SRPSKI HOROR KLASICI KOJE NISAM ČITO!

[Ghoul]

dimitrije se žali što NAŽIVO nije stavljeno među 10 najbitnijih horor knjiga svih vremena.
ja ga razumem i slažem se s njegovim prigovorom, i tu grešku ću probati da ispravim ovim topikom, o 10 ESENCIJALNIH HOROR KNJIGA SRPSKIH AUTORA (nadam se da mi ratko, koji se u međuvremenu našao u inostranstvu a da nije ni mrdnuo iz kuće, neće zameriti što sam ga ubacio u ovu grupu).

selekcija će, sigurno, biti problematična: jedni će da kukaju što sam stavio *svoj* roman, drugi će da kukaju što sam stavio ovo a ne ono, treći će da kažu (možda s pravom?) da ni ratkov ni otov roman, strogo gledano, nisu čist horor, pa možda čak ni prevashodno horor, četvrti da je bezveze ravnopravno stavljati zbirke priča, romane i priče. ovim poslednjim reći ću: to je što je, šta se imalo to se stavilo. glišićeva priča, po meni, zbog svog značaja i uticaja zaslužuje da zauzme mesto nekog romana ili zbirke priča, so shoot me.

možda je ovakvim izborom donekle oštećen skrobonja, koji je 'kriv' što ima 4 horor knjige (no pun intended!), od kojih najmanje još jedna (OD ŠAPATA DO VRISKA) zaslužuje da bude među 10 najbitnijih – ali, kad već nisam narušavao princip '1 autor - 1 film' na onom drugom topiku, neću ni ovde.
uostalom, glasanje je manje bitno - važnija bi trebalo da bude diskusija ispod (if any): šta od ovoga još niste pročitali, šta čekate i kako vas nije sramota, barabe?!

ovaj topik, kao i obično, pored zabavne ima i edukativnu svrhu.
već mi se nešto javlja da će na ovom spisku Krstajićeva knjiga imati ulogu koju je na listi svetskog horora zauzela S. Jackson, kao knjiga koju je najmanji broj žanrovskih zaluđenika čitao, a većina njih možda za nju i ne zna.

dakle, recite… pre svega, da li sam neku knjigu ispustio, preskočio, zaboravio, nezasluženo stavio u top-10?

[Mica Milovanovic]

Ja sam ovo sve čitao.

Onako, na prvu loptu, s obzirom na to da si pravio izuzetke, mislim da si se ogrešio o Ljubu Damnjanovića, koji ima nekoliko tematski povezanih zbirki priča u Emitorima (objavljenih kao zasebna izdanja) od kojih bar jedna zaslužuje da se nađe na spisku...

[Ghoul]

pravila su jasna: KNJIGE a ne fanzini, časopisi, samizdati, fotokopije i slično.

dakle, stvari koje je neko ko nije član nekog uskog kluba ili sekte imao razumnu šansu da nađe i pročita.

[Tex Murphy]

Čitao sam samo Glišića, Pekića i Ghoula. Međutim, smatram da je taj Glišić šarlatan i da je njegova priča osrednja at best. Mislim, vampir je tu onako usput (a čak i on je dosta humoran za razliku od svog kaunterparta u Leptirici) i čitava priča je o seljacima koji kuliraju. Boring. Da i ne spominjemo da nema plot twista na kraju.

[Kastor]

M. Glišić, POSLE 90 GODINA (priča)
  B. Pekić, BESNILO (roman)
  R. Krstajić, NOĆI CRNOG MESECA (priče)
  G. Skrobonja, NAKOT (roman)
  I. Nešić, RIGOR MORTIS (priče)
  D. Ognjanović, NAŽIVO (roman)
  R. Radunović, MI NISMO BOLESNI (roman)
  O. Oltvanji, CRNE CIPELE (roman)
  A. Radin (prir.), PRIČE O VAMPIRIMA (priče)
 
 
Sa spiska sam čitao samo Glišića, Pekića i Ghoula. Isto kao i Harvi. Brinem se.

Ako mi padne pod ruku Nešić, pročitaću, Radunović možda.
Skrobonjin Nakot imam u elektronskom obliku, jednom ću ga odštampati i pročitati (nisam pročitao nijedan Skrobonjin roman, od zbirki samo Tihe gradove, jbg)

A da da, čitao sam i Crne cipele. Dobro je. Ne Crne cipele, već to što sam pročitao jednu stavku više od Harvija. Cipele ne volem.

[crippled_avenger]

Ja nisam čitao Nešića, jesam li mnogo propustio...?

[Ghoul]

onda kada nije bezočno derivativan, nešić je super.
u svakom slučaju, čak i kad previše sliči svojim zapadnim uzorima, ima oštriji EDGE od finog i uglađenog ota, koji je –po meni- prosto SUVIŠE fin i dobar dečko da bi pisao ubedljiv HOROR.

još nešto vezano za mićinu sugestiju:
1. rado bih na listu stavio ljubu, samo da ima objavljenu horor KNJIGU koja se mogla naći bilo u knjižarama bilo putem pretplate, ili oboje.
to isto važi i za i. bakića, a. markovića, d. tuševljakovića, t. jora… avaj, ta opskurna izdanja u 20-30 primeraka nisu i ne mogu se tretirati kao ozbiljna KNJIŠKA izdanja.
2. ako bih načinio izuzetak za ljubu, to bi totalno narušilo koncepciju liste, jer ako bih spec. izdanja emitora tretirao kao knjige, onda bih umesto nakota radije stavio skrobonjin SVETI RAT (ako uzmemo dark chest of wonders edition, u 50 primeraka, i pravimo se da je to kratki roman), a umesto CIPELA bih radije stavio otovu KLAUSTROFOBIČNU ŽAOKU (dark chest of wonders edition, u 50 primeraka, i pravimo se da je to kratki roman), itd.
a onda se na to pojavi neki autor iz offa i kaže: 'aha, stavili ste sve ove BEOGRADSKE fensi šmensere na listu, a gde je moj horor roman objavljen u 50 primeraka u izdanju doma kulture gornje međurovo?'

[Meho Krljic]

Hm, nema Srbskog Psiha na listi, SKANDALOZNO, mada mislim da smo se složili da i nije u pitanju horor roman... A ja od svega ovoga jedino jesam čitao Pekića, Skrobonju & Ognjanovića.

[Bab Jaga]

A ja od svega ovoga jedino jesam čitao Pekića, Skrobonju & Ognjanovića.

Isto + Oltvanjija

[Джон Рейнольдс]

Sa spiska sam čitao samo Glišića, Pekića i Ghoula. Isto kao i Harvi. Brinem se.

Isto i ja!

Da li je još neko primetio, a to se u ove dve teme pokazalo, mnogi nisu čitali iste stvari?

[blasphemer]

Citao Glisica, Pekica, Skrobonju, Nesica i Oltvanjija.
Rigor Mortis sam citao pre desetak godina, nije mi se svidelo.
Sto se tice Skrobonje, vise mi se svidjaju njegove price (citao Od sapata do vriska i Silom u celo, Tihe gradove jos nisam stigao) od Nakota, mada je i Nakot dobar.
Crne cipele su "onako".

[Kastor]

Da li je još neko primetio, a to se u ove dve teme pokazalo, mnogi nisu čitali iste stvari?

Možda zbog (Ne)dostupnosti?

[crippled_avenger]

onda kada nije bezočno derivativan, nešić je super.

ko su uzori? po tvojoj proceni, jel bi to mene zanimalo?

[Boban]

Od savremenih pisaca gore pobrojanih, Nešić je bez sumnje najjači.
Nevolja je što je amerikanizovan previše i to na autentičan način, ne isfolirano kao pojedinci.

Primedba na sastavljača spiska: gde je Dejan Đorđević, autor romana PROKLETSTVO iz 1987. prvi autentični moderni srpski horor?

[Ghoul]

što se tiče ne-uključivanja Dejana Đorđevića, za to postoji nekoliko razloga:

1. to je vrlo opskurna knjiga koja zbog mutavog izdavača i plasmana ne zadovoljava uslov
"stvari koje je neko ko nije član nekog uskog kluba ili sekte imao razumnu šansu da nađe i pročita"

2. kao posledica toga, ni ja je nemam i nisam čitao. a budući da je tako, nemam nikakvog osnova da verujem da je 'esencijalna' ili barem bitna u bilo kom smislu SEM KAO KURIOZITET ILI FUSNOTA, zato što je 'prva' (što takođe treba proveriti, jer možda postoji još neki anonimus koji je u nekom donjem krčimiru izdao neku knjižicu koja nikada nije bila učinjena dostupnom širem krugu ljudi).

3. zbog gorenavedenog, ona nije ni bila u poziciji da na bilo koji način bude uticajna, i dok mi ne padne šaka i dok se (ako se) ne uverim u njene književne, ili barem žanrovske kvalitete, moraću da je smatram FUSNOTOM u istoriji srpskog horora a ne ZNAČAJNOM knjigom u smislu koji prevazilazi njenu kuriozitetnost.

4. javlja mi se da sam nekada negde čitao odlomke odatle, nije li njen autor bio jedno vreme na ovom forumu i pokušavao da proda neke svoje radove, na šta je bio ismejan i nestao bez traga? koliko se prisećam sinopsisa, to je zvučalo prilično klišetizirano i neobećavajuće.

AKO NEKO OD NAZOČNIH (BOBAN? MIĆA?) poseduje primerak te knjige, rado bih je pozajmio i uredno vratio po čitanju.


glede nešića: teško mi je da navedem konkretno IME autora koji je na njega najsličniji, tj obrnuto, jer ja ne volim tu tematiku i pristup i ne pamtim imena autora koji me ne zanimaju, ali mislim da neću mnogo pogrešiti ako ga dovedem u vezu sa imenima kao što su richard ch. matheson, nicholas royle i sl. – verovatno je donekle blizak i davidu j. schowu, koga nisam previše čitao – ali kvalitet koji veoma poštujem kod njega (pored umeća pripovedanja) jeste što ima redak dar da prenese onaj GRIT, štroku, prljavštinu i osećaj SJEBANOSTI, osećaj 'biti u kurcu'.
kad su, npr, otovi junaci ujebani, to je ona holivudska ujebanost brusa vilisa koji je ljupko 'umazan' mejk apom neke šminkerke na par strateških mesta kako bi izgledalo da je 'znojan' i 'krvav' i 'štrokav', ali ti zapravo nijednog trena ne veruješ i ne osećaš da taj čovek smrdi, da je skenjan, i fizički i mentalno, već sve samo neki šminkeraj, žanrovska konvencija.
nauprot tome, kod nešića se –kad je dobar – osete ti autentični životni sokovi: pišaća, sperma, znoj, krv, govna, sekreti, gnoj - prosto ume da likove i situacije učini ŽIVIM i bliskim.
kad čitam ota, najčešće imam utisak klinca koji je sinoć gledo na TV-u epizodu neke serije koja mu se strašno dopala, pa je sad uskliknuo: 'oću i ja, oću i ja onako!'; kad čitam (dobre momente kod) nešića, osetim HE REALLY MEANS IT, HE REALLY FELT IT.
ukratko – da, valjalo bi da ga pročitaš.

[Milosh]

Nisam čitao Priče o vampirima, sve ovo ostalo jesam; mislim da je Skrobonja ipak zaslužio da se navede i Nakot, ipak je ovde valjda prevashodno reč o delima a ne o autorima (mada pokretač topika se pita tako da neću više tupiti...).

[Kastor]

Ne zvao se ja Lorimer, tamo piše Nakot.

[Milosh]

ko su uzori? po tvojoj proceni, jel bi to mene zanimalo?

Na zadnjoj korici zbirke se kao neki od uzora pominju Bukovski i Barker, što ima prilično smisla. Najduža priča u zbirci - Braća po materici - je više stivenkingovska ali je ujedno i jedina takva.

[Milosh]

Ne zvao se ja Lorimer, tamo piše Nakot.

da, da, Ghoul je ipak promenio, nisam video.  

[ddf]

Na zadnjoj korici zbirke se kao neki od uzora pominju Bukovski i Barker, što ima prilično smisla.

Kada sam citao Rigor Mortis, sada vec davno, pozajmljeno od druga koji je to kupio preko Rock Expressa imao sam bas taj utisak - da citam poor man's 7. Knjigu Krvi. Jeftiniju, fanovsku, ali opet sasvim solidnu. Uspeo je na momente lepo da uhvati Barkerov sirovi horor.

[Boban]

što se tiče ne-uključivanja Dejana Đorđevića, za to postoji nekoliko razloga:

1. to je vrlo opskurna knjiga koja zbog mutavog izdavača i plasmana ne zadovoljava uslov
"stvari koje je neko ko nije član nekog uskog kluba ili sekte imao razumnu šansu da nađe i pročita"

ti misliš da je tvoja knjiga imala veći tiraž i bolji plasman?
Tebi jeste bila vidljivija, jer se sve ovo oko "Prokletstva" događalo pre 20 godina kada si ti tek učio azbuku, ali objektivno, tvoja knjiga je opskurna marginalija koja je svoju slavu dosegla najviše zahvaljujući forumu ZS, a bez toga i tvoje rovovske borbe da se nametne, broj čitalaca takvog naslova, onako izgledajuće knjige bi bio svakako niži dvocifreni.

[Ghoul]

dakle, Dejan Đorđević, autor romana PROKLETSTVO…
ZNAO SAM da sam negde nešto njegovo čitao!
znao sam da me moj horor-osećaj nikad ne vara.

evo zašto on nije na gornjoj listi:

pre svega zbog ovoga:
""Prokletstvo" je nesto izmedju SF-a i horora ili, bolje receno, TO JE NAUCNA FANTASTIKA SA BLAGOM DOZOM HORORA." (to su njegove reči, iz intervjua, ovde: http://astronomija.co.yu/knjige/sf/intervju/djordjevic.htm )


ali i zbog ovoga:
"Kao sto rekoh u prvom delu PROKLETSTVA: U pocetku je postojala krv.Sva zemaljska mora bila su natopljena krvlju:i zemlja i sume i planine i reke... I rece Bog coveku: nikada ne prolij krv ljudsku jer si od krvi i nastao. Ako prolijes krv ljudsku tvoja ce krv biti prolivena, jer seti se pocetka.
Covek ne poslusa Boga i proli krv ljudsku, proli krv brata svoga. Bog se razjari veoma i pusti prokletstvo na zemlju. I nastade veliki pomor. I uzas zavlada medju narodima.
Bozji andjeli hvatase ljude i skidase kozu sa njih... skidase kozu sa prokletih..."
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=42774&highlight=#42774


"Približavalo se. Dolazilo je od nekud, ali odakle toga nije moglo da se seti. Videlo je kao kroz maglu. Kroz zamrljano staklo nikada probuđene svesti, kroz večnost nedostižnog i nesaznajnog. Kroz Njegov Piramidalni prolaz spoznaje. Odjek je ostajao negde, a nejasne slike su se nizale jedna za drugom. Brzo. Da, kretalo se i suviše brzo da bi jasnije moglo da vidi.
Nešto je zableštalo. Nešto kao velika kugla, a odjek je počeo da se pojačava. Dolazio je sa svih strana. Zbunjujući, nerazgovetni, vanspoznajni odjek moći. Ili, ludila. Ili, ničega.
KOMADAJTE IH PONOVO,JER NISU POSLUSALI MOJU REC!"
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=42777&highlight=#42777


"Bilo je vedro i toplo. Zvezde su menjale mesto prelazeći lagano duž nebeskog svoda planete. Udaljio se od kuće. Nekoliko minuta kasnije, stigao je na Geusovo polje. Pri svetlosti zvezda Obelisk je izgledao mističnije nego ikada ranije. Kul oseti strahopoštovanje. Polako je prišao Svetinji i počeo prstima da prelazi po njenoj glatkoj površini. Osećao je hladnoću pod prstima, dok je jeza nadolazila poput plime. Bujica sećanja navre u trenutku...
... I već sledećeg časa on se nađe u unutrašnjosti Obeliska.
Vrtelo mu se u glavi. Video je zvezde na nebeskom svodu, mada nije uspeo da shvati kako je tako nešto moguće. Ako ga sećanja ne varaju, maločas je ušao u unutrašnjost zdanja. Ali, zvezde je jasno mogao da vidi. Ritam njegovog disanja, rad njegovog srca, postali su brži, a okretanje se neprestano pojačavalo. Uporedo s tim raslo je i osećanje izdvajanja. Izgledalo je to kao rastakanje, čupanje iz normalnog stanja. Nebeska vrata se otvoriše i jedna stvarnost ustupi mesto drugoj. Sve se dogodilo u deliću sekunde. Njegov sat zaustavio se onog trenutka kada je ušao u Svetinju. Kazaljke su sada ponovo počele sa radom. Kretale su se...
Kul zažmuri. Učinio je to još jednom, a onda je protrljao oči. Nije mogao da poveruje! Kazaljke su se kretale unazad!
Kad se povratio iz šoka, osvrnuo se oko sebe. Nalazio se na livadi okruženoj šumom. Sunce je upravo zalazilo za okolna uzvišenja. Osećao je da srce snažno udara u njegovim grudima. Neverovatno! Kada je ulazio u Obelisk bila je noć. Kako je onda moguće da sunce tek sada zalazi, kada je biop siguran da se u unutrašnjosti Svetinje nije zadržao duže od nekoliko sekundi, a možda ni toliko?
Njegov razum kao da je sasvim zakazao. Njegova logika, takođe. Nije bio kadar da shvati. Pitanja su se nametala sama po sebi, ali odgovori... Uzdržao se da ne opsuje.
Pa ipak, u čitavoj situaciji koja mu je izgledala nedokučiva, najvažnije je bilo da je živ. A ako je tako, onda postoji šansa da pronađe Isu. Ostalo mu je jedino da se nada da se i ona obrela na istom mestu. Preostalo mu je da je potraži.
Pre nego što je krenuo, još jednom se osvrnuo oko sebe i pogledao u Obelisk. Bogovi, da li je moguće, ili on to možda sanja?! Ubrzo je odbacio sumnju da je sve to samo san. Nalazio se u središtu jedne nove realnosti.
Obelisk više nije bio crn. Bila je to sada bela, glatka pravougaona ploča."
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=42956&highlight=#42956


a ako ste oduševljeni gornjim odlomcima i želite još, autor vam pruža unikatnu priliku DA KUPITE NJEGOVE PRIČE U JEDINSTVENOJ AKCIJI U ISTORIJI OVOG FORUMA, A I ŠIRE!!!
"MOJE NAJBOLJE PRICE: Svakog meseca nova prica.cena 60 dinara.narucite na moj e-mail."
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=44130&highlight=#44130


     

[Boban]

Čovek je bio pisac SF-a osamdesetih, objavio je nekoliko romana u X-100... onda se prebacio na horor, ali je to bilo vreme kada horor publika u književnosti još nije postojala i kada se šlepao na SF.
Po tome je i 90% svega što su uradili King ili Skrobonja SF a ne horor. Najednom si sada ti postao čistunac. Čovek jeste napisao knjigu ali nema pojma šta je napisao. Ja imam primerak i čitao sam i tvrdim da je rodonačelnik horora kod nas. Ceo život otimaš SF dela i prebacuješ ih u horor, a sada, kada ti ne odgovara da je nešto postojalo dok si ti bio mali ovde, onda to najednom nije horor.

[Kunac]

Neko nekom ne sme da odgovori!  

[Ghoul]

neko ovde provocira.

takođe, neko ovde ne želi (ne ume? ne može?) da vidi da se odgovori na provokacije već nalaze u citatima koje sam okačio, i linkovima odakle su.
(npr. da je đorđević kazao da mu roman nije horor već sf u intervjuu iz 2000. godine, kada je horor publika itekako postojala, te je bobanov 'rezon' ili slepilo ili neznanje ili provokacija)
itd itd.

dakle, sve već piše gore i nemam šta da dodam onome što sam rekao.
 

[Boban]

Ja znam za taj intervju godinama, čak je i linkovan negde okolo na forumu u početku.
Ne dopuštaš mogućnost da čovek ne zna šta priča?
Veruješ više subjektivnom piscu nego meni objektivnom posmatraču?
Ako ovo Đorđevićevo delo nije horor, onda nemoj da ti je ikad više palo na pamet da u horor trpaš bilo šta što se događa u svemiru ili budućnosti, zaboravi na Alein-e i gomilu drugih dela u SF okruženju.
Činjenica je da si ti sa spiska eliminisao knjigu koju nisi ni video u životu, a stavio si neka druga, realno totalno minorna i za srpski horor beznačajna dela.

[Ghoul]

zar je tvom umu toliko teško da pojmi da, na osnovu meni dostupnih podataka:
1.   PROKLETSTVO nije dovoljno kvalitetan roman;
2.   PROKLETSTVO nije dovoljno zapažen/uticajan roman;
3.   PROKLETSTVO, sudeći po njegovog autoru, nije dovoljno horor roman.

čak i da ti imaš nekog pojma o žanru ili bilo čemu, i čak i da njegov žanr JESTE horor, to je još uvek 'horor' koji je bačen u bunar, koji niko nije čitao, a sudeći po odlomcima, sve i da je bio u prilici, teško da bi izdržao do kraja, jer je to naivno i nemušto pisano.
razumem zašto bi se TEBI takvo što dopalo, ali moraš da shvatiš da onakvo pisanije ne zaslužuje mesto među 9 jugovića, barem onda kada ja pravim taj izbor.
kad tu nisam stavio ni granični slučaj kakva je, npr, pristojna-ali-ništa-naročito mirna zakić i njena KUGA, ne vidim po kom bih osnovu stavljao jedan opskurni, amaterski roman.

i toliko više o tome.
 

[Boban]

A ti misliš da je tvoj roman dovoljno zapažen i uticajan van Niškog lokalnog kružoka i kluba LK?
Koliko ima čitalaca te knjige koje ne poznaješ?

[Ghoul]

ha ha! smejem se ja. ha ha ha!
ja sam u nišu prodao manje primeraka nego što sam u NEMAČKOJ!
a o 'podršci' LK grupe šta da kažem sem detalja da je zvanično glasilo tog kluba ODBILO DA OBJAVI PRIKAZ MOG ROMANA?

stoga, pravo pitanje nije "Koliko ima čitalaca te knjige koje ne poznaješ?" već "Koliko si čitalaca, dotad nepoznatih, upoznao zahvaljujući toj knjizi?"
 

[Nyarlathotep]

nisam procitao samo R. Krstajića, NOĆI CRNOG MESECA (priče). kakvo je to stivo? valja li sto?

[Kunac]

MARTINOV GREH, Ranko Krstajić
(Prosveta, Beograd, 2000)


--------------------------------------------------------------------------------

ZADATI GREH

Nova knjiga pisca i slikara Ranka Krstajića (1952) nastavak je njegovih traganja u svetovima literarne fantastike započetih u prethodnim knjigama "Slučaj gospodina Asimova" (l984, 1996), "Noći crnog meseca" (1988), "Senke u magli" (1994), odnosno produbljenih priređivanjem "Antologije svetske fantastike" (1989). Roman "Martinov greh" nastao je proširenjem i tematskim prerađivanjem istoimene novele iz zbirke "Noći crnog meseca" i otvara ga ispovest Avrama Pekeša, psihijatra koji iznosi slučaj Jagoša Bekeza, mladog pacijenta izgubljenog u fiksacijama da u nejmu borave duše predaka i navode ga na strašan greh. Kao kreativna terapija Bekezu je predloženo da piše, što je rezultiralo knjižicom koja sledi a koju je doktor objavio o svom trošku; pacijent je, u međuvremenu, otpušten i nestao a podsećanje na njega izazvala je vest da je u selu Pasja preskakala "maloumni mladić ubio oca, smatrajući da je vukodlak". Ovakav uvod bio je dosta čest u delima tzv mračne fantastike/horora XIX veka jer je davao alibi za svakovrsne bizarnosti u knjizi, čime su 'normalni' čitaoci i cenzori/dežurni dušebrižnici koliko-toliko umirivani (za savremene čitaoce simptomatičnija bi bila teza o pisanju kao terapiji dušavno obolelih).

Tekst koji sledi posle uvoda može se smatrati knjigom koju je pacijent napisao ali, obzirom na njegov sadržaj -povratak u rodno mesto bolesnog mladića i ubistvo- i kao 'stvarni' događaji koji jesu ostvarenja onoga što je u rukopisu 'predviđeno'. Time se otvara mala igrarija o odnosu zapisanog i ostvarenog, koju će Krstajić ponovo razviti kada glavni junak dobije stari rukopis u kom je zapisana sudbina čitave njegove porodice. Mladić Martin se, dakle, vraća kući gde iva prepoznat kao sin Jagoš koji, pored roditelja (za oca on odmah zaključuje da je pravi vukodlak), ima dve sestre i brata Martina. Ova zabuna/zamena mučiće Matrina, baciti ga u bolesničku postelju i manične izlete u močvaru, kroz noći i vremenske nepogode. Na njima će saznati za preljubu svoje majke Mare sa Jevremom, za incestozne odnose Martina i sestre Gine i videti kako Martin uboja oca. Jevrem će mu dati spise u kojima je predviđena zla kob svih Bekeza. Iz tih reči te iz svojih mutnih sećanja Martin/Jagoš zaključuje da se od prokletstva ne može pobeći, da je ono obeležilo sve članove porodice tako da je budućnost samo ponavljanje prošlosti, beskarajni krugovi iz kojih nema trajnog bekstva već samo privremenog za koje će se on, na kraju, i odlučiti. Fatalnost sudbine razara svaki odnos i svaki um Bekezovih, truje ih i navodi da, konačno, odbace protivljenje i prihvate usud, čak i da insistiraju na ispunjenju zapisanog (što rade obe Martinove/Jagošove sestre, Ida i Gina).

Priču o (pra)roditeljskom grehu i kazni autor razvija kroz poglavlja za koja su karakteristine teške, mučne atmosfere i diskontinuitet radnje. Opisima negostoljubive prirode, ljudi koji ne komuniciraju među sobom potencira se osećanje teskobe i neprilagođenosti glavnog junaka, kao jedinog zdravorazumskog bića, dok diskontinuitet -ni jedno poglavlje ne nastavlja se na prethodno- primorava čitaoca da prihvati šizofreno izmicanje sigurnih odnosa uzrok-posledica u svesti Martina/Jagoša, odnosno onog dela koji se još batrga ne bi li izašao iz mulja ludila. Stoga se u finalnog sagledavanju "Martinov greh", uz ponešto primedbi -od predvidivosti kraja priče do pre-dorečenosti koja oduzima draž otkrivanja istovremeno usporavajući radnju- predstavlja kao psihološka analiza poremećenih međuljudskih odnosa i nesposobnosti pojedinca da se 'odredi prema prostoru, vremenu i ličnostima' omeđenim pagansko/religijskim konceptima egzistencije.


Ilija Bakić

--------------------------------------------------------------------------------

[Ghoul]

MARTINOV GREH, Ranko Krstajić
(Prosveta, Beograd, 2000)

ilija je, po običaju, suviše i nepravedno blag prema delu  - zapravo, kad malo razmislim, ne pamtim nijednu njegovu negativnu kritiku, o čemu god da je pisao to uvek zvuči kao naručeni text!
MARTINOV GREH je neshvatljivo banalan, loše napisan i naivan 'romančić' sa tolikom količinom patetike kao da ga je pisao neki samosažaljivi, neshvaćeni 15-godišnji goth. toliko tu neiskazive boli i jada i uh i ah i oh ima, to je strašno, to ni u srednješkolskom sastavu ne bi prošlo a nekmoli u romanu čoveka koji ipak ima neko ime i ugled (mada ne prevashodno kao pisac).
njegove kratke priče su znatno bolje, i zato sam u izbor stavio njih, a ne ovaj roman.

EDIT: pardon, sad se podsetih: moj gornji komentar odnosi se na krstajićev roman SENKA U MAGLI.
mada, začudo, čak i zaplet MARTINA zvuči prilično slično onome kako pamtim SENKU… ludaci, dvojnici, očevi-sinovi itd.

[Nyarlathotep]

da, to je onaj Krstajic sto je priredio "Antologiju svetske fantastke", sad sam se setio.  

[Ghoul]

M. Glišić, POSLE 90 GODINA (priča)
  B. Pekić, BESNILO (roman)
  R. Krstajić, NOĆI CRNOG MESECA (priče)
  G. Skrobonja, NAKOT (roman)
  I. Nešić, RIGOR MORTIS (priče)
  D. Ognjanović, NAŽIVO (roman)
  R. Radunović, MI NISMO BOLESNI (roman)
  O. Oltvanji, CRNE CIPELE (roman)
  A. Radin (prir.), PRIČE O VAMPIRIMA (priče)

da li je neko nadoknadio propušteno u međuvremenu?

[Anomander Rejk]

Od svega ovoga pročitao sam samo Besnilo i Nakot.
Od Nešića sam čitao zbirku priča Jedan na jedan.
Od Oltvanjija sam čitao Kičmu noći, ne i Crne cipele.

[Alexdelarge]

M. Glišić, POSLE 90 GODINA (priča)
B. Pekić, BESNILO (roman)
G. Skrobonja, NAKOT (roman)
D. Ognjanović, NAŽIVO (roman)

[Ghoul]

ja ću uskoro da stisnem zube i bacim se među NAKOT.

[Josephine]

dimitrije se žali što NAŽIVO nije stavljeno među 10 najbitnijih horor knjiga svih vremena.
ja ga razumem i slažem se s njegovim prigovorom, i tu grešku ću probati da ispravim ovim topikom,

 

[Аксентије Новаковић]

Нисам прочитао ова два наслова: R. Krstajić, NOĆI CRNOG MESECA (priče), R. Radunović, MI NISMO BOLESNI (roman).
Међутим, коментар пишем јер се слажем са Бобаном у вези књиге "Проклетсво" коју је написао Дејан Ђорђевић.
Прва ствар, о било ком делу може да суди само онај ко је то дело прочитао.
Све остало су тешке глупости, ма ко год их изрекао.
Друга ствар, "Проклетсво" јесте хорор роман, и радња тог романа (ако ме памћење добро служи јер сам књигу прочитао као клинац) није уопште смештена у свемир, већ се радња одвија на Земљи, након једног археолошког ископавања.
Сам тај трип археолошког ископавања описан у "Проклетсву" ме је, у тренутку читања књиге пре 20 и кусур година, подсетио на трип ископавања у култном "Предсказању", тако да верујем да је и сам писац имао тај фазон у глави кад је започињао са радом.
Оно што ме занима је у колико примерака је та књига издата, ко је био издавач (мада мислим да се ради о самиздат варијанти) и да ли постоји било какав начин да се та књига набави?

[Boban]

Pre 8 godina pregovarao sam sa autorom oko objavljivanja ove knjige, ali tražio je poprilično para za to.
Plus, rekao je da ima i nastavak.
Da bi se sve zajedno dobilo za objavljivanje trebalo je platiti koliko i za roman Rodžera Zelaznija...

[Аксентије Новаковић]

Хвала за одговор Бобане.
За наставак сам такође чуо, јер ми је о наставку давно ко клинцу причао покојни пријатељ који је Ђорђевићу радио тј. цртао тушем (ако се не варам) насловницу за "Проклетсво", а убеђен сам да му је он и штампао примерке те књиге јер је радио у штампарији која се, у време крајем осамдесетих, водила ко државна фирма па је штампање било одрађено на црно.
Исто сам негде 2006/07 набасао на нету на неки Ђорђевићев интервју где је исто спомињао наставак. Међутим, наставак нит сам икад видео, нит га је мој пријатељ имао.
Иначе верујем ти да ти је тражио добру кинту за објављивање и очигледно да он стопира ту причу, мада ми заиста није јасно зашто и због чега.
Мислим, једино место где уопште и може да се прочита нешто о том роману је ова тема и пар комента које си разменио са другим форумашем  о тој књизи -  и то је то, нигде ништа по нету.
И ти си Бобане једини за кога уопште и знам да је прочитао "Проклетсво".

[Boban]

On sada prodaje svoje priče na engleskom na amazonu... http://www.amazon.com/Dejan-Djordjevic/e/B00IZ7NMIW
Ne znam kako mu to ide, mada u igri velikih brojeva možda poneko i kljucne na ovo.
On je dosta pisao u vreme brojnih roto-izdanja koja su fantastično plaćala i razumem da želi da naplati svoje pisanje, ali traženi novac nije bio realan.

Ima tu još jedan faktor; svako ko je objavio knjigu osamdesetih u Srbiji mogao je da računa na nekoliko hiljada primeraka jer je naslova bilo mnogo manje, i knjiga uopšte i domaćih autora.
Od kraja devedesetih sve počinje da se menja a sada imamo hiperprodukciju svega. Danas knjiga domaćeg autora koji nije javno opštepoznat i koji nije izdat u velikoj izdavačkoj kući ne može da računa na prodaju iznad nekoliko stotina primeraka. E, sad, ima ljudi kao Dejan Đorđević koji smatraju da ih to ne zanima jer su nekada štampani u 20000 primeraka, ali oni jednostavno nisu shvatili i prihvatili novu realnost papirnih izdanja.

[Аксентије Новаковић]

Бацио сам поглед на линк, и како видим последње што је тамо објавио датира из 2008. године, тако да чисто сумњам да се овајдио од прича на енглеском.
Што се рото х-100 едиције тиче - шта је Ђорђевић тамо издавао?
Зоран Стефановић (у поговору твоје збирке "Слутња андроида)  га не наводи као писца који је у рото х-100 едицији писао под псеудонимом, а гледајући списак објављених издања из те едиције нисам наишао на  њега.
Капирам ја да је х-100 едицију издавао Дневник, да је била штампана великом тиражу, да се могла купити на киосцима, те де су због свега тога аутори који су објављивани имали и добре хонораре и зараду од продаје (верујем да су Белча и Ћурчић укупно 16 издатих рото романа узели баш добру кинту за то време).
Међутим, оно што ми баш боде очи је чињеница да се Ђорђевић није опарио од "Проклетсва" ни у та економски срећнија времена.
Сматрам да тај роман није имао велику прођу јер нит га је штампао Дневник, нит се продавао на киосцима широм тадашње сфрј.
Бобане, пошто имаш примерак те књиге, замолио би те да кад будеш имао времена, погледаш  у тој књизи који је тираж и ко је ту књигу издао. Ако те не мрзи и ако је то дозвољено - можеш ставити и неку слику саме књиге.

[Boban]

Nije on bio uključen u X-100SF nego samo u X-100.

[Аксентије Новаковић]

Значи, у питању је друга рото едиција...Хвала, то заиста нисам знао.
Може ли нека слика романа "Проклетсво" и његовог наставка (ако поседујеш примерак)?

[Boban]

Nastavak ne poseduje niko jer nije objavljen, a Proklestvo mi nije pri ruci... Koliko se sećam neke sive korice i natpis, možda nema nikakvu grafiku ili ima nešto stilizovano.

[Аксентије Новаковић]

Јесте, корица је била сива (или нека варијанта светлије плаве), а на њој су се налазиле нацртане лобање.
Мада, кад је реч о тој књизи, могуће је чак и ти можда имаш неку другачију варијанту корица него што сам ја имао прилике да видим.
Наставак значи није никад ни изашао...Тако сам и мислио.
Ко зна, обзиром да од 2008. није ништа избацивао на енглеском, можда би сада и пристао на твоју понуду за објављивање?

[Boban]

ne znam.
Bio je registrovan i ovde: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=profile;u=645 ali nije se logovao već 6 godina.
Izgleda da je počeo da se bavi nekim drugim stvarima i da je odustao od pisanja.

[Аксентије Новаковић]

И мени се чини да је дигао руке од писања, јер ако се није логовао 6 година, и ако на амазону није понудио ништа свеже од 2008, онда је такав закључак једини логичан.
На амазону је једна од књига била теоријска а не жанровска, па копајући по старим темама видим да  о томе каже следеће: "sad, kad sam malo stariji, vise me interesuju teorije o nastanku svemira. Does the universe really exist-the flat line of genezis, moja teorija, objavljena je pre nesto vise od dve godine u Americi..".
Такође каже: "a sto se tice horrora ili sci-fi, ipak me vise privlaci sci-fi. Sedam mojih napisanih romana su iz tog zanra a svega tri su horror...".
Шта знам, криза је, могуће да би сада пристао и на "дај шта даш" услове за објављивање.

[Alexdelarge]

zašto imam utisak da si ti taj dejan đorđević?