Author Topic: Manga? (Read 78123 times)

Jovana · « **Reply #100 on:** 13-12-2008, 19:17:38 »

Ja sam cula po forumima neku informaciju da ce Algoritam u 2009toj poceti izdavati mangu Naruto.Ima li u tome neke istine?

Boban · « **Reply #101 on:** 14-12-2008, 00:05:31 »

Algoritam već uveliko izdaje Mangu, koliko vidim kao slučajni prolaznik.

Jovana · « **Reply #102 on:** 14-12-2008, 10:16:02 »

Ja sam pitala konkretno za mangu ,,Naruto,, ako nisi dobro procitao moje pitanje. Znam da izdaju mange, zato i pitam jer sam nacula da ce poceti i ovu....

Boban · « **Reply #103 on:** 14-12-2008, 13:56:49 »

Zar nisi prerasla "Naruto"?
To je za decu do 12 godina.

DušMan · « **Reply #104 on:** 14-12-2008, 19:32:36 »

Ja nisam čuo takvu informaciju.
Možeš li da se setiš na kom forumu si čula za ovaj trač?

Jovana · « **Reply #105 on:** 15-12-2008, 09:25:04 »

Evo ovaj forum, tj. tacno ova strana, zadnje dve poruke citaj...

http://forum.crotaku.net/showthread.php?t=21&page=76

DušMan · « **Reply #106 on:** 15-12-2008, 14:08:48 »

Hvala.

Jovana · « **Reply #107 on:** 15-12-2008, 14:50:51 »

Nema na cemu. i drugi put

Ako ti cujes neku informaciju o ovoj ili drugim mangama da izlaze, javi

DušMan · « **Reply #108 on:** 16-12-2008, 02:41:46 »

Kornboy sa stripovi.com foruma reče:

Quote

Glasine postoje, ali definitivno ne u mjesecnom ritmu i vjerojatno bez distribucije po kioscima.
Plus je sto postoji mogucnost da ce knjige sadrzavati vise regularnih volumea.

Jovana · « **Reply #109 on:** 16-12-2008, 17:54:23 »

Videcemo onda, sta bude-bice....
Hvala

Boban · « **Reply #110 on:** 16-12-2008, 22:07:36 »

Zar Naruto nisu crtaći?

Perin · « **Reply #111 on:** 16-12-2008, 22:11:18 »

Ma jesu, ali po svakom crtacu koji se dobro prodaje radi se i manga. Japanci su pametan narod.

DušMan · « **Reply #112 on:** 16-12-2008, 22:41:18 »

Zapravo, u ovom slučaju je prvo nastala kokoš, pa tek onda jaje.
Prva epizoda Naruto mange je izašla 1993. godine, a prva epizoda animirane serije je emitovana 2002. godine.

Perin · « **Reply #113 on:** 16-12-2008, 23:36:48 »

Ma isto je to. Evo imas primer blade of the immortal - isto tako manga dozivela uspeh, i evo sad prave anime po mangi. Ili je jedno ili drugo

Jovana · « **Reply #114 on:** 17-12-2008, 15:55:26 »

Sto se tice anima, uvek nastaju po mangama, retko obrnuto(ja bar ne znam za taj slucaj).U svakom slucaju sta god nastaje prvo, bolje je od onog drugog ma koliko i ovo drugo bilo dobro.Sigurno je manga bolja od anime koja je nastala po njoj kao sto je svaka knjiga bolja od igranog filma koji je nastao po njoj naknadno....

Boban · « **Reply #115 on:** 17-12-2008, 16:22:44 »

to za filmove je jedna prilično odokativna izjava...

Alex · « **Reply #116 on:** 17-12-2008, 17:24:18 »

Quote from: "Boban"

to za filmove je jedna prilično odokativna izjava...

Najveći broj filmova su adaptacije književnih dela (nekad je to bilo preko 50%, ne znam sada), često su ta dela sasvim nepoznata i beznačajna, a filmovi čuveni.

Običan svet uglavnom misli na adaptacije poznatih književnih dela.

Perin · « **Reply #117 on:** 17-12-2008, 19:07:59 »

Pa, ovo sto Jovana izjavi za anime i mange bar je tacno. Manga je uvek bolja od animea - meni je berserk omiljeni anime koji sam gledao, ali nije nista naspram mange.

ridiculus · « **Reply #118 on:** 17-12-2008, 20:00:19 »

Sve varijante su u igri, iako je tačno da su mange obično izvor i inspiracija.

Dosta animea je rađeno po knjigama: Vampire Hunter D, Wicked City, Ninja Scroll, Perfect Blue, Boogiepop Phantom, Dvanaest kraljevstava, Kinovo putovanje, Trinity Blood, Zaštitnik duha (Seirei no moribito), Melanholija Haruhi Suzumije, Devojka koja je skočila kroz vreme ...
Dosta mangi je rađeno po anime-originalima: Evangelion, Escaflowne, Cowboy Bebop, razni Gundami...

ridiculus · « **Reply #119 on:** 17-12-2008, 23:05:15 »

Quote from: "DušMan"

Zapravo, u ovom slučaju je prvo nastala kokoš, pa tek onda jaje.
Prva epizoda Naruto mange je izašla 1993. godine, a prva epizoda animirane serije je emitovana 2002. godine.

1993. je suviše rano za Naruta.

DušMan · « **Reply #120 on:** 18-12-2008, 01:25:15 »

Tjah... Na Wikipediji je pre neki dan pisalo 1993. a sad piše 1999.
Ili sam ja poludeo.

Boban · « **Reply #121 on:** 18-12-2008, 10:52:42 »

Deco, sad ću vam reći nešto što ćete retko kada i gde čuti. Crtaći nisu izvor zarade; JEDINI serijal koji je vratio sve uložene pare i donosi zaradu su NINDŽA KORNJAČE... ovo ostalo služi za regrutovanje mladih i preusmeravanje novih konzumenata za svoj proizvod. Kao PinkKids televizija kod nas... ogromno rasipanje novca ali glavna caka je u hiljadama budućih korisnika svih vidova Pink ponude. Tako je i sa crtaćima; jednostavno to je smešna kategorija sa stanovišta zarade u odnosu na troškove proizvodnje i reklame.

ridiculus · « **Reply #122 on:** 19-12-2008, 02:33:48 »

Pa, to je generalno tačno. U Japanu animirane TV serije su velikim delom samo reklame za čitave franšize. Nikad nisam čuo za neku kreativnu ličnost koja se obogatila na osnovu svog rada na nekoj animaciji (osim Mijazakija i ekstremnih slučajeva kao što je kompozitorka Joko Kano), što ne znači da ne postoji. Dok znam kako manga-industrija funkcioniše i ko tu kome šta plaća, za animacije nisam baš siguran. Ali znam da je Tezuka rekao da ako je Manga njegova supruga, Anime mu je ljubavnica - dok je od prve dobijao silne pare, na drugoj ih je gubio.

Ofelija · « **Reply #123 on:** 06-03-2009, 18:45:22 »

Quote from: "ridiculus"

Ali znam da je Tezuka rekao da ako je Manga njegova supruga, Anime mu je ljubavnica - dok je od prve dobijao silne pare, na drugoj ih je gubio.

Kol'ko jaka rečenica.

Manga scans možete da čitate na Bleach Exile ili na OneManga, oba sajta su odlična, i imaju dosta naslova.
Zadnjih godinu dana sam najviše zainteresovana za ''Bleach'' i ''Nana'', zatim je ''Inuyasha'', pa ''Naruto'', ''Claymore''. Počela sam ''One piece'' i ''Berserk''. Pročitala sam zasad 45 poglavlja ''Death Note'', odlično je. Ovih dana čitam ''Midori no Hibi'', blesava je zezalica. Imam drugaricu koja čita vrlo nasilne i perverzne mange i prati anime, pa od nje uzimam predloge malo po malo.
''Nana'' mi je jedna od najjačih mangi ikada. Nije shojo manga za balavice, ima mnogo ozbiljnih stvari o kojima vredi razmišljati, a i likovi su ffffffffffenomenalni.

ridiculus · « **Reply #124 on:** 23-05-2009, 20:28:21 »

"Stara" vest, od prethodnog meseca, ali niko je nije spomenuo, a još je aktuelna, pa je ja prijavljujem:

Quote

The Asahi Shimbun paper has announced the winners for the 13th Annual Tezuka Osamu Cultural Prizes this weekend. For the first time, two manga titles shared the Grand Prize: Fumi Yoshinaga's Ōoku: The Inner Chamber, and Yoshihiro Tatsumi's A Drifting Life. Ōoku had been nominated three years in a row before winning this year. Hikaru Nakamura won the Short Work Prize for Saint Young Men, her comedy manga about Buddha and Jesus sharing a Tokyo low-rent apartment. Suehiro Maruo won the "New Artist Prize" for Panorama Tōkitan.

Ōoku's historical science fiction story takes place in an alternate history version of medieval Japan, in which a bizarre disease has dwindled the male population. This has led to a matriarchal society where women outnumber men by 4 to 1. The shogun and de facto ruler of Japan keeps her own harem of men, or ōoku. Director Fuminori Kaneko (Kisarazu Cat's Eye, Ikebukuro West Gate Park) is adapting the manga into a live-action film next year. Natsuko Takahashi scripted the animated television version of another Yoshinaga work, Antique Bakery, before tackling the Ōoku film. Viz Media will release the manga in North America in August.

A Drifting Life is the sprawling 840-page autobiographical manga tome from Tatsumi, the pioneer of the non-mainstream gekiga style of manga. Drawn & Quarterly already published the Harvey Award-winning Abandon the Old in Tokyo, The Push Man and Other Stories, and several more works from Tatsumi. Drawn & Quarterly is releasing A Drifting Life this spring, and a preview is available online.

The Tezuka Osamu Cultural Prizes commemorate the contributions of the manga pioneer Osamu Tezuka (Astro Boy/Mighty Atom, Kimba the White Lion/Jungle Emperor, Phoenix, Black Jack) by recognizing the manga that best follow his tradition. This year's nominating committee — which includes manga creator Go Nagai, manga creator Keiko Takemiya, novelist Shion Miura, essayists, and university professors — selected from among the works that were published from January to December of 2008. The newspaper awards a 2-million-yen (about US$20,000) Manga Grand Prize to each of its winners. In addition, 1 million yen (US$10,000) goes to each of the winners of the New Artist Prize, Short Work Prize, and the Special Prize every year, although no Special Prize was announced this year. The actual awards presentation ceremony will take place on June 5.

(ANN link)

Oooku (tako se piše) mi je na listi prioriteta za čitanje već duže vreme. Fumi Yoshinaga važi za jednog od najboljih pisaca dijaloga u svetu mangi, toliko da može da prikazuje samo glave koje pričaju a da čitaocima ne bude dosadno. Zanimljivo je sresti Marua među nagrađenima.

ridiculus · « **Reply #125 on:** 02-06-2009, 00:22:55 »

Prošlog meseca Viz je, u saradnji sa magazinom Ikki, pokrenuo sajt koji će predstavljati mange iz tog čuvenog avangardnog časopisa. Mange će biti serijalizovane onlajn i potom objavljene u papirnom obliku, u zavisnosti od potražnje, pretpostavljam. Pošto nigde nisam kod nas video ovu vest, savetujem ljudima da bace pogled na sajt - u toku je objavljivanje Dece mora Daisukea Igarašija + intervju s njim.

Nadamo se da će sajt zaživeti i izbeći sudbinu Pulpa, prethodnog Vizovog izleta u eksperimentalnije vode.

ridiculus · « **Reply #126 on:** 23-06-2009, 22:02:27 »

Nisam čitao Eagle, ne znam da li bih ga preporučio. Verujem da je dobar, ali u poređenju sa premisama Tihe flote, Zipanga i Dece sunca deluje mi obično. Pogotovo s obzirom na Obaminu pobedu.

Drugo, staviću ovde listu od koje sam zazirao sve vreme, jer nema tog ljubitelja mangi u ovoj zemlji koji neće da bude ophrvan strahotom i veličinom mangaverzuma posle nje. Razlog što je stavljam verovatno treba tražiti u mom trenutnom raspoloženju (valjda ima neke veze sa sadizmom). To je lista "omiljenih" mangi jednog japanskog otakua, i ona je mnogo uticala na mene, kada sam video da ima puno dodirnih tačaka sa onim što sam znao u to vreme, kada sam je video prvi put (a to je jako malo toga). Ona je daleko od potpune - neki autori imaju puno više vrednih dela: Tezuka, pre svih; Kyouko Okazaki, na primer, ima još sigurno 3 dela koja su kvalitetna koliko i Pink, prva manga o propadanju sistema vrednosti među omladinom u modernom, urbanom Japanu. Neki divovi su izostavljeni: Kawaguchi, Egawa, Kumeta, itd, itd. Nema novih stvari, iz poslednjih par godina. Nema veze. Bitno je da su sve mange sa spiska zaslužile specijalno mesto u istoriji te forme. Dakle (samo hrabro):

Quote

Suiho Tagawa/Norakuro
Osamu Tezuka/Next World, Phoenix, Black Jack, Adolf and others,
Shigeru Sugiura/Sarutobi Sasuke and others
Seiichiro Tokunan/Human Clock
Hiroshi Hirata/Chi-daruma Kenpo
Sanpei Shirato/The Legend of Kamui (the 1st part)
Yoshiharu Tsuge/The Complete Works, Nejishiki and others
Tadao Tsuge/Kuzu no Ichi
Asao Takamori i Tetsuya Chiba/Ashita no Joe
Akio Chiba/Captain
Seiichi Hayashi/Sekishoku Elegy
Shinji Nagashima/Mangaka Zankoku Monogatari
Shotaro Ishinomori/Kikaider
Fujio F. Fujiko/Obake no Q-taro, Doraemon and others
Leiji Matsumoto/Galaxy Express 999
Daijiro Morohoshi/Ankoku Shinwa, Koshi Ankoku-den, Yokai Hunter
Tatsuhiko Yamagami/Gaki-Deka, Hikaru Kaze
Keiji Nakazawa/Barefoot Gen
Go Nagai/Harenchi Gakuen, Devilman, Shuten-Doji
Kotaro Komuro/Worst
Miyako Maki/Maki's Whistle
Fumiko Okada/Odessey 1966-2003
Moto Hagio/Poe no Ichizoku, Thomas' Heart, Zankoku na Kami ga Shihai Suru (After Us the Savage God), Barbara Ikai
Keiko Takemiya/Kaze to Ki no Uta (Song of Wind and Tree), Toward the Terra
Waki Yamato/Haikara-san ga Toru
Yumiko Oshima/Wata no Kunihoshi
Riyoko Ikeda/The Rose of Versailles (Lady Oscar), The Window of Orpheus
Toshie Kihara/Mari and Shingo
Suzue Miuchi/Garasu no Kamen (The Glass Mask)
Mineo Maya/Patalliro!
Fujio Akatsuka/Tensai Bakabon
George Akiyama/Asura, Zeni-Geba
Tsutomu Miyazaki i Masami Fukushima/St. Muscle
Tsubame Kamogawa/Macaroni Horenso
Shin Tamura/Dekin Boy
Hisashi Eguchi/Susume! Pirates
Yosuke Takahashi/Mugen Shinshi
Akimi Yoshida/The Cherry Orchard, Banana Fish
Ryoko Yamagishi/Arabesque, Hi izuru Tokoro no Tenshi (Heaven's Son in the Land of the Rising Sun), Maihime Terpsichore
Yumiko Igarashi i Kyoko Mizuki/Candy Candy
Masami Kurumada/Ring ni Kakero
Rumiko Takahashi/Urusei Yatsura, Maison Ikkoku
Hideo Azuma/Absurd Journal, In the Darkness, Disappearance Journal
Kazuyoshi Torii/Dr. Toilet
Yoshinori Kobayashi/Todai Icchokusen (Straight To Tokyo Univ.)
Kimio Yanagisawa/Tonda Couple, Scrambled Egg
Katsuhiro Otomo/Domu; A Child's Dream, AKIRA
Kazuo Umezu/Hyoryu Kyoshitsu (The Drifting Classroom), Senrei (Baptism of Blood), Iara, My Name is Shingo, Makoto-chan and others
Hideshi Hino/ Panorama of Hell
Suehiro Maruo/Rose Colored Monster
Kazuichi Hanawa/Nue, Keimusho no Naka (In Prison)
Yoshikazu Ebisu/Teachers Going to Hell
Michio Hisauchi/Perspective Kid
Fumiko Takano/Absolutely Safe Razor
Hajime Yamano/Sunset on Fourth Street
Akira Toriyama/Dr. Slump, Dragonball
Bronson i Tetsuo Hara/Hokuto no Ken (Fist of the North Star)
Hayao Miyazaki/Nausicaä of the Valley of Wind
Mikio Igarashi/Nekura-topia
Sensha Yoshida/Utsurun desu.
Koji Aihara/Koji-en
Minoru Furuya/Inachu Ping Pong Club
Noriko Sasaki/Animal Doctor
Akemi Matsunae/Junjo Crazy Fruit
Izumi Kawahara/Bibou no Kajitsu
Masami Yuuki/Patlabor The Mobile Police
Nobuyuki Isshiki i Naoki Yamamoto/We're All Alive
Masamune Shirow/The Ghost in the Shell
Hirohiko Araki/Jojo's Bizarre Adventure
Yoshihiro Togashi/Yu Yu Hakusho
Eiichiro Oda/One Piece
Seiki Tsuchida/The King of Editors, Under the Same Moon
Hitoshi Iwaaki/Kiseiju (Parasyte), The Country of Tanabata, Historie
Minetaro Mochizuki/Zashikionna (Phantom Stalker Woman), Dragon Head
Tetsu Adachi/Sakura no Uta (Song of Cherry)
Jiro Taniguchi/Harukana Machi e (To the Distant Town)
Taiyo Matsumoto/Ping Pong
Kentaro Miura/Berserk
Takayuki Yamaguchi/Kakugo no Susume (Apocalypse Zero)
Atsushi Kamijo/SEX
Kyoko Okazaki/Pink
Shunji Enomoto/Golden Lucky, Mu-tachi
Q-ta Minami/Sayonara Midori-chan
Shin'ichi Sugimura/All Nude
Mine Yoshizaki/Keroro Gunso (Sgt. Frog)
Fumi Yoshinaga/Antique Bakery
Naoki Urasawa/20th Century Boys
Ai Yazawa/Nana
Tsugumi Ohba i Takeshi Obata/Death Note
Chica Umino/Honey and Clover
Tomoko Ninomiya/Nodame Cantabile
Iou Kuroda/Sexy Voice and Robo
Kiriko Nananan/strawberry shortcakes
Shigeyuki Fukumitsu/Boku no Shoukibo na Shippai (My Small Mistake)
Mamora Gouda/Mori No Asagao

Perin · « **Reply #127 on:** 23-06-2009, 22:06:16 »

Skroz sam slab sa mangama, ono uglavnom pratim neke mange koje idu uporedo sa anime ostvarenjima (One Piece, Naruto, Bleach), tako da nisam toliko upićen u kreatore mangi i šta sve ne...mada mi je kolega preporučio mangu Fairy Tail, si čitao, kakva je ako jesi?

ridiculus · « **Reply #128 on:** 23-06-2009, 22:24:40 »

Ne, nisam čitao. I ja sam slab sa šonen mangama; ništa ih ne čitam više nego šođo mange (ili čak mange za malu decu). Poslednje što sam čitao od toga je bio Fuđitin "Ušio i Tigar" (Ushio to tora), koji lepo prikazuje svet japanskog folklora i mitologije (oni sa početka izgleda jezivo

).

ridiculus · « **Reply #129 on:** 25-06-2009, 19:25:06 »

Onaj komentar za Eagle, tri posta iznad, predstavlja odgovor na pitanje:

Quote from: DušMan on 23-06-2009, 03:55:47

Sta preporucujes od njega? Eagle: the Making of an Asian American President?

koje je postavljeno na jednom drugom topiku. A sad vidim da van konteksta deluje zbunjujuće. "On" iz pitanja je Keiđi Kavagući, čuveni manga autor starije generacije.

ridiculus · « **Reply #130 on:** 21-07-2009, 11:39:22 »

Why One Piece Doesn't Suck

ridiculus · « **Reply #131 on:** 24-07-2009, 03:03:48 »

Evo šta čitam ovih dana: Neo-Devilman i Kawaguchijev Zipang.

Zipang je prilično dugačak (do sada oko 40 svezaka) i još izlazi. Mislio sam da ću stići da napišem nešto do Kawaguchijevog rođendana (27. jul), međutim, nema šanse. Suviše sam sputan drugim stvarima i ne mogu da čitam mange (i stripove, pa čak i knjige) koliko bih želeo.

Ali, Neo-Devilman se sastoji od tri sveske u kojima su skupljene priče raznih manga-autora, koje se odvijaju u svetu Nagaijevog Devilmana. Evo kako stilizovano izgledaju korice prve sveske:

(korice druge i treće sveske su urađene u istom stilu, ali sa plavom i zelenom bojom umesto crvene.)

Ove priče su neka vrsta doujinshija - omaža likovima ili priči koje je stvorio neko drugi. Svet mangi je prepun ovakvih radova, ali retko se objavljuju kao profesionalno urađene publikacije. Dve stvari su me privukle ovom radu:
1. Devilman Go Nagaija me je uvek fascinirao svojom iskrenom brutalnošću i beskompromisnim obrušavanjem na licemerje ljudskog roda;
2. Spisak autora je zapanjujuć. Tatsuya Egawa (Golden Boy), Hitoshi Iwaaki (Parasyte), Sho-u Tajima (MPD Psycho), Yoshikazu Yasuhiko (ilustrator, dizajner likova u Gandamu), Katsuya Terada (ilustrator), sam Go Nagai i još desetak drugih autora prikazuju svoje vizije tog nasilnog sveta.

(odlomak iz Yasuhikove priče, treća sveska)

ridiculus · « **Reply #132 on:** 02-09-2009, 01:28:48 »

Samo za ljude koje manga zanima malo dublje.

ridiculus · « **Reply #133 on:** 10-09-2009, 12:56:34 »

Andrew Cunnigham, čuveni prevodilac sa japanskog i urednik bloga Eastern Standard (koji pratim) donosi par informacija i slika iz novog dela Kazuhira Fuđite (Kazuhiro Fujita), Gekkou jourei (Moonlight Act). Fuđita je i meni jedan od najboljih šonen autora, čak i na osnovu ono malo što sam čitao, a to je nekoliko prvih tomova mange Ušio i Tigar (Ushio to Tora), koja jeste šonen, ali je na momente crtež toliko mračan i čudovišta toliko zanimljiva, da mi je Mignola najbliža asocijacija. Perine, očekuj to u budućnosti (ali prvo ide nešto drugo ovog meseca).

Moonlight Act je priča u kojoj se likovi nekih poznatih bajki puštaju u našu realnost, nanoseći štetu gde stignu, i cilj glavnih junaka je da sve vrate na svoje mesto. Slike koje ćete dole videti su iz treće knjige, koja se bavi Pepeljugom.

ridiculus · « **Reply #134 on:** 01-10-2009, 04:41:49 »

Na Rumic World-u, najvećem sajtu posvećenom raspravi o delima Rumiko Takahaši, jedan član (poreklom Japanac) je spomenuo anketu prema kojoj se u Japanu pravila lista najznačajnijih manga-autora svih vremena. Nisam uspeo da nađem tu listu, osim podataka da je Rumiko Takahaši na 18. mestu, a Daiđiro Morohoši na 16. Ali, razmišljao sam o tome ko bi mogao da bude na njoj, i moja nagađanja za prvih pet mesta, bez posebnog reda (osim Tezuke) bi bila:

1. Osamu Tezuka (the Man)
Go Nagai
Šigeru Mizuki
Akira Torijama
i nisam siguran za petog, mogao bi biti Šotaro Išinomori.

Naravno, ne očekujem da vidim puno novih imena na visokim mestima.

ridiculus · « **Reply #135 on:** 14-11-2009, 12:36:35 »

Malo "novosti" iz sveta mangi.

Prvo da lamentiram nad zatvaranjem sajta (precizno: prestankom apdejtovanja sadržaja) Manga Tengoku (Manga raj, skraćeno Manten). Ja sam verovatno jedini čovek u ovoj zemlji koga je to pogodilo.

Koliko sam shvatio, njihovi sponzori su bili 4 najveća izdavača u Japanu (Kodanša, Šuejša, Šogakukan i Hakusenša) pa su donosili vesti o svakom njihovom novom izdanju, linkove ka drugim vestima vezanim za mange i, najbitnije, sjajne sekcije sa intervjuima: one sa manga-autorima (Manga no Chikara), ali takođe i one sa čuvenim ličnostima Japana, kako su mange uticale na njih, i sl. (Manten Pick-up). To bi bilo kao kada bi pitali naše mlađe glumice ili pevačice šta čitaju od stripova.

Drugo, Patalliro! je prešao 100 tom! Verovatno sam ja jedina osoba u ovoj zemlji kojoj to nešto znači.

Dobro, lažem, ne znači mi previše, video sam samo par poglavlja, ali mi je bio zanimljiv jer je toliko različit od svega. Takođe, redovna serija je došla do 83. knjige, ali sa sporednim knjigama prešao je stotku. Najduža serija iz časopisa za devojčice! Čestitamo!

Treće, pronašao sam kanal za dobijanje knjiga iz Japana jeftino. Verovatno sam ja jedan od retkih kojima to nešto znači.

Kanal se zove BK1 i to je japanska onlajn knjižara. Ceo postupak porudžbine je na japanskom, ali sada sam im doskočio.

Meho Krljic · « **Reply #136 on:** 14-11-2009, 14:02:38 »

Kako si im doskočio? Ti pričaš serbski, oni japoanski i u principu se sve razumete?

ridiculus · « **Reply #137 on:** 14-11-2009, 14:08:51 »

Ha, ha... Ne, oni mene lako razumeju; klik ovde, klik onde i to je to. Što se tiče mog razumevanja njih, zadnjih mesec dana sam baš učio opsežno i prešao sam granicu kada mogu solidno da se snađem... Malo to, malo rikai-ćan, najbolji softver za prevod sa japanskog (ali on zahteva određeno znanje jezika). U svakom slučaju registrovao sam se i poručio knjigu-dve (za slučaj da postoji neki problem za fizičkom dostavom robe, neće biti neke štete). Pa ako uspe, onda idemo dalje. I šire.

ridiculus · « **Reply #138 on:** 18-03-2010, 21:35:18 »

Šta mi stoji na gomili za čitanje? Nešto sam pročitao prvi put, drugih stvari sam se podsetio, treće ću tek pročitati. Ali očekujte opise svih u dogledno vreme.

- Doraemon - Fuđio Fuđiko se suviše često zanemaruje van Japana, a tamo je na ceni približno kao i Tezuka;
- Saiyu Yoenden - kritika ovo smatra najboljom adaptacijom Putovanja na Zapad, jedinom koja je ravna originalu; od svega što sam čitao ovo mi je najteže za razumevanje (možda oko 50%), zahvaljujući povezanosti sa kineskom istorijom i legendama i dosta teksta u nekim momentima - da nije tako, već bih napisao nešto. Drugi problem je nepostojanje skenova kojima bih mogao da ilustrujem priču. Šteta - nikad Son Goku nije bio tako dobro opisan. No, te probleme ćemo prevazići, samo mi je potrebno još malo vremena;
- Soten Koro - važi slično kao i gore, ali u manjem stepenu;
- Imuri od Ranđo Mijake - science fantasy bi bio najbolji opis žanra; kada bih sutra pisao o ovome to bi bio prvi opis van Japana (koliko sam svestan) jedne fantastične sage;
- Ooku od Fumi Jošinage - šta bi bilo da je muška populacija Japana bila desetkovana i da je zemljom vladao matrijarhat? Pratimo život jednog muškarca iz harema ženskog šoguna u alternativnom srednjem veku.

Naravno, ništa od ovog nemam kompletno, a ne bi ni bilo moguće. Imuri i Ooku još izlaze, a na neki način i Saiyu Yoenden (komplikovana je priča oko toga). Međutim, nemam kompletno ni ovo što jeste završeno (

, ali radi se na tome).

Third Eye · « **Reply #139 on:** 10-04-2011, 11:24:10 »

Naruto manga

http://www.mangareader.net/93-87-1/naruto/chapter-82.html

DušMan · « **Reply #140 on:** 20-09-2011, 09:42:23 »

Algoritam izgleda uzvraća udarac ove jeseni.
U novembru kreće hrvatski prevod Death Notea, mesečnim ritmom.

ridiculus · « **Reply #141 on:** 01-11-2011, 20:39:47 »

Ovih dana bi trebalo da bude objavljen moj novi tekst za UPPS, o mangi Kingdom. Nisam rekao mnogo o radnji, već sam se usredsredio na koncept i tehničke odlike, kao i mesto tog naslova u trenutnoj izdavačkoj ponudi i istoriji japanskog stripa. Mislim da je to dovoljno, a s druge strane, ostavljam prostor za neki budući tekst na tu temu, kada bude više ljudi koji su barem počeli da čitaju Kingdom.

Drugo, pripremam vrlo ozbiljan pregled stripa JoJo's Bizarre Adventure i njegovog uticaja i to će mi praktično oduzeti dobar deo slobodnog vremena u ovom mesecu, ali mislim da će vredeti. Verovatno će biti održano predavanje, a izaći će i u tekstualnom obliku.

ridiculus · « **Reply #142 on:** 14-11-2011, 22:59:31 »

Na UPPS-u je objavljen članak o mangi Kingdom (još pre desetak dana, ali za slučaj da je neko propustio...)

Na svom blogu sam započeo seriju članaka o japanskim izdavačima, inspirisanu mišljenjem da je Marvel "the biggest comics publisher in the world"!

Jes, malo sutra!!!

Nije svaki komentar na internetu vredan pažnje, ali svejedno, usmerio me je da napišem nešto o stvarima o kojima se ne piše često.

Osim toga - ovde malo da razbijem praksu linkovanja sopstvenih tekstova

- pojavila su se dva opisa Umezuovog horora Left Hand of God, Right Hand of the Devil na ovim našim "prostorima", što je nečuveno i za mnogo, mnogo veće zemlje. Prvi je na forumu Sveta stripa (zahvaljujući Mhejlu), drugi na makedonskom blogu Japan@mk (zahvaljujući Maksu).

Giovanni Larsson · « **Reply #143 on:** 18-12-2011, 00:17:07 »

Ridiculus, šta misliš o Điru Tanigučiju, pošto se on izgleda baš dobro primio među domaćom publikom od kad je izdat ''Vrh Bogova'' kod Fibre?

Je li Taniguči tipičan manga autor, ili neki prelaz između mange i evropskog stripa, kako ga u Japanu doživljavaju? Koji su drugi autori najsličniji njemu, i crtački i tematski?

ridiculus · « **Reply #144 on:** 18-12-2011, 00:58:57 »

Nisam skoro čitao ništa od njega, ali dobro pamćenje mi nije ni potrebno da bih odgovorio na neka od ovih pitanja.

Svakako nije tipičan autor, ali je u Japanu veoma cenjen i uticajan u domenu grafičkog izražavanja. Ne toliko po pričama, ali on nije ni pisao većinu svojih priča (ako ijednu - Walking Man praktično nema tekst, ako se dobro sećam). Najpoznatiji je po radu na naslovima kriminalističkog hard-boiled žanra, takođe u saradnji sa drugima (Benkej u Njujorku...)

Jedino što povezuje Tanigućija sa evropskim stripom je izvanredna crtačka veština i detaljnost kadrova. S druge strane, on se uklapa u tradiciju japanskog narativnog ritma i kompozicije kadrova.

Ko je sličan? U crtačkom smislu, Jukinobu Hošino (Yukinobu Hoshino) i Rjoići Ikegami (Ryoichi Ikegami) najviše, Daisuke Igaraši (Daisuke Igarashi) po pejzažima, možda malo i Kaiđi Kavagući (Kaiji Kawaguchi). Tematski je mnogo teže odrediti, pošto je Tanigući radio u mnogim žanrovima, ali postoji i ovde sličnost sa Ikegamijem u pojedinim momentima.

Meho Krljic · « **Reply #145 on:** 04-09-2023, 05:04:16 »

Baš negde na pedesetpetogodišnjicu osnivanja uglednog japanskog magazina Shōnen Jump koji i danas (u svojoj Weekly Shōnen Jump verziji) predstavlja stožernu instituciju japanskog stripa, pogotovo u pogledu mangi namenjenih tinejdžerskoj demografiji dohvatio sam da konačno pročitam jedan od utemeljujućih radova o manga kulturi napisanih na Engleskom jeziku. Knjigu Manga! Manga! The World of Japanese Comics je japanski izdavač Kodansha objavio pre ravno četiri decenije, 1983. godine i ona predstavlja prvi studiozni dokument publikovan na Engleskom jeziku a koji se pozabavio fenomenom mange kao najpropulzivnijem elementom savremene japanske popularne kulture. Kao neko ko japansku pop-kulturu prati bez nekih pretenzija na duboko i stručno poznavanje, svakako sam bio zainteresovan da vidim šta sve ova knjiga, koju gomila američkih podkastera što ih slušam pominje kao presudan element njihovog inicijalnog interesovanja za Japan, ima da ponudi i čemu će me sve naučiti.

I nisam bio razočaran. Ima razloga što je ova publikacija, napisana pre još malo pa pola veka i dalje doštampavana i nabavljiva putem svih, jelte, ozbiljnijih distributera i, iako u njoj po prirodi stvari nećete naći ništa o japanskim stripovima koje danas ljudi vole da čitaju, njeni su dubinski uvidi u japansku kulturu i mentalitet generalno, sa opservacijama vezanim i za ekonomiju, način života, istoriografiju itd. dragoceni za shvatanje mange kao fenomena i zapravo izuzetno relevantni, smeštajući i današnje stripove i njihove derivate u drugim medijima u jasan, konzistentan kontekst.

Frederik L. Schodt, autor ove knjige, je time sebe promovisao u jednog od autentičnih heroja interkulturalne razmene i uzajamne oplodnje, jednu od, tajno, najvažnijih ličnosti u savremenoj popularnoj kulturi koja u velikoj meri eksploatiše ukrštanje između zapadne i dalekoistočne pop-tradicije. Naravno da je i pre Schodtovog kapitalnog dela na zapadu, notabilno u Severnoj Americi, bilo mogućnosti da se uglavnom deca upoznaju sa radovima iz savremenog japanskog pop-panteona – na kraju krajeva Tezukin revolucionarni crtani film Tetsuwan Atomu je na američkoj televiziji imao premijeru iste godine kada i u Japanu, 1963. pod imenom Astro Boy, i postigao solidan uspeh, deceijama pre nego što će baš Schodt prevesti samu mangu Astro Boy na Engleski kako bi je publikovao američki Dark Horse – ali je ova knjiga ne samo obezbedila kontekst za razumevanje japanskih crtanih filmova koji su u Americi u to vreme bili emitovani u prilično bizarnim kombinacijama (npr. Robotech koji je sa emitovanjem krenuo 1985. godine je bio sklopljen od tri japanske jedne od druge potpuno nezavisne serije) nego i razgorela glad mlade publike za JOŠ sadržaja koga je, postalo je to jasno, tamo napolju bilo u nesagledivim količinama.

Frederik L. Schodt je Amerikanac danskog porekla, a kako mu je otac radio u Ministarstvu spoljnih, jelte, poslova, detinjstvo je proveo delom u SAD, delom u Norveškoj, delom u Asutraliji ali i, za našu današnju priču presudno, delom u Japanu. U Japan je Schodt stigao 1965. godine, sa petnaest godina a kada je porodica dve godine kasnije nastavila dalje, on je ostao da maturira u školi u Tokiju koju je pohađao. Iako će se potom vratiti u SAD da studira, uspeo je da ponovo dođe u Japan da nastavi studije pa je nakon kratke karijere turističkog vodiča za japanske turiste u Kaliforniji dobio stipendiju japanskog Ministarstva prosvete i tamo se dalje školovao za prevodioca. Nekoliko godina je radio u Japanu pa se preselio nazad u Kaliforniju gde i sada živi, ali je tokom ovog perioda postao jako zainteresovan za mange pa je i sa nekoliko prijatelja kontaktirao Tezuka Productions sa upitom za licencu koja bi obezbedila da se Tezukina manga Phoenix prevede na Engleski i publikuje u SAD. Ova tokijska grupa prijatelja (američkih i japanskih), sa imenom Dadakai, dobila je od Tezuke dopuštenje pa je prevod prvih pet tomova ovog (nikad završenog) serijala urađen još pred kraj sedamdesetih godina ali se sa publikacijom iz raznih razloga čekalo četvrt veka. Viz Media je ovo počeo da objavljuje 2002. godine i dovršio serijal (odnosno ono što je Tezuka dovršio pre svoje smrti) 2008. No, Schodt je već mnogo pre toga postao ime koje ljubitelji mangi u SAD poznaju na ime svoje knjige.

Manga! Manga! The World of Japanese Comics je i za Japan bio interesantan projekat. Kultura za koju se često misli da je samodovoljna i zapravo agresivno neprozirna za strance je u osamdesetima na više frontova nastojala da izvrši ekspanziju izvan granica ostrvske zemlje. Posleratna japanska kulturna razmena oslanjala se pre svega na film – a za koji je do početka osamdesetih na zapadu interesovanje dosta oslabilo – a kada je osamdesetih krenuo snažniji presing iz Japana, ovo je često bilo umotano u sedam oblandi tako da deca u SAD ili Evropi koja su igrala japanske igre ili gledala japanske crtane filmove često nisu bila uopšte svesna koja je zemlja njihovog porekla. Postojala je tu i mera japanskog straha da zapadnjaci neće moći da razumeju ili prihvate njihove kulturne kodove pa nije bila retkost da produkti smatrani za isuviše „japanske“ pretrpe dramatične kozmetičke izmene pri prelasku okeana. Od pomenutog Robotecha koji je bio vrlo drastičan primer, preko igre Nekketsu Kōha Kunio-kun o japanskim školskim bandama koja će u prelasku na zapad postati omaž Hillovim Ratnicima podzemlja (pod imenom Renegade), pa sve do Moćnih rendžera koji su preuzeli scene borbe iz japanskog originala a između dosnimavali dijaloge i dramske scene sa američkim glumcima – japanska pop-kultura je do devedesetih godina prošlog veka bila uvijena u velove neprozirnosti i prikrivanja, da se vlasi, jelte, ne sete. No, Manga! Manga! The World of Japanese Comics je ne samo bila publikacija napravljena od strane japanske izdavačke kuće već je i imala i finansijsku podršku iz Japana. Iako će inicijativa „cool Japan“ biti „zvanično“ rođena tek u narednom veku, njeni koreni dokumentovano leže još u osamdesetima i mada je glavni napor japanskog Ministarstva spoljnih poslova u tom periodu bio vezivan za japansku televizijsku sapunicu Oshin, Manga! Manga! The World of Japanese Comics se može videti kao plemenit deo istog vektora.

Schodtov prvi publicistički rad ostaje i njegova najpoznatija knjiga, svakako i na ime toga da se radi o utemeljiteljskom tekstu, ali u pitanju je i knjiga visokog kvaliteta. Iako jedva u svojim tridesetim godinama do vremena publikacije, Schodt je ovde napravio jedan temeljit pregled istorijata japanskog stripa, odlazeći daleko u prošlost i nalazeći korene mange u Chōjū-jinbutsu-giga crtežima iz dvanaestog i trinaestog veka. Ovo nije dugačka knjiga, ali Schodt je jednim disciplinovanim, rigoroznim pristupom sebi obezbedio brojne citate u kasnijim naučnim publikacijama, dajući izuzetno temeljit istoiriografski pregled ne samo radova i autora već i generalnih kulturnih i socioloških uticaja koji su vodili ka kreaciji mange kakvu danas poznajemo. Tako se iz ove knjige može saznati da je sam termin manga skovao poznati umetnik Hokusai Katsushika na prelomu osamnaestog u devetnaesti vek, a Schodtova analiza otvaranja Japana prema svetu posle kraja šogunata i ulaska u Meiđi obnovu je dragoceno detaljna i majstorski sažeta.

Schodt ovde veoma jasno i studiozno prikazuje kako je moderni japanski strip dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka bio pod značajnim uticajem američkog novinskog stripa, kako one grane koja se bavila političkom kritikom i satirom, tako i one koja se bavila dobrohotnim satirisanjem mentaliteta nacije i izazovima savremenog života. Ton je izuzetno izbalansiran i Schodt niti prenaglašava značaj Amerike u onome što je u Japanu rađeno u to vreme, niti sa druge strane deifikuje japanske delatnike, već pažljivo dokumentuje na koje su načine američki uticaji u Japanu podsticali nadahnuće ali i kako je osobeni japanski pristup materiji porodio sasvim drugačije radove.

Posebno je zanimljiv deo koji se bavi usponom imperijalne, nacionalističke i fašističke vlasti u Japanu i počecima rata u Aziji koji će se zatim pretopiti i u rat sa Amerikom i Schodtove opservacije o tome kako je naglašeno marksističko-lenjinistički korpus autora politički satiričnih stripova preveden u patriotsko-nacionalističku propagandnu kohortu. Schodt ovde piše bez osude ili ikakvog američkog trijumfalizma, naprosto notirajući osobenosti japanske kulture koje su dovele do ovakvog rezultata.

Naravno, onda je veliki deo knjige koji se bavi posleratnom obnovom i bujanjem mange obojen izuzetno optimistčnim tonovima. Schodtova analiza trendova u publikovanju – na primer sa akcentom na tome da je u Japanu publikovanje kolekcija stripova originalno izašlih u novinama ili magazinima daleko starija praksa nego u Americi sa korenima još u predratnim decenijama – ali i žanrova koji su zavladali tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih je izuzetno dobro ispisana, ponovo savršeno sažimajući neverovatno veliki korpus radova koji su izlazili u ovom periodu. Schodt predstavlja najvažnije magazine, najvažnije autore, najvažnije serijale ali i najvažije žanrove, baveći se mangama za dečake, mangama za devojčice, sportskim mangama, samurajskim mangama, mahn džong mangama, istorijskim mangama, sarariman satirom itd, dajući u svakom od ovih pregleda jasne smernice zašto su partikularni žanrovi postali popularni i među kojom publikom, ali i ulazeći u vrlo prodorne analize same tehnike crtanja, naracije, nedijegetičke signalizacije itd. naravno, Osamu Tezuka (koji je i napisao predgovor za prvo izdanje knjige) dobija najviše prostora, ali veliki broj bitnih autora će ovde dobiti svoje kratke ali informacijama nabijene portrete sa brojnim vrlo bogatim reprodukcijama tabli iz njihovih stripova, ali i fotografija koje ilustruju značajne poente teksta, uključujući obimnu fotodokumentaciju vezanu za predloške iz prethodnih vekova a koja je zlata vredna.

Naravno, u jednom inauguralnom i srazmerno kratkom tekstu nije bilo moguće pokriti baš SVE u istom nivou detalja i mada se Schodt bavi i erotskim mangama u prolazu, a pominje i gekiga radove, dakle, stripove eksplicitno zrelijeg senzibiliteta namenjen publici koja sebe ne smatra decom (naziv žanra doslovno znači „dramski crteži“), o njima opširnije ipak treba čitati na drugom mestu.

No, ono što je mene fasciniralo, čitajući ovu knjigu po prvi put u 2023. godini je kako ona deluje aktuelno i relevantno iako je izašla pre nego što će mnogi od serijala koji danas praktično definišu medijum uopšte biti prepoznati (Akira je sa publikovanjem krenuo 1982. godine, Dragon Ball 1984, Sailor Moon tek 1991.). Schodt ne samo da prepoznaje istorijsku važnost radova poput Golgo 13 ili Kozure Ōkami, odnosno Lone Wolf and Cub već i ukazuje na mentalitet autora i čitalaca mangi i njegovu neraskidivu isprepletanost sa japanskim načinom života, shvatanjima, etikom, običajima. Na ovaj način, ova knjiga prikazuje zašto je manga tokom dvadesetog i dvadesetprvog veka izrasla u revolucionarni medijum koji unutar japanske kulture ima mnogo važnije mesto nego strip bilo gde na zapadu, ali i koji su elementi te kulture naprosto diktirali da će se to desiti i da drugačije nije moglo biti. Ove su istine i danas istinite kao što su bile i pre četiri decenije i Manga! Manga! The World of Japanese Comics je dokument čija vrednost sa godinama ne opada, naprotiv. Koga god da interesuje manga ali i japanska popularna kultura generalno u ovoj će knjizi naći najbolji početni paket najdragocenijih informacija. Amazon je prodaje ovde.

News:

Author Topic: Manga? (Read 78123 times)