Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...

[lilit]

Pogledao prvu epizodu Philip K. Dick's Electric Dreams, The Hood Maker, i moram reći da sam malo razočaran što originalna priča nije vernije ispraćena. Osnovna premisa je tu, ali mi se čini da je izostala poenta priče, a dodatno je epizoda razvodnjena romantičnom vezom dvoje glavnih glumaca.

Probaću dalje, pa da vidimo.

da, da, ima patetike vazdan, ja zaglavih na četvrtoj i nikako da nastavim. premda mi serija negde više prija od altered carbon (koju gledam i ne razmišljam previše).

NEGO!
sad gledam imdb i vidim da je redosled "mog netflixa" potpuno drugačiji. meni je prva epizoda Real Life, pa ide Autofac, treća je Crazy Diamond. četvrta, pathos koji pomenuh gore, je Human Is. 

[tomat]

Da, još negde sam video da je redosled različit, u zavisnosti od servisa koji koristiš za gledanje. Ja sam skinuo varijantu koja je ripovana sa kanala 4, čini mi se. U međuvremenu pogledao Autofac, takođe malo prošaranu patetikom (nisam čitao priču), i započeo Commuter, pročitao priči, nije loše krenula epizoda, videćemo dokle će da stigne.

Dok sam čitao Altered Carbon bilo je bukvalno kao da gledam film, pa se nadam dobrom u pogledu serije, tomje sledeće na tapetu.

[crippled_avenger]

THE ORVILLE Setha MacFarlanea je komična parafraza STAR TREKa koja se ne može posmatrati kao čista parodija zato što pokušava da spoji MacFarlaneovu sklonost ka popkulturnoj parodiji i grossoutu sa iskrenim angažmanom Roddenberryjevog izvornika. Rezultat je serija koja nije laugh out loud smešna, i svakako nije klasična space opera, već je negde između, i na toj ničijoj zemlji nastaje spoj koji je meni funkcionisao. Doduše razumem i one kojima je to sve isuviše neodređeno, premda u pogledu SF premisa, THE ORVILLE nije bitno naivniji od starih STAR TREKova, pa ni rudimentarniji iako je komedija.

Seth MacFarlane je u glavnoj ulozi i ponovo ima blonde bombshell kao partnerku kao u svojoj vestern parodiji A MILLION WAYS TO DIE IN THE WEST. Ovog puta to je Adrianne Palicki koja se odlično snalazi u toj ulozi. U podeli ima još prekaljenih veterana kao što je Penny Gerald Johnson i sjajnih guest starova u rasponu od Charlize Theron do Roba Lowea.

Serija je dobila i drugu sezonu. STAR TREK cred joj daje i uključenost veterana iz ove serije Brannona Brage i po ovome što smo videli deluje održivo na duže staze.

[crippled_avenger]

ALTERED CARBON je katastrofa i samo najuporniji se probijaju kroz nju. Ovo je šareni i skupi cirkus u kome se eventualno posle četvrte-pete epizode mogu gledati slike pošto ništa drugo nema naročitog smisla ili privlači interesovanje. Završiću seriju samo da izrespektujem Kinnamana...

[Meho Krljic]

Ja sam dobacio do druge epizode juče i nemam neku veliku strast prema seriji, naime prva epizoda je pomozi bože ali druga već kreće da razvodnjava sa nebitnim podzapletima i biće zajebano da se otprati do kraja. Netfliks i inače nažalost radi u ovom maniru, napustio sam Dark posle druge epizode a Sinner posle četvrte... Ovde možda izguram do kraja isto zbog Kinamana...

[дејан]

ја сам је одгледао до краја и није ми била превише лоша, често ми је била и занимљива, али на жалост све време, до самог краја, као целина, је на ивици досаде и сваки пут сам се питао да ли да наставим или не (поготову током последње епизоде)...срећом на неколико места показује неуобичајено сурову бескомрпомисност

[crippled_avenger]

БЕГИ! je serija Andreja Volgina, ruskog žanrovskog specijaliste koji u ovom četvorodelnom trileru pokazuje da se na televiziji savršeno snalazi. Ovaj energični četvorodelni krimić prati slučaj nevino optuženog kompjuterskog programera koji je smislio revolucionarni operativni sistem i biva nepravedno nemešten za ubistvo i asortiman gadova raznih profila koji žele da se dokopaju njegovog izuma.

Postavka je jednostavna, a Volgin joj daje visok stepen energije svojim efikasnim akciono-trilerskim rukopisom. Za razliku od Bikovljeve detektivske serije, ova ne pokušava da se igra Peak TVa ali pruža odličan i 6frd network ugođaj kakav se danas retko sreće i u američkim serijama.

Volgin je snimao seriju u dobrim uslovima, na odličnim lokacijama i uz njegovu rediteljsku veštinu sam ambijent u kome se sve dešava donosi osveženje. ivan Krivoručko i Olga Gorodjecka donose jasan i dinamičan zaplet i sa lakoćom izlažu likove a glumačka podela je tačna i sugestivna. Slutim da bi se eventualne buduće sezone bazirale na likovima policajaca koji rade novi slučaj, i verujem da je u tom pogledu postavljen jasan i čvrst temelj.

Volgin se ovom serijom potvrđuje kao pouzdan i vitalan ruski žanrovski specijalista koji može da napravi energična i nepretenciozna dela, i na filmu i na televiziji.

[Ugly MF]

Altered Carbon je jedan HajSajFaj vocna salata de su cak i najdebilnije stvari koje su morali ubaciti glede PiCija i ostalih idiotluka iskoristili najbolje moguce na svetu!
Mene je odusevilo sve sto sam video i cuo, i skroz mi sve super!
Meho, Kriple, svaka vama cast na informisanosti , znanju, ebem li ga cemu sve ne,
ali, Altered Carbon u danasnjici kakvu imamo je maltene Evergrin biser.
Zivi bili, pa ostareli i docekali.

[crippled_avenger]

NEO YOKIO je anime serija za ljude koji nisu nužno posvećenici ni mange ni anime. Štaviše, verujem da je možda čak i manje zanimljiva onima koji su odani ovim formama. Reč je o američkoj seriji, smeštenoj u Neo Yokio, niponizovanu verziju New Yorka kao što imamo niponizovani San Francisco u BIG HERO SIXu. Glavni junak je Kaz Khan, mladi njujorški plejboj, fashion victim koji pripada staroj lozi lovaca na demone. U zapletima se prepliću razni naizgled prozaični slučajevi vezani za njegovu hip okolinu u koje su umešani demoni, ali jasno je da se iz detalja u detalj otvara pitanje koji je segment prioritet autora. Uprkos tome što NEO YOKIO ima samo šesz epizoda od po 24 minuta, uspeva da bude jedna od onih serija koje su "about a lot of things".

Ono po čemu se izdvaja jeste interesantan spoj žanra, neobične karakterizacije i socijalnog odnosno pop-kulturnog komentara. Seriju je kreirao Ezra Koenig, frontmen indie grupe Vampire Weekend i u novom poslu se izvanredno pokazao. Hip tema privukla je prvoklasni voice cast i rekao bih da se te zvezde nisu pogrešile što su se zapljunule u ovom projektu.

NEO YOKIO je inicijalno pravljen za Fox ali ga je Netflix uzeo u turnaroundu.

[crippled_avenger]

BOUNTY HUNTERS je serija koju su zajedno osmislili Jack Whitehall i Freddy Syborn, mastermindovi koji stoje iza BAD EDUCATIONa. BOUNTY HUNTERS nije ni blizu duhovita i anarhična kao BAD EDUCATION. Štaviše ova produkcija mreže Sky ima u sebi sve karakteristike Sky produkcija a to je da nije na nivou onoga što prave mreže koje generipšu autore koje bogati Sky posle preuzima. Otudl, slobodno mogu reći da BOUNTY HUNTERS nije naročito dobra serija. Ona pokušava da se nadoveže na spojeve komedije i trilera kojima se bavio WRONG MANS recimo. I u tom pogledu ne dostiže WRONG MANS. Međutim, unutar svega toga ima jedan vrlo bitan kvalitet. Naime, Jack Whitehall je kao ko-autor ove serije želeo da napravi seriju koja će biti njegov vehicle, odnosno da govori o Jacku Whitehallu u nekom zapletu, nekoj situaciji. I u tome je uspeo. Sve što je jack Whitehall u ovoj seriji je vrlo uspešno i dobro. Ono što ga okružuje, a to je pre svega Rosie Perez koja nije loša per se ali nema neke preterane potrebe da ona bude taj drugi lik i zaplet sa meksičkim kartelom prosto ne generišu dovoljno humora. Ali ne bih rekao ni da smetaju. Serija mi stoga nije bila naročito dobra ali mi je bila začuđujuće pitka pa i adiktivna. Raduje me što će imati drugu sezonu jer osnovi svega je Whitehall koji je zdrav osnov za seriju. Nema tu ničega što se u drugoj sezoni ne može popraviti.

[cujkebr]

Odgledao sam ALTERED CARBON, i sto se mene tice odlicna serija. Prelepa vizuelno, odlicni glumci, solidna radnja( sa usponima i padovima, ali koja je serija bez toga?), sve u svemu odlicno.U zadnje vreme sam barem deset serija poceo gledati, i sve sam odustao posle 2-3 epizode, dok mi je ova serija drzala paznju svo vreme, tako da sam zadovoljan.

[crippled_avenger]

Крепость Бадабер je ruska četvrorodelna minićserija o čuvenom događaju i opsadi Tvrđave Bedaber koja je zapamćena kao jedan od najupečtaljivijih događaja iz vremena sovjetske intervencije u Avgaistanu. Ovaj slučaj je već ekranizovao Timur Bekmambetov u svom debitantskom filmu stavljajući akcenat na egzistncijalističku dilemu vojnika osuđenih na smrt. Četvrorodelna serija je mnogo više klasična priča o bekstvu zarobljenika iz logora. Ni Bekmambetov ni autori serije nisu doslovno pratili činjenice i na kraju možemo reći da su im on više poslužile kao inspiracija nego kao kostur po kom će raditi. Obe ove ekranizacije zapravo zanemrauju osnovnu ideju pobudnjenih zarobljenika, a to je pokušaj da ukažu da su zarobljeni i da ih zapaze međunarodni posmatrači, kao što oba zanemrauju i učešće “lojalnih Avganistanaca” u preuzimanju tvrđave.

Kao ratna serija, i uzbudljiva priča o pobuni,  Крепость Бадабер je vrlo efektan. Dakle, ko ne očekuje verodostojnu rekonstukciju može odlično da se zabavi. Kiril Beljevič je energično režirao i u tehničkom pogledu realizacije i produkcionog dizajna ova serija ne zaostaje za bioskopskim filmovima na ove teme.

Oni koji se žale na to kako su Arapi prikazani u holivudskim filmovima, mogu da pogledaju kako su ovde prikazani Avganistanci i da shvate koliko daleko esencijalizacija i ocrnjivanje protivnika može da ide, što uz izostavljanje “lojanih Avganistanaca” pokazuje koju vrstu raspoloženja žele stvore autori serije.

No, sve to na stranu, za gledaoce koji znaju šta da očekuju Крепость Бадабер zbilja može biti vrhunsko gledalačko iskustvo koje se bindžuje kao najbolji Netflixov produkt.

[crippled_avenger]

DECLINE AND FALL je ekranizacija romana Ewelyna Waugha iz pera Jamesa Wooda koji nas je zadužio izvanrednom serijom REV. Ewelyn Waugh je ekranizovan u remek-delu Stephena Frya BRIGHT YOUNG THINGS, i teško je dobaciti do tog izuzetnog dometa, ali Woodova BBCjeva mini-serija ima svoje atribute. Jack Whitehall igra Paula Pennyfeathera i iznova pokazuje da je smotanko iz više srednje klase komičarski klasik brianske dramske produkcije koji funkcioniše u svakoj epohi. Whitehall je takve likove u sadašnjici doveo do savršenstva ali se izuzetno dobro snašao i u epohi. ODavno mislim da neke Fryeve likove treba da odigra Whitehall, pre svih neke iz romana, i možda bi mu ova serija mogla biti dobra preporuka.

DECLINE AND FALL je serija koja ekranizuje roman, ali svaka jednočasovna epizoda jeste kao jedno veliko pogravlje i celina u putanji glavnog junaka. Ove likove bih svakako mogao gledati još što je samo dokaz visoke televizičnosti ove produkcije.

Seriji je u uvodu trebalo malo da se “zagreje”, u fazi kada se uvode likovi, u prvih pola sata prve epizode ima jakog naglaska na grotesku,i imao sam teškoće da se vežem za likove ali kasnije je to sve prošlo.

Guillaume Morales je u okvirima standarda britanske televizijske produkcije vrlo vešto realizovao celu stvar sa dobrim osećaj za komediju, kako u glumačkoj igri tako i u vizuelnom postupku.

Za ljubitelje britanske komedije, i ove nove ali i one starinske, DECLINE AND FALL je iskrena preporuka. I jedan i drugi senzibilitet se mogu prepoznati u njoj, a Morales se vešto stilski poigrava sa vizuelnim i mizanscenskim kodovima starih ekranizacija koje upošljava u konstrukciji modernih gegova.

[Father Jape]

Evelyn, ne Ewelyn. (Ivlin, ne Julin).

[crippled_avenger]

WACO Braće Dowdle je sličan u izvesnom smislu filmu I, TONYA Craiga Gillespieja. Naime, u oba slučaja je ekranizovan kontroverzni slučaj iz devedesetih koji je u svoje vreme odmah dobio i televizijski film po istinitoj priči, ali to je bilo drugo vreme televizije - slika je bila u boji ali su odnosi prikazani u njoj bili izrazito crno-beli, a ozbiljne teme su tretirane sa dozom "entertainmenta" u sebi. Tako su televizijske ekranizacije slučaja Tonye Harding i Davida Koresha bile banalne, jednostrane i danas su zaboravljene.

U fazi Peak TVa, WACO međutim više podseća na čuveni televizijski filnm o Jonestownu a Taylor Kitsch pokušava da pođe putem Powers Boothea i da kroz ulogu fanatičnog sektaša napravi glumačku bravuru. Taylor je u potpunosti posvećen ovoj roli i za nju je poništio svoj holivudski šarm, a zadržao je samo one elemente svoje glumačke persone koji se mogu preneti u Koresha. I u tom pogledu, Kitch je svakako ključni igrač na ekranu jer uspeva da dočara tu kompleksnu ličnost koja je dovela do kompleksne situacije.

Michael Shannon igra pregovarača FBI koji se nije slagao sa militantnom taktikom FBI koja je na kraju dovela do tragedije. Ako je Kitsch srce ove serije, Shannon je svakako njen mozak.

Braća Dowdle imaju dvojicu izvanrednih glumaca u centru priče a u stilskom pogledu donose nešto svog propulzivnog stila i WACO je dinamična no nonsense serija koja svakako ne ulazi u razvlačenja i pretencioznosti kablovskih serija, ali donosi svu ozbiljnost pristupa temi, višeslojnost i upitanost koju nalazimo u njima. Hibrid je po ritmu blizak FXovim AMERICANSima i funkcioniše jako dobro. Ovo je serija limitirana istinitim događajem. Druge sezone dakle ne može biti ali bi svakako ovaj tim rado opet video u akciji.

[crippled_avenger]

Jack Whitehall ima čitavu liniju humora baziranu na svom ocu, džangrizavom penzionisanom agentu koji je zastupao neke solidne britanske glumce u prošlosti. Whitehall međutim ima i nastupe sa ocem kao što su bili zajednička autobiografska knjiga, zatim talk show BACKCHAT a sada i komični travelogue JACK WHITEHALL: TRAVELS WITH MY FATHER.

Otac i sin Whitehall su uigran tim koji se jako dobro razume i nikada ne izlaze iz lika. Uprkos tome što nema sumnje da je njihova “hemija” osmišljena, i da su neke od njhovih komičnih scena bez ikakve sumnje set-pieceovi, nesporno je da TRAVELS WITH MY FATHER funkcioniše i kao travelogue.

U svakom gradu na Dalekom Istoku na kom su se zaustavili, oni su pronašli zanimljive i filmične tačke i snimili ih, dajući nekima od njih humoristički tretman. Dakle, TRAVELS WITH MY FATHER svakako jeste vredan ne samo kao komedija već i kao putopis koji je zanimljivo koncipiran sa dobrim izborom živopisnih lokacija. U tom pogledu, TRAVELS WITH MY DAD nije kovencionalni travelogue koji ide na sva bitna mesta u nekoj zemlji, ali ide na ona koja su zanimljiva.

Komična interakcija Whitehallovih sa građanima nije brutalna kao one Sache Barona Cohena, i serija nema tkavih WTF komenata ali meni je kao Jackovom fanu bila vrlo prijatna za gledanje i sporadično smešna. Michael i Javk ni u jednom momentu ne izlaze iz lika, i ta koncentracija je zlata vredna. Gledaoci su svesni da je njihov power dynamic fake, ali sa druge strane, zbilja nema situacija u kojima “ispadaju iz lika”:

Ipak, taj nedostatak “greške” ne znači da čak i ovako precizno postavljen projekat ne uspeva da proizvede toplinu, i da na kraju dovede do utiska kako su se otsc i sin zbilja bondovali na ovom putu.

Ne znam koliko je ovo zanimljivo onima koji ne vole Whitehalla, ali oni koji ga vole treba da gledaju obavezno, a oni koji ne znaju o kome je reč treba da pokušaju.

[lilit]

SAFE na Netflixu. 8 epizoda, UK. Jako lepo napisano, dinamično, dobar kasting. Vrlo gledljivo.
Nadam se samo da neće imati glup kraj, stigla sam do 6. epizode.

[crippled_avenger]

KRYPTON Davida Goyera je CW po onome što smo očekivali ali je završila na SyFy i nažalost našla u raskoraku sa onim što su vrhunci ponude te televizije kao što su HAPPY! ili THE EXPANSE. A opet, domet KRYPTONas definitivno nije ni CW.

Naime, DC je imao jako puno uspeha baš sa serijama koje su se bavile originom junaka i imale nmjegovo rodno mesto u naslovu. SMALLVILLE i dalje stoji kao vrhunacv ovog smera, GOTHAM je na drugom mestu ali KRYPTON nažalost nije ni blizu tog nivoa.

KRYPTON je smešten na Supermanovu rodnu planetu u vreme njegovog dede. Za razliku od Snyderovog (pa dakle i Goyerovog) Krypton iz MAN OF STEEL gde je ova planeta tretirana više u SF ključu sa malo fantasy ikonografije, KRYPTON je tretira kao mešavinu stripovskog SFa, koji ima nekonzistentan pristup "nauci" i fantasyja sa dramaturgijom koja se svodi na pseudo-klasicističke zaplete iz domena dvorskih intriga.

nažalost, u većem delu serije to je i mizanscen, junaci koji stoje i pričaju. Serija "ne diše" i likovi nemaju prostora da zažive mimo svoje uloge u priči, a to ne bi bio toliki problem da je priča iole zanimljiva. Nažalost, prva sezona obrađuje prvi susret Kriptonaca sa Brainiacom ali, za razliku od SMALLVILLEa, on je ovde žestoko underused na svakom nivou.

Likovi koji ne uspevaju da zažive ni "u priči", ni "van priče" ispraćeni su još jednim problemom - naime, KRYPTON je serija koja se odvija na dalekoj planeti i zavisi od novoizgrađenih setova, a njih baš i nema previše. Stoga, serija "ne diše" ni karakterno ni narativno, ni vizuelno. Setovi Onderja Nekvalila su odlični ali ih baš i nema puno. Kostimi Bojane Novaković su odlični i verujem da će neki komadi odeće naći put "nazad" u strip.

Desetodelna prva sezona je bila naporna za gledanje. Ipak, pružiću drugu šnasu kada dođe druga sezona jer će u njoj možda neke stvari biti popravljene.

Uprkos tome što na kraju KRYPTON nije sniman u Srbiji, omogućio nam je nešto što niko nije mogao da zamisli 1999. godine a to je sastanak Aleksandra Vučića i Davida Goyera.

[Ugly MF]

Završila prva sezona interesantnog The Crossing,klifhanger,moguć lep simpatičan nastavak.
Odgledo Impulse, jućubov spunof The Jumpera , supermoćnicima koji se teleportuju.
Malo previše razvučeno sa temom žrtvama silovanja u attemptu, ali nekako karakteri...dosledni,
donegde, malo nečega previše, izveštačenog, ali mož' se odgleda u cugu.

[Labudan]

gledo ko Narcos?

[crippled_avenger]

Posle izuzetne prve sezone serije GOLIATH koja je pokazala da u vreme Peak TVa, kablovskih premium kanala i streaminga David E. Kelley ne samo da ima šta da ponudi nego i da u taj milje može da prenese svoje pravne drame.

Billy Bob Thornton u ulozi Billy McBridea je uz neobičan, krajnje kinky predložak, i vrlo preciznu režiju, bio glavni adut serije. U drugoj sezoni, Billy Bob Thorton ostaje stub serije, premda njegov protagonizam preuzimaju i sporedni glumci, pre svih Mark Duplass a u epizodnim ulogama se pojavljuje sjajna ekipa od televizijskog šarmera Jamesa Wolka, preko Davida Crossa do ikoničnog Paula Williamsa.

Režija je ponovo mahom predata u ruke Lawrenceu Trillingu, a na kraju od najava da će uvodne epizode režirati Walter Hill nije bilo ništa. Uz Trillinga, u duhu uvođenja ravnopravnosti na američki televiziju, ostatak epizoda snimala je Dennie Gordon i pokazala se vrlo dobro na tom zadatku. Režija je drugačija od prve sezone, jednim delom i zbog glumačke ekipe. Slika je i dalje kroz osvetljenje visokoestetizovana, ali radi se sa manje pozicija kamere jer je glumački stil koji donosi Duplass sa nešto više ako ne improvizacije a onda jače glumačke konfrontacije, sa više pauza, a što bolje izgleda u dužim kadrovima nego u raskadriranim montažama.

Nijedan scenario u drugoj sezoni nisu potpisali Kelley i Shapiro. Sve je prepušteno drugim scenaristima a Kelley i Shapiro su ostali sa potpisom kreatora. Duh serije je kroz lik Bill McBridea očuvan, ali na nivou zapleta, pa i samog sklopa i karaktera događaja ovo je dugačija serija. Naime, GOLIATH u drugoj sezoni postaje više detektivska serija, u mentalnom ključu BREAKING BADa nego pravnička serija. Štaviše, u seriji se nikada ni ne dođe do suđenja. U petoj epizodi se sve pravne i sudske radnje zapravo zaključuju. Najbolja ilustracija duha serije je bottle epizode, odnosno četrdeset minuta sedme epizode koja traje nešto duže od sat vremena. Tih četrdeset minuta deluju kao nešto iz uma Sama Peckinpaha ili Tobe Hoopera.

Ta promena tona definitivno čini da GOLIATH u drugoj sezoni pođe ozbiljnim jumping the shark putem, da ne kažem da se potpuno izmeni i postane nešto drugo. Pa uprkos svemu tome, izuzetno sam uživao u ovoj sezoni i nadam se da će se Billy Bob Thornton privoleti da još igra junaka koji mu je doneo Emmy.

[Labudan]

http://www.youtube.com/watch?v=QkXeMoBPSDk

[tomat]

Odgledao sam ALTERED CARBON, i sto se mene tice odlicna serija. Prelepa vizuelno, odlicni glumci, solidna radnja( sa usponima i padovima, ali koja je serija bez toga?), sve u svemu odlicno.U zadnje vreme sam barem deset serija poceo gledati, i sve sam odustao posle 2-3 epizode, dok mi je ova serija drzala paznju svo vreme, tako da sam zadovoljan.

Dovršio i ja Altered Carbon, i na kraju ne mogu biti nezadovoljan. Knjigu sam relativno skoro pročitao, pa su poređenja bila neminovna. Pretpostavljam da su izmene unete kako bi serija bila prijemčivija široj publici, a lično mislim da je moglo i bez toga, i zapravo su pokvarile stvar, imajući u vidu dešavanja u knjizi. Ima tu melodrame, sapunice, neki likovi imaju značajniju ulogu nego u knjizi, a čini mi se da su izmene dovele i do viška bez kojeg se komotno moglo, pa mislim da se sve moglo završiti u 8 epizoda, ili čak i manje.

Gluma uglavnom dobra, posebno glavnog lika. Glavna likuša malo škripi, i jedan je od likova koji u knjizi nema prostora koliko u seriji. Vizuelno jako dobro, baštini nasleđe Blade Runner-a na fin način, mada u budućnosti verovatno neće biti značajna koliko i čuveni predak.

Godišnji odmor je počeo, neka se spremi The Expanse

[crippled_avenger]

Uprkos tome što je druga sezona HALT AND CATCH FIRE uspela da mi uništi sve ono što me je oduševilo u prvoj sezoni pokušajem da ozživi sve istrošene trope Peak TVa, na kraju sam posle kraja serije i njene konačne četvrte sezone, ipak odlućio da je pogledam do kraja.

I onda sam pogleda treću sezonu. U njoj je jedna star ispravljena. Stvari više nisu tako tropey kao u drugoj, dakle prestao je pokušaj da se pravi Peak TV nego su se autori vratili svojim junacima. Ali, sad kad su im se vratili ispostavilo se da nemaju ništa naročito da nam kažu, niti imaju ideju šta bi da rade.

Serija ima tu dobru dimenziju da može da prati tehnički napredak, dakle ima prostor da prihvata zamajce iz istorije i da je fakti guraju napred, međutim, nema onog žara i onog entuzijazma junaka iz prve sezone. Ovo deluje napabirčeno, a sve ono što je istraživačko-vizionarski aspekt junaka deluje kao “naknadna pamet”.

Stoga, treća sezona više liči na prvu sezonu jer ne pokušava da bude BREAKING BAD ali istovremeno, ona je samo njena bleda senka. Stoga, kad epizoda iznenadno skoči nekoliko godina unapred u odnosu na prethodnu, pomisliš da je u pitanju neka greška ali onda ti nije odovoljno bitno da odeš na IMDB i uveriš se da li je ili nije...

[crippled_avenger]

SUCCESSION Jesseja Armstronga zatiče jednog od mojih omiljenih scenarista u sličnom gasu u kom je bio u BABYLONu. Dakle, reč je o dramediji o korporativnim facama ili funkcionerima suočenim sa dramatičnim situacijama. U konkretnom slučaju SUCCESSIONa, Armstrong obrađuje temu jednog svog nesnimljenog scenarija koji je dospeo na Black List a govori o Rupertu Murdochu i njegovoj porodici. U ovom konkretnom slučaju, Murdochovi nisu nazvani tim imenom ali jasno je da sve vuče na njih u ogledu inspiracije.

SUCCESSION je serija o porodici Roy, na čijem čelu je Logan Roy, omatoreli medijski magnat, desničar, povezan sa političarima koji ima snage i lukavstva da pobedi sve i svakoga osim vlastite smrtnosti odnosno starenja. Dakle, star je a ima porodicu koja je iznedrila samo jednu osobu dostojnu upravljanja bilo čime, i nekoliko druge dece koju nasleđivanje firme ili ne zanima ili su prevelike budale da bi im se tako nešto prepustilo. Logan Roy započinje svoju đavolju igru sukcesije, ali i deca imaju svoje đavolje kombinacije. U svemu tome ga međutim omete zamalo fatalni moždani udar koji ga izbacuje iz stroja a potomcima daje mali aperitiv kako je to imati veliku moć.

SUCCESSION nije prva serija koja se bavi životima bogatih i moćnih i njihovih naslednika, ali iza fasade oporog humora, podbadanja, likova tvrdih kao kamen i glupih kao tocilo, krije se jedna zapravo vrlo nijansirana meditacija upravo o sukcesiji, o nasleđivanju o bremenu privilegija koje jednog dana neumitno dovode do toga da se moraju preuzeti neke obaveze. Ali isto tako i o harizmi tih kapitalista koji su osnivali imperije velikim delom na ličnoj inicijativi, kontaktima i podlostima koje niko drugi ne može da nasledi.

Armstrongov stil je gust. Štimovan je za sadržaje polučasovne epizode a ovde je forma bukvalno jednočasovna i posle svake epizode, gledalac izlazi kao iz ringa, dosta zamoren, preznojen, overloadovan informacijama, ali za one koji vole da se malo pohrvu sa televizijskom serijom, sve to nudi i određeno zadovoljstvo.

Rediteljski stil je vibrantan, sa dosta pokreta kamere, ubedljivim lokacijama, i dosta pozicija kamere kojima se dinamizuje glumačka igra koja je očigledno puštena da se razvija.

Serija nije slow burn ali nije lepršava uprkos tome što je dinamična. Dakle zahteva strpljivog gledaoca koji je raspoložen da se probija. To generalno koliko god zvučalo laskavo i elitistički jeste istovremeno i njen ključni problem. Dobili jesmo nešto nesvakidašnje. Ostaje pitanje da li je sav napor bio neophodan.

[crippled_avenger]

Treća sezona ANIMAL KINGDOMa je nova potvrda da je John Wells stari vuk i da je trkač na duge staze. Prvu epizodu je režirao a završnu epizodu je pisao prepustivši režiju svom stalnom saradniku Christopheru Chulacku i može se reći da je jasno kako Wells sada već ima tu poziciju da ne seda za tastaturu ako na umu nema nešto jako nevaljalo.

Treća sezona je od prvih kadrova do završnih kadrova uzbudljiva priča koja spaja edipalnu priču o odnosu majke i sinova, noir atmosferu u kojoj se susreću fatalne žene i muškarci koji su balvani i kad misle da su najpametniji i tu kriminalnu tromeđu na losanđeleskim plažama gde se susreću surferi, razni deadbeatovi, Meksikanci i sve zamislive policijske agencije.

Treća sezona zatiče porodicu Cody u situaciji u kojoj niko nije spreman da se suoči sa stvarima koje su međusobno učinili jedni drugima i koja jedino može da opstane ako se ne postavlja previše pitanja. Međutim, pitanja kreću da se gomilaju i jedini način da sve ne završi krvavom eskalacijom je da svako potone u vlastitu slabost.

U svakom pogledu, treća sezona je uzbudljiva i fokusirana, i scenaristički i glumački i rediteljski, i time se ANIMAL KINGDOM lako nameće kao meni trenutno možda i ponajbolja serija od onih koje gledam.

Wells ume da pravi serije koje pružaju intenzivno zadovoljstvo i na nivou epizode i na nivou sezone i u stanju je da to radi dugo. Voleo bih da i ANIMAL KINGDOM uđe u red njegovih uspeha kao što su ER ili SHAMELESS.

[scallop]

Ima jedna TV serija POŠTANSKI DETEKTIVI, za cmoljanje i slinavljenje. Tako imam priliku da cmoljam dok preživljavam sve sve moguće pucnjave i nasilja na drugim TV kanalima.

[scallop]

Jebiga, hteo sam o poštarima, ali sam potrošio. Neka, sleduje nam dva meseca božićnog plakanja, a ja imam zalihe.

[tomat]

počeo The Haunting of Hill House, i za sada obećava. ja inače nisam neki ljubitelj priča o duhovima, nekako mi je uvek bila strašnija fizička opasnost, ali bi ova serija mogla to da promeni. zapravo, strašnije deluje da poludiš nego da te nešto ubije.

knjigu nisam čitao, a nisam gledao ni prethodne ekranizacije knjige, pa mi je ovo potpuno novo. kuća je odlično dizajnirana, btw.

na momente kao da sam prepoznao neke motive iz Lokota i Ključa, a možda mi se i učinilo.

[tomat]

počeo The Haunting of Hill House, i za sada obećava. ja inače nisam neki ljubitelj priča o duhovima, nekako mi je uvek bila strašnija fizička opasnost, ali bi ova serija mogla to da promeni. zapravo, strašnije deluje da poludiš nego da te nešto ubije.

knjigu nisam čitao, a nisam gledao ni prethodne ekranizacije knjige, pa mi je ovo potpuno novo. kuća je odlično dizajnirana, btw.

na momente kao da sam prepoznao neke motive iz Lokota i Ključa, a možda mi se i učinilo.

dovršio, na kraju ga nekako smekšaše, ali sve u svemu jako dobro.

[crippled_avenger]

INTO THE DARK je Huluova serija jednoipočasovnih televizijskih filmova u produkciju Blumhousea. Prvi film režirao je Paul Davis, i pod naslovom THE BODY ponudio je razradu svog kratkometražnog istoimenog filma.

Film govori o plaćenom ubici koji pod krinkom Halloweena obavlja ubistvo poznatog bogataša. Sreće grupu trick or treatera koji su krenuli na žurku, i odlučuje da se preveze sa njima jer mu je neko tokom slavlja oštetio kola.

Film kreće sa potencijalom za suspense, za komediju, za dobro korišćenje apsurdnih i zanimljivih situacija ali nažalost u razvoju put celovečernjeg formate ne uspeva da se izbori sa ograničenjima Davisovog filmmejkerskog znanja, uprkos određenom potencijalu premise.

U pogledu formata, jednoipočasovni film deluje kao old school 90s televizijska produkcija i to me raduje jer u ovoj seriji dobijamo dvanaest komada horor filmova godišnje, od kojih će neke potpisivati i dosta ozbiljni autori.

THE BODY je nažalost tanak komični triler koji ipak ne obeshrabruje da će ceo poduhvat dati neke zanimljive rezultate.

[crippled_avenger]

NIGHTFLYERS George R.R. Martina imao je celovečernju ekranizaciju i osamdesetim i to je bio slab film. Martin je kasnije upravo kroz ekranizaciju doživeo neslućenu afirmaciju u žanru fantasyja i postao je njegov najpopularniji živi predstavnik. 2018. godine dočekali smo novu ekranizaciju NIGHTFLYERSa u produkciji Douga Limana za SyFy i USA Network.

Uprkos dobrim setovima, solidnim rediteljima i tehnničkim dometima, pa i dosta solidnoj podeli u kojoj doduše nema zvezda, ova serija svakako spada u nešto najgore na televziji što sam gledao proteklih godina.

Martin je u produkcionom pogledu dobio ozbiljan respekt ali scenaristi evidentno nisu uspeli da se izbore sa onim što je “donosio” Martinov roman. Čak naprotiv, umesto da se u seriji iskoristi prostor da se roman razradi, dobili smo konfuznu celinu koja ne vodi nikuda i koja se do kraja (po mom iskustvu) gleda silom, iz poštovanja prema Martinu ili nekome od ljudi iz serije.

Ja sam lično sve to pretrpeo zbog Limana ali nažalost poverenje nije opravdao, iako se barem može braniti time što nijednu epizodu nije ni režirao.

[crippled_avenger]

TITANS je serija iza koje kreativno stoje Akiva Goldsman i Geoff Johns i predstavlja prvi značajan projekat striming servisa DC Universe. Što se mene tiče, reč je o uspehu po više osnova. Naime, TITANS se razlikuje od CW serija koje se rade po DC propertyjima. Ovo nije lagan comic book sadržaj i svakako da ima u sebi grimdark elemente Snyderovog pristupa. Međutim, čini se i da reditelji angažovani na seriji, i sami pisci, u saradnji sa ekipom zaduženom za produkcioni dizajn imaju dosta jasnu viziju kako da u ovom ključu tretiraju niz stripovskih elemenata, od kojih su neki i prilično goofy ako uzmemo u obzir ovakav ključ stilizacije.

Naime, ovde se DC u jednom momentu neumitno uključuje u tokove svemirskih obračuna, demona na zemlji, junaka sa naprirodnim moćima, uostalom ovo je svet u kome DC superheroji dobrano postoje i funkcionišu, i samo je grupa u fazi origina ali su junaci itekako već aktivni i formirani. U tom pogledu, urađen je odličan posao i samo par detalja budi izvesnu nelagodu, recimo prvi susret sa brodom kojim je Starfire sletela na Zemlju.

Serija je open-ended i možemo reći da prva sezona ne prati klasičan arc na nivou zapleta što je dosta samouvereno od DCa ali s druge strane, postigli su kvalitet i opravdali su taj pristup. Druge sezone će sigurno biti i TITANS se pravi za duže staze. U prvoj sezoni TITANSa imamo i backdoor uvođenje DOOM PATROLa u vrlo efektnoj epizodi i njihovu sezonu ćemo gledati čekajući druge TITANSe, nadam se sa velikim uživanjem.

Glumačka ekipa okupljena za zadatak je odlična, zbilja spot-on, kao i ekipa reditelja od kojih neki imaju imena i ozbiljne opuse iza sebe.

U poređenju sa Marvelovim Netflix serijama osnovna razlika je u tome što se TITANS bolje nosi sa svojim pulpy osnovama.

[crippled_avenger]

1983 Joshue Longa je Netflixova serija na poljskom jeziku u čiju je produkciju bio umešan Frank Marshall, iz Kathleen Kennedy jedan od najhznačajnijih Spielbergovih saigrača. Otud ne treba da čudi što je ova serija okupila i neke od najčuvenijih poljskih holivudskih expatova kao što je Agnieszka Holland u ulozi reditelja nekih epizoda i izvršnog producenta cele serije.

1983 je zrelo realizovana serija koja ima ozbiljan film look, ozbiljnu produkciju i izuzetno ambiciozan koncept. Dakle, 1983. godine sasečena je Solidarnost u korenu, u izvesnoj formi opstala je Gvozdena zavesa i Poljska dočekuje 2003. kao komunistička zemlja, sa tvrdim službama bezbednosti i kapitalizmom koji polako ulazi u sve pore društva kroz vijetnamsku ekonomsku emigraciju i komunukacije sa stranim silama.

Glavni junak je poster boy događaja iz 1983. godine kada se desio poljski komunistički 11. septembar i pomogao da se konsoliduje država kao svojevrsni frenemy SSSRa.

Uprkos tome što je serija u načelu antikomunistička, ovo nije MAN IN HIGH CASTLE, već više jedna izmenjena realnost koja problematizuje onu koju smo proživeli.

Slično Harrisovom FATHERLANDu koji je svojevremeno adaptiran za HBO, i ovde je u centru jedna “mala” detektivska misterija kroz koju se razrađuje širi world buidling sveta koji ima drugačiji ideološki predznak od našeg.

1983 je pravljena vrlo meta-serijalno, vrlo binge-worthy i za razliku od CASA DE PAPEL i sličnih neameričkih Netflix projekata nema taj latino cliffhenger između epizoda gde se stvar skuva do ključanja a onda se prekine epizoda.

Ovde je drugačije, prosto intriga drži gledaoca u tonusu i serija poziva na dalje gledanje ali ne na jeftin način. S druge strane, ipak ona ostaje dosta u kliničkim okvirima i nikada ne uspeva da dostigne neku radnu temperaturu kakva bi se očekivala.

Stoga, sigurno je da serija crpi barem nešto iz činjenice da je poljska i da se dešava u slabo rabljenoj zemlji i epohi koja se nikada nije desila. Ali, ne previše. Interesantan koncept i pedantna izrada je ipak izdvajaju kao nešto od boljeg što nam je ponuđeno u poslednje vreme.

[Ugly MF]

E, pre koji vikend je ispo Origin,
deset epki boljih od Nightflyersa,
koji ispedoše previše metafizički nejasni,
koji je meni legao, khm, kolko je to relevantno s' obzirom
ko sam ja i šta sve ima se gleda tudej.

Neću mnogo spojlam, meni su nekako ponašanje likova s' obzirom na situaciju nelogični,
od određenog momenta,
al' ajd...overall, treba odgledati, sve mi se ostalo sviđja.
Mislim, ono, fazon, da li gledati ili ne,
bolje odgledati

[Biki]

Project Blue Book

 
Kao mesvina Mad man i X files 👍🏻

[crippled_avenger]

U apstinencijalnoj krizi posle ukidanja serije COLONY, načeo sam FALLING SKIES i relativno brzo stigao do kraja prve sezone. Elem, kad se prva epizoda pojavila onomad, ova serija mi nije nije bila efektna. Ali, danas je završena i samim tim na više nivoa je postala smislena kao emotivno-vremenska investicija,

Znajući da imam pedeset sati pred sobom, iznova sam se upustio u seriju o narodnooslobodilačkom ratu ptoyiv zavojevača iz svemira, koju je osmislio Robert Rodat, ekspret za vojna pitanja i potpisnik scenarija kao što su SAVING PRIVATE RYAN i PATRIOT. Elem, ova serija svakako ne nudi tu mistiku COLONYja, uostalom nisu je radili ljudi koji su overili LOST, ali na kraju uspeva da bude enigmatičnija nego što bi se očekivalo od jednog straightforward autora ratnog filma kao što je Rodat.

Vanzemaljci, ni u organskom ni u metalnom obliku nisu vrhunski primer specijalnih efekata ali su dovoljno OK, naročito jer ovo više i nije baš savremena serija mada je daleko od toga da bude retro.

Rodat je kreirao šmek RED DAWNa samo sa vanzemaljcima i u Spielbergovoj izvršnoj produkciji, sa poekim veteranom iz rada Johna Wellsa, dobio sam u suštini solidan SF akcioni ugođaj sa jednostavnom ali efektnom porodičnom melodramom u centru priče. Zanimljivo je da se među scenaristima pojavljuje Joe Weissberg koji će kasnije biti kreator melodramski složenijih AMERICANSa. Ono što je zanimljivo je da osnovna melodrama u centru priče nije Spielbergov tip, porodica je rasturena ratom i pogibijom a ne međuljudskim odnosima, ali zato finale prve sezone nudi jedan moćan omaž Spielbergovom ranom klasiku o susretima treće vrste.

[Ugly MF]

Nabasao na neku Korejsku Netflixovu seriju od 6 epki,  'Kingdom' sa zombijima u srednjevekovnoj Koreji!
Fantastichno!!!

[Labudan]

da li zombiji pobjeđuju, ako ne - ne gledam!

[crippled_avenger]

Desetodelna YouTube Original serija WAYNE nastala u produkciji Paula Wernicka i Rhetta Reesea dolazi iz pera Shawna Simmonsa, aktivnog scenariste koji tek sada dostiže svoj zasluženi proboj.

WAYNE je web-serija je od deset polučasovnih epizoda i teško ju je žanrovski definisati. Reč je svakako o komediji, anarhičnoj, punoj nasilja, fizičkog i emotivnog, uvrnutih junaka, blesavih situacija, ali sa jasnim utemeljenjem ekscentričnosti u južnjačkoj Amerikani.

Naslovni junak je momak koji poput otpadnika iz road movieja sedamdesetih jednog dana odlučuje da napusti svoju rodnu varoš, sa devojkom u koju se zaljubio mnogo više nego ona u njega, i da siđe do Floride gde će pokupiti auto koji je značio sve njegovom upravo preminulom ocu.

Za film je dovoljno imati pištolj i devojku govorio je Godard. Ovde imamo čekić, devojku i stari motor i ekipa serije WAYNE kreira jedno energično, uzbudljivo iskustvo, kome bih se radio vratio kada bih znao da može da se ponovi.

Naime, Simmons prilazi strukturi priče gotovo prozno, prateći istovremeno osnovni tok priče ali i praveći razne digresije, kako na sporedne junake tako i na prošlost glavnih junaka.

U pripovedačkom pogledu serija je vrlo zanimljiva jer smešta priču koja se obično fomartira na 45 minuta u polučasovne epizode i u tom smislu radi slično onome što je pravio SUGAR RUSH onomad, doduše sa drugačijim ambicijama.

WAYNE ima film look i slično Limanovoj produkciji PULSE ne čini nikakve ustupke činjenici da se pravi za TV ni u jednom pogledu.

Za sada, WAYNE se nameće kao jedno od gledalačkih iskustava koje će svakako obeležiti 2019. godinu.

[crippled_avenger]

THE SHOW Jana Kounena je web-serija napravljena za sajt Blackpills, bazirana na romanu Filipa Syte je vrlo atraktivna kolekcija osam epizoda od desetak minuta trajanja u proseku koja se poetički nadovezuje na Kounenov film 99 FRANCS a tematski na roman a kasnije i film CIRCLE.

Dakle, zaplet se tiče frictionless kapitalizma, firme koja je domaćin dominantnog globalnog pretraživača i dvoje zaspolenih koji u sred te korporativne histerije odlučuju da je sabotiraju.

Web-serija je specifična forma i Kounen se u njoj snalazi tako što u svakoj epizodi pronalazi jednu ključnu scenu koju uzima kao okosnicu i oko nje gradi ostatak priče. U tom pogledu ova web-serija nudi jedan od recepata kako se ovaj format može raditi.

Naravno, deo sadržaja ove serije jeste i sam Kounenov stil koji je podjednako važan kao i sama priča, a ovog puta je itekako u formi.

[Ugly MF]

da li zombiji pobjeđuju, ako ne - ne gledam!

U prvih 6 epki udaraju cajper, bravo za zombije, vidjetćemodalje, još 6 treba stignu!

[crippled_avenger]

Druga sezona FALLING SKIES koketira sa nekim zanimljivim transhumanističkim idejama koje se mogu tumačiti kao svojevrsna reakcija na DISTRICT 9, a opet isto tako neke od njihovih kosekvenci se mogu prepoznati i kasnije u završnoj sezoni COLONYja. Na samom početku sezone, međutim, inicijalni titraji te ideje kolaboracije ljudi sa vanzemaljcima umeju da zadeluju malo naivno i pulpy, dočim su kasnije samo pulpy ali sa integritetom i emocionalnim i intelektualnim. Druga sezona produkciono ostaje u okvirima u kojima je bila i prva ali uspeva da idejno proširi seriju i u tom pogledu je osveži.

U svakom slučaju, druga sezona me je zadržala u bindžingu i gleda mi se treća.

[crippled_avenger]

Treća sezona BERLIN STATION po nekim jumping the shark momentima ali i po ubijanju nekih glavnih junaka i marginalizaciji Rhysa Ifansa počinje da sugeriše kako se možda nazire kraj serije. Ruku na srce, nisam siguran da je ona sasvim istrošena u kreativnom pogledu ali nema sumnje da sam od Jasona Horwitcha kao showrunnera očekivao mnogo više. Nije problem samo afroamerikanac kao glavni operativac CIA na terenu u Talinu već i ceo spycraft pokazan unutar jedne zanimljive pretnje koja je inače aktuelna i intrigantna sama po sebi.

U pogledu star powera, nisu dovedene adekvatne zamene za zvezde koje evidentno izlaze iz serije, i uprkos tome što se naravno nadam četvrtoj sezoni ove underdog serije, uzde su definivitno ispuštene i smatram da ovaj program očekuje ozbiljan rebuilding process ako se odobri novi ciklus.

[crippled_avenger]

Treća sezona FALLING SKIES koketira sa nekim zanimljivim konceptima koji su na još efektniji način otvoreni u COLONYju ali kako je ovo druga vrsta serija, onda je naravno i njen pristup tim stvarima drugačiji, a isto tako kako ima više prostora za razradu te priče, onda je i raskoš u toj razrade veća, kao i mogućnost pogreške.

U trećoj sezoni FALLING SKIES uvodi se motiv potencijalnog opšteg galaktičnog sukoba koji agresori donose kroz kosmos na Zemlju, razrađuje se mogućnost savezništva Zemljana sa drugim vanzemaljcima protiv neprijatelja ali i pitanje na koji način agresivni došljaci vide održivu okupaciju zemlje.

COLONY se bavio okupacijom u kojoj nikada nije došlo do opšteg rata i bavi se društvenom hipokrizijom, korupcijom, korozijom. FALLING SKIES to sve kombinuje sa NOBom šta samim tim čini prisutne likove drugačijim, oni su očvrsli u borbi, spremni su da se žrtvuju i većina njih su izgubili sve šta su mogli. Međutim, naravno i ovde ima različitih tehnika prinude na kolaboraciju i kolaboracije same.

U svakom slučaju, FALLING SKIES uspešno nastavlja sa svojom idejom da prikaže šta se dešava na Zemlji u momentu kada prvi udar prođe i kada se završe tipični shoot em up filmovi o dolasku vanzemaljaca.

[crippled_avenger]

TODO POR EL JUEGO je serija koju su kreirali Daniel Calparsoro i Eduard Sacheri. Reč je o produkciji kuće Mediapro koja je uspela da ode na kanale van Španije, širom Latinske Amerike ali i na englesko govorno područje. Ova serija od osam epizoda najpre se može definisati kao spoj trilera i sapunice smešten u milje španskog fudbala.

Klub iz Segunde nalazi se u centru pažnje ove priče u kojoj se ukrštaju putevi sportskih radnika, korumpiranih opštinara, opasnih mešetara sa kladionica i mladih fudbalera iz tuđine dovedenih da igraju.

Serija je solidno realizovana, režirao je Daniel Calparsoro kome glossy egzekucija nimalo nije strana. Pa ipak, ovo nije bitna serija iz Španije koja će steći globalnu popularnost kao CASA DE PAPEL i sl.

[crippled_avenger]

Četvrta sezona FALLING SKIES uspeva da razradi neke zanimljive body horror tendencije koje su se pomaljale u prethodnim sezonama, da bi nažalost na kraju implodirala kada prođe putem kontranapada na tragu INDEPENDENCE DAY. Ne mislim da je to samo po sebi pogrešna direkcija, uostalom malo tog jumping the shark momenta u četvrtoj sezoni je očekivano. Međutim, način realizacije dovodi do prilične implozije serije iako ima nekih finih dramaturških trikova primenjenih u tom segmentu.

Otud iz četvrte sezone najradije ističem taj body horror element koji je fino legao i hrabro je realizovan za televizijske standarde.

[crippled_avenger]

DEADLY CLASS je ekranizacija stripa koju su za SyFy producirala vrlo moćna Braća Russo. Ako imamo u vidu da je za isti kanal snimljena ekranizacija HAPPYja po Grantu Morrisonu onda je bilo razloga da se i od ovoga dosta očekuje i u određenom smislu, setrija je tim anticipacijama i odgovorila. Naime, DEADLY CLASS je produkciono ambiciozno realizovana, obezbeđena siu prava za muziku na koju referiše sam strip i koja ilustruke osamdesete a to je mahom punk koji se inače dosta citira u dijalozima, i u pogledu oživljavanja epohe, sve je to zabavno i vibrantno.

Međutim, kad je reč o onome što je osnovni zaplet a to je ptiča o polaznicima škole za mlade ubice, DEADLY CLASS na kraju ne uspeva da napravi neki relevantan domet i ostaje krajnje osrednja, sve to neke tačke oko šeste epizode kada se pretvori u salatu manje ili više zabavnih scena bez neke priče vredne pomena koja bi ih povezivala.

Otud, DEADLY CLASS je simpatično dizajniran amciociozni pokušaj kome fanovi stripa ne mogu mnogo zameriti ali u suštini ovde se nije desio HAPPY i uspešan transfer edgy stripa na televiziju.

[crippled_avenger]

Druga sezona britanske serije BOUNTY HUNTERS ima pet epizoda, i za razliku od prve koja je imala šest epizoda, ova sa jednom manje uspeva da bude manje efikasna i da cele dve prve utroši na zaključivanje već zaključene priče iz prve sezone. Ko tu ne odustane, dobija tri epizode dosta zanimljive intrige u kojoj šeprtljastog Barbayja jure neonacisti koji žele da se dokopaju slike koju je pred odlazak u rat naslikao Adolf Hitler. Te tri epizode su možda i najbolji deo u svih jedanaest nastavaka ove serije koja je zanimljiva samo najtvrdokornijim fanovima Jacka Whitehalla. Srećom, spadam među njih.

[crippled_avenger]

WHISKEY CAVALIER Davida Hemingsona je korektan produžetak nečega što je pokušao CHUCK, dakle network špijunske komedije čiji su protagonisti ovog puta tajni agenti. Scott Foley i Lauren Cohan su odlični protagonisti koji dominiraju timom sastavljenim od solidnih komičara.

Iako je ova serija daleko od savršenog abalsna akcije i komedije, i na ne jednom od tih nivoa nije savršena, a dominantno je ipak komedija jer i dolazi od kreatora komedije, ono što nudi je old school ugođaj koji nikada nije briljantan ali je pouzdan i nikada ne pada ispod određenog nivoa.

Prve epizode je režirao i koncept režije je uspostavio Peter Atencio koga znamo kao čoveka koji je želeo da komediju ućini vizuelno izazovnijom u svom filmu KEANU. Tamo u tome nije sasvim uspeo. Nije ni ovde, ali ispostavilo se da je rapsoložen da pokuša da kombinuje romcom sa špijunskom akcije i da na kraju robustan rezultat koji taman pogađa potrebe publike kojoj nedostaje CHUCK.

Seriju je ABC ukinuo ali se radi na tome da tamo ili drugde ipak nastavi sa daljim sezonama.