Author Topic: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...  (Read 525037 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.834
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3350 on: 07-02-2020, 22:58:44 »
Upravo gledam film sa Kameron Dijaz, Kolin Firtom i još jednim glumcem koga izuzetno cenim. Zaključujem da je diskurs bez humora isprazan. Pišem ovo tek da se vidi da sam i ja opušten i da nema frke.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.563
    • Strahoslovni domen999
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3351 on: 08-02-2020, 19:27:26 »
Pogledali prvu epizodu Locke & Key. Sasvim obećavajući početak.

Ovo iščekujem, ali, k'o za inat, pre neki dan mi je istekla pretplata za Netflix, a mogu da je obnovim tek u ponedeljak.

No, pre toga sam gledao Ragnarok, norvešku seriju od 6 epizoda, u kojoj se radi o mitskim figurama nordijske mitologije koje žive kao ljudi u jednom lokalnom gradiću, sve sa srednjom školom i mnogo moderne muzike. Iako bi prva pomisao verovatno bila da su to Norvežani koji obrađuju svoju tradicionalnu mitologiju, to je samo delimično tačno. Glavni junak je inkarnacija Thora, a njegovog brata igra glumac koji nesumnjivo liči na Toma Hiddlestona, iako nije zvanično Loki. Za sada, pošto se prva sezona završila na opasnom klifhengeru.

https://youtu.be/7H9AaiBLHCo

Nije loše, dobro mi je došla promena okruženja, novi glumci i nova lica. I solidni vizuelni efekti. I koja šala na račun političke korektnosti.  :) Iako je sve još uvek bliže etosu Spider-Man-a nego izvornoj mitologiji. S tim da su za sva naša zla krivi divovi.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3352 on: 08-02-2020, 21:00:38 »
Odgledali Good Place do kraja.... Ovo je jedna velicanstvena serija, koja na tako lagodan nacin prica o tako ozbiljnim stvarima. Divota.

klem

  • yeah
  • 3
  • Posts: 637
  • boss
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3353 on: 18-02-2020, 22:15:47 »
pogledo sam prve dve sezone sinner.

bil pulman omatorio, al jos se dobro drži
i'm hardcore



Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3356 on: 23-02-2020, 19:16:54 »
Problem sa novom Netflixovom serijom Locke & Key je sigurno i u tome da su moja očekivanja zidana duže od jedne decenije  i nazidana na visinu na kojoj ih verovatno ništa ovozemaljsko nije moglo dosegnuti. Strip Locke & Key je počeo da izlazi još 2008. godine za američki IDW i odmah se izdvojio iz ondašnje creator-owned ponude vrhunskim ugođajem horora izmešanog sa mračnom fantastikom i standardnom omladinskom literaturom. Joe Hill je pisao bolje dijaloge i imao jače likove od bar 70% tadašnjih strip-scenarista a Gabriel Rodriguez je, činilo se, čitavog života čekao da groteskne slike koje je nosio u glavi stavi na papir i u činu egzorciranja sopstvenih demona u našim glavama proizvede mnogo živih košmara. Ja i inače imam običaj da kažem da su tvrdo koričene kolekcije jedini način da se stripovi zaista čitaju, ali ovo je jedan od stripova gde je ovo objektivna istina. IDWove fantastične kolekcije tvrdih korica i visokokvalitetne štampe su zbilja medijum u kome Rodriguezov crtež i sugestivni kolor dobijaju dostatan tretman.
 
Naravno, kada sam tamo početkom decenije sa DušManom pričao o tome kako bi se naziv ovog stripa preveo kod nas a on insistirao da je „Lokot i ključ“ jedini način da se očuva sonornost originala nisam ni slutio da će za koju godinu Darkwood zbilja i objaviti kolekcije ovog stripa pod baš tim naslovom. Čuda su se događala pa tako i najava, pre nekoliko godina, da je Hill u pregovorima za ekranizaciju stripa, pa onda i prve slike scenografije, sve to je delovalo kao najprirodniji način da se jedan od najboljih stripova prošle i ove decenije približi publici širokog zahvata. Uostalom, Joe Hill je sin svoga oca i mada je napravio častan – i ogroman – napor da se od toga distancira i pokaže da je osoba za sebe i kreativac sa sopstvenim kapacitetima koji se ne kači na ćaletovu slavu, sigurno nije odmoglo što mu je najpoznatiji strip bio u priličnoj meri uporediv sa nekim atributima poetike Stephena Kinga. Locke & Key je imao elemente omladinske (tj. young adult) proze po uzoru na ono što je King radio osamdesetih (notabilno sa It), ali i prefinjenu metafizičku, a opet vrlo telesno ovaploćenu stravu malog grada u američkoj provinciji u kome je zlo poprimilo opipljivu formu kroz nebrojene male postupke malih ljudi – mala zla koja su na kraju porodila veliko zlo, da tako kažemo.
 
No, Hill je sin svoga oca, izgleda, i po drugim osnovama – Kinga je ne godinama već decenijama pratila i pravilnost da su njegova dela ekranizovana neadekvatno ili naprosto loše. Nakon vrlo dobrih početaka sa Shining i Carrie u sedamdesetima – a koje su radili pedigrirani Kubrik i De Palma – većina ekranizacija Kinga u osamdesetima i devedesetima je bila u najboljem slučaju osrednja a često totalni treš. Hill još uvek nema film snimljen po nekom svom romanu, ali pokušavam da kažem da problem sa Netflixovom serijom Locke & Key nije samo u mojim previsokim očekivanjima.
 
Da se još malo bavimo mnome: moj trenutni stav prema prestige televiziji je da je mnogi autori shvataju pogrešno. Televizijska serija nije film arbitrarno isečen na komade i dobre serije u prestige TV epohi i dalje razumeju da serijska naracija podrazumeva drugačiji tempo, drugačije strukture pripovedanja, drugačije naglaske. Nasuprot ovome, imam utisak da ogroman broj serija danas potpuno igoriše ovakav pristup i dobijamo filmove od pet, osam ili deset sati koji, pa, da tako kažem, nemaju opravdanja da traju toliko. Ne pričam ovde samo o serijama koje moja žena strpljivo gleda a ja se edžektujem posle pilota – tejk jor pik: Sinner, Dark, OA, Left Overs – već i o univerzalno hvaljenim uradcima poput lanskog Černobilja. Svakako, izbirljiv sam, možda do perverznosti ali Breaking Bad je bila serija koja je u potpunosti razumela serijsko pripovedanje i davala u svakoj epizodi akcentovanu temu i zaokruženu naraciju. Čak je i zlosrećni Westworld čiju drugu sezonu nisam mogao da izdržim do kraja imao makar naznake da shvata da su epizode celine za sebe i pravio makar simbolične napore da se njima na taj način i bavi.
 
E, Locke & Key je serija koja je ASPOLUTNO napravljena kao film od osam sati, jedna neprekidna naracija arbitrarno isečena na deset delova se narativnim lukovima koji traju daleko preko granica jedne ili dve epizode, sa tempom koji nije spor zato što se time postiže atmosfera ili nekakav osećaj uživljavanja u živote protagonista nego naprosto jer njeni autori misle da se ovako danas pravi televizija.
 
Drugim rečima, Locke & Key je serija koja nije razvučena u elementima, režija je uglavnom efikasna i scene su rešavane korektno, televizijski, sa sasvim uobičajenom dinamikom za ovakav medijum, ali koja je razvučena kao celina jer u njoj ima premalo priče. Ili, da budemo precizniji, premalo smislene priče.
 
Da je ovo petodelna ili četvorodelna miniserija, Locke & Key bi,čini mi se, mogla da bude značajno efikasnija. Autori bi time bili prinuđeni da skinu salo i ostave samo mišiće i ovo je mogla biti uzbudljivija i ubedljivija serija o velikom zlu koje se pomalja u gradiću Matheson u Masačusetsu i deci koja ga ne razumeju ali ga makar intuitivno prepoznaju pa ga onda, ne mogavši da se oslone na odrasle, zagubljene u formalnim socijalnim ritualima i racionalizacijama što im ne dopuštaju da vide ne- i natprirodno čak i kad ih ujede za facu, uz velike žrtve i odricanja i – pobede. Mislim, nije li to stivenkingovska formula i nije li u 2020. godini ta formula toliko izučena da bi profesionalni televizijski autori trebalo da su u stanju da je ispišu bez mnogo filozofiranja?
 
Delom, Locke & Key ima problem upravo jer dotični autori nisu idealno izbalansirali mračni fentezi sa horor elementima sa jedne strane i young adult fikciju sa druge. Kingovština u ovom kontekstu podrazumeva ulazak u neke prilično turobne životne detalje, u to neko zlo koje nije ni samo stvar ličnosti ni samo stvar mentaliteta ni samo stvar nefunkcionisanja institucija već prebiva baš u njihovom preseku. Hillov i Roriguezov strip-predložak ovakvu kingovštinu vrlo spretno oživljava i samo prelistavanje prve kolekcije ovih dana me je podsetilo koliko taj strip u čoveku izaziva nelagode, prikazujući polomljenu porodicu koja se jedva drži na okupu posle velike tragedije, ali i druge jedinke u društvu čije je zlo rezultat spleta nesrećnih socijalnih okolnosti ali koje je izraslo u razorni socijalni toksin.
 
Serija ovo ni slučajno ne uspeva da ponovi. Sam Joe Hill je pisao prvu epizodu koja, konsekventno, i ostavlja najbolji utisak i deluje kao da će ući u teme koje je strip uspostavio, no ostatak je napisan i režiran primetno „običnije“ sa veoma umekšanim socijalnim i porodičnim tenzijama. Porodica Locke je ovde, istina, preživela užasnu traumu, ali ne deluje zaista istraumirano, serija se vrlo simbolično dotiče izopštenja dvoje tinejdžera – Tylera i Kinsey – iz socijalnih krugova i klika srednjoškolske i smalltown scene, dok je majka, Nina, u stripu ozbiljno ruinirana alkoholom kojim pokušava da izleči zjapeću ranu u centru svog života, ovde jedna draga i simpatična Halmark-mama čiji su sudari sa flašom toliko usputni i neproblematični da je gotovo uvredljivo da je ova vrsta adikcije uopšte tretirana u narativu na ovako lapidaran način.
 
Serija se, dalje, prilično trudi da akcenat stavi na „magiju“, da simbolika ključeva i brava koja je u težištu priče bude oslikana najpre začudnim tonovima, bez previše ulaženja u to da je virenje u nutrine ljudske duše ne samo veoma intiman već neretko i katarzičan čin koji će i onog koji roni i onog u kog se zaranja nepovratno menjati. Tako je ovde ta „magija“ prikazana značajno vedrije, po uzoru na Narniju ili čak (HBO seriju) His Dark Materials a ovo, povratno, značajno otupljuje horor-oštricu koju serija pokušava da ipak donekle zadrži. Glavni „negativac“ ovde i sam/ sama zbog toga ima jednu young adult dimenziju koja mu umanjuje i harizmu i opasnost, pretvarajući ga/ je u blago frustriranu i siledžijsku osobu koja ima srazmerno male ambicije i sukob sa kojom nema dimenzije sudbinskog susreta sa onostranim. Primera radi, momenat u seriji u kome Dodge koristi Krunu senki da napadne kuću Lockeovih  je kulminacija radnje i violentno razrešenje mnogih dotadašnjih napetosti ali u stvarnosti je veoma pešadijski režiran i svodi se na gotovo prostački jednostavnu ideju da se senke, naravno, teraju svetlom. U kontrastu sa tim, Crown of Shadows priča u stripu je monumentalni, simbolički ali i fizički gigantski interpunkcijski znak u dužem narativu gde se dotadašnja logika ključeva i brava resetuje kako bi se pokazalo da ono što shvatamo kao realnost nije ništa više od jedne moguće interpretacije.
 
Serija, dakle, nema ni psihološku ni metafizičku snagu koju je strip imao, ali joj prema kraju ponestaje i bazičnih pripovedačkih oruđa. Preokret u poslednjoj epizodi je još i zanimljiv ali uglavnom zato što su gledaočevi kriterijumi značajno spušteni do ovog momenta, ne najmanje vrlo prostačkom naracijom u finalu. Likovi što se ni do tada nisu mogli pohvaliti prevelikom psihološkom dubinom u finalu postaju samo marionete u rukama scenarista koji su svesni da ne mogu da ponove set pisove iz stripa pa je kretanje od scene do scene, ulaženje iz jedne u drugu odluku primer kako narator može da izgubi gledaoca uterujući likove u postupke na silu, protivno ne samo logici iz sveta gledaoca već i logici koja je do tada važila u samom narativu.
 
Svakako i sa vizuelne strane serija pati od jedne nemaštovite, pešadijske izvedbe. Sama kuća Lockeovih je dobra i ključevi su lepo dizajnirani ali ovo je samo jer su scenografi ovde mogli da direktno prepisuju od Rodrigueza. Tamo gde je teže ponoviti njegovu psihologiju likova, njegovu grotesku ali i tenziju koju daje scenama, njegova šokantna, eksplozivna razrešenja – pa, tamo serija ostaje u domenu young adult srednjačenja sa šarenim CGI-jem i gotskim stilizacijama, nadajući se da je to ono što klinci danas vole.
 
Možda i vole, ja sam svakako premator da bih bio ciljna grupa ove serije, ali ostaje žal za tim da jedan od najboljih recentnijih stripova u mojoj kolekciji nije dobio dostojnu ekranizaciju. Kada sam pre nekih devet godina pisao o ovom stripu za UPPS napisao sam i ovo: „Najjači utisak koga Locke & Key ostavlja već početkom prve priče je taj da se ovde besprekorno kombinuju jedna visceralna brutalnost, psihopatsko nasilje, i jedan izraženi humanizam. (...) Hill uspeva da priču u kojoj ljudi ginu i bivaju ponižavani od strane sadističkih psihopata (od kojih su neki paranormalna a neki... er... normalna bića) ne pretvori u tek redovnu horor eksploataciju. Ovde mi, publika, zaista brinemo za likove, saosećamo sa njima, čak i proživljavamo njihove živote, bilo da se radi o predbubertetlijama, o tinejdžerima ili o odraslim ljudima.“ Kako stvari stoje, ova serija nema ni ambiciju, ali ni potrebna znanja da se upusti u sličnu avanturu te ja, sledstveno tome,  nisam siguran da ću se PRETERANO cimati oko druge sezone.

Linʞᴉn

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.318
  • Kuća Rotsčajld
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3357 on: 23-02-2020, 22:14:30 »
Wow, Meho at his best...  :lol:

Svaka čast na detaljnom opisu. Ja još nažalost nisam stigao da odgledam, ali se spremam.   :|

Tužan sam što su osvrti ovako mlaki kao što je tvoj, jer svi za onaj Foxov pilot iz 2011 tvrde da je fantastičan, atmosferičan, mračan, što se da i videti na trejleru koji je svuda dostupan...

Inače, "Lokot i ključ" mi zbog nečega vuče na hrvaštinu, svaki put kad naletim na Darkwood izdanje... mislim da se čak ga čak i hrvati tako isto zovu "Lokot i kljuć", mada mi se čini da je Fibrino hrvatsko izdanje zadržalo engleski naslov.

Šta im je falilo srpsko "Katanac i ključ" kao naslov? Možda čak i "Katanić i ključ", pošto je u pitanju prezime.
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3358 on: 23-02-2020, 22:21:39 »
Pa, valjda zato što bi onda bila aliteracija koje u originalu nema... Ali, da, mogli su da prevedu porodicu kao Katanići  :lol: :lol: :lol:
 
 
Enivej, serija je... slabunjava, nažalost. Nadam se da ću imati više sreće sa Deadly Class koji se spremam da gledam.

Linʞᴉn

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.318
  • Kuća Rotsčajld
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3359 on: 23-02-2020, 22:40:27 »
Enivej, serija je... slabunjava, nažalost.

Lukavo si izbegao poređenje s Foxovim pilotom iz 2011 na koje sam te navodio!  :|

"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

ex pistol

  • 2
  • Posts: 132
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3360 on: 24-02-2020, 02:06:27 »
Hill još uvek nema film snimljen po nekom svom romanu

https://www.imdb.com/title/tt1528071/?ref_=nv_sr_srsg_0
evo ima 'Rogove' ali nisam gledao.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3361 on: 24-02-2020, 06:10:49 »
Zahvaljujem na ispravci!
 
A pilot iz 2011. nisam gledao pa ne mogu da poredim.  :oops:

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.834
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3362 on: 03-03-2020, 12:52:29 »
Polako studiram "Jagodiće". Po svim elementima izuzetan triler. O dobroj glumi da ne govorim. Kad se spremate da gledate koješta, proverite da li ste propustili nešto dobro.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3363 on: 09-03-2020, 22:25:01 »
Gledao sam prvu epizodu Devs-a, sto je skraceno od Developers, ali, slutim, treba da asocira i na Deus, ne zato sto se film kreatora ove serije, Aleksa Garlanda, zove Ex Machina, vec zato sto je ovo, kako mi se cini posle prve epizode, serija o sudbini/slucajnosti i bozanskom kodu i svacemu jos. Na prvi pogled je rec o trileru, sa nekakvim uplivom spijunskog filma (industrijske vrste). Na drugi pogled, ovde su stvari mnogo komplikovanije, i ocekujem prilicno majndfak iskustvo.
Garlanda jako volim, i Ex Machina i Annihilation su mi izuzetno prijali, a ovo je na tragu toga, sporo, ali u isto vreme ne dosadno, vec fascinantno i hipnoticki privlacno. Veliki plus je i to sto u seriji igra Nik Oferman, kojeg, posle serije Parks and Rec prosto obozavam.
Serija je FXova, cini mi se, ali je kod nas ima na HBO Go-u. 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3364 on: 12-03-2020, 00:17:23 »
Serija "Dare Me" snimljena po istoimenom romanu Megan Abot za mene je bila sve ono što su „Nevine laži“ želele da budu. U adaptaciji za televiziju koju su napravile sama književnica i iskusnija televizijska poslenica Đina Fatore spojena je specifična atmosfera krimića čije su protagonistkinje gotovo isključivo žene i izvanredno razrađena slika depresivne svakodnevice u američkoj unutrašnjosti u kojoj je jedina perspektiva bavljenje sportom i okolnim delatnostima jer je sve ostalo zamrlo od kada se industrija odselila.

Odavno nisam u nekoj seriji video tako strukturalno ubedljiv i kritički prikaz života u američkoj provinciji. Ono što su nekada bile jedine perspektive afroameričke omladine po getima – a to su afirmacija kroz sport ili odlazak u profesionalnu vojsku, ovde postaje obećani put za sve, nezavisno od boje kože ili pola.


Pa čak i uzrasta, ako uzmemo u obzir gradske moćnike koji jedini spas za grad vide u izgradnji novog stadiona za srednjoškolski fudbal i pratećih sadržaja.

Dok se momci dvoume između američkog fudbala na koledžu i odlaska u rat, a devojke sanjaju o odlasku iz malog grada tako što će dobiti stipendiju kao talentovane čirlidersice (i akrobatsko navijanje je forma sporta u SAD), marinci u holu škole imaju regrutni štand na kom vrbuju pitomce.

U trenutku kada mladi ljudi nemaju više šta da ponude osim svog tela, ti marinci slično prodavcima iz filma i pozorišnog komada Glengeri Glen Ros pokazuju divljenje prema svom komandantu kao harizmatičnom regruteru kom nijedan kandidat nije odoleo.

Pitanje je trenutka kada će tenzija između momaka iz vojnog odseka i devojaka iz navijačke ekipe da dovede do nekih neprijatnih događaja, i iz nje postepeno dolazimo do ubistva koje kao vrtlog razara odnose među dugogodišnjim prijateljima, ali i ostalim žiteljima ovog mesta.

Kroz sport rasprava o društvenim kontradikcijama

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, američki reditelj Majl Riči snimio je nekoliko filmova koji su se bavili duhom Amerike oličenom u takmičenju (Vozač spusta, Kandidat, Plunežno-polugrubo, Nasmeši se) i time je postavio temelje savremenog sportskog filma koji kroz temu sporta raspravlja dublje društvene kontradikcije.

Na Ričijevom temelju nastavio je da radi Piter Berg, izvorno glumac, a sada reditelj i producent koji se najupornije bavi temom sporta u američkom filmu danas.

Kao dalji rođak čuvenog sportskog novinara Baza Bisingera, Berg je na osnovu njegove nagrađivane knjige napravio svoje životno delo – film i seriju Svetla petkom uveče, a potom je producirao i HBO seriju Igrači, usput režirajući dokumentarce o hokejaškom asu Vejnu Greckom, kubanskoj školi boksa i čuvenom bokserskom treneru Frediju Rouču.

Berg je producirao ovu seriju Megan Abot i uprkos tome što je ona ženska po svom miljeu i rukopisu autorki, pa samim tim predstavlja izuzetak unutar njegovog mačo opusa, uticaj kritičke oštrice radova kao što je Svetla petkom uveče je evidentan.

Art-haus u televiziji

U rediteljskom pogledu, ova serija se nadovezuje na visokoestetizovani američki nezavisni film, ali i na aktuelne evropske uzore, naročito na art-haus filmove u mladima u kojima
se u snolikim deonicama kombinuju muzika i tela u prostoru.

Otud za ovu seriju možemo reći da u pogledu rediteljskog postupka donosi neobičan upliv art-hausa u televiziju koji više i nije tako redak.

Megan Abot je inače slična Bergu po tome što se ona na svom terenu, u kriminalističkim romanima često bavi sportskim miljeom – kod nas je i preveden njen roman Zapamti moje ime smešten u svet juniorske gimnastike. Otud kreativni susret njih dvoje nije sasvim neočekivan.

Posle ove serije, rekao bih da je pred Megan Abot i perspektivna scenaristička karijera. Ona je pekla zanat u ekipi HBO serije Hronike Tajms skvera, a sada se pokazala i kao uspešan vođa i kreator jednog projekta.

Serija Dare Me nije imala podršku imperije kakav je HBO pa zato postoji rizik da vam promakne na vrlo dinamičnom televizijskom programu. Bilo bi šteta da je propustite.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.563
    • Strahoslovni domen999
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3365 on: 22-03-2020, 19:18:13 »
Konačno sam ugrabio malo vremena da napišem koju reč o Locke & Key, Netflixovoj seriji. Naravno, ne bi bilo moguće išta reći bez osvrta na Mehov opširniji prikaz - kome ja neću ni pokušati da pariram po opširnosti, jednim delom zato što se slažem sa mnogo čime što je rekao, a drugim jer je već prošlo neko vreme od gledanja serije, i neke detalje (a verovatno i utiske) sam već zaboravio.

Da se još malo bavimo mnome: moj trenutni stav prema prestige televiziji je da je mnogi autori shvataju pogrešno. Televizijska serija nije film arbitrarno isečen na komade i dobre serije u prestige TV epohi i dalje razumeju da serijska naracija podrazumeva drugačiji tempo, drugačije strukture pripovedanja, drugačije naglaske. Nasuprot ovome, imam utisak da ogroman broj serija danas potpuno igoriše ovakav pristup i dobijamo filmove od pet, osam ili deset sati koji, pa, da tako kažem, nemaju opravdanja da traju toliko. Ne pričam ovde samo o serijama koje moja žena strpljivo gleda a ja se edžektujem posle pilota – tejk jor pik: Sinner, Dark, OA, Left Overs – već i o univerzalno hvaljenim uradcima poput lanskog Černobilja. Svakako, izbirljiv sam, možda do perverznosti ali Breaking Bad je bila serija koja je u potpunosti razumela serijsko pripovedanje i davala u svakoj epizodi akcentovanu temu i zaokruženu naraciju. Čak je i zlosrećni Westworld čiju drugu sezonu nisam mogao da izdržim do kraja imao makar naznake da shvata da su epizode celine za sebe i pravio makar simbolične napore da se njima na taj način i bavi.
 
E, Locke & Key je serija koja je ASPOLUTNO napravljena kao film od osam sati, jedna neprekidna naracija arbitrarno isečena na deset delova se narativnim lukovima koji traju daleko preko granica jedne ili dve epizode, sa tempom koji nije spor zato što se time postiže atmosfera ili nekakav osećaj uživljavanja u živote protagonista nego naprosto jer njeni autori misle da se ovako danas pravi televizija.

Drugim rečima, Locke & Key je serija koja nije razvučena u elementima, režija je uglavnom efikasna i scene su rešavane korektno, televizijski, sa sasvim uobičajenom dinamikom za ovakav medijum, ali koja je razvučena kao celina jer u njoj ima premalo priče. Ili, da budemo precizniji, premalo smislene priče.

Problem sa postavljanjem ovakvih zamerki u ovom konkretnom slučaju - iako se u principu slažem da je veliki deo produkcije postao takav, što ne mislim da je efikasan pristup za televizuju na duže staze - je što strip Locke & Key nije pravljen kao epizodni narativ. Mislim, formalno jeste objavljen kao takav, usled prirode strip-izdavaštva u Americi, ali zaplet, iako je podeljen u nekoliko "narativnih celina", nezaustavljivo ide napred. S druge strane, strip nema praznog hoda, za razliku od adaptacije, i tu se slažem da je ovo trebalo da bude ili kraće ili popunjeno sa više dešavanja.

Meni jedan drugi problem pada u oči. Adaptacije, nezavisno od vrste izvora, treba da zadovolje i one koji dobro poznaju original, ali i one koji se prvi put sreću sa materijalom. U idealnom slučaju. Pretpostavljam da je, statistički gledano, ova druga grupacija bila daleko važnija Netflixu i producentima, ali i sa te strane ona (povremeno) spektakularno podbacuje. U nekim slučajevima mi je jako teško da analiziram ovakav materijal bez pozivanja na original - recimo, toliko sam upio i "internalizovao" Gospodara prstenova da nisam siguran da bih mogao da pričam o Džeksonovim filmovima bez pravljenja referenci na roman, ili poređenja sa njim, i sudeći samo na osnovu onog što vidimo u samim filmovima. Međutim, Locke & Key nisu deo mene i moje mladosti kao što je to The Lord of the Rings, i u ovom slučaju mogu da napravim distancu. Tako da vidim da je svaka promena koja je uvedena u televizijsku verziju uvedena na štetu jasnoće priče ili njene smislenosti. Nigde u seriji nije nagovešteno zašto Dodge traži ključ-za-bilo-gde; nasuprot tome, u stripu se zna maltene od prvog pojavljivanja da ne može da izađe iz prostorije sa bunarom zato što su vrata magična. U TV seriji, deca pronalaze ključeve kad ovi počnu da se oglašavaju, kao vrlo komforan, ali neubedljiv deo zapleta, kad radnja to već zahteva; u stripu ih pronalaze na skrivenim mestima, što slučajno, što s namerom. (SPOJLER!!!) Čitav preokret sa kraja - ko je Dodge (ili Lucas)? - u stripu ne postoji jer je čitalac upućen u taj deo dešavanja od početka.

Kao dodatak na sve to, ton je potpuno haotičan. Ovo je čas dečja avantura, nešto između Home Alone i The Spiderwick Chronicles, čas arčijevska tinejdžerska srednjoškolska drama - tokom trajanja sve više ovo drugo - čas natprirodni triler smešten u malu varoš. Da, ključevi jesu dobro dizajnirani, ali to je direktno iz stripa, i ovde nije učinjen nikakav dodatni napor koji bi poboljšao seriju u vizuelnom smislu, ili je bar prilagodio drugom mediju. Za mene je najveće razočarenje bilo to što su tvorci serijala potpuno propustili priliku da urade išta zanimljivo (bar sa vizuelne strane, ako ništa drugo) sa ulaženjem u psihu pojedinih likova.

Mada, nije ovo ni posebno loše, jer je gledljivo kao neobavezno i nezahtevno štivo. Ali to je veliki pad u odnosu na original. I, da... televizijska adaptacija mi po mnogo čemu liči na Seriju nesrećnih događaja Lemonija Sniketa (glavni likovi su deca, tajno društvo odraslih i njihovi simboli, misteriozna prošlost koja upravlja sadašnjošću, beskrupolozni neprijatelj koji menja lica), s tim što je tamo stimpank, a ovde je magija kao osnova začudnosti. Koja je daleko bolja Netfliksova serija, da bude jasno. Ali takvo poređenje mi nikad nije palo na pamet u vezi samog stripa Locke & Key.
 
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3366 on: 22-03-2020, 20:11:06 »
Fakat da je ovo  povuklo na tu stranu. Original, tj. strip, je meni uspešna Kingovština, a da nije puki pastiš ćaletovih radova. Serija ne može da se pohvali da hvata isti ton. I, da, ključevi su lepi ali serija je vizuelno na kraju prilično nemaštovita.

Linʞᴉn

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.318
  • Kuća Rotsčajld
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3367 on: 22-03-2020, 20:21:22 »
Slažem se za Locke & Key i s Mehom i s ridiculijem. Serija ima previše nedostataka da bi bila posmatrana kao dostojna adaptacija stripa. I previše prosečno realizovano.

Pre svega, najviše mi se nije svidelo proširivanje tog sveta i izlazak izvan okvira stripa s novim ključevima i njihovim moćima. Tu im se nekako raspala osnovna koncepcija Džoa Hila i sve je previše otišlo u neverovanje i treš. Bar meni.

I atmosfera je pogrešna, suviše ublažena u odnosu na strip da bi me privukla. Foksova adaptacija, bar sudeći po pilotu, je bila tu prilično vernija i mnogo je više obećavala. Nažalost, priča originalnog stripa verovatno nije dovoljno ispunila standarde vezane za udovoljavanje celokupnom auditorijumu, koncept je verovatno bio nedovoljno komercijalan za tv, pa je s ovom novom adaptacijom previše omekšan i ne liči na original.

Treća stvar koja me je odbila je izbor glumaca. Dok su neki pogođeni, poput braće, drugi poput pokojnog oca ili glavnog negativca iritiraju pri svakom ulasku u ekran. Glumac po konstituciji ne odgovara ostalim Locke-ovima, plus potpuno pogrešan profil ličnosti (ok, i ovde su očito išli na proširivanje, pošto lik deluje mistično, ali to su upravo ona nepotrebna pojašnjavanja koja ubijaju priču i čine je preterano dvodimenzionalnom).

Možda jeste gledljivo, ali s druge strane je pitanje što bi ovo neko gledao, pored toliko boljih stvari.
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.345
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3368 on: 22-03-2020, 23:42:59 »
meni krenuo the blacklist posle tromesečne pauze. raymond reddington je lutka! (kao i u prethodnih 7 godina  :lol: )
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3369 on: 25-03-2020, 20:51:45 »
THE OUTSIDER je adaptacija Stephena Kinga iz pera čuvenog Richarda Pricea i moram priznati, ako imamo u vidu koliko uvažavam Pricea, bio sam istinski šokiran koliko je ovo bilo loše.

Naravno, tonalni prelazak iz relativno zanimljivog procedurala u nešto drugo nije novost u istroiji televizije. Čak naprotiv, zar nije TWIN PEAKS kao temeljna serija za ono što danas smatramo televizijom uradio upravo to - uzeo nešto što počinje kao serija o istraživanju ubistva i pretvorio je u nešto posle čega ni televizija ni životi gledalaca više neće biti isti.

THE OUTSIDER počinje kao pristojan procedural u HBO formatu i onda se pretvara u jednu potpunu koještariju. Reći da se serija pretvara u glupost je uvreda za gluposti jer gluposti su samo glupe, a ovo je istovremeno užasno glupo i nepodnošljivo pretenciozno, usput opterećeno svim onim što je loše u Kingovom opusu a to je limitirana mašta u domenu strave i jedan mehanicistički pristup sklopu događaja.

Teško je podneti deset epizoda nečega u čemu od recimo treće epizode gledaš kruto, mehaničko razvijanje jedne sulude treš premise, koja može da funkcioniše samo ako joj se priđe maštovito ili krajnje nepretenciozno. Ovde imamo događaje koji su kretenski i junake koji ih pola vremena ne shvataju jer su jelte racionalni, a drugu poloviu vremena ih razumeju ali su silom nemoćni pred njim da bi ovo mrtvorođenče kako bilo učinjeno živim.

Sve u svemu, budale su i ono što su ovo snimili, a ni ja nisam bolji što sam gledao. No, u redu, ja sam izrespektovao Pricea. Bilo bi lepo kada bi on ubuduće malo izrespektovao nas.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3370 on: 28-03-2020, 21:16:16 »
Pogledali smo drugu sezonu Netflixove serije Altered Carbon.
 
Prva sezona Altered Carbon je imala plemenitu ambiciju da uzme jednu od najpopularnijih literarnih verzija kiberpanka 21. veka i od nje napravi televizijski šou koji će biti negde na sredini između preozbiljne HBO „televizije za odrasle“ i SyFyjevog trešerskog žanrovskog autputa. Ovo je svakako imalo svoj šarm ali je deset epizoda jedne na kraju dana nedovoljno zapletene whodunit kiberpank detektivštine bilo ipak previše i ma koliko da mi je Joel Kinnaman bio supersimpatičan i svojim sirovim muževnim nastupom uspešno zračio homoerotskom energijom, to je bila isuviše dosadna pripovest za svoj odabrani vremenski okvir. Altered Carbon je u prvoj sezoni mogao da iseče bar 30% ako ne i svih 50% svoje minutaže i da samo dobije na efikasnosti.
 
Druga sezona je svom trajanju pristupila nešto razumnije i u startu me odobrovoljila time što je priča raspoređena na osam epizoda. Nažalost, najbolja stvar koju mogu da kažem za drugu sezonu Altered Carbon je baš to – da ima svega osam epizoda.
 
Pre nego što pređem na konkretne kritike, možda vredi dati nekoliko opštih opservacija o tome kako televizijska inkarnacija Altered Carbon samu sebe sapliće na svakom koraku.
 
Naime, Altered Carbon zaista TREBA da bude kiberpank sa nešto ozbiljnijim likom, premisa narativa svakako udara temelje za dublje filozofske građevine koje mogu biti istraživane u žanrovskoj formi. Na kraju krajeva, i sama ta žanrovska forma, u ovoj drugoj sezoni pogotovo, bez mnogo stida zaziva blejdranerovske egzitencijalne zapitanosti, filozofske monologe iz offa i ikonična kadriranja sa usporenim protokom vremena.
 
Ali Altered Carbon spektakularno odbija da se uopšte pozabavi većinom očiglednih tema koju premisa postavlja. Ovo je, na kraju krajeva, svemir u kome su ljudi pobedili smrt time što je ljudsku svest moguće kompletno bekapovati u „stack“ koji se dalje može čuvati na bezbednoj lokaciji, umnožavati ili premestiti u klonirano telo („sleeve“). Ovo je omogućilo međuzvezdani let i osvajanje svemira, ali i nagomilavanje znanja (i bogatstva) u okviru jednog ljudskog života koji traje stotinama godina. Serija bez ikakve rasprave prelazi preko pitanja da li su svest i „duh“ ili „duša“ isto, da li su kopije „ista“ osoba kao i ona koja je bila kopirana ili ne. U ovoj drugoj sezoni imamo jednu istu osobu u dva tela, iz različitih verzija bekapa i mada se pominje da je „double sleeving“ strogo zabranjena rabota, neke velike filozofske priče, kada se ove dve verzije iste osobe sretnu – nema. One se umesto toga međusobno potuku a što je dobra metafora za to kako ova produkcija prelazi preko teških pitanja i tema.
 
Takođe, kako u seriji gledamo da digitalne kopije ličnosti (a što su same te ličnosti po konvenciji serije) mogu biti ubačene u digitalno konstruisane realnosti i svetove koje mogu da održavaju visoko sofisticirane veštačke inteligenijce (a koje su i same likovi u seriji), pitanje ZAŠTO ljudi uopšte troše vreme u „the real“ prostor, kako ga u seriji zovu, bi moralo negde biti pomenuto.
 
Konačno, serija bi možda trebalo da bude jasnija u vezi toga je li ljudsko pobeđivanje smrti efektivno zamrznulo društvenu evoluciju – socijalni, pa čak ni tehnološki standardi se u ovom svemiru ne menjaju vekovima: jedan od likova je bukvalno ubačen u novo telo nakon što mu je bekap napravljen pre nekoliko stotina godina i on se potpuno bez ikakve frikcije uklapa u društvo u „sadašnjosti“, poznajući sve socijalne norme ali i sve tajne modernog softvera, interfejsa, odnosa servera sa mrežom itd.
 
Ništa od ovoga, naravno, nije dilbrejker po sebi, pa čak ni na gomili ne mora da iritira. Altered Carbon bi mogao da bude žanrovski palp koji ove nabrojane stvari uzima za konvenciju žanra i da se lepo vozi na svojoj detektivskoj noar priči. No, druga sezona ovde ima dupli problem: prvi je pomenuto insistiranje na značajnim šutnjama, bremenitim monolozima i odnosima likova građenim tokom više stoleća a koje sve zaziva da se filozofija shvati malo ozbiljnije. Drugi problem je što ova sezona skoro sasvim napušta whodunit format i upušta se u jednu nepotrebno složenu a nedovoljno pametnu političko-akcionu priču.
 
Naime, druga sezona, koliko mogu da shvatim ja koji nisam čitao roman, otrže se književnom predlošku i gradi na premisama univerzuma ali ima originalnu priču i ona je na površini priča o planeti kojom vlada lukava i ne preterano etikom sputana guvernerka i njenim naporima da se otrgne uticaju moćne međuzvezdane države sa kojom ima viševekovni vazalski odnos, ali je ispod te površine jedna prilično zamorna skaska o likovima koje smo u prvoj sezoni upoznali, njihovim prošlostima, nerazrešenim odnosima, lojalnostima, ljubavima, strahovima, mržnjama itd.
 
I, kako sad to da kažem, ja Athonyja Mackeyja volim, bio mi je drag u Marvelu i urnebesan u Pain and Gain ali Anthony Mackey ne može da iznese ovakvu priču, posebno ne kad je napisana ovako prostački i nenadahnuto. Laeta Kalogridis koja ovde predvodi scenaristički tim i izvršni je producent serije je svakako ime koje garantuje određeni nivo ozbiljnosti produkcije i ambicije u realizaciji predloška, ali mada Altered Carbon 2 svakako može da se pohvali određenim elementima kao što su scenografija, kostimi, specijalni efekti pa i borbena koreografija, scenario, a pogotovo dijalozi ostaju užasno bolna tačka ove produkcije.
 
Ni prva sezona ovde nije blistala ali druga sezona udvaja napore da se uđe u likove, da se oni zapitaju šta je ljudskost, kome su i zašto lojalni, je li porodica samo reč u svetu gde se tela menjaju po želji (zajedno sa rasom, izgledom, polom) itd. itd. itd. ali glumci dobijaju samo najizlizanije zamislive replike da ih izgovaraju dok stoje u poluosvetljenim prostorijama i značajno se gledaju. Konsenzus diljem interneta (a i u delu našeg domaćinstva)  je da je Anthony Mackie loš glumac, a da ni ostali nisu dobri, ali mislim da je ovo tipičan primer produkcije koja je premalo radila sa glumcima, nadajući se, na kraju kreajeva da će ime iz Avengersa na špici druge sezone biti dovoljno da se zameni švedski Brando iz prve.
 
Njuzfleš: naravno da neće. Joelova harizma je u mnogome pomogla da se džombe scenarija prve sezone ipak nekako izglade, njegova sirova mačo energija je bila dovoljne razine da se par emotivnih momenata koje je glavni lik sebi dopustio čitaju kao stvarno iznenađujuća, bolna otvaranja duše. Mackie nema tu vrstu sirove snage, naprotiv, on je lep i ima čulnu fizionomiju – rekao bih da je rođen da voli a ne da se bori – i vrlo ga je teško kupiti kao ozbiljnog siledžiju koji ima poneku emotivnu koščicu u telu kad mu i scenario sve vreme ubacuje sapunske replike i tera ga da ima izraz lica napuštenog kučeta.
 
Al, kako rekoh, drugi nisu bolji i ovo je velikim delom surova šmira od strane svih umešanih.
 
A opet, nije da su serije koje sam voleo kao mlađi, manje ciničan čovek bile pune glumačkih remek-dela: Altered Carbon bi mogao da bude zabavan – nisu li to bile i Blejkova Sedmorka i prva Galaktika? – da je napisan lepršavjije, brže, manje egzistencijalno zapitano (kad već zapravo nema šta da kaže na te teme o kojima se, šatro, našao zapitan) i da udari više akcenta na zanimljive kiberpankerske stereotipe. U ovoj sezoni već imamo tetovirane svemirske jakuze, AI-je koji se zaljubljuju jedni u druge, upravljanje orbitalnim oružjem samo snagom volje, gomilu futurističkog hakovanja (svako malo neko ispali termin poput „dekompresija“, „kod“, „server“ „dekripcija“), dakle ovde postoje svi elementi da dobijemo zabavan televizijski fast food i, zbilja, kad serija malo prestane da se loži da je Blade Runner za cord cutter demografiju, imamo nekoliko sasvim lepih set pisova. Bio sam razumno impresioniran sa nekoliko scena borbe koje su imale odličan rad kamere i koreografiju kakvu nismo navikli da gledamo na televiziji i što je, uostalom, nešto u čemu Netlfix objektivno ima istorijski edge (setimo se prve sezone Daredevila). Uz likove koji imaju sve potrebne osnove da budu harizmatični palp karakteri (crna lezbijska lovkinja na ucene koja u glavi ima hardver što joj dopušta hakovanje na daljinu svega što ima čip, cinični AI oblikovan po Edgaru Alanu Pou, sadistički vojni oficir koji koristi skakanje iz tela u telo i promene imena preko stoleća da uvek bude neprimetni uticaj iza sile koja je trenutno na vlasti) ovo je zaista mogla da bude bolja serija.
 
Ali, eto, nije. Akcija je okej, ali ovo je televizija a ne film i glavni lik, po zanimanju „envoy“ se izdvaja od drugih, „običnih“ ljudi svojom natprosečnom socijalnom inteligencijom, diplomatskim skilovima izdignutim na nivo magije, opsesivnim intuitivnim osećajem za detalje na kakvom bi mu i Šerlok Holms pozavideo. Serija ovo pominje tačno jednom pre nego što ga sasvim zaboravi i nastavi da se kreće putem osrednjeg ’80s SF akcijaša snimljenog u, recimo, Italiji.
 
Finale je napisano i režirano sasvim pešački sa neubedljivim „očajničkim planom“, još neubedljivijim preokretom i JOŠ neubedljivijim post-preokretskim preokretom nafilovanim saharinskim emocijama i svejedno naruženim nedovoljno dobrom akcijom na kraju. Altered Carbon, na moju priličnu žalost, drugu sezonu završava insistiranjem da su likovi i njihovi međusobni odnosi najvažniji element njegove formule te da, sledstveno tome, neki budući zapleti ponovo neće izlaziti izvan tog uskog kruga ljudi i AI-jeva i neće, u krajnjoj liniji, biti bitni za išta drugo do da se opet pretresaju njihovi odnosi.
 
Ovo je šteta, druga sezona je pored lepih unformi vojske protektorata imala i ne preterano dubok ali potencijalno potentan zaplet o tome zašto neko ubija stare i uticajne ljude na planeti i mogućnost da na osnovu tog zapleta nešto kaže o kolonizaciji i eksploataciji pa čak i genocidu koji uz njih istorijski ide. Ali je sve to elegantno izbegla i držala se „porodičnog“ narativa. Nisam siguran da ću imati snage da gledam anime-spinof Resleeved koji je pre neki dan postao dostupan a za treću sezonu će marketing Netfliksa morati ozbiljno da se potrudi ako misli da mi je proda.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3371 on: 06-04-2020, 03:28:48 »
DEPUTY je serija koju su osmislili David Ayer i Will Beall za mrežu Fox. Will Beall je bivši policajac koji je postao scenarista i jedno vreme je bio go-to guy za Warnerova filmove. Onda je po Ayerovom TRAINING DAYu kreirao seriju sa Billom Paxtonom u glavnoj ulozi. Nažalost, to će se ispostaviti i kao promašaj i kao poslednja Paxtonova uloga.

DEPUTY je doneo glavnu ulogu Stephena Dorffa koji je u ozbiljnom sotto voce điru i igra deputyja u savremenom Los Anđelesu. Ima etos Divljeg Zapada ali se juri po savremenom gradu, bori sa meksičkim i drugim gangbangerima,

Epizode su varirale u kvalitetu ali ono što im je osnovno svojstvo je da su spajale neka konceptualna rešenja SOUTHLANDa i starinskih pandurskih procedurala, i na toj ničijoj zemlji se ispostavilo kako se Ayer i njegovi saigrači dobro snalaze.

Ayer je bio u potpunosti posvećen projektu, režirao je prve dve epizode. Oko Dorffa je bio okupljen odličan kast da ga podrži, pouzdani profiji. Reakcionarni sadržaj je osvežen nekim pomalo usiljenim ali prihvatljivim LGBTQI detaljima koji su čak delovali kao zanimljiv apdejt žanra i reakcija desnice na nove društvene tokove.

Ipak, na kraju, DEPUTY nije uspeo da preživi duđe od jedne sezone od 13 epizoda.

Dorff je bio ikoničan u glavnoj ulozi, sjajno se snalazio i na konju, i u kolima, i sa poštoljem i u dramskiim scenama, bilo porodičnim, bilo političkim. Pored serije koja je evocirala old school televizijski sentiment, izgubili smo i jednog ikoničnog televizijskog junaka.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.453
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3372 on: 06-04-2020, 08:11:25 »
Pogledali smo drugu sezonu Netflixove serije Altered Carbon


Ja nisam, ali iz ovoga što ste napisali, niđe veze sa zapletom druge, a ni treće knjige, druže Meho. Deluje mi da je serija krenula da pripoveda neku sasvim drugu priču.


Istina, druga knjiga je užasna, pukli bi i da su krenuli da nju obrađuju u seriji.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3373 on: 06-04-2020, 08:48:08 »
Koliko sam shvatio iz drugih komentara, ima neke veze sa radnjom iz knjiga - orbitalna oružja, Elderi itd. - ali da je dobro - nije.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.453
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3374 on: 06-04-2020, 10:08:50 »
Pa, ovako u dve rečenice, SPOJLERI, u dvojci Kovač istražuje neko arheološko nalazište na kome je pronađen vanzemaljski svemirski brod. Sve u sred građanskog rata, ali rat je pretežno u pozadini priče. Naravno, ljudi iz arheološke ekipe počinju da ginu, neko je izdajnik i tako to.


U trojci sreće ribu, gubi ribu, pa onda traga za njom jer joj se možda u glavi krije svest nekadašnje legendarne revolucionarke sa Harlanovog Sveta. Tu mu je protivnik njegova mlađa kopija.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3375 on: 06-04-2020, 12:02:58 »
A, pa onda je druga sezona serije zapravo mešap motiva iz ove dve knjige.

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3376 on: 07-04-2020, 21:04:09 »
Pogledao sam prvu epizodu nove Amazonove SF serije TALES FROM THE LOOP - koja je inspirisana ilustracijama izvesnog Svedskog slikara Simona Stalenhaga, a u produkciji nepogresivog Meta Rivsa. Prvu epizodu je rezirao Mark Romanek, jedan od najznacajnijih reditelja video spotova svih vremena (Jay Z 99 problems, Johnny Cash Hurt, Madonna Bedtime stories, Rain itd itd covek je GENIJE), i koliko sam shvatio ovo je neka vrsta antologije, ali i epizode nisu toliko nezavisne jedna od druge, serija se desava u malom americkom gradicu, negde 80ih, i price su vezane za naucno postrojenje koje je izgradjeno oko nekakve anomalije koja se u jednom trenutku pojavila u tom mestu. I ako vam ovo zvuci kao ripof Stranger Things, i kao jos jedna serija koja se gusi u referencama na stvari koje je Generacija X volela kao klinci... Tales from the Loop nemaju apsolutno nikakve veze ni sa Stranger Things, ni sa popularnom kulturom 80ih, ovo je jedna, na osnovu prve epizode, potpuno originalna i posebna stvar.
U svakom slucaju, prva epizoda je vrlo dobra, jednostavno napisana, maestralno rezirana (ili sam ja samo slab na Marka Romaneka), jedan dramski SF koji mi izuzetno prija, sto kazu cerebralni majndfak SF. Jasno je da mi se mnogo dopalo, i da nastavljam dalje.

I nastavio sam da gledam PIKARDA - a bio sam na ivici da prestanem posle odgledane prve dve epizode. Stvari se dosta popravljaju kasnije, sada sam na 6oj epizodi. I dalje mi je bolno da gledam Sir Patrika kako glumi u svojoj stopedesetoj godini, ali mi je taj covek jako drag, pre svega zbog ST TNGa, ali i zbog XMena... Ono sto je zanimljivo, Patrick Chabon je jedan od scenarista, a vidim da sada daje neke intervjue kao showrunner ove serije, odnosno, nadam se da ce to biti na drugoj sezoni.

Priblizavam se i kraju druge sezone TITANSa, i meni se ovo sve vise i vise dopada. I prva sezona je bila nekako po mojoj meri skrojena, ali je ova druga, da kazemo, skupoceno svileno odelo koje mi stoji kao saliveno. Druga sezona je podigla i uloge, svasta se zanimljivo desava, plus - tu je i Krypto. Malo je reci da sam pustio jednu musku suzu kada se pojavio...

I za kraj - DEVS, serija Aleksa Garlanda koju sam vec pominjao cim je krenula. Sada je na sestoj epizodi. I ovo je cerebralni SF, sa neverovatno dobrom atmosferom, sa San Franciskom koji nikada misticnije i zajebanije nije izgledao, i sa Nikom Ofermanom (kojeg obozavam jos od Parks and Recreations) koji igra nesto sto nikada ne biste pomislili da moze da igra, i to radi tako sigurno i dobro da pozelite da prva sezona ove serije ima 100 a ne samo 8 epizoda. 


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3377 on: 12-04-2020, 22:58:46 »
Moram da se ne složim sa Milanom.

DEVS je u prvoj epizodi koketirala a nečim što je zanimljivo jer nije bilo baš jasno o čemu se radi,  ali kad je počela da odmiče postala je dosadna, tupava i vizuelno na nivou ŠIFRE DESPOT. Neki ljudi sede na verandama nekih bezveze kuća i razgovaraju o sudbini, životu, paralelnim univerzumima, neka potpuna budalaština i banalnost koja misli da je umetnost i kao high brow SF. Pogledao sam sedam epizoda i gledaću i osmu čisto da ne bude da nisam.

TALES FROM THE LOOP je kao preozbiljan STRANGER THINGS. Produkcija je preozbiljna, Mark Romanek je radio prvu epizodu. On da je nešto znao do sad bi valjda i snimio u igranoj formi, pa tako deluje i ova prva epizodu, sve je to nadomak da bude nešto ali ne dobacuje daleko. Ali OK je, i sporadično lepo izgleda. Druga epizoda je - da nema TAJKUNA - nešto najdosadnije što sam gledao, pritom ima premisu koju je teško napraviti da bude dosadna, ali pošto su svi likovi uozbiljeni kao prasići kad piške, onda su u tome uspeli. Svakako ću daleko gurati sa ovom serijom da bih video epku koju je snimio Andrew Stanton, volim tog čoveka, i ovo svakako nije đubre kao DEVS, ali nije preterano bitna stvar kako sada stvari stoje.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.563
    • Strahoslovni domen999
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3378 on: 13-04-2020, 01:56:26 »
Opa!!! Izuzetno dobra reč povodom serije Reprisal (sa Hulua) je došla do mene! Najbolja serija po nekom stripu koja se u skorije vreme pojavila na televizijskim mrežama, kažu. Zamislite Kill Bill u svetu Streets of Fire, kažu. Moćna impresija, zar ne?  :| Da se ne bismo lagali ili zbunjivali, naglasiću i da taj strip ne postoji, ali ovim se misli na ton, na senzibilitet, na osećaj beskompromisnog preterivanja i ekscesa koji ipak ne prelazi u parodiju.

Naravno, ne mogu da pristupim Huluu, pa sam prinuđen da čekam. A koje je vaše opravdanje?
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3379 on: 13-04-2020, 08:44:29 »
Svakako ću daleko gurati sa ovom serijom da bih video epku koju je snimio Andrew Stanton, volim tog čoveka,
Neces daleko, to je cetvrta epizoda, sinoc smo je bas porodicno gledali. (jedino ako Stanton nije radio jos neku epizodu pored ove)
Odlepio sam na ovu seriju.

klem

  • yeah
  • 3
  • Posts: 637
  • boss
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3380 on: 13-04-2020, 11:55:35 »
gledo sam tri serije pale horse and then there was none i ordeal by innocence

dobre adaptacije agate kristi
i'm hardcore

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3381 on: 17-04-2020, 01:12:28 »
DEVS je priveden kraju. Šta reći, kraj je već otišao u toliku proizvoljnost da je i autorima i gledaocima podjednako nevažno kako će se završiti. Ta sistemska svejednoća čini ovu seriju, što se mene tiče, jednim od jačim promašaja sezone.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3382 on: 21-04-2020, 23:45:48 »
THE PLOT AGAINST AMERICA je ekranizacija romana Philipa Rotha kojom je rukovodio David Simon i prikazuje alternativnu istoriju SAD u kojoj je Charles Lindbergh postao Predsednik tako da Amerika ne samo da nije ušla u Drugi svetski rat već je u dobrim odnosima sa Nemačkom i sprovodi svoju vrstu tihog Holokausta.

Simon pokušava da visoku literaturu ekranizuje kao "visoku televiziju" u čemu je naravno on velemajstor, nezavisno od toga što ja lično nisam preveliki fan svega što je radio. Međutim, on ima dovoljan autoritet da izgura ovako nešto, i THE PLOT AGAINST AMERICA što se mene tiče spada u vrhunce onoga što je do sada uradio.

Serija kreće lagano, prikazom života jevrejske kolonije u Njuarku u istorijskom toku koji nam je poznat, ali onda nastupa račvanje, i kreću da se postepeno dešavaju stvari koje se nisu desile u stvarnosti. I u tom procesu, iako serija ima šest epizoda, Simon i ekipa uspevaju da ostvare utisak puzajućeg fašizma koji se naravno oslanja na ono što su američke tradicije u raznim represivnim dejstvima, od Klana, preko puritanskih progona do antikomunističke histerije.

Poslednjih godina, od ekranizacije Dicka za amazon, preko ekranizacije Deightona za BBC pa sve do ovog Rotha za HBO, prikazano je više varijacija na ovu temu, ali ova je svakako najprigodnija istorijskom trenutku i urađena sa najviše ukusa.

Naravno, jasno je da čitav niz događaja iz ovog romana i serije ima veoma jasne paralele sa današnjim vremenom, kao što su Charlottesville i ceo taj raznorazni izlazak alt. righta iz opskurnosti. Stoga, THE PLOT AGAINST AMERICA svakako izlazi i zbog toga da otvorila polemiku o Trumpu, nema sumnje u to, ali se isto tako ne može tretirati kao prljava kampanja.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3383 on: 27-04-2020, 02:18:31 »
Pogledao sam 40 minuta nove Moffatove serije DRACULA i prekinuo sam jer je to bilo skaredno na zaista svakom nivou, a kada sam se raspitao da li je ovo možda neki plot device da junaci gledaju gnusnu ekranizaciju Dracule a da potom kreće nešto dobro, i kad su mi rekli da nije, digao sam ruke... Užas potpuni...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3384 on: 12-05-2020, 03:04:13 »
Drugu sezonu TITANSa sam gledao celih devet meseci. Za to vreme, može da se donese život na svet. Šta je razlog za ovako sporo, mučno probijanje kroz drugu sezonu serije koja mi je bila odlična u prvoj sezoni.

TITANS ima sjajnu stilizaciju, i ona postoji i u drugoj sezoni. Nažalost, ako je prva sezona imala jednu kumulativnu dramaturgiju gde je svaka epizoda uvodila po jednog junaka i onda na kraju sve to skupila u borbi sa Trigonom, u drugoj sezoni ne samo da glavna priča nikako ne kreće nego ni pojedinačne epizode nikako da počnu i krenu.

Previše je digresija u epizodama, čak je i fanovima DCa teško da ih isprate, i imao sam ozbiljne teškoće da sve ispratim i da održim pažnju.

Ipak, kako rekoh, ova stilizacija mi odgovara te ću sigurno gledati i treću sezonu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3385 on: 12-05-2020, 03:04:38 »
James Graham posle sjajnih istinitih priča u formi TV filmova COALITION i UNCIVIL WAR, pravi još jednu, u trodelnoj seriji QUIZ koja govori o tome kako je grupa kviz-entuzijasta namestila DO YOU WANT TO BE A MILLIONAIRE i jednog veoma nespremnog takmičara dovela do milion funti.

Serija je snimljena za ITV, prvu televiziju kojoj je Celador prodao svoj format i u principu prikazuje slučaj kao jednu zanimljivu zgodu iz svoje istorije, ali naravno ni ne dovodi u pitanje da li je kviz namešten ili nije.

To samo po sebi i jeste okosnica ovog filma jer nije zanimljivo ako nameštanja i varanja nije bilo, s tim što bračni par Ingram i dalje na sudu pokušava da dokaže da je nevin.

U tom pogledu neko bi mogao da diskredituje ovu seriju kao propagandu ITVa ali se meni čini da je ova mreža prilično benevolentna prema ovoj ekipi prevaranata i da njihovu dosta zanimljivu priču uključuje u deo svoje slavne istorije i mitologije.

Stephen Frears je prekaljeni majstor. Posle ENGLISH AFFAIRa opet majstorski pravi sjajnu dramu od jedne bizarne istinite priče, uz pomoć sjajne glumačke ekipe koju predvode Matthew Mcfadyen i Michael Sheen.

QUIZ je vrhunska televizija, na temu televiziju, pravo uživanje.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.751
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3386 on: 12-05-2020, 20:43:13 »
Drugu sezonu TITANSa sam gledao celih devet meseci.
Ja nesto manje, tri meseca, ali mi se na kraju jako sve to dopada, iako sam se povremeno pitao zasto ne gledam redovnije. Nisam nasao prave razloge, sve mi je nekako odgovaralo, i kasting, i likovi, i zapleti, pa cak i digresiranje. Na kraju sam zakljucio da je verovatno u pitanju to sto je dosta sve tamno, a ja odavno nisam isao na pregled kod ocnog lekara.

Cody

  • 4
  • 2
  • Posts: 197
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3387 on: 17-05-2020, 19:51:16 »
GANGS OF LONDON. Imamo sve: London na vodi, psiho bracu, "strane investitore", Hasima Tacija... Radili Gareth Evans i Xavier Gens.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.563
    • Strahoslovni domen999
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3388 on: 19-05-2020, 18:35:14 »
Gledao sam mnogo toga tokom karantinskih dana - suviše da bih nabrajao.

To su bile žanrovski i tematski dosta različite stvari. Od naturalizma The Deuce-a na jednoj strani do preteranosti Banshee-ja na drugoj. Ok, priznaću da nisu baš skroz različiti - povezuje ih seks! Ali moram da dodam i da pristup koji The Deuce nudi ne mogu da konzumiram u većim količinama odjednom; suviše je to zgusnuto i da bih išta zapamtio i vezao se za događaje ili likove, moram da gledam po malo. Banshee, sa druge strane, mogu da gledam 24 sata dnevno. Za njega me je zainteresovao Howard Chaykin kada je još pre par godina izjavio kako Banshee deluje poput Jasona Aarona koji radi Carpentera. Upravo tako! Mnogo bolje poređenje od onog sa Tarantinom koje sam više puta čuo. Ali nikako nisam stizao da ga gledam do sada - pre svega zato što mu nisam davao prioritet. Banshee je bomba od bombone. Ili bombona od bombe, kako vam je draže. Povremeno luta sa tonom - malo je divalj i erotičan, a baš sad sam gledao neku mirnu epizodu sa puno nežnih osećanja i insinuacija, ali se uglavnom vraća na ovo prvo.

Kad se pojavila ona Indijanka u bolničkoj sobu (8. epizoda prve sezone... mislim?) više nije bilo šanse da mi se Banshee ne svidi.  :!: :lol: xdrinka

I to je dobro, jer mi je nova serija Johna Logana, Penny Dreadful: City of Angels, prilično neinteresantna, i vizuelno i scenaristički. A voleo sam ponešto od njegovog rada na prvoj seriji - što će reći, uglavnom drugu sezonu. Ali ovo su sve trope starije od čukundede Šona Konerija, a Logan ne radi ništa bitno sa njima, osim što ih sve stavlja na gomilu pa se nada da će se iz toga spontano razviti neka kompleksnost. I ima suviše preteranog nemačkog naglaska, za moje uši.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.563
    • Strahoslovni domen999
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3389 on: 22-05-2020, 13:05:53 »
Završio Banshee. 4 sezone, 38 epizoda. Ako se neko pita, Banshee je ime gradića u Pensilvaniji, koji u ovoj našoj stvarnosti ne postoji. Glavna ideja je da je bivši zatvorenik na samom početku serije preuzeo identitet šerifa u tom gradu, jer je u tome video jedinstvenu priliku.

I bila je to impresivna vožnja. U nekim trenucima i više od "impresivne". Ima svojih mana i slabijih delova tu i tamo, ali ovde ću se koncentrisati na dobre strane.

Prvo, ovo je uglavnom akciona serija. Htedoh da napišem samo "akciona", ali to ne bi bilo tačno. Raznovrsnost i živopisnost likova su neviđene, makar - ili zbog toga - što su neki od njih više arhetipovi ili karikature, a u isto vreme, razvoju likova je poklonjena jednaka pažnja. Hoću da kažem, ova serija se, osim na akciji, zasniva i na emocijama. Vratićemo se na to.

Koreografija borbi je otprilike na nivou Johna Wicka, i daleko bolja - i brutalnija! - od većine stvari koju TV može da ponudi. Surovost tih borbi je na nivou Igre prestola. Postoji sličnost sa GoT i u smislu opšte tendencije ka šokantnim rešenjima, ali tu se sličnost i završava. GoT je serija koja od početka gradi očekivanje realističnog pristupa ljudskim mogućnostima - doduše, to je odlika romana; TV serija se tu malo pogubila (i privukla paljbu kritika na sebe). Banshee, sa druge strane, to nikad ne pokušava, i od početka je jasno kakva treba da budu očekivanja. Ali Banshee (u određenom smislu) ne žrtvuje realističnost psihologije i ljudskih postupaka i odluka za taj rezultat.

Ritam je ubistven, sa povremenim izuzecima. A tu možda spada čitava četvrta sezona, koja je najkraća (8 epizoda). Prve tri sezone čine neraskidivu celinu, dok između 3. i 4. sezone postoji vremenski razmak, u kome se dogodila jedna od najvažnijih stvari koju biste mogli da zamislite u zapletu. Ali stvari se završavaju, i kraj je zadovoljavajuće odličan. Jonathan Tropper, koji je jedan od tvoraca serijala (drugi je David Schickler), je izjavio u jednom intervjuu da je završio seriju zato što nije hteo da je veštački produžava nakon što je rekla sve što je imala da kaže. Zapravo, ljudi iz Cinemaxa - kanala za koji je rađena - bi je produžili, da su se oni pitali. Ali, Tropperova odluka u svakom slučaju pobuđuje poštovanje.

Sezona 3 ima jednu epizodu gde vidimo borbu koja je na istom nivou surovosti i intenziteta kao i sukob Planine i Oberona Martela u Igri prestola. I ima sličan šokantni ishod. Ali, dok je tamo to kulminacija epizode, ovde je početak. Pitao sam se koliko serija koje sam gledao bi moglo to da učini tako, a da ostatak iste epizode ne pati zbog toga, i ne mogu trenutno da se setim ničeg. Ovde nije bilo predaha ni stajanja. Ne u Banshee-ju, uprkos "ograničenju brzine." (Interna šala!  :lol: ) Ostatak epizode se bavio jednom dugačkom i suludom komplikacijom a kraj je bio (emotivno) najuzbudljiviji. Ovo su uspeli da postignu zbog toga što su početak, sredina, i kraj fokusirani na tri različiti stvari, koje su sagrađene na svemu što je prethodilo.

Ali ima u trećoj sezoni i jedna epizoda koja me je zgromila poput emotivnog čekića od milion tona, i ne sećam se kada sam poslednji put pustio suzu gledajući TV. Suze, zapravo. To svakako ne znači da je ta epizoda bila savršena, ali je i rezultat svega što je rađeno prethodnih dvadeset i kusur epizoda, što znači da mora da su nešto radili dobro. I svakako stavlja ovo - da uzmemo još jedno poređenje sa GoT - iznad epizoda kao što je Crvena svadba. Da budemo pošteni, čitao sam romane pre gledanja serije, ali, s druge strane, glavni razlog bi bio da nisam toliko mario za likove koji su ubijeni tokom Svadbe. Možda je epizoda sa Hodorom bliža po efektu, ali mislim da me je ovo u Banshee-ju pogodilo više.

Elem, svakako ću se vraćati na ovo i pogledati kako se drži kad od početka znam sve šta će se desiti.

Blagi SPOJLER: E da, ovde sam prvi - i do sada jedini - put video bivšeg hardkor nacistu u ulozi kakva mu je data. Ne bih bio iznenađen ni da je na kraju završio u vezi sa ambicioznom crnom pravnicom koja se gnuša rasizma. Banshee je neobično mesto.   8) xjap
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3390 on: 22-05-2020, 14:25:41 »
Ja nisam imao pojma da je to takva serija. Mislio sam da je zapravo horor u pitanju. Sad ste mi razgoreli glad, druže Ridiculuse.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 5.563
    • Strahoslovni domen999
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3391 on: 22-05-2020, 14:54:42 »
Da, šteta što malo ljudi zna za ovo. Palp u najboljem obliku, poput 100 Bullets ili Scalped u televizijskoj varijanti.

Nisam pričao o tehničkim stvarima kao što su montaža, kamera ili muzike, koji su konstantno dobri. Odabir glumaca je fenomenalan, i dobar deo šarma se zasniva na tome.
"I call this interesting effluvia synergy! A distillation of poison and malice bound to an artificial will by a pseudo-life!"

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.834
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3392 on: 23-05-2020, 21:33:57 »
Ako niko nije pomenuo, ja ću. ŠVINDLERI na RTS1 su vrh. Gorica Popović maestralna. Sve zajedno me asocira na nešto bolje od Sin City.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.703
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3393 on: 23-05-2020, 21:54:08 »
Ja na kraju nisam uspeo da pohvatam - doduše mahom iz  gledanja u prolazu - kog su Švindleri žanra, jer imaju elemente komedije (bogami i farse) i drame. Ali, pretpostavljam da, kad sedneš i gledaš ozbiljno, to ima dobru priču? Trilersku ili kakvu?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.834
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3394 on: 23-05-2020, 22:11:56 »
S početka mi se nije dopao naslov. Sad jedva čekam vikend. Volim kad se nešto ne može smestiti u žanr. Moguće je da nisam u pravu kad seriju smeštam uz Sin City. Karikirana stvarnost u Srbiji tridestih godina prošlog veka. Palanka u kojoj je neko dobio premiju na lutriji. Svi prevaranti iz Beograda nagrnuli da se domognu para.Mogu da prepričavam, ali bi me radovalo da neko pogleda. Moj utisak je da dobijam originalnu priču, sjajno režiranu i sa glumačkom ekipom koja daje rezultate koji me ohrabruju. Znaš da sam izbirljiv pa probaj. Možda ćemo se posle bolje razumeti.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3395 on: 24-05-2020, 13:22:12 »
Ja na kraju nisam uspeo da pohvatam - doduše mahom iz  gledanja u prolazu - kog su Švindleri žanra, jer imaju elemente komedije (bogami i farse) i drame. Ali, pretpostavljam da, kad sedneš i gledaš ozbiljno, to ima dobru priču? Trilersku ili kakvu?
Zamisli mešavinu Leonea i Nušića. Otprilike tako nešto. Meni se isto dopalo.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Accuphase

  • 3
  • Posts: 610
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3396 on: 24-05-2020, 21:19:18 »
S početka mi se nije dopao naslov. Sad jedva čekam vikend. Volim kad se nešto ne može smestiti u žanr. Moguće je da nisam u pravu kad seriju smeštam uz Sin City. Karikirana stvarnost u Srbiji tridestih godina prošlog veka. Palanka u kojoj je neko dobio premiju na lutriji. Svi prevaranti iz Beograda nagrnuli da se domognu para.Mogu da prepričavam, ali bi me radovalo da neko pogleda. Moj utisak je da dobijam originalnu priču, sjajno režiranu i sa glumačkom ekipom koja daje rezultate koji me ohrabruju. Znaš da sam izbirljiv pa probaj. Možda ćemo se posle bolje razumeti.

The End?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3397 on: 26-05-2020, 03:34:27 »
RUN Vicky Jones je zanimljivo formatirana HBO serija u kojoj glavne uloge igraju Domhnall Gleeson i Merritt Wever kao bivši ljubavnici koji su se zavetovali kada jedno drugom pošalju poruku koja glasi RUN poći na zajedničku avanturu, šta god da u tom trenutku rade.

Kada razmene poruke RUN, ona napušta muža i decu a on napušta turneju kao inspirational speaker. Priča ove serije od sedam polučasovnih epizoda počinje kao nekonvencionalna ljubavna stvar ali onda kako stvari odmiču, od pete epizode degradira su u nekakav crnohumorni krimić i tu stvar poprilično pada.

Gleeson i Weverka su sjajni u glavnim ulogama, izuzetno su harizmatični i imaju sjajnu hemiju, sam koncept je zanimljiv, kao uostalom u format serije, od nekih tri sata ukupne minutaže, ali nažalost cela zamisao ne uspeva da održi taj veoma visok nivo na kom kreće.

Ako bude druga sezona, gledaću je, i uprkos tme što ni sam pad u sferu relativno garden variety indie krimića nije sramotan, bitno je slabiji i manje zanimljiv od onoga kako je serija krenula.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.761
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3398 on: 27-05-2020, 23:51:58 »
I AM THE NIGHT Sama Sheridana je ekranizacija životne priče Faune Hodel, žene koja je tvrdila da je dete iz incestuozne veze Georgea Hodela sa kćerkom Tamar i koja je napisala knjigu o njemu i svom pokušaju da do njega dopre krajem šezdesetih. Pre tridesetak godina je pokušana filmska ekranizacija ove priče ali film nikada nije snimljen do kraja i do danas je ostao jedno od izgubljenih ostvarenja.

Hodel je bio jedan od glavnih osumnjičenih u slučaju Black Dahlia, o kom je Ellroy napisao čuveni roman, da bi ovaj potom dobio i dosta slabu De Palminu ekranizaciju.

Ovo je kao “istinita priča” o Dahliji, i nije jedino ostvarenje koje se bavi ovom temom na ovom ili onom nivou. Nažalost, Ellroy je u svom proznom remek-delu ostavio preveliki pečat na ovoj temi i rekao bih da sada jako teško možemo gledati ovu temu a da bar malo ne ukalkuliše ono što su njegove zamisli i prilazi temi.

U tom smislu I AM THE NIGHT estetski vođen ne preterano sigurnom rukom Patty Jenkins kao glavne rediteljke deluje kao nešto čemu bi trebalo malo Ellroyevog pesimizma, cinizma, smisla za humor. Chris Pine je doduše najjači adut ove serije i on je upravo taj “miraz” koji je donela Patty Jenkins, i kad god je on na ekranu, serija je snažna.

Nažalost, India Eisley u ulozi Faune Hodel je bleda (no pun intended) i delovi sa njom su nažalost prilično mlaki, ne mogu reći naročito loši, ali svakako ne na nivou onoga što donosi Pine.

Način na koji je prikazan Hodel je deklarativan i prilično trashy, i na nivou njegovih dijaloga/ monologa i na nivou situacija i načina kako je estetizovan.

Otud, I AM THE NIGHT je serija koja je više zanimljiva nego što je dobra, i ne dobacuje do peak TV niva uprkos potencijalu i Pineovom znanju i harizmi.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam