Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1884158 times)

0 Members and 5 Guests are viewing this topic.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 52.371
Re: The Crippled Corner
« Reply #13750 on: 04-09-2020, 18:34:13 »
Kažu da je glori holova bilo i po javnim toaletima u Beogradu. Život, što se kaže, nađe put. Izbuši ga ako treba.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13751 on: 05-09-2020, 02:20:21 »
HITEUMAEN iliti HITMAN: AGENT JUN je južnokorejska akciona komedija koja nije naročito smešna i nije naročita uzbudljiva.

Njen glavni junak je agent južnokorejste tajne službe koji je regrutovan kao dete i sada kao zreo operativac shvata da bi želeo da bude strip autor. Lažira svoju smrt i godinama kasnije ima porodicu i ispunio je svoj san. Jedini problem je to što nije uspešan strip autor.

Jedne noći, pijan u očaju crta i šalje strip inspirisan svojim doživljajima iz službe. Strip postaje hit webtoon ali isto tako privlači pažnju obaveštjne zajednice, kako službe tako i terorista.

Won-sub Choi, reditelj i scenarista ovog filma kombinuje igrane delove i animaciju kako bi prikazao stvarnost i strip ali nema ništa naročito da kaže ni o jednom od tih slojeva realnosti. Nažalost ovo nije LE MAGNIFIQUE Dalekog Istoka. Ovo je samo jedan neinspirisan film u kome scenario stoji krajnje rutinski a režija je još gora.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13752 on: 05-09-2020, 02:21:33 »
INTRUDER Sohn Won-Pyunga je dosta slab triler o arhitekti čoja se sestra posle višegodišnjeg odsustva i nestanka pojavljuje i želi da se vrati u život porodice a on sumnja da li je to zaista ona ili je neko ko se lažno predstavlja. Nažalost, film mi je slabo držao pažnju i ostavio mi je utisak kao jedna salata scena i klišea.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13753 on: 05-09-2020, 02:21:57 »
THE UNAUTHORIZED FULL HOUSE STORY Briana K. Robertsa deli scenaristu sa Lapeyreovim televizijskim filmom THE UNAUTHORIZED SAVED BY THE BELL STORY. Nažalost, iako korektno realizovan, sa njim ne deli vizuelno nadahnuće i veštinu, i u kadriranju i u produkcionom dizajnu.

FULL HOUSE STORY je funkcionalan televizijski film o fenomenu ove serije ali ne nudi previše konflikata i drame iza scene. Iako niko od protagonista ove serije nije očekivao da će snimati sitkom sa malom decom jer John Stamos je želeo da bude mačo rok i filmska zvezda a Bob Saget je bio edgy stand up komičar, na kraju su samo u saradnji sa sestrama Olsen uspeli da postignu nešto značajno. I otpilike bi se ideja ovog filma, u tome mogla sumirati.

Druga tema jeste naravno i privatni život glumaca koji je umeo da bude dramatičan, mada na sasvim privatnom nivou, i bez mnogo veze sa serijom, ili nekim porocima koje bi donela slava.

U tom smislu, zanimljivo je koliko je Bob Saget napravio drugačiji, mnogo više andrewdiceclayovski prikaz sebe u seriji ENTOURAGE nego što se vidi u ovom uslovnom biopicu.

Nisam do kraja upućen koliko su događaji ovde verodostojno prikazani, ali film je prijatan za gledanje, otprilike koliko i gledanje serije FULL HOUSE što je bilo.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13754 on: 05-09-2020, 02:22:39 »
THE UNAUTHORIZED SAVED BY THE BELL STORY u režiji Jasona Lapeyrea i po scenariju Rona McGeeja je u vreme izlaska bio izgažen kao Lifetimeov TV film koji je otprilike gori nego serija o kojoj govori.

Lifetime nije izvor vrhunske televizije, tu nema sumnje, ali Jason Lapeyre je kanadski reditelj koji je snimio film I DECLARE WAR, dakle zaslužuje pažnju i da se vidi šta je snimio.

Moram priznati da ne znam puno o seriji SAVED BY THE BELL, ne znam tačno ni da li je emitovana kod nas, ali Lapeyre i u ovom slučaju pokazuje da je majstor. U vizuelnom pogledu ovaj TV film izvanredno izgleda, sa nizom izuzetnih kadrova u pogledu pokreta kamere, sjajnim lokacijama, i solidnim klincima u glavnim ulogama.

Dobra gluma nije adut ovog filma, ali osnovna podela a to su klinci koji igraju klince iz SAVED BY THE BELL su dobri. Ima scena koje nisu baš savršeno napisane, ima i glumačkih rešenja koja su na nižem nivou, ali Lapeyre je ovo vizuelno upakovao do nivoa visokog sjaja.

Iskreno, ne bih se izjašnjavao o tome koliko je ovaj televizijski film istorijski verodostojan, što je ipak dosta bitna stvar za ovu vrstu sadržaja. Ipak, ono što jeste evidentno je da Jason Lapeyre koristi neka probijanja četvrtog zida u svojoj narativnoj tehnici što jeste u duhu serije SAVED BY THE BELL i ovde je odlično iskorišćeno da pomogne pripovedanju. Sam film je inspirisan knjigom jednog od glumaca ali koliko sam shvatio fanovi su bili nezadovoljni ovim ostvarenjem.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

tomat

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.913
Re: The Crippled Corner
« Reply #13755 on: 05-09-2020, 10:06:16 »
Saved by the bell jeste emitovana kod nas.
Arguing on the internet is like running in the Special Olympics: even if you win, you're still retarded.

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 10.106
Re: The Crippled Corner
« Reply #13756 on: 05-09-2020, 10:12:40 »
koliko se sjećam, već je bilo pokušaja da naprave rimejk, ali novi glumci jednostavno nisu dorasli ni plavušanu, kamoli Skriču
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

tomat

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.913
Re: The Crippled Corner
« Reply #13757 on: 05-09-2020, 11:01:52 »
Ako se dobro sećam, Skrič se pojavljivao i u kasnijim inkarnacijama serije, zajedno sa direktorom škole kao njegov pomoćnik ili tako nešto.
Arguing on the internet is like running in the Special Olympics: even if you win, you're still retarded.

Rade2

  • 2
  • Posts: 136
Re: The Crippled Corner
« Reply #13758 on: 05-09-2020, 12:34:37 »
koliko se sjećam, već je bilo pokušaja da naprave rimejk, ali novi glumci jednostavno nisu dorasli ni plavušanu, kamoli Skriču
Davala se ta Trecem Kanalu 98-99.

Rade2

  • 2
  • Posts: 136
Re: The Crippled Corner
« Reply #13759 on: 05-09-2020, 16:36:50 »
Cripple, jer ima ikakve sanse da ovde objavis recenziju za BILL & TED FACE OF MUSIC?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13760 on: 05-09-2020, 16:39:49 »
Ima, samo da ga pogledam.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13761 on: 07-09-2020, 16:49:07 »
Mehmete, nešto za tebe...

http://stripblog.in.rs/2020/09/07/superheroji-bez-stripa/


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 52.371
Re: The Crippled Corner
« Reply #13762 on: 07-09-2020, 17:20:40 »
Oh, pogledaćemo!!!!!! A u međuvremenu:
 
 
Kada je pre par godina Taika Waititi najavio da će raditi Jojo Rabbit, sarkastičnu komediju o nemačkom klincu u vreme Drugog svetskog rata kome je najbolji imaginarni prijatelj – Adolf Hitler, to je delovalo kao prava stvar. Waititi je pažnju sveta (i producenata) uspelo skrenuo na sebe perfektnim melanžom akcije i komedije u trećem Toru, pokazujući da svoj tradicionalni low-budget humor i energiju ume da skalira i na veće produkcije, pa je satira koje će kroz sprdnju i zajebanciju imati šta da kaže o našem deljenom aktuelnom istorijskom trenutku i tom nekom povratku nacizma za sto svakako izgledala dobro odabrana kao medijum za režisera (i scenaristu) koji bez obzira na često lowbrow humor zapravo ima nešto i da kaže. Pogotovo je činjenica da je Waititi Novozelanđanin, dakle izmešten iz glavnih centara „rasprava“ koje se danas vode na temu nacizma, a da ipak ima i lični ulog, zahvaljujući jevrejskom poreklu po majci, delovala kao da ćemo sa Jojo Rabbit dobiti svež, energičan iskaz.

No, moram da priznam da su me trejleri za film malčice ohladili jer je Jojo Rabbit u njima delovao maltene kao jedna od desetina HBO serija koje trenutno ne gledam pošto osim duhovite premise nemaju da ponude mnogo supstance. Utoliko, film sam eskivirao kada je zimus ušao u bioskopsku distribuciju (bar mislim da je bio kod nas u bioskopima) i sinoć ga, da zatvorim krug, pogledao – baš na HBO.

Jojo Rabbit je vrlo vešto sklopljen, prijatan film raskošnog kolorita i odlično odmerenog trajanja koji umešno igra na granici između farsične komedije i dostojanstvene ljubavne priče i koji, začuđujuće, ima vrlo malo toga da kaže svoju odabranu temu. U neku ruku, deluje mi da je Waititi zapravo direktnim ulaskom u visoki koncept sebi malčice pucao u nogu, stavljajući TEMU u samo središte filma i sebe onda terajući da o njoj sve vreme priča, umesto da je, kao u svojim nezavisnim novozelandskim produkcijama išao na žanrovskiji pristup a onda komentar i „diskurs“ čuvao za podtekst.

Naravno, kada imate film u kome Jevrejin igra Hitlera to po definiciji kreira „diskurs“ i ponovo, reklo bi se da Waititi zapravo nije imao nameru da Jojo Rabbit bude zaista visoki koncept i da mu je literarni predložak, roman Caging Skies autorke Christine Leunens dao osnovni ton gorkoslatke ljubavne priče pričane na pozadini pozadine holokausta, koja će vremenom postajati sve mračnija a da je onda satirična komedijaška nadgradnja došla kao potreba da se nađe spona sa „starim“ Waititijem.

Ovo donekle može da objasni izvesnu tonalnu neravnotežu kakva Waititiju nije svojstvena. Jojo Rabbit u nekim momentima ima vrlo iskrene momente čistog patosa sa instancama nepatvorene emocije i autentične tragedije, a što dolazi iz Leunensinog predloška, ali onda veoma insistira na farsičnom humoru, kao da se brine da ga ne shvate baš TOLIKO ozbiljno. Zapravo, najuspelija dramska scena je peak Waititi, ona u kojoj Sam Rockwell ima završetak svog „luka iskupljenja“ i drama (i tragedija) se događaju u prolazu, čak u „off-u“, dok glavni junak postaje svestan njihovih razmera tek sa zadrškom, nudeći autentičnu zbunjenost i stravu desetogodišnjaka koji se suočava sa demoliranjem svoje realnosti i susreće se sa „stvarnim“ svetom.

Kao što se uglavnom i zna, osnovni koncept filma je upravo u tome da desetogodišnji protagonista ima sasvim osobenu realnost, odrastajući sa majkom u poznim godinama Trećeg rajha, negde u Nemačkoj (ili Austriji, gde se roman događao?) (koja je ionako bila anektirana Nemačkoj, jelte) i idolizujući Hitlera do mere patologije. Roman, kao i film, ovu patološku dimenziju mudro izvrću u smeru komedije, i Waititi je sasvim na svom terenu kada svu zastrašujuću propagandnu masivnost kakvu je nacizam imao u Nemačkoj i način na koji je to stvorilo paralelnu stvarnost za stanovništvo* prelama kroz infantilne, bizarne ali simpatične fantazije glavnog junaka, dečaka po imenu Johanes Becler koji odrasta sa majkom jer je otac, tvrdi ona, na frontu već godinama, a koji onda nedostatak očinske figure, i činjenicu da je mali, blentavi nerd, nadoknađuje zamišljanjem da mu je Hitler najbolji ortak.
*pogotovo u Austriji gde se i danas kunu da su prošli najgore od svih u Drugom svetskom ratu. Evo, pre neku godinu sam na neki sastanak iz Hotela u Knez Mihailovoj vodio predsednicu Austrijskog udruženja penzionera koja se, žena i dalje seća Drugog svetskog rata u Beču i koja mi je doslovce rekla „Ne znam kako je ovde bilo za vreme rata ali u Austriji je bilo veoma loše“.


Ovo je vrlo potentna postavka utoliko što je Waititi režiser naviknut na obraćanje nerdovima i ume da postavi klinca koji pokušava da se istakne u kampu za obuku Jungvolka i koji zamišlja da visi i ćaska sa Hitlerom na način da to publici bude instant prepoznatljivo. „Nevidljivi najbolji prijatelj“ je kliše priča o neprilagođenim gikovima koji fantastični svet mašte pretpostavljaju pokušajima da se socijalizuju sa neprijateljski nastrojenim svetom i Waititijevo umetanje Hitlera, a koga sam igra, u ovakve scene ima finu subverzivnu komponentu koja se lepo uklapa u ideju da nerdove s vremena na vreme treba dobro protresti. Na kraju krajeva, alt rajt, kao najmodernija alotropska modifikacija nacizma, u velikoj meri počiva upravo na radu asocijalnih nerdova okupljenih oko 4/8Chan/ Kun foruma i raznih incel pojila diljem interneta, gde se kroz uzajamni intenzivan rad stvara novi diskurs i nova realnost.

Sasvim je jasno da Jojo Rabbit, kao i roman od kog je nastao, imaju dosta zajedničkog sa Markovićevim filmom Tito i ja sa praktično identičnim motivom mladog, zabludelog ideološkog zilota koji je tragikomična žrtva intenzivne propagande i ima praktično psihotičku deluziju o realnosti i svom mestu u njoj, te odnosu sa jakom autoritarnom figurom koja simbolizuje pomenutu ideologiju. No, razlike počinju i staju na motivu i ovo su dva vrlo različita filma.

Markovićev film, koji ja ne volim, je snimljen u srazmerno realističnom ključu, gde su momenti Zoranovih „halucinacija“ jedino odstupanje od tona, a politička satira koju film baštini je malograđanska i gađa, u 1992. godini već odavno poobarane mete (plus Zoran ima oca!). Sa svoje strane, Waititijev film je mnogo naglašenije farsa, njegov jezik, i vizuelni i, jelte, verbalni, prikazuju nemačku iz vica, sa američkim (i novozelandskim) glumcima koji pričaju engleski sa ’Allo ’Allo naglaskom, farsičnim kvir likovima koji koriste anahronizme u govoru i ponašanju (uključujući Hitlera) i generalnim odbijanjem da se Treći rajh prikazuje ozbiljno. Ovo je najzabavniji sloj filma i kada je potrebno da se priča malo približi realnosti kroz pokazivanje javnih pogubljenja, i uvođenje centralnog zapleta po uzoru na Dnevnik Ane Frank Jojo Rabbit gubi taj početni zalet.

No, kako sam rekao, film je generalno prijatan i mada ljubavna priča koja se razvija između mlađanog Johanesa i jedva nešto starije Jevrejčice sakrivene na tavanu porodične kuće mora da izdrži brojne momente farsičnog humora koji nisu mnogo smešni i utisak je da su ubačeni po dužnosti, ona je u principu ubedljiva. No, film svakako plaća određenu cenu za svoju farsičnost pa su tako određeni momenti tragičkog patosa prilično emotivno impotentni i kada Jojo izgubi majku, film ne samo da gubi jedno solidno prisustvo jedne solidne Scarlett Johansson, već gubi i određeno emotivno utemeljenje u stvarnosti. Kako već rekoh, finale, koje ne uspeva sasvim da izbalansira na granici farse i drame i koje ima i jedan „hoće li – neće lli?“ naklon Kusturičinom Undergroundu*sadrži i najuspeliju dramsku scenu sa perfektno režiranim, spontanim a uverljivim low key herojstvom neočekivanog heroja i pokazuje da je film zapravo mogao da bude i suptilniji u svojim porukama i izgradnji likova.
*da bi ipak odlučilo da, kada se već ni Markoviću nije priklonilo, neće ni Kusti


No, ovo nije suptilna priča već i utoliko što je u njenom središtu „nemoguća“ ljubavna veza a koju nemogućim moraju učiniti brojne snažne sprdnje na račun nacista i nacizma koje su često veoma plitke. Waititi je talentovan vizuelac i u montaži je kadar da i scene koje su u suštini glupi vicevi (kao ona sa grupom od skoro deset osoba koje jedna drugu pojedinačno pozdravljaju sa „Hajl Hitler“ i koja je samo prepričavanje već prastarih Zucker-Abrahams gegova) učini dovoljno duhovitim. Utoliko, izvrsne uvodne montaže i korišćenje „lažnih“ pesama Beatlesa i Davida Bowiea na početku i na kraju su najelegantniji momenti satire koju ovaj film ima. Ostalo je uglavnom puko „trpanje“ nacista i Hitlera, prikazivanjem kako su glupi, lenji ili perverzni i mada je to ponovo, uglavnom zabavno (Rebel Wilson, recimo, odrađuje solidan posao i šteta da je nema više) i donosi osmeh na lice, primetno je odsustvo želje da se na bilo koji način uđe u „diskurs“.

Otud je Jojo Rabbit prijatan film, sa srcem na pravom mestu, ali istovremeno i pitak i plitak film o jednoj nepostojećoj nacističkoj Nemačkoj i klincu koji je u njoj izmaštao Hitlera kao najboljeg druga. Prijao mi je, zaista, ali ovo je, paradoksalno, film o rasizmu, fašističkoj državnoj propagandi i holokaustu posle koga nemate o čemu da pričate.
 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13763 on: 08-09-2020, 13:05:40 »
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13764 on: 08-09-2020, 15:38:04 »
FREAKS-DU BIST EINE VON UNS Felixa Bindera je Netflixov superherojski film koji nije nastao po stripu. Spada u red onih filmova u kojima stripovi postoje i stripski superheroji su poznati ljudima, a onda junacima počinju da se dešavaju neobične transformacije i da stiću natprirodne moći, a potom i pustolovine koje istovremeno osporavaju i potvrđuju verodostojnost stripskih zapleta.

Binder dolazi iz sveta televizije i FREAKS je pedantno izveden, na skromnom budžetu sa specijalnim efektima koji se javljaju iznenada i vešto podižući tonus dešavanja. U tom pogledu, Binder uspeva da napravi film mejnstrim izgleda i da maksimalno iskoristi budžet kroz osmišljenu upotrebu tih "skupih" detalja i u tom pogledu ovo je poučan film.

FREAKS namerno ne ide u neke velike pretenzije, ne pokušava da zameni DCEU i MCU filmove, već da postoji uporedo sa njima, ne pokušava da započne franšizu mada bi ona iz njega mogla da proistekne, i sve u svemu deluje kao da nije ništa posebno ali je OK, što je ponekad teže postići nego što se misli.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13765 on: 08-09-2020, 15:38:47 »
 WARIGAMI je kanadska web-serija koja je izmontirana u jednoipočasovni film. Seriju je režirao Jason Lapeyre, reditelj čiji opus ovih dana pokušavam da kompletiram.

Nažalost, za čoveka koji je snimio film I DECLARE WAR kao ko-reditelj, web-serija je zbilja pad u pogledu formata i produkcionog okvira. Kada je sklopljen u jednu celinu i gleda se kao film WARIGAMI naprosto nije dosrastao.

Ali, ovaj web-rad ima neku svoju celovitost i može se sagledavati kao niskobudžetni film čiji autori imaju još i više veštine nego što ima dopušta format koji silom stremi mejnstrimu.

Serija prati japanski kult čiji članovi imaju sposobnost pravljenja smrtonosnog origamija, dakle papira koji zahvaljujući njihovim moćima imaju snagu čelika i kada se adekvatno oblikuju koriste se kao oružje.

Na osnovu ove outlandish premise mogao se nekada snimiti i bitno ozbiljniji martial arts film u Hong Kongu ili Japanu. Dobili smo kanadsku web-seriju, koja na kraju krajeva ipak traži talenat jednog veštog reditelja, ali se može pogledati sa dozom uživanja ako sve ovo zvuči kao nešto što vas zanima.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 52.371
Re: The Crippled Corner
« Reply #13766 on: 08-09-2020, 18:31:30 »
Mehmete, da li ovi momci osvetlavaju obraz?

I kao metaforu o časti i kao NGO?

https://www.youtube.com/watch?fbclid=IwAR1R4vN4-0x-6KvXW-HnqmX_7v-JmeyTz017oGkq6lgJa1-s9kRivMlXTas&v=utg2Y1s-E5g&app=desktop

Pa, da, da, svakako. Folk krilo blek metala je rašireno i cenjeno svuda u svetu i sasvim je ljudski da imamo i jedan dobar bend sa guslama na tom položaju.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13767 on: 09-09-2020, 14:50:20 »
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 11.153
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #13768 on: 09-09-2020, 16:30:28 »
Podseća na onu priču kako su Marina Perazić i još neke poznate pevačice pevale na pesmi kojom bi se post-atomski Jugosloveni privoleli razmnožavanju po atomskim skloništima.

Re: The Crippled Corner
« Reply #13769 on: 10-09-2020, 13:24:01 »
COMANDAMENTI PER UN GANGSTER Alfija Caltabiana je italo-krimić iz 1968. godine sniman u Jugoslaviji, u koprodukciji sa Avala Filmom.

Na ovom filmu ujedinili su se Dario Argento, Ennio Morricone i Burduš što daje svemu posebnu dozu neobičnosti i kurioziteta. Međutim, još je neobičnije, pa i važnije nešto drugo.

Naime, COMANDAMENTI PER UN GANGSTER je odličan film i pravi je zločin što nije dostupan kod nas i što se ne nalazi u nekoj rotaciji na našim televizijama. Naročito jer ovo nije tipična usluga nazvana koprodukcijom. Glavnu ulogu u filmu igra Ljuba Tadić, veliku ulogu igra Rade Marković, značajne role imaju Janez Vrhovec i Olivera Katarina, a Jovan Janićijević Burduš je upečatljiv kao negativac. Dakle, naša publika bi gledajući ovaj film imala utisak gledanja našeg filma, čemu doprinose i brojni autori uključeni u njegov nastanak.

Dario Argento je napisao scenario za ovaj film koji je svojevrsna preteča Hodgesovog GET CARTERa. Umirovljeni gangster počinje da istražuje smrt svoje sestre i upada u sukob sa surovom gangsterskom bandom.

Film je izuzetno estetizovan i tu naročito treba istaći doprinos direktora fotografije Milorada Markovića koji je najširoj publici najpoznatiji po crno-beloj fazi OTPISANIH i po MARŠU NA DRINU Žike Mitrovića. Caltabianov film je u boji a Marković ga je snimio zaista impresivno, potvrđujući da je uz Đorđa Nikolića jedan od naših najboljih snimatelja akcionih scena. Uglovi snimanja, dinamika kretanja kamere, odnosi u kadru, sve to spada u sam vrh italo-krimića ovog vremena.

Akciona scena na sportskom aerodromu je nešto čega se na nivou zamisli pa i realizacije ne bi postideo ni Michael Ritchie u vreme PRIME CUTa. Markovićeva fotografija u ovom filmu ali i generalno način kako su borbe koreografisane i osmišljene zaista čine da ovaj naslov bude među možda i najboljim akcionim ostvarenjima snimljenim kod nas.

Skor Ennio Morriconea i njegovog redovnog saradnika Bruna Nicolaija je nešto drugačiji od onoga što je njegov signature sound ali ovo nije film u kom skor igra preveliku ulogu, ali je dosta prisutan i veoma funkcionalan.

Beograd i Jugoslavija glume Ameriku, rekao bih podnošljivo, mada je naravno upadljivo da su ulice poprilično "puste" kad se izađe na američke pločnike u urbanim eksterijerima kojih srećom nema puno.

Ovo je jedan od onih gangsterskih filmova koji se mahom dešavaju na dokovima, u napuštenim fabrikama i kazamatima, i te lokacije imaju univerzalni look, sa tom špageti patinom kakva je krasila italijanske bioskopske falsifikate tog vremena. Scenografiju je vrlo solidno uradio Dragoljub Ivkov, inače značajan protagonista u istoriji našeg krimića jer je samo godinu dana pre ovoga snimio prilično novotalasovski brutalan krimić POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA.

Nažalost, POSLEDNJI OBRAČUN (kako mu je srpski naslov) danas je dostupan samo na nemačkoj kopiji, sa nemačkom nahsinronizacijom. Kopija koju čuva Kinoteka je ruinirana, ali nadu ostavlja činjenica da je posle privatizacije Avala Filma ovaj naslov prepoznat kao njen za prostor bivše Jugoslavije. Otud barem ima nekog poslovnog motiva da se učini nešto na rekonstrukciji ovog filma koji je na jednom mestu skupio tako neobičnu družinu.

* * * 1/2 / * * * *
Нисам жалио пара и времена да сазнам шта са правима за овај филм и италијански регистар каже да су она 100% у њиховим рукама за читав свет.
Моја колекција дискова
"Coraggio contro acciaio"
"Тако је чича Милоје заменио свога Стојана."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13770 on: 10-09-2020, 13:29:45 »
U ostavinskoj raspravi oko Avala Filma, piše da su naša kod onoga ko ima Avalu. Ne znam...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Re: The Crippled Corner
« Reply #13771 on: 10-09-2020, 13:36:06 »
U ostavinskoj raspravi oko Avala Filma, piše da su naša kod onoga ko ima Avalu. Ne znam...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Eво шта пише на крају италијанског документа:

Quote
NOTIFICATO ALLA SIAE IL 13 FEBBRAIO 2013 ORE 10 PROT 63063
(ATTO DATATO 17/4/1991 REG A A. E. DI ROMA 3 IL 22/1/2013 AL
N 1287 SERIE 3)


NOTA DI TRASCRIZIONE

nel P.R.C. presso la S.I.A.E. del presente atto, con il quale la PIERRE ler ITALIA SpA, con sede in Roma Via Archimede 97 presso GE.DO srl, codice fiscale 08412510581, in persona del legale rappresentante Amministratore Unico Sig. Christian Raymond Garrel ha ceduto e trasferito alla Art Film srl, con sede in Roma, viale Bruno Buozzi 5, in persona del legale rappresentante amministratore unico Sig. Antonio Francesco Marta, codice fiscale 05955470587 la quota pari al 100% (cento per cento) della totalità di tutti i diritti di sfruttamento ed utilizzazione economica in ogni forma e formato scoperto o da scoprire nessuno escluso ed eccettuato, inclusi a titolo esemplicativo ma non osaustivo diritti cinematografici   televisivi sia free, che a pagamento, cable tv, audiovisivi su ogni supporto scoperto o da scoprire videodischi, videocassette, e in genere ogni altro diritto, in ogni tempo insorto o insorgendo, su ogni supporto scoperto o da scoprire per tutto il mondo incluso il territorio dell'Italia, in perpetuo e sine die nonché di tutti i materiali ovunque depositari, dei seguenti film:

COMANDAMENTI PER UN GANGSTER           reg. Alfio Caltabiano                       PRC 4230

LA VENDETTA DI MONTECRISTO                reg. Robert Vernay                        PRC 1393

IL TESORO DI MONTECRISTO                   reg. Robert Vernay                        PRC 1394

PICCOLI AMICI                                       reg. Hans Albin                              PRC 1754

ELISIR D'AMORE                                     reg. Amleto Palermi                        PRC 228
Моја колекција дискова
"Coraggio contro acciaio"
"Тако је чича Милоје заменио свога Стојана."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13772 on: 10-09-2020, 15:28:53 »
NO Pabla Larraina je baš prigodan film za ove dane. Reč je o argentinsko-internacionalnom filmu o referendumu u Čileu 1988. godine kada se odlučivalo da li će Pinochet dobiti još jedan, praktično doživotni mandat ili će se ući u demokratiju.

Priča prati sina jedne od emigrantskih porodica koji se vratio u Čile i postao marketinški mag, i posle čitavog niza uspešnih komercijalnih kampanja za razne korporativne klijente i robu široke potrošnje, dobija poziv da radi kampanju za NO, odgovor protiv Pinocheta.

Gael Garcia Bernal je odličan u glavnoj ulozi, kao mladi čovek koji je svestan svega što je Pinochet radio, ali isto tako je neopterećen ideologijom te može da vidi šumu od drveta. On prihvata da radi kampanju, uprkos riziku da bi mu se to moglo obiti o glavu u poslovnom smislu, a njegov šef i parner u firmi kao deo establišmenta počinje da radi SI kampanju.

NO je zanimljiv naravno kao priča o ljudima koji su pokazali hrabrost da iz jedne mirne egzistencije visoke srednje klase u Čileu koji Pinochet nije dirao, izađu u direktan konflikt sa njim. Ali isto tako je i zanimljiva studija o marketingu, o političkoj propaganda koja sve više poprima obrise klasičnog EPPa gde se ideologija prodaje ponekad kao osvežavajuće piće.

Film se bavi konfliktom old school aktivista koji još uvek pre svega žele da iznose činjenice o nepravdama i problemima i mlađe generacije koja prodaje lifestyle koji će nastupiti ako glasač zaokruži željenu opciju.

Konačno, tu je i reakcija režima koji u jednom trenutku shvata da gubi medijsku bitku i kreće da "odgovara" na novi stil reklama, odustajući od svojih dokumentarnih klasično-propagandnih prikaza uspeha vlasti i njene garancije stabilnosti.

Larrainov opus je kasnije krenuo jednim dosta pretencioznim, maltene sokurovljevskim putem. Ovde je on u pogledu inscenacije prožet sa vizuelnim konceptom a ovaj je pak baziran na pokušaju da se približi estetici vid4eo osadesetih. Pod videom ne smatram video produkciju već blagu patinu tadašnje video tehnike. Kako je nemoguće da ondašnje snimke danas učini "svežim", oni naš pogled u tu realnost čini arhaiziranim i taj ceo retro kolorit na početku filma pomalo i zbunjuje, deluje kao da kopija nije u redu ali onda shvati poenta.

U tom pogledu, NO mi je do sada najkompletnije i najsnažnije Larrainovo delo.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13773 on: 10-09-2020, 15:39:32 »
UNE FILLE FACILE je film sa kojim je Rebecca Zlotowski pokopala ukus promašaja koji je proizveo PLANETARIUM. Posle dva dobra uvodna filma, Rebecca je istrčala na teren sa Natalie Portman i propala. U četvrtom filmu se vraća u francuski milje, opet su glavne junakinje mlade devojke od kojih jednu igra tabloidna zvezda Zahia Dehar, i ovo je malo priča o odrastanju, malo priča o seksualnosti sponzoruša, malo je francuska melodrama o pametnim ljudima, malo je socijalna drama ali sve ukupno jedno veliko ništa.

Srećom, UNE FILLE FACILE dobio je dobre kritike, ali rekao bih da je ovo nedovoljno osmišljen film, jedan maltene freestyle kakav ne odgovara Zlotowskoj i njenom rukopisu, samo bez one vibrantnosti koju je imala u prvim filmovima iako je cela priča bazirana baš na tome da sve mora biti atmosferično, ubedljivo i sl.

Čak i lokalni kolorit Azurne obale nije baš prikazan kako treba, nema dovoljno tih kontrasta između obale na kojoj letuju bogati i betonskih blokova u kojima obitava magrebljanska sirotinja iako je ovo film o tome. Maltene zapravo ovde nema ni onoga što minimalno treba da se nađe u ovakvoj priči.

Mina Faris je prilično dosadna kao debeljuškasta rođaka koja coming of ageuje sa svojom seksualno oslobođenom sestrom ali je OK. Zahia Dehar nažalost nije pokazala ništa naročito kao naturščik, i osim što eto nosi neki publicitet sa sobom od afere sa reprezentativcima Francuske, deluje isto prilično prazno...

Imajući u vidu prikazivanje u Kanu i kritike, rekao bih da je sa ovim filmom rediteljka imala više sreće nego pameti.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13774 on: 14-09-2020, 02:43:13 »
THE BABYSITTER: KILLER QUEEN je nastavak filma THE BABYSITTER koji je McG snimio u Netflixovoj produkciji. Prvi film je bio negative pickup od New Linea, i to je krupna razlika jer je pravljen za bioskope i onda je prodat Netflixu. Drugi film je međutim nastao bez ikakvog obaziranja na moguću bioskopsku distribuciju i to se oseća.

THE BABYSITTER: KILLER QUEEN je jedan od onih žanrovskih filmova sa autorskim pečatom koji deluje kao spoj elemenata koji su zaista nešto što je u toku realizacije samo reditelj sa snažnom autorskom viizijom mogao da kontroliše.

Scenario Briana Duffelda je napravio iskren spoj testosteronske telesnosti slashera sa parodijom žanra i istovremeno je rekonstruisao nadražaje koje nude filmovi tog tipa sa njihovom dekonstrukcijom. Međutim, kako se kreće prema kraju tako je uspevao da proizvede pravo uzbuđenje, pravi eros i saspens i na kraju pravu emociju.

KILLER QUEEN je nastavak i send upuje nastavke i to sa okosnicom u TERMINATORu što je priličan meta-nivo jer McG je režirao SALVATION, po meni najbolji deo posle drugog, u ovom serijalu koji je  isprva redefinisao ideju sequela kao inferiornog u odnosu na prvi film a onda je iznova uspostavio punom snagom.

McG se tu dakle šali i sa sobom, i u žanru koji je pepun ove i one dekonstrukcije - uostalom zar nije slasher oporavljen korz parodiju kad ga je zadesio SCREAM (i spasao) uspeva da ponudi nešto zaista novo. Drugi BABYSITTER je na neki način DEADPOOL slasher filmova, a DEADPOOL je bio atipična parodija superherojskog filma.

Kao što je DEADPOOL na kraju payoff imao u onome što je superherojska priča, tako i KILLER QUEEN ima u slasheru ali i u odnosima među junacima koji mogu imati spasonosni smisao za njihovu situaciju.

Konačno, McG se ovde poigrava i monstrumom kao herojem što se neumitno dešavalo sequelima raznih horor serijala gde je ubica ili monstrum značajniji od likova koji su protagonisti. Počev od TERMINATORa i načina kako se transformisao iz ultimativne pretnje.

McG ovu ideju izražava jednom mešavinom postupaka i žanrova. Tu ima svega, i još je radikalniji u umetnutim digresijama, sa elementima mjuzikla, pojačane komedije i pojačanog gorea.

Brian Duffeld je prisutan kao inicijalni scenarista, a novi skript potpisuju Dan Legana, Brad Morris, Jimmy Warden i sam McG, i rezultat jeste raskošan i u najboljem smislu timski.

McG na ovom filmu radi po prvi put posle dužeg vremena sa novim DPjem i rezultat je izuzetno dobar. Shane Hurlbut nije tu, ali kao da jeste, fotografija je vibrantna, koloritna i smisao za humor u kadriranju je očuvan.

McG je napravio ozbiljnu bombu sa KILLER QUEEN. Neumitno je poređenje sa prvim filmom ali je deplasirano. Ovo je od producenta pa nadalje drugačija zverka i kao takva se mora gledati uz rame sa autorskim ekstravagancijama kao što je 6 UNDERGROUND mnogo pre nego sa nekim slasherom koji će snimiti Blumhouse.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13775 on: 14-09-2020, 02:43:48 »
VIKTORIJA, 15 je film o petnaestogodišnjoj Smederevki koja svira bubnjeve i odrasta u Smederevu. Film praktično opservaciono prati njenu svakodnevicu, razne okolnosti i sve to radi u dobro komponovanim i estetizovanim kadrovima. Tradicija naših dokumentarnih filmova o neobičnim pojedincima postoji dosta dugo, ali VIKTORIJA, 15 ne pripada tom senzacionalističkom stremljenju. Govori o zanimljivoj ali u suštini normalnoj osobi koja radi ono što voli u okolnostima koje nisu nametljivo dramatične. Možda će deluj publike to delovati kao da nema snage u priči, ali meni je to što ljudi u suštini imaju neke snove koje mogu da ispune bez opstrukcija nešto što ređe viđam na filmu. U tom smislu rediteljka ovog filma, a inače montažerka i basistkinja, Mina Petrović pravi film o temi koja je očigledno zanima i to svoje interesovanje prenosi i na gledaoce.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13776 on: 14-09-2020, 02:44:05 »
SMALL TOWN CRIME je film Eshona i Iana Nelmsa, braće koja će režirati novi film sa Melom Gibsonom u glavnoj ulozi. To me je privuklo da se upoznam sa njihovim ranim radom i ovaj igrani film govori o dvojici momaka koji žele da naprave nešto što će biti coenovski.

Nažalost, u prvom filmu nemaju ni ekipu ali ni materijal koji ih mogu dovesti do nekog rezultata kakav bi bio recimo NO COUNTRY FOR OLD MEN (a ja nisam neki fan tog filma, nota bene) i postižu jedan film koji je qurky ali ne na zanimljiv način, ima smisla za humor, ali nedovoljno, ali simpatična rešenja u glumačkoj podeli ali sa nedovoljno šarma, i ima previše scena koje su osrednje snimljene na slabim objektima da bi sve ovo bilo zanimljivo gledalačko iskustvo.

Ono što se može reći u njihovu korist je da su barem dosta konkretni u scenama borbe i obračuna, i da su hrabri, da ne izbegavaju scene teške za realizaciju iako su mogli bežati u quirk.

Otud FATMAN bi mogao biti film sa kojim će otići na viši nivo. Mada, kako je SMALL TOWN CRIME dobio dobre kritike, mogu zamisliti da će FATMAN možda biti nagažen baš zbog Mela.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13777 on: 14-09-2020, 02:44:28 »
GOVORI DA BIH TE VIDEO Marije Stojnić je dokumentarni film o Radio Beogradu o slikama i zvucima koji se mogu percipirati u toj zgradi.

Marija Stojnić sa svojom ekipom ulazi u jednu eksperimentalnu formu i to kroz različite montažne spojeve slike i zvuka ali i kroz intervencije na slici i zvuku. U tom smiislu, kao delo vezano za određeni prostor i delatnost, ovaj ima film svoju naraciju, ima ne samo prostor, prizore i zvuke već i ljude u kadru, ali niko od njih je protagonista u klasičnom smilu ali grade narativ, hteli to ili ne.

U tom filmu taj monumentalni prostor sa velikim diverzitetom programskih aktivnosti i ogromnim brojem zaposlenih biva tretiran kao utilitarni spomenik “koji živi”, a spomenik i jeste, jednom odnosu prema medijima koji više ne postoji jer tehnička demokratizacija realizacije programa, uprkos nagoveštajima sa B92 na kraju nije dala rezultate i RTS je ostao bastion svega što koliko-toliko ima smisla na našem radiju.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13778 on: 14-09-2020, 02:44:53 »
MAKO Siniše Gačića je dokumenarni film o Maku Sajku, poznatom slovenačkom dokumentaristi koji je snimio čitazv niz provokativnih i avangardnih dokumentarnih filmova tokom šezdesetih. Njegovi filmovi su kudikamo uzbudljiviji od filma koji je o njemu snimljen i koji podseća pomalo na one televizijske emisije u kojima ekipa poseti neku poznatu ličnost u domu. Ali, savremeni dokukmenararac ume da bude taka, da ponekad zaista ne možeš da ga razlikuješ od emisije Mire Adanje Polak ili Tanje Peternek.

Mako Sajko međutim ima jako zanimljive filmove i njihovi inserti iz arhive daju filmu poseban kvakitet. Otud, ovo je portret jednog potencijalno zanimljivog čoveka ali dat u siruaciji koja nije previše uzbudljiva i na način u kom je najvrednija stvar njegov minuli rad.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13779 on: 15-09-2020, 01:33:27 »
AMATEUR TEENS Niklausa Hilbera je kao Larry Clark snimljen za potrebe školskog programa. Snimljena je priča o studentima čiji su životi seksualizovani kroz uticaj interneta i njihovih hormona i onda im je zbog teška i stupaju u gengbengove i posle toga se kaju a stariji ne uspevaju da dopru do njih. Nažalost, nisam uspeo da se povežem ni sa jednim od ovih junaka, i čini mi se da bi Hilber trebalo da skuva sebi čaj od KLIPA i možda na taj način nauči neke stvari.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13780 on: 15-09-2020, 01:33:48 »
Mehmete, stigao SPIES IN DISGUISE na HBO. Nemaš više opravdanja...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13781 on: 15-09-2020, 23:49:29 »
Daniel Knauf je pisao scenario za televizijski film BLIND JUSTICE proizveden za HBO za koji će on kasnije napraviti izuzetnu seriju CARNIVALE.

BLIND JUSTICE je u suštini moderni špageti vestern sa Armandom Assanteom, u izvesnoj meri možda nadovezan na BLINDMAN Ferdinanda Baldija ali u suštini drugačiji po samoj postavci jer nije reč o filmu potere već priči o usamljenom revolverašu, veteranu građanskog rata koji dolazi da brani jednu varošicu od meksičke bande raspojasanih vojnika.

Arman Assante je glavni junak, Robert Davi je negativac, Elizabeth Shue je dama u nevolji, nema u ovom televizijskom filmu slabih tačaka bilo koje vrste. Uzeta je matrica koju znamo iz špageti vesterna i apdejtovana je na snimanje 1994.godine.

Ono što nedostaje filmu na neki način jeste pomalo eluzivna stvar koju je teško objasniti, zbog koje sam recimo obožavao LAST MAN STANDING. Iako se ne može reži da Richard Spence ne vlada dobro inscenacijom ili dizajnom, u masi toga dobrog što postoji u ovom filmu ima neki osećaj da fali još barem jedan hook.

Možds Armand Assante nije dovoljno ikonična pojava, mada on jeste i harizmatičan i solidan glumac. A možda i ne fali ništa. Svakako ovaj HBO rad itekako zaslužuje reprizu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13782 on: 17-09-2020, 00:07:56 »
RESTLESS VIRGINS Jasona Lapeyrea je televizijski film o seks skandalu koji je potresao masačuesetski prep school Miton, nekih osam godine pre izlaska ovog televizijskog filma.

Seks skandal je po svojoj naravi bio veoma neprijatan a Lapeyre je o tome snimio dinamičan, omladinski, rekao bih čak i sexy film koji ne eksploatiše sam događaja ali pokušava da ubaci gledaoca u hormonalni kovitlac ovog događaja. U tom smislu, ima tu detalja koji su malo podsetili na RULES OF ATTRACTION Rogera Avaryja ali i FRIDAY NIGHT LIGHTS Petea Berga.

Naravno, nikada ovaj film ne postaje toliko mračan i senzacionalistički kao Avary, niti tako snažan i heartlandish kao Berg, ali uz ethos omladinskog filma osamdesetih i jako visoku vizuelnu kulturu koja je nesvakidašnja za ovakve produkcije, dobijamo zanimljiv film koji secira klasnu podelu, odnose dominacije i korupcije i naravno mlade koji su dovoljno zaštićeni porodičnim uticajem da sve može da im prođe.

Ne znam koliko je ovaj film verodostojan u odnosu na prave događaje ali definitivno je osvetlao obraz umirućem formatu network telepica svojom vizuelnošću.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13783 on: 18-09-2020, 03:21:37 »
EL PRACTICANTE je film Carlesa Torrasa, Netflixov triler sa Mariom Casasom u glavnoj ulozi u kom se slično HOGARu, ovaj španski superstar pomera iz uloge heroja i gradi drugu vrstu protagonizma.

Casas igra paramedica koji ostaje nepokretan posle nesreće koju gle ironije doživljava u kolima hitne pomoći. Kada ostane u kolicima, postaje ogorčen i osvetoljubiv i svoj mentalitet sitnog prevaranta koji je sklon da sitno ukrade i slaže odjednom pretvara u punokrvnog psihopatu.

Casasovu suprugu igra belgijska glumica Deborah Francois, i ona igra bilingualnu junakinju koja radi u call centru za francusko govorno područje i sasvim solidno se snalazi u ovoj ulozi.

Torrasov film je kamerni triler, jednostavan, precizan i glavnaizovan energičnim nastupom Maria Casasa u glavnoj ulozi. Uprkos tome što ne nudi puno iznenađenja, ono u šta se upustio radi dobro i što je još važnije jednostavno, tako da rezultat jedan solidan suspenser kakve su u stara vremena radili velemajstori poput Joe Rubena.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13784 on: 20-09-2020, 15:48:08 »
Philippa Lowthorpe je režirala film MISBEHAVIOUR o izboru za Miss sveta 1970. u Londonu kada su se desili neki politički proboji. Jedan je bio protest feministkinja, a drugi je bio dolazak prve crne predstavnice iz JAR koja je nastupala zajedno sa belom predstavnicom.

Taj izbor je očigledno bio kraj jedne ere. Na njemu je Jugoslaviju zastupala Tereza Đelmiš i nije ostvarila značajan rezultat ali se u nekim scenama ona pojavljuje i pominje, doduše bez dijaloga. U tom geoplitičkom smislu Jugoslavija je važna. SFRJ je u tom periodu dala jednu pratilju Nikicu Marinović i navodno nije postala Miss jer nije htela da potpiše ugovor da će nastupati u Vijetnamu pred američkim trupama.

Takvom situacijom upravo i počinje ovaj film. Bob Hope zabavlja američke trupe i pred njih izvodi Miss World da ih pozdravi. Dakle, na početku filma ovo je imperialistička manisfestacija, sa patrijarhalnim stavovima i zamislima iz jedne ere koja je prošla davno pre toga i maltene dolazi iz pedesetih.

Međutim, rasni i feministički momenat ulaze u igru i sam organizator protesta, impresario Eric Morley kog igra Rhys Ifans želi da sve očuva apolitičnim, ali njegov pristup je evidentno ostataj jednog prošlog vremena. Keira Knightley igra samohranu majku koja je upisala fakultet pod stare dane i angažovala se kao feministkinja i postaje lice te aktivnosti u medijima, a konačno i vođa diverzije na samom skupu.

Kao glavni branitelj patrijarhata - vrlo zanimljivo - uzet je šoumen Bob Hope, takođe zabavljač iz jedne ranije ere, poznat po svom seksualizovanom humoru, a ovde prikazan kao već umoran i pritisnut ženinom ljubomorom zbog nekih nestašluka na ranijim izborima za Miss World. Međutim, Bob Hope mi nekako do kraja filma nije ispao toliki negativac koliko je Greg Kinnear mislio da ga napravi.

Centralna ličnost među učesnicama je prva crna pobednica iz Grenade koju igra Gugu Mbatha-Raw te je star-power ravnomerno raspoređen.

MISBEHAVOUR je film o feministkinjama ali nije ogorčen i vrlo je mejnstrim u onom klasičnom britanskom stilu, u kom oni to jako dobro rade. Sam sukob koji se desio nije toliko dramatičan ali jeste zanimljiv i film je prijatan. Da li je nešto moglo da bude intenzivnije u filmu? Verovatno da. Da li se ovaj film može svrstati uz OFFICIAL SECRETS kao u suštini manje izazovna istinita priča sa Keirom? Da. Ali je svakako prijatniji film.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13785 on: 20-09-2020, 15:48:42 »
ALICE IN EARNESTLAND Gooc-jin Ahna je svojevrsna parodija na južnokorejske osvetničke filmove koje je po svetu prolsavio Chan Wook Park. Dakle, ovo je komedija sali sa jakim uplivima melodrame ali i trilera i društveno kriitičke priče. Film govori o ženi koju život nije mazio i njenim tragikomičnim pokušajima da se izbori za miran život sa mužem. Može biti da je ovaj film bitno efektniji južnokorejskoj publici ali s druge strane i meni je bio umnogome razumljiv, pa sad ne mogu da ocenim kome je namenjen, a mogao bi biti i onima koji su u celu stvar ušli preko Chan Wooka i Bonga. Nažalsot, film nije dovoljno stilski uzbudljiv da bi održao pažnju onih koji gledaju korejski film da bi dobili nešto najvećeg nivoa.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13786 on: 21-09-2020, 15:19:28 »
GET OUT Jordana Peelea je bacio svetlo daleko kada se pojavio i na neki način otvorio je novo poglavlje politički angažovanog horor filma, dugo posle slavnih dana u sedamdesetim godinama. Najbitnija posledica filma GET OUT bio je svakako potonji Peeleov film US, remek-delo savremenog horora ali i kinematografije uopšte, čijeg amvbicioznog izraza verovatno jne bi bilo da GET OUT nije postigao takav senzacionalni uspeh. Potom je isti studio Blumhouse napravio i THE HUNT, opet strašno zanimljiv i uzbudljiv film sa jako intereasnatnom političkom dimenzijom, a usledile su kasnije i kopije među kojima ove sezone prednjači ANTEBELLUM.

Uprkos tome što u ANTEBELLUMu igraju Janelle Monae, Jack Huston i Gabourey Sidibe, veće zvezde od onih iz GET OUT svakako, ovaj film je ipak jedan GET OUT derivat, košmarna priča o sistemskom rasizmu koji traje od vremena ropstva do danas, izveden u jednom shyamalanskom maniru ali pod snažnim uticajem Peelea.

Gerard Bush i Christopher Renz ide Peeleovim postupkom iz GET OUTa gde nema mnogo ripper sekvenci, stvar je postavljena u formatu melodrame, bavi se likovima, ali ono što njima nedostaje, to je ta zlokobna atmosfera stvare koju je Peele gradio u GET OUTu. Toga kod njih nažalost nema, tako da ovo možemo gledati kao jednu priču o karakterima zarobljenim u jednoj high concept situaciji.

Koncept deluje zanimljivo ali je problem u tome što odnosi među likovima nisu dati produbljenije, i ta melodrama deluje kao ilustracija i uvod u nešto drugo, kao postavka ljudi za neki žanr a ne samostalna stvar. A tog "nečeg drugog" ima, ali samo u konceptu, ne i u samoj radnji.

Stoga, ANTEBELLUM ima dosta problema, no zanimljiv je i ljubitelji žanra treba da ga vide kao respektabilan ali ipak slab produžetak velike senzacije od pre tri godine.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13787 on: 21-09-2020, 15:43:32 »
William Olsson režirao je adaptaciju romana Catherine Hanrahan o mladoj Amerikanki raspadačici koja radi u školi za stjuardese kao lektorka, a noću pije sa drugim expatima i prepušta se promiskuitetu sa meštanima po tokijskim hotelima.

Na tom putu, međutim, ona pronalazi ljubav koja je kao što i priliči Tokiju zabranjena, a kako bi se i očekivalo od nečega što je započeto u love hotelu, i nezdrava.

Film je jednostavan, u sebi ima tenziju trilera premda bi se najpre mogao definisati kao erotska drama, i veoma je zanimljiv, najpre jer je Alexandra Daddario odigrala zaista izuzetnu ulogu. Ovo nije prvi put da snima ozbiljnu "dramsku" ulogu ali čini mi se da je u ovoj roli zaista napravila u potpunosti zaokružen lik koji po mnogo čemu "prevazilazi priču".

Šteta je što sam film, iako je veoma dobar, nije uspešan, pa ne može biti onakav "breakout" kakav ova uloga zaslužuje i ne afirmiše je izvan tipske podele seks bombe. No, verujem da će onaj ko treba doneti adekvatne zaključke i iz ovoga.

William Olsson je producirao izuzetan, i opet potcenjen film ONLY. Ovde imamo sličan slučaj. Naravno, sve u Tokiju izgleda bolje, pa možemo reći da je Olssonu bilo lako da na takvoj lokaciji snimi nešto bolje. Pa ipak, film je izuzetno vibrantan, sjajno slikan i lokacije su izvanredno odabrane i iskorišćene.

LOST GIRLS AND LOVE HOTELS ima jednostavnu priču i bazira se na jednom liku, jednom glumcu i jednom gradu. Samim tim, može i da ne legne gledaocu. Ali može i da legne.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.997
Re: The Crippled Corner
« Reply #13788 on: 21-09-2020, 21:48:17 »
AD u eroCkom trileru mora da legne.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13789 on: 23-09-2020, 01:39:51 »
Robert Rodati je pisao scenario za film SAVING PRIVATE RYAN Stevena Spielberga i tu se nametnuo kao go-to guy za vojne i ratne filmove. Posle toga napisao je PATRIOT za Rolanda Emmericha sa Melom Gibsonom da bi na kraju kreirao seriju FALLING SKIES za Spielberga kao producenta.

Rodat je u SAVING PRIVATE RYAN pisao priču o Drugom svetskom ratu, u PATRIOTu o Američkoj revoluciji a u FALLING SKIES o oslobodilačkom ratu pregaženog čovečanstva protiv vanzemaljaca.

ID4 spada u red filmova koji ostali bitni za popularnu kulturu i kao oživljavanje jedne bitne koncepcije starinskog B-filma u A maniru, mada istini za volju više A- maniru nego onom koji je nabacio Spielberg u vreme JAWS.

Za skromnih 75 miliona dolazar čalk i za to vreme, ID4 je postigao globalni uspeh, izbacio Willa Smitha u status superstara i postao seminalni film kome se vraćamo kao referenci. To mi je bilo oduvek zanimljivo jer je zapravo ova stereotipna priča jedna od skromnijih ekranizacija ovog koncepta koje sam gledao, ali očigledno se tu spojilo nekoliko bitnih faktora. Prva instanca rušenja raznih landmarka uređena sa novim specijalnim efektima - i s druge strane zaista galvanizujuća rola Willa Smitha. To je bilo dovoljno da ovaj film postane bitn deo popularne a smim tim i opšte kulture.

Natavak RESURGENCE izašao je 20 godina kasnije i govori o svetu dve decenije posle prvog filma. Kako je prvi film postao referenca u napoj komunikaciji tako je i RESURGENCE veoma tropey sa pitanjem - zašto nikad vanzemaljci ne pozovu pojačanje.

E pa, eto pozvali su. Nisu oni sve što su imali poslali na Zemlju. Naprotiv bili su rasuti šitom kosmosa te je sad stigla druga i jača ekipa.

Ali i Zemljani su spremni za otpor. U 2016. godini ovog sada alternativnog tajmlajna, Zemljani su ovladali tehnologijom koja je zarobljena u ratu i izgradili su moćnu vojsku za odbranu. Međutim vanzemaljci računaju na to.

Od Roberta Rodata i celokupnog iskustva serija koje su se desile u međuvremenu Emmerich i Devlin uzimaju neke koncepte kao što je još jedna vanezemaljska sila koja se bori sa istim neprijateljem i benevolentna je prema nama, a formalno sada je ovaj film maltene spejs-opera, sa sve blomkampovskim detaljima afričke nacije koja je godinama morala da se kolje sa vanezamljcima na svojom zemlji.

Emmerichovi filmovi obično dobro počnu. ovaj nije izuzetak.

Problem je u tome što ovde nema Willa Smitha. Čak i Hemsworth kog ima nije Chrisa nego Liam, dakle onaj manje dobar, i sve to već negde na pola filma ulazi u stagnaciju i reciklažu.

Drugi problem je što su prizori i specijalni efekti impresivni ali to danas gledamo po nekoliko puta godišnje u Marvelovim filmovima i to više nije novo i ekskluzivno kao što je bilo onomad.

U tom smislu, ne samo da ima neke delove zapleta kao FALLING SKIES - RESURGENCE ima i utisak nečega što deluje kao nastavak bioskopskog blokbastera kom su izvađeni zubi.

Bez zvezde kao Smith i bez senzacije proistekle iz efekata, ono što dobijamo je samo Emmerichov pošten nastup kome se nema šta mnogo zameriti, i reciklirana priča koja ni prvi put nije bila briljantna, ali je barem bila dovoljno ikonična da bude citirana u BABYSITTERu.

U ID4 su otprilike u fazi da je i oni citiraju maltene, i svest o tome da je sve sequel je toliko jaka da na kraju poklapa inače pošten Emmerichov rad.

Zato za ovo možemo reći da je pošteno, ali da je prvi film iako zapravo nedovoljno dobar ipak neponovlji.

Da li bih ovo gledao i dalje? I još? Pa, možda i bih, ali kao sada kod kuće jer sam ovjaj film popustio u bioskopu i zaboravio da je postojao, dok ga nisam video na TVu. Dakle nisam ga ni skinuo kad se pojavio dobar rip. Nisam imao minimum inicijative da ga pogledam. A onda mi je bilo merely OK. To svakako nije utisak koji blokbaster treba da proizvede.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13790 on: 24-09-2020, 04:04:41 »
Harry Bradbeer je još jedan alumnus serije FLEABAG koji je ostvario uspešan holivudski debi. U ekranizaciji romana Nancy Springer, sa Millie Bobby Brown u ulozi naslovne junakinje Enole Holmes ali i na poziciji producenta, dobio je priliku da snimi nešto sveže a opet oprobano jer je Warner već imao iskustva i uspeha sa modernizacijama SHERLOCK HOLMESa.

Nancy Springer je napisala roman ENOLA HOLMES o maloj sestri Sherlocka Holmesa koja je odrastala samo sa Mycroftovom i njegovom majkom, ali kada jednog dana majka nestane, devojlčica mora da krene da je traži, koristeći instinkt i sklonost nekonvencionalnom razmišljanju te borbenost stečenu u porodici.

Brabeer je snimio film koji nudi energičnu pomalo steampunkish verziju Holmesa koja se ne bavi onolikim stilskim ekscesom kao Ritchiejeva, ali isto tako sa svojom drugačijom vrstom vizuelnih bravura, vremenskih skokova i sjajnih montažnih rešenja.

YOUNG SHERLOCK HOLMES Barryja Levinsona, nastao u produkciji Amblina, bio je jedan od potcenjenih filmova osamdesetih. Izuzetno sam uživao u tom filmu i rado bih ga ponovo reprizirao a ENOLA HOLMES se nadovezuje na tako nešto. Doduše, mi danas nemamo INDIANA JONES serijal kao bitan popkulturni ili box office landmark koji diktira stvari ali imamo Woke movement, inkluziju i Warnerova prethodna dva HOLMESa kao stubove na koje ENOLA HOLMES može da se osloni.

ENOLA HOLMES je dinamičan omladinski film, namenjen pre svega teen publici, sa dovoljno energije i dobrom dinamikom da ga učini zanimljivim svim ciljnim grupama. Struktura priče je mogla biti fokusiranija - ovde imamo dva slučaja koji se spajaju u jednu intrigu s tim što drugi ima manje zadovoljavajuće razrešenje, i sama misterija koja se rešava nije dovoljno uzbudljiva za stariju publiku, ali verujem da je za klince odlična.

Mille Bobby Brown je briljantna u glavnoj ulozi, donosi jednu novu dozu energije i šarma, sa novim akcentom, daleko prevazilazeći ostatak škvadre iz THE STRANGER THINGS i ovde dobija svoju potencijalnu franšizu. Pandemija je htela da ENOLA HOLMES ne dođe u bioskope, pa nikada nećemo znati da li bi i tamo bio franchise statrer ali verujem da možda bi jer ima u sebi zdrav potencijal za counterprogramming jer nosi specifičan britanski šmek starinske avanture namenjene mladima, ali sa dozom modernih rešenja u naracija i vizuelnom pristupu koji ga čini holivudski hiperkinetičnim. Dolaskom ovog filma na Netflix gotovo da sigurno možemo govoriti o otvaranju nove franšize.

Glumačka ekipa je svakako sklapana kao da je franšiza planirana. Helen Bonham Carter je majka, Henry Cavill je Sherlock Holmes a Sam Claflin je Mycroft, dakle ekipa je prvoklasna, i održiva na duže staze.
 Prilično sam siguran da će ovaj film - inicijalno pravljen za Warner - razvaliti na Netflixu i da nam se smeši franšiza.

ENOLA HOLMES ne radi ono što je KINGSMAN pokušao da uradi za Bonda. Naime, KINGSMAN je bio pokušaj da se podsetimo da bi se i danas mogli snimati zabavni Bond-filmovi. ENOLA HOLMES nema to opterećenje jer je Downey Jr i dalje u mandatu. Ali, svakako da ovog puta imamo priliku da dobijemo YA varijaciju na Holmesa, smeštenu u viktorijansko doba, i da se ostvari ono što Spielbergu nije uspelo sa YOUNG SHERLOCK HOLMESom.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13791 on: 24-09-2020, 13:14:48 »
Intervju sa Jasonom Lapeyreom.

Za razliku od običnih intervjua s rediteljima gde ili pluguju novi film ili rekapituliraju karijeru u kojoj su postali klasici, ovo je priča o tome kako svaki dinar mora da se zarazi i kako umetnički uspeh ne donosi nužno i mogućnost da radiš šta ti se sviđa...

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/kulturno/story/3155/intervju/4088733/dzejson-lapije-intervju-televizija-film-holivud.html?fbclid=IwAR1U2Vhh3u3vwiD2R7797tsYLxEasBaYzkb04UAo_TRtGf1mi_pWgj1Oi7Q
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13792 on: 25-09-2020, 03:43:10 »
GET DUKED! Niniana Doffa je stupodna britanska komedija koja misli da je jako pametna o četvorici besprizornika koji odlaze u škotsku vukojebinu da učestvuju u takmičenju za nekakvu Earl of Edinburgh nagradu. Kada tamo stigne ispostavlja se da ih dekadentne aristokrate tamo zapravo love.

Ali ih baš i ne love, a tu su i neki meštani. I sve to na kraju je jedna potpuna papazjanija, neuporedivo gluplja od onoga što autori misle o sebi. Ali, šta god da oni posle, posle Jordana Peelea, ovakav koncept mora da se radi bitno ozbiljnije….
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13793 on: 26-09-2020, 02:40:36 »
COLD BLOODED Jasona Lapeyrea je bio njegov prvi calling card, kamerni akcioni triler zatvoene situacije smešten u jednu noć i jednu bolnicu iz koje banda želi da oslobodi svog člana kog čuva uporna i nesalomiva policajka.

COLD BLOODED je profilisan kao showcase i kao takav funkcioniše. Nažalost, osim što bi posle ovog filma neko uzeo Lapeyrea da režira nešto drugo, ne može se reći da je ovo samo ostvarenje toliko interesantno za gledanje.

Naime, Lapeyre radi sa limitiranim budžetom i želi da pokaže koliko zna, i onda ta nemra ponekad uzima primat nad logikom priče kako na makronivou tako i na mikronivou. Ako imamo sve to u vidu, čini mi se da je COLD BLOODED imao i nešto više uspeha nego što je zaslužio kao pojedinačni naslov. Kao showcase pak je ispunio svrhu.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13794 on: 26-09-2020, 02:47:52 »
MISTRIAL Heywooda Goulda je televizijski film koji je za HBO 1996. godine producirao Renny Harlin. Iste godine su Bill Pullman i Robert Loggia overili i Emmerichov ID4 a ovde igraju poštenog policajca koji je namešten na sudu zbog navodne policijske brutalnosti i njegovog ballbuster šefa.

Kada inspektor doživi nepravdu na suđenju odlučuje da u sudnici uzme taoce i na taj način rešava slučaj.

Nažalost, iako Heywood Gould ima zanimljiv track record kao autor policijskih filmova, ovde se kao reditelj i scenarista nije naročito dobro snašao. Glumačka ekipa je odlična ali ceo postupak je prejednostavan, naracija je zbrzana, sve izgleda veoma oskudno u pogledu vizuelnog izraza, i nije na onom visokom nivou film looka koji HBO ima.

Isto tako taj manjak film looka ne nadoknađuje dobrim scenarijem. Gouldov preložak je zaista B po svojim kapacitetima i idejnim i formalnim.

Sve u svemu, Gould je ovde podbacio u odnosu na standarde kuće za koju je radio.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.911
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13795 on: Yesterday at 02:54:29 »
I SPY RETURNS Jerry Londona snimljen 1994. godine, dobrih četvrt veka posle serije I SPY koja je išla tri sezone i na komičan način prikazivala zgode dvojice američkih špujuna koji su globtrotovali i rešavali slučajeve prerušeni u teniski dubl.

Ova ekipa je posebnog značaja za mene jer su to bili Bill Cosby i Robert Culp koji su kasnije igrali u filmu HICKEY AND BOGGS koji doduše nema nikakve veze sa serijom I SPY po žanru a tek periferno po nekim članovima ekipe.

Elem, I SPY RETURNS je nažalost prilično loš reunion u kom Culp i Cosby nemaju sa čim da rade a ni iskusni Jerry London ne uspeva da u sve unese nimalo ozbiljnog kvaliteta.

Scene u Americi su jako slabo urađene a dešavanja u Beču nažalost ne uspevaju da iskoriste evropske lokacije. Akcija je slaba, komedija je neuspela, sve je nažalost veoma slabo
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam