanosna stjuardesa zapada za oko bogatom šeiku koji u nemoći da osvoji ledeno srce svoje izabranice, dolazi u Beograd i nudi 300 milijardi da izgradi grad na vodi, najsavremeniji na svetu ikada, po standardima XXII veka... otprilike tako nešto. U sve se meša duh Rimljanke koja je zazidana u Stambol kapiji pre 1700 godina i ona opseda stjuardesu kako bi namamila šeika u šetnju pored mesta njenog ubistva, kako bi se osvetila jer je šeik potomak nekog arapina koji ju je obeščastio u prošlosti...

[mac]

Vidiš, stvarno, mogla bi da sastaviš sve one ispovesti sa bloga u formu priča. Mnogi ovde čeznu za boljim životom napolju, ali "napolju" je džungla.

[Josephine]

Orvel ima knjigu "Niko i ništa u Londonu i Parizu"... ti bi mogla da pokušaš sa "Niko i ništa u Beogradu i Dubajiu..." zanosna stjuardesa zapada za oko bogatom šeiku koji u nemoći da osvoji ledeno srce svoje izabranice, dolazi u Beograd i nudi 300 milijardi da izgradi grad na vodi,

Čitajući tebe i Aleksija ne mogu da se otrgnem utisku da biste vi to mnogo bolje napisali od mene ili bilo koje žene. Ko zna, muškarci su možda mnogo bolji u tom žanru, ali su obeshrabreni predrasudama i osudama. Ja iskreno verujem da su muškarci preosetljivi i često emotivne drame preboljevaju mnogo teže od žena, i to baš zato što im se osetljivost brani i smatra sramotnom, pa im treba više vremena da je proventilišu konstruktivno.

I da - povećaj mi broj postova, ukini mi ograničenje. Kakva kontrola koju si uvek želeo. 

[Kimura]

I ja bih volela da čitam o arapskim doživljajima, koju god formu da odabereš.
Nadam se da se nećeš baviti našom slavnom prošlošću (ili svetlom budućnošću) ni na koji način, nego da ćeš recimo pisati  o njihovim ženama, da bar iz druge ruke saznam kako je pod onim čadorom. Da li si neku bliže upoznala? Da li si uspela da se sprijateljiš? Da li je to uopšte izvodljivo?
Uh, kakva bi priča mogla da se napravi! Samo bez trakata i društvenog angažmana, molim te.

[Josephine]

Nedostupne su, zatvorene i ne vole zapadne žene. Ipak, ove u Dubaiju kriju ekstreman luksuz ispod tih čadora (abaja). Markirana garderoba, parfemi, telefoni, putovanja, dadilje, spletke itd. Mogla bi tu da se sastavi lepa priča o jednoj buntovnoj ženi kojoj sav taj luksuz nije bitan i koja žudi za svojim muškarcem koji, sa druge strane, ima još pet zvaničnih žena okolo.  Dok nju čeka kamenovanje čak i ako pomisli da ima ljubavnika. Verujem da bi to čitali i muškarci, pošto je 6+ u svakom trenutku raspoloživih žena oko njih njihov san.

Biće nešto, što da ne. Nek ide sve dođavola, dotakla sam dno. 

[ALEKSIJE D.]

Nisi gledala Sulejmana Veličanstvenog? Upravo si opisala suštinu serije i junakinju Hurem.

[Josephine]

Pa nisam, al imam tebe da mi kazes, Aleksije. Boban me ipak najbolje poznaje, blizu je moje ideje. Bice hit i ne zezam se.

[ALEKSIJE D.]

Sama si već dala suštinu čitavog plota. Nego, ozbiljno govoreći, mogla bi napisati srpsku verziju "Ponoćnog ekspresa". To, kako si izvukla živu glavu iz Dubajia.
Početak može biti i osnov stradanja: " Sedela sam u avionu i unapred se sladila prasećom plećkom koju su mi zapakovali moji posle slave. "Neka ti se nađe, tamo u tom Dubajiju, da imaš šta pregristi." Moja baka uvek misli na moje zdravlje."

[Josephine]

Ma kakav Ponocni ekspres, ti to opet o nekoj turskoj seriji koju pratis sa pripremljenim pakovanjem maramica, priznaj, Aleksije:) Poslacu ti rukopis, cini mi se da ce mi tvoja strucna pomoc biti dragocena.

[ALEKSIJE D.]

https://www.youtube.com/watch?v=O1DutbzjIwc

[ALEKSIJE D.]

Pokušavam da edukujem ljude, da im kažem kako je bilo filmova i romana i pre nego što se neko rodio, da nije sve Alimpićka i Bobićka, kako se neke stvari mogu i ozbiljno odraditi, da nije sve u turskim serijama, a reakcija? Nikakva.

[Josephine]

Pa ja pokušavam da ne reagujem da ti opet ne ubodem slabu tačku, pa da se duriš nedeljama. 

Ne znam šta da mislim o tvojoj edukaciji. Ovamo pohvaljuješ Stipana, koji je neki muški pandan Bobićki i Mojsilovićki, ovamo pljuješ žene koje to isto pišu (samo bez primesa fantastike, pa nam je Stipan, zbog SF-a, drag). Ja već zaključila da ti, u stvari, voliš to da čitaš, pa reko - voli čovek, šta, ne moraju svi da priznaju da su gej. 

[Stipan]

Eto ti ga sad... Stipan, pa Stipan...


Znaš, D., ti u stvari obožavaš Stipana...