Kad već skrećemo diskusiju u tom pravcu, ne mogu da ne vas ne razveselim traumom koju je mojoj (tada) sedamnaestogodišnjoj psihi prouzročila sledeća epizoda:
Uđem ja, mlad i naivan, u knjižaru Gradine (u Nišu, naravno) i, ništa ne sumnjajući, upitam:
'Izvinite, imate li knjigu UTKANI SVET?'
Na to mi domaćica-prodavačica, tetka na intelektualnom nivou prosečne prodavačice u dragstoru, odvrati razrogačenih očiju i iskreno iznenađenog-uzbuđenog glasa:
'Jaooo, siiiiiiine – nemamo... Pa šta je to? Ko je to napisao?'
Ja, zbunjeno-postiđen, promrmljam:
'K.. Klajv Barker...'
'Ne, nemamo to. Pa kakva je to knjiga?'
Ja požurih da se povučem odatle. Do dana današnjeg mi nije jasno da li me tetka nije dobro razumela (ko zna šta je čula?), ili je mislila da je 'utkani' ko zna šta. I dan danas je ponekad vidim u snovima, nadnetu nad mene, izbuljenu kao da sam je pitao: 'Izvinite, da li bih mogao da analno onodim vašu kćer jedinicu?' kako exklamira: 'Jaoooo siiiiiine...'
Tako su počeli moji dani naručivanja knjiga pouzećem.
(Just for the record, u to vreme su mi i Zoki i Boban odobrili po 30% za prvu narudžbinu, kao učeniku. Ne znam da li je to i danas praxa...)
