Author Topic: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...  (Read 82853 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« on: 09-01-2008, 23:18:27 »
U NAJUŽEM IZBORU ZA NIN-OVU NAGRADU ČETIRI ROMANA
 
U najužem izboru za NIN-ov roman godine našle su se četiri knjige - 'Ruski prozor' Dragana Velikića ['Stubovi kulture'], 'Poljubac' Gordane Ćirjanić ['Narodna knjiga' - 'Alfa'], 'Feliks' Vladimira Kecmanovića ['Via print'] i 'Ph roman' Draška Miletića ['Dereta'], rečeno je Tanjugu u redakciji NIN-a.

Žiri, koji je radio u sastavu Milan Vlajčić [predsednik], Milo Lompar, Stevan Tontić, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić, odluku je doneo većinom glasova.

Na prethodnom sastanku žirija bilo je dogovoreno da se u najužem izboru nađe, po običaju, pet knjiga. Međutim, ovoga puta tri romana, 'San o ljubavi i smrti' Filipa Davida, 'Čuvari svetinje' Mirjane Đurđević i 'Turnir gubavaca' Lasla Blaškovića, dobili su samo po dva glasa i pošto nijedan nije prevagnuo, nije ni ušao u finalnu trku.

Odluka o dobitniku biće doneta 17. januara, a laureatu će nagrada biti uručena 24. januara.

Novčani iznos nagrade od 10.000 evra dodeljuje novi sponzor, kompanija 'Karneks' iz Vrbasa.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #1 on: 11-01-2008, 15:48:11 »
Romanopisci se vratili priči
U prošlogodišnjoj produkciji bilo je manje postmodernističkih eksperimenata, smatra Milan Vlajčić, predsednik žirija NIN-ove nagrade


U užem izboru za prestižnu NIN-ovu nagradu našli su se romani Gordane Ćirjanić „Poljubac”, Dragana Velikića „Ruski prozor”, Vladimira Kecmanovića „Feliks” i Draška Miletića „Ph roman”. Ovogodišnji žiri radi u sastavu Milan Vlajčić, predsednik, Stevan Tontić, Slobodan Vladušić, Aleksandar Jovanović i Milo Lompar. Pobednik će se znati 17. januara, a uručenje nagrade je 24. januara.
O užem izboru i prošlogodišnjoj romanesknoj produkciji razgovarali smo sa Milanom Vlajčićem, predsednikom žirija.
Na adresu NIN-ovog žirija stiglo je 108 romana. Problem je bio što je veliki broj knjiga stigao u poslednji čas. Do Sajma knjiga žiri je dobio 45 do 50 romana, a onda je u poslednjih dvadesetak dana pristiglo tridesetak knjiga. Neki romani su imali više od hiljadu strana. Ili, recimo, pet romana Vidosava Stevanovića stiglo je poslednjeg dana, kaže Vlajčić.

U prošlogodišnjoj produkciji, smatra predsednik žirija, bilo je manje postmodernističkih eksperimenata. Romanopisci su se vratili priči, a bilo je i pet-šest novih imena. Najveći broj romana je ispovednog karaktera, u osnovi je lična biografija. Važan je i „povratak” Vidosava Stevanovića u srpsku književnost. U konkurenciji za nagradu su bila i četvorica dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade: Dobrica Ćosić, Milorad Pavić, David Albahari i Vidosav Stevanović.

Roman Gordane Ćirjanić je gorka ljubavna priča u kojoj je opisana ljubav jedne devojke i hendikepiranog čoveka. „Ruski prozor” je Velikićev najbolji roman. Vladimir Kecmanović je napisao humoristički roman, knjiga je živo pisana, kao da autor ima novinarskog iskustva. S druge strane, roman Draška Miletića je hermetičan, knjiga iščašene realnosti, s puno likova, od kojih su neki stvarne ličnosti, a neki fiktivni junaci.

Prošle godine, zaključuje Vlajčić, bilo je petnaestak dobrih romana, ostalo je osrednjost. Njemu je posebno žao što u najuži izbor nije ušao roman Filipa Davida, koji je, uz roman Dragana Velikića, kako kaže, sam vrh prošlogodišnje produkcije.

Pozvali smo i neke dosadašnje dobitnike NIN-ove nagrade da nam kažu svoje mišljenje o najužem izboru.

Radoslav Petković, koji je NIN-ovu nagradu dobio 1993. godine za roman „Sudbina i komentari”, rekao nam je da piše novi roman i da nije bio u prilici da pročita romane koji su ušli u najuži izbor. Slično nam je kazao i Goran Petrović, koji je NIN-ovu nagradu dobio 2000. godine za roman „Sitničarnica Kod srećne ruke” Knjige nije pročitao, a svim kandidatima želi sreću.

Miro Vuksanović je NIN-ovu nagradu dobio 2005. godine za knjigu „Semolj zemlja”. „Uvek sam imao, i sada imam, punu odanost NIN-ovoj nagradi kao književnoj ustanovi. To se odnosi i na žiri te nagrade. Ovogodišnji izbor je zanimljiv. Uparena su četiri pisca različitih poetičkih i generacijskih stanovišta. To je dobro. To je ponuda za biranje i ilustracija sadašnjeg srpskog romanesknog žanra. Žiri će svoj posao završiti. Neko će biti zadovoljan. Neko će gunđati. Tako je uvek. Ostaće istina da je NIN-ova nagrada razigrala pisanje romana i da je to dobit za ukupnu srpsku književnost. Kada je nagrada ustanovljena, tadašnji žiri je imao osamnaest romana sa celog prostora srpskohrvatskog jezika. Nije sadašnjih sto romana godišnje, na srpskom jeziku, dokaz izuzetnih dometa, ali jeste potvrda želje za takmičenjem”, kaže Miro Vuksanović.

Danilo Nikolić, koji je NIN-ovu nagradu dobio 1998. godine, kaže da je upoznat sa sadržajem romana „Poljubac” Gordane Ćirjanić, koja je ozbiljna i već nagrađivana književnica, da je napisala roman o vrlo teškoj temi i da je moguće da će dobiti NIN-ovu nagradu.

Dobitnik NIN-ove nagrade iz 2001. godine Zoran Ćirić smatra da nije u redu da govori o romanima iz prošlogodišnje produkcije, koji su sada u konkurenciji za nagradu, jer ih nije pročitao. Međutim, ponovio je svoje već izrečene stavove o ovom prestižnom priznanju, koje, prema njegovim saznanjima, nije moguće lažirati ili podešavati. Kada je reč o radu žirija, Ćirić je primetio da postoji mogućnost da neki članovi žirija posmatraju celokupan opus nekog autora i da zapravo dodeljuju nagradu za životno delo, a da za mlađe autore „još ima vremena”.

NIN-ova nagrada kritike za roman godine ustanovljena je 1953. godine. Prvi dobitnik, 1954. godine, bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni”.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #2 on: 11-01-2008, 16:05:31 »
Ko je iskvario Lolitu
Vladimir Kecmanović: „Feliks”, „Vija print”, Beograd, 2007.  
 
 „Sve dobri ljudi, a ne da im se da puste koren”.
Danil Harms

Valjda je Dostojevski bio taj koji je negde rekao i napisao da nema tog čoveka koji bar jednom u životu nije poželeo da ubije oca. Beogradski romansijer Vladimir Kecmanović, ispisujući svoj treći roman pod nazivom „Feliks”, tu je ideju doveo do njenog apsurdnog i, gle čuda, realističnog izraza. Što je samo još jedan u nizu dokaza da se naizgled suprotstavljeni pojmovi na terenu nepredvidivog života veoma uspešno mogu ispreplesti.

Kroz pokušaj dijaloga sa ocem koji ga je decenijama ranije napustio, izgubljeni sin će, u toj jedinoj noći njihovog života koju će provesti zajedno, u stvari izvesti pred nama jednu veliku potragu za smislom. Koja je, uostalom, uvek bezizgledna. Pa je tako logično da onaj što do malopre drži uperen pištolj u očevo lice, samo minut kasnije, na pločniku, dok teško sviće i nehajni vozači promiču ulicama Beograda, pridržava očevu glavu moleći ga da ne podlegne infarktu.

Kecmanovićevi junaci najbolji su izdanci Gogoljeve škole mišljenja i pevanja u kojoj, lišeni svake patetike, tzv. mali ljudi donose pred nas velike drame. U kratkim rečenicama. Ogoljenim do kosti.

Ovaj roman, dakle, zvanično oslonjen na Manovog „Varalicu Feliksa Krula”, ustvari je u tajnom dosluhu sa harmsovskom i gogoljevskom kosmogonijom u kojoj se, kao u snu, ova stvarnost priviđa stvarnijom, i strašnijom, od same sebe.

Stari, otmeni gospodin koji putuje po unutrašnjosti Srbije uzimajući novac za put od mnogih koji su se, u dotičnom mestu, javili na njegov oglas kojim stan u Beogradu nudi za manji u provinciji. I njegov sin koji ključne noći ovog romana iz svoje Kanade nastupa na scenu da gospodinov život oboji tragičnim smislom. Obojica se isto zovu. Na dva kraja sveta. Majka je mrtva. I sad su njih dvojica sami na svetu. Spremni na arhetipski obračun.

Kecmanovićev roman pisan je stilom koji ne ostavlja daha čitaocu. Rečenicama koje su svaka za sebe novi pasus, ritmično navodeći svaku pojedinačnu radnju junaka, izdvajajući je kao pod mikroskopom, Kecmanović kao svirač na verglu ubitačno ogoljuje Feliksa oca i Feliksa sina, režući ih na tanke kriške, providne kao listići sira u kojima dominiraju rupe. To je više definisanje nego pisanje. Ali koje, na literarnom planu, ovaj tekst podiže visoko, tako visoko gde ga melodramatične, objašnjavalačke sage naših dana nikako ne mogu dostići. Da, posle „Feliksa” Vladimira Kecmanovića možemo samo da zanemimo. Što bi, ruku na srce, bilo najpoštenije. I najzdravije.

Tako da kad, na početku trećeg dela, Kecmanović (predvidljivo?) pređe na pripovedanje u prvom licu uzimajući za identitet pripovedača Feliksa sina, to je već isti momenat iz Nabokovljeve „Lolite” (evo i četvrtog Rusa da zaokruži ovu priču) u kome pripovedač, Hambert Hambert (obratite pažnju na istovetnost imena i prezimena!), hrvajući se sa likom koji progoni njega i njegovu Lolitu, Klerom Kviltijem, pedofilom i pornografom amaterom, kaže „prevrtali smo se, on je bio ja i ja sam bio on”, dopuštajući nam da zaključimo pravu prirodu mučenog junaka te opsesivne pripovesti. Sve će se na kraju ovog Kecmanovićevog romana zaokružiti ponavljanjem defekta libida, ispoljenog dvaput u autobusu za Valjevo, zatvarajući tako večni krug roditeljsko-sinovskog traženja i nerazumevanja.

(Vredno je, i nezaobilazno, pomenuti i jedno smelo tumačenje „Lolite”, engleskog pisca Martina Amisa, koje kaže da je Lolita zapravo priča o totalitarizmu, i da je ono što Hambert radi svojoj mladoj partnerki zapravo metafora onoga što je Staljin učinio Rusiji Nabokovljevog detinjstva. U tom ključu, sa domaćom totalitarnom istorijom koja tek što je za nama, Kecmanovićev roman, svojim motivom sinovljeve mržnje koja sakriva veliku slabost i potrebu za pripadanjem, otelotvoruje ovdašnje iskustvo sa Onim-Što-Smo-Ga-Na-Početku-Toliko-Voleli da smo na kraju morali da palimo skupštinu da ga odatle isteramo.)

U kontekstu domaće hipertrofirane literarne scene, „Feliks” Vladimira Kecmanovića može da bude kamen međaš; opominjući znak da smo rečima oduzeli smisao i da je tišina postala rečitija. U tom istom kontekstu – književnosti na srpskom – na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog, veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug.


Bojan Bosiljčić
 Politika
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #3 on: 11-01-2008, 17:30:36 »
super je što niko od bivših dobitnika Ninoa nije čitao ovogodišnje romane. ja sam do sada mislio da jedino srpski pisci čitaju knjige srpskih pisaca, ono, jedni drugima čitaju da bi mogli da se mrze i ogovaraju, ali sad vidim da niko živi ne čita te romane.

osim prijatelja i ponekih kritičara (koji su ujedno i prijatelji), i koji hvale romanopisce preteranim poetskim izlivima nalik ovom iz Bolikite.

a i baš da pitam, da li neko sa foruma zna, čime je Vlaja zaslužio da bude predsednik žirija? je l on ikad napisao nešto ozbiljnije od novinskih kritika, i to uglavnom filmskih? pošto otkad ja znam Vlajčić piše do dve šlajfne o filmovima u dnevnim novinama.

pa reko, ja sam mlad i neukusan, možda su u pitanju neke zasluge iz prolosti?
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #4 on: 11-01-2008, 17:35:12 »
Koliko je meni poznato Vlajcic je studirao/zavrsio knjizevnost,a otkud u ziriju blage veze nemam.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #5 on: 11-01-2008, 17:39:35 »
a jeste, u pravu si, ima nekog smisla... pošto u srbiji ima četvoro pismenih, od toga je jedan završio književnost, i to je vlajčić.
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #6 on: 11-01-2008, 17:48:54 »
To je delimično tačno...
Honorar za učešće u žiriju nije mali, ali u tako maloj zajednici ne postoji mogućnost da se sakrija ko je za koga glasao. Svi znamo kako pisac prima taj oblik posredne prijateljske kritike...
Razni oblici pritisaka, ajde, ne baš pritisaka, ali da ih nazovemo prijateljskim razgovorima, postoje oduvek.
Zato mnoga veća imena odbijaju rad u žiriju.
S druge strane, bilo je onih koji su bili spremni da zasedaju žirijem večno, ali su se njihove kolege uplašile da će ih finansijska sigurnost promeniti i kao ljude i kao komuniste, pa su im prijateljski savetovali (javno, dakako) da siđu sa prestola.
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #7 on: 17-01-2008, 10:03:59 »
...pre osude razmislimo da li postoji pravicna nadoknada za nezeljeno iscitavanje uradaka narastajuceg broja lokalnih skribomana... nije bas macji kasalj, at least it is so in my book!!!
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #8 on: 17-01-2008, 10:15:34 »
...sto se mene tice, ja sam so far procitao Poljubac Gordane Cirjanic (raspisano i daleko od mucnog citalackog iskustva, ali izlisno, ready-made, podosadno i kmezavo), upravo citam davno dobavljeni Ruski prozor Dragana Velikica (bio i ostao jedan od mojih srbo favorita, u najnovijem radu postigao tecnost, gotovo popicnu pitkost u izrazu a da pri tom nije izgubio gotovo nista bitno  od ranijeg sjaja i sadrzaja, puniji izvestaj u narednih nekolikoi dana), a proslog sabata sam dobavio i uratke preostalih finalista Ph Draska Miletica (samo 302 dinara u Dereti!!!) i Feliks Vladimira Kecmanovica (kupljena u Krug Komercu na drugom spratu ozloglasenog Staklenca za 484 dinara)...
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #9 on: 17-01-2008, 10:21:22 »
... a evo sta sam Velikic ima da kaze u svoje ime i svoju odbranu...

Velikić: Postao smireniji

 
JOŠ jednom se Dragan Velikić (1953), jedan od naših najistaknutijih savremenih prozaista, našao u najužem izboru za roman godine, ovoga puta knjigom "Ruski prozor", u izdanju "Stubova kulture". Suparnici za to prestižno priznanje su mu takođe renomirana književnica Gordana Ćirjanić, s romanom "Poljubac", i dvojica široj javnosti manje poznata autora mlađe generacije, Draško Miletić ("Ph roman") i Vladimir Kecmanović ("Feliks"). Kojem će se od ova četiri naslova NIN-ov žiri prikloniti, biće obnarodovano u četvrtak u podne.

U centru zbivanja Velikićevog romana je mladi Rudi Stupar, koji, poput mnogih svojih vršnjaka devedesetih godina, odlazi iz zemlje pokušavajući da se snađe u nekoliko evropskih gradova. Radi mnogobrojne poslove, kao magacioner, kelner, prevodilac, doživljava ljubav i strast, razočaranje i malodušnost, prolazi kroz razna iskušenja, a sve u traganju za sopstvenom životnom i stvaralačkom ostvarenošću.

* "Ruski prozor" je do sada vaša "najautobiografskija" knjiga, i to ne samo o vama, već i o roditeljima, prijateljima.
- Tačno je da u romanu "Ruski prozor" ima veoma mnogo autobiografskog, ali na nivou činjenica ne bih rekao da sam "ogolio dušu", kako vi to kažete. Pre će biti da je ubedljivost posledica nepristrasnog pogleda u najskrivenije zatone prošlosti. Ta nepristrasnost je možda samo moj privid suočavanja s prošlošću.
* Roman ste pisali dugo i s prekidima.
- "Ruski prozor" sam počeo da pišem pre sedam godina. Posle dve godine rada, ostavio sam rukopis i, u međuvremenu, napisao roman "Dosije Domaševski". Zatim sam se ponovo vratio "Ruskom prozoru". Kada sam u januaru 2005. godine prihvatio mesto ambasadora, prekinuo sam rad na romanu koji je više od dve trećine bio gotov. Posle godinu dana vratio sam se rukopisu. Nisam žurio, iščitavao sam i nastavljao dalje. Pišem sporo, i nikada više od sat-dva dnevno, isključivo rano ujutro. Pravio sam pauze i po mesec dana. Verujem da su prekidi, "odmori" od rukopisa, pomogli da u "Ruskom prozoru" postignem intonaciju koju sam želeo.

* Ovo je i ljubavna priča. O ljubavi se, inače, dosta piše, ali kao da ovo osećanje tanji i bledi u zahuktalom vremenu u kome živimo?
- Za mene i moju literaturu nije tako. Teme su uvek iste, ali suštinska razlika je da li pripovedate ili prepričavate ono što bi trebalo ispripovedati. Tek na visokoj temperaturi nastaje trajna legura literature.

* Dve i po godine ste ambasador u Beču. Šta vam je taj posao doneo, a u čemu vas je, eventualno, osujetio?
- Teško da sada mogu da odgovorim na vaše pitanje. Tek kada se budem izmaknuo i opet bio samo pisac, moći ću da svedem račun. Ono što sigurno znam, jeste da mi je posao koji već skoro tri godine radim doneo sasvim novi tonalitet. Odmaknuo sam se od sebe kakvog znam pedeset godina, postao sam manje isključiv, više kritičniji i smireniji.

* "Ruski prozor" je veoma čitljiva knjiga. Da li ste na tome posebno insistirali ili je sve išlo spontano?
- Ovo je pitanje koje se u različitim oblicima stalno provlači. Od izdavača do čitalaca. Polako i sam postajem svestan koliko "Ruski prozor" donosi nešto novo u odnosu na moje prethodne romane, sa iznenadnim humorom, lakoćom obrta, čitljivim "avanturizmom". Ali, to nije plod moje namere. To je nemoguće. Ne možete biti čitljiv zato što tako hoćete, jer svaka kalkulacija ide na račun tenzije. A bez tenzije sve se urušava.


BIĆU SAMO PISAC
* KADA završite mandat, kuda ćete dalje?
- Vratiću se u Beograd. Voleo bih da opet pišem tekstove za novine, da negde povremeno imam kolumnu. Biću samo pisac. To "samo" je tako mnogo, i tako dovoljno.

BEZ KOMPROMISA
* VaŠe knjige su imale izuzetan uspeh na nemačkom govornom području. Kako to objašnjavate?
- Na tom jeziku postojim skoro dve decenije. Pored dobrog prevoda, važan je ozbiljan izdavač, i da vas vrsni kritičari prate iz knjige u knjigu. Nisam pravio kompromise, i po cenu veće popularnosti, izbegavao sam dnevnopolitički kontekst.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #10 on: 17-01-2008, 10:23:03 »
...dakle, odluka se objavljuje danas, high noon!!!
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #11 on: 17-01-2008, 13:32:14 »
.... i, as expected, pobednik/dobitnik je... DRAGAN VELIKIC!!!
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #12 on: 17-01-2008, 13:48:00 »
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
.... i, as expected, pobednik/dobitnik je... DRAGAN VELIKIC!!!


Nisam citao ovu novu knjigu, ali drago mi je da je on dobio NIN-ovu nagradu. :!:
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #13 on: 17-01-2008, 21:31:31 »
... nesto vise o kuluku na mestu clana zirija...

DRAGAN VELIKIĆ DOBITNIK NIN-OVE NAGRADE

velikic Nagradu NIN-a za najbolji roman godine dobio je Dragan Velikić za delo 'Ruski prozor' u izdanju 'Stubova kulture' glasovima Milana Vlajčića, Aleksandra Jovanovića i Slobodana Vladušića, dok su Stevan Tontić i Milo Lompar glasali za 'Poljubac' Gordane Ćirjanić [Narodna knjiga - Alfa], saopštio je predsednik žirija Vlajčić.

Žiri je ocenio da nagrađeni roman 'pripada magistralnom toku naše novije književnosti koji dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim godinama srpskog društva krajem devedesetih godina 20 veka'.

U obrazloženju je navedeno da je 'to roman koji u širokom luku obuhvata mnoge sudbine sa svih tada zaraćenih prostora, nudeći široku rapsodičnu sliku onog što se mnogima dogadjalo. Roman je ispisan sugestivnim rukopisom, unoseći dramaturgiju mnogostrukih ogledala u romaneskni oblik koji je sam pisac nazvao omnibusom'.

Odgovarajući na pitanja novinara, Vlajčić je istakao da je najteži posao bio pročitati 107 romana pristiglih na konkurs, pogotovo sasto je u poslednji čas došlo dvadesetak, pa je čitanje bilo maratonski, iscrpljujući posao.

'Ovde nema gubitnika, niti pobednika, pobedila je književnost', naglasio je Vlajčić i dodao da se 'imalo iz čega birati', a da su neki romani bili, možda, nepravedno zaobidjeni.

Govoreći o odlučivanju o finalistima, on je naveo da ostali članovi žirija nisu prihvatili njegov predlog da u uži iozbor udje roman Filipa Davida 'San o ljubavi i smrti', jer je imao dva, umesto tri glasa.

Svi članovi žirija su se složili da nigde nije određeno da mora pet romana da udje u finale, jer je već bilo slučajeva da su se kvalifikovala samo tri ili čak sedam.

Vlajčić je objasnio da, prema propozicijama, na konkurs mogu da stižu romani koji su poslati poštom do kraja kalendarske godine, ali je istakao da ni oni koji su kasno stigli nisu bili diskriminisani. Dva romana Vidosava Stevanovića poslata na konkurs bila su diskvalifikovana, jer su već bili objavljeni na francuskom jeziku.

Prema rečima člana žirija Jovanovića, u 2007. bilo je dobrih, ali ne izuzetnih dela i slučaj je već nekoliko godina da romaneskna produkcija zaostaje u kvalitetu u odnosu na poeziju. On je popručio medijima da govore o svim dobrim romanima, jer to zaslužuju bez obzira na to što nisu nagrađeni.

Vladušić je izneo stav da nema mesta nekoj mistifikaciji oko izbora finalista i da je odluka doneta prema pravilniku, dok je Tontić koji je sa Vlajčićem bio saglasan da se uvrsti Davidov roman kazao da je on organski sačinjen od dva romana i mogao bi se smatrati romanesknim diptihom.

Vlajčić je rekao da je obavestio laureata koji je bio iskreno obradovan i iznenadjen i obećao je da će doći na uručenje 24. januara u Predsedništvu Srbije, ali da nije hteo da dolazi dok nije bilo završeno žiriranje. Velikić je ambasador Srbije u Beču.

Sponzor nagrade ove godine je Kompanija 'Karneks' iz Vrbasa koja je novčani iznos povećala na 10.000 evra.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #14 on: 18-01-2008, 18:54:05 »
Velikićev „Ruski prozor” roman godine


Uglednu NIN-ovu nagrada kritike za roman godine dobio je Dragan Velikić (1953) za roman „Ruski prozor”, koji su objavili „Stubovi kulture”. Žiri, koji je radio u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik), Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, odluku je doneo većinom glasova (3:2). Za Velikićev roman su glasali Milan Vlajčić, Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić, dok su romanu Gordane Ćirjanić „Poljubac”, čiji je izdavač „Narodna knjiga”, svoj glas dali Milo Lompar i Stevan Tontić.

U obrazloženju odluke žirija, između ostalog, kaže se da roman Dragana Velikića pripada magistralnom toku naše novije književnosti. On dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim godinama srpskog društva krajem devedesetih godina prošlog veka. Junak ovog romana, izbegavši služenje vojnog roka u vreme bliskog bombardovanja naše zemlje, putuje po Evropi, obavlja razne nametnute poslove od tobožnjeg pisanja bedekera do pranja i šminkanja mrtvaca.

Ali, to je, istovremeno, i roman koji u širokom luku obuhvata mnoge sudbine sa ovih tada zaraćenih prostora nudeći jednu široku, rapsodičnu sliku onoga što se mnogima događalo. Velikićev roman ispisan je sugestivnim rukopisom, unoseći dramaturgiju mnogostrukih ogledala u romaneskni oblik koji je sam pisac nazvao romanom omnibusom.

U najužem izboru, da podsetimo, bili su i romani Draška Miletića „pH roman” i Vladimira Kecmanovića „Feliks” (Via print).

Na pitanje novinara da li je bilo teško doneti odluku, Milan Vlajčić je rekao da je pristiglo 107 romana, pedesetak u decembru, a čak dvadesetak poslednjih pet dana. Zamoljen da prokomentariše izjavu prof. Ljubiše Jeremića da je najbolji roman u prošlogodišnjoj produkciji delo Filipa Davida „San o ljubavi i smrti”, Vlajčić je rekao da se sa tom ocenom slaže. A na pitanje kako je onda moguće da taj roman nije ušao u najuži izbor, Stevan Tontić je kazao da su za roman glasali on i Milan Vlajčić, što nije bilo dovoljno; u „finale” se ulazilo sa tri glasa.

Novinari su tražili i da članovi žirija prokomentarišu romane dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade: Dobrice Ćosića, Milorada Pavića, Davida Albaharija i Vidosava Stevanovića. Aleksandar Jovanović je istakao da su prema dosadašnjim dobitnicima imali isti odnos kao i prema svim drugim kandidatima. On smatra da njihovi romani nisu na nivou onih za koje su svojevremeno dobili NIN-ovu nagradu. Poslednjih nekoliko godina, zaključio je, nema vrhunskih romana, poezija je bolji deo srpske književnosti.

NIN-ova nagrada biće uručena 24. januara u Predsedništvu Srbije.[/b]
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #15 on: 19-01-2008, 01:24:34 »
U traganju za ulogom
Dragan Velikić – Ruski prozor

Nova knjiga Dragana Velikića, uprkos nekim "ugrađenim manama", trijumf je njegove spisateljske veštine i jedan od njegovih vrhunaca

piše: Teofil Pančić

U dobro uređenom svetu trebalo bi da postoje specijalni vagoni za majke sa decom. Zašto bi nedužan svet podnosio teror tih bića? I ne smetaju meni deca u vozu zato što plaču, ili što prave buku. Smetaju mi što kidišu na moje misli, jer, i kada su lepo vaspitana, njihov pogled je nepodnošljiv. Tim pogledom ja gledam sebe, i prepoznajem se u prestrašenom dečaku na pozornici duboko porinutoj u prošlost, među kulisama kuće u kojoj sam odrastao.
Hajde da se odmah pozabavimo "kontekstom", pa da ga se ratosiljamo: Ruski prozor (Stubovi kulture, Beograd 2007) osmi je roman Dragana Velikića, i prvi koji će dobiti romanesknu The Nagradu. Osim, naravno, ako je ne dobije. Ako mu promakne, izroniće ono čuveno "Zar opet?"; ako ga ne mimoiđe, nastupiće ono još čuvenije "Zašto baš sad? Nije li to vraćanje nekih starih dugova?" (isto su tako lane smarali i oko Basare). Pa dobro, da li je Ruski prozor zaslužuje? Da, baš kao i najmanje dva Velikićeva romana pre ovog. I baš kao i par nekih prošlogodišnjih romana koje nije napisao Velikić. Ali, da li je sve to uopšte važno? Dakako da jeste, na jednom nivou. Ali se to ovog teksta – kao ni samog romana – baš i ne dotiče.
Ima tu, doduše, nečega drugog: ovaj je roman – nezavisno od namera svog tvorca – nekako nagradibilan, u onom smislu u kojem se za neke filmove kaže da su "festivalski", a ne "bioskopski". Drugim rečima, Ruski prozor je, što bi rekle filmadžije, rasni arthouse. To samo po sebi nije ni dobro ni loše: u te se fioke trpaju i remek-dela i neviđeni daveži. On je nesumnjivi trijumf Velikićeve zanatske veštine; u pravu je zato Slobodan Vladušić kad piše i "glavni junak Ruskog prozora je stil kojim je pisan". Odatle kreću i vrline i problemi ovog romana. Recimo, svaki će ljubitelj Via Pule i Astragana lako uočiti koliko je Velikić u međuvremenu sazreo i usavršio svoj izraz, ali će, možda, takođe sa zebnjom prime titi da je nevolja sa Ruskim prozorom u tome što ovoj vrlo brižljivo izgrađenoj proznoj konstrukciji ne nedostaje baš ništa, osim tek jedne stvari: središta, ose, nekog razaznatljivog razloga za priču. Ili će se čitalac barem tokom čitanja romana uloviti u takvom raspoloženju, ali će ga na kraju možda i prevazići, ukoliko ipak "kupi" Velikićev finalni obrat. Recimo da je to, manje-više, slučaj sa dolepotpisanim.
Velikić je svoj "roman-omnibus" realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent uglavnom nerealizovane umetničke karijere, koji ispoveda svoj život – proveden negde između severnog Mediterana i Beograda, uz Panoniju i Nemačku/Austriju neizbežnih mizanscena Velikićevih knjiga – sagovorniku o čijem identitetu ništa ne znamo. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, taj će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac, koji devedesete godine provodi u potrazi za svojim identitetom, intelektualnim koliko i ljubavnim. Pisac povlači Stupara kao kakvu šahovsku figuru po koordinatama priče, od zavičajnog gradića (u kojem se, mada to nije osobito bitno, kao model da razaznati Sombor: manji panonski grad, ali dovoljno veliki da ima profesionalno pozorište; iz Beograda se tamo putuje preko Novog Sada, a nije Subotica; ergo...), preko sedam beogradskih godina koje je proveo ne uspevajući da se ukoreni ni u sopstvenom životu, a kamoli u tom gradu koji će mu – baš kao i njegovom ocu, provincijskom novinaru sa nerealizovanim pretenzijama – ostati neosvojiv, te preko Budimpešte i Minhena, pa sve dalje na sever, do Hamburga, u kojem će se zatvoriti krug odrastanja i potrage za sopstvenim mestom pod suncem. Ta se decenija Rudijevog traganja za samim sobom vremenski poklapa sa apokaliptičnim dobom Srbije, no taj je "istorijski kontekst" u romanu samo nekakva pozadinska buka, važan možda tek utoliko što je Rudija lakše katapultirao odavde; izuzetak je epizoda sa vremenom NATO – bombardovanja, kada su u Budimpeštu pohrlile desetine hiljada beogradskih fensi izbeglica, što Velikić ne propušta da ironijski prokomentariše...
Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za "životni" detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije, bilo da je u pitanju predmet (poput limene Julius Meinl kutije za kafu), kuća, terasa ili gradska ulica, trg gledan sa prozora, ljubavni par koji promiče niz kej... Uopšte, Velikić je izvanredni pesnik Grada, a u ovom je romanu to pre svega Budimpešta, taj gizdavi kraljevski grad koji ipak ne dobija baš svake godine ovako uspelu, znalačku, ljubavnu, a opet sasvim nesentimentalnu, na prvi pogled čak "distanciranu" posvetu...
U središtu priče Ruskog prozora Rudijev je zamršeni porodični prtljag, gorki provincijski kompleks nesnađenosti u "širokome svijetu" (D. Rundek) i istovremenog snažnog i požudnog osećanja pripadnosti toj bujici, pa gde god ga ona odvukla, te samoća kao nemogućnost pronalaženja načina za približavanje Drugom, samoća koja se – kada se njen "bukvalni" i telesni vid jednom ipak prevaziđe – pretvara u seriju grozničavih avantura sa poznatima i nepoznatima, a sve u Stuparovom traganju za... čime, zapravo? Pa, za samim Stuparom, za njegovom ulogom u "podeli" sveta. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom – živi i mrtvi, "stvarni" i "izmišljeni" – iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. No, "stvarni" je kraj romana nekako pre na kraju drugog poglavlja, i taj kraj zapravo relativizuje sva čitaočeva saznanja: spolja gledano, Rudi je blizu egzistencijalnog dna, no istovremeno on se "pronalazi" – ili to samo zamišlja, u nekom već bunilu propasti?! – u ulozi pisca. I što je on više Pisac, to su svi likovi Ruskog prozora nekako manje Velikićevi, a više Stuparovi likovi, naročito Danijel, koji i sam već dvoji o svojem postojanju... Izvanredno vešto, upečatljivo Velikićevo majstorstvo: prvo poglavlje (inače najbolji deo knjige) pokazuje se retroaktivno kao moguće tek Stuparov literarni prvenac, a i ostatak knjige je, bogme, pod sumnjom... Krug se, dakle, na koncu zatvara, povratkom Rudijevim na onaj poslovični "kaptolski kolodvor", dole u panonskoj prašini, mada o tome činu, a naročito o onome "što je bilo posle" nećemo zapravo saznati ništa, biće baš zato što je sve važno već rečeno: ljubav je neuhvatljiva, stalno izmičuća, ona prvobitna toplina života neponovljiva je, tek ponekad blesne neki njen daleki eho, a ipak ćeš provesti ostatak života cunjajući u potrazi za njom; Ispunjenje u samome sebi je jalovo, a u Drugome nedostižno; šta preostaje? Knjiga, to je jedino sigurno. Ona je, možda, baš ta malena fortočka, taj "ruski prozor", dakle, maleni prozorski okvir za ventilaciju, kroz koji se možeš provući kada drugog izlaza više nema. A to nije tako malo. Uprkos izvesnim gorenavedenim "ugrađenim" falinkama, Ruski prozor je vredan svake pažnje, kao jedan od dosadašnjih vrhunaca jednog od najboljih savremenih srpskih pisaca.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #16 on: 23-12-2008, 18:59:55 »
... osvrt na jedan naslov iz uzeg izbora za ovu godinu...

http://popboks.com/tekst.php?ID=6988
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #17 on: 09-01-2009, 20:34:03 »
Sedam romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu

U uži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine žiri je od 23 romana odabrao sedam, objavljeno je u najnovijem broju tog nedeljnika. Prestižnoj književnoj nagradi, čiji će dobitnik biti poznat 22. januara, za sada se mogu nadati Vladislav Bajac za roman "Hamam Balkania" u izdanju "Arhipelaga, Vladimir Pištalo za knjigu "Tesla, portret među maskama" ("Agora"), Radoslav Petković autor "Savršenog sećanja na smrt" ("Stubovi kulture"), Svetislav Basara za najnoviji roman "Dnevnik Marte Koen" ("Dereta"), Laura Barna sa knjigom "Moja poslednja glavobolja" u izdanju Zavoda za udžbenike, Vladimir Kecmanović za roman "Top je bio vreo" ("Via print") i Aleksandar Gatalica čiji je roman "Nevidljivi" objavio Zavod za udžbenike.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.628
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #18 on: 11-01-2009, 13:39:26 »
I dobitnik je........................ Bajac.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kunac

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.927
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #19 on: 11-01-2009, 20:30:18 »
Ja bih tipovao na Pištala.
"zombi je mali žuti cvet"

Boban

  • 3
  • Posts: 21.628
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #20 on: 12-01-2009, 01:33:09 »
Arhipelag dobija NINa... nebitni su tu autori.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Goran Skrobonja

  • 5
  • 3
  • Posts: 1.266
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #21 on: 12-01-2009, 08:12:53 »
Quote from: "Boban"
Arhipelag dobija NINa... nebitni su tu autori.


Znači, žiri glasa za izdavače, ne za dela.
Tako mu je to. (K. Vonnegut)

Boban

  • 3
  • Posts: 21.628
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #22 on: 12-01-2009, 11:34:07 »
Kako kad... sad je ovako.
Ali čuda se događaju. Svojevremeno je nameštano da Vuk Drašković dobije NINa pa je žiri u očaju između smešnih konkurenata izabrao Arsenijevića. Možda se i ovde desi neka svađa pa onda može da dobije bilo ko, čak i Laura Barna.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #23 on: 22-01-2009, 01:31:42 »
Tрка за НИН-ову награду

У финалу избора за НИН-ову награду за најбољи роман у 2008. години нашли су се Владислав Бајац са "Хамамом Балканија", Лаура Барна са романом "Моја последња главобоља" и Радослав Петковић са романом "Савршено сећање на смрт".


Ове године у финалу избора за НИН-ову награду за најбољи роман у 2008. години нашли су се Владислав Бајац са "Хамамом Балканија" ("Архипелаг"), Лаура Барна са романом "Моја последња главобоља" (Завод за уџбенике) и Радослав Петковић са романом "Савршено сећање на смрт" ("Стубови културе").

Жири који ради у саставу Милан Влајчић (председник) и чланови Мило Ломпар, Александар Јовановић, Стеван Тонтић и Слободан Владушић званично је саопштио 9. јануара да је издвојио, поред ова три романа, још четири: Александра Гаталице "Невидљиви" (Завод за уџбенике), Светислава Басаре "Дневниик Марте Коен" (Графички атеље "Дерета"),), Владимира Пиштала "Тесла, портрет међу маскама" ("Агора", Зрењанин), и Владимира Кецмановића "Топ је био врео" (Виа принт).
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #24 on: 22-01-2009, 13:28:01 »
12:21  BEOGRAD, 22. januara (Tanjug) - NIN-ova nagrada za najbolji roman u 2008. godini pripala je Vladimiru Pištalu za roman "Tesla, portret među maskama", saopštio je danas predsednik žirija Milan Vlajčić. U žiriju su pored Vlajčicća bili još Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić. Priznanje koje donosi laureatu 900.000 dinara biće uručeno u Skupštini grada Beograda 30. januara u podne. (Kraj)
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #25 on: 22-01-2009, 13:39:51 »
Baš mi je drago, ne samo što sam bio u pravu, nego što smatram da je Pištalo kvalitetan pisac i da je njegov MILENIJUM U BEOGRADU zaslužio isto priznanje back in the days.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.325
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #26 on: 22-01-2009, 16:13:46 »
Quote
I dobitnik je........................ Bajac.


Za malo...  :)
Mica

Boban

  • 3
  • Posts: 21.628
Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #27 on: 22-01-2009, 20:29:43 »
Ovo je super vest... ima nade za nomade.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #28 on: 19-09-2009, 11:08:00 »
NIN-ove nagrade na kioscima
Posebno i popularno izdanje knjige koja bude nagrađena prestižnom nagradom biće prodavano u mekom povezu i u visokom tiražu, isključivo na kioscima

Posebno i popularno izdanje knjige koja bude nagrađena prestižnom NIN-ovom nagradom biće prodavano u mekom povezu i u visokom tiražu, isključivo na kioscima na teritoriji Republike Srbije i zemalja u regionu. Ova nova odluka nalazi se u članu devet dopunjenog Pravilnika o NIN-ovoj nagradi kritike za najbolji roman godine, koji je potpisala Jelena Drakulić-Petrović, direktorka „NIN d.o.o.”.

Prema obrazloženju pomenute dopune koja se, kao i tekst Pravilnika u celini, nalazi u novom broju nedeljnika NIN, „najbitniju novinu sadržanu u članu devet treba shvatiti kao želju NIN-a da pomogne izdavaču da nagrađena knjiga bude šire pristupačna i da lakše dođe do čitalaca, što bi doprinelo popularizaciji NIN-ove nagrade, nagrađenog romana, njegovog autora i samog izdavača”.

Ova odluka doneta je u vreme kada se kulturna javnost u Srbiji bori za očuvanje knjižarske mreže u Srbiji, u vreme kada većina gradova u zemlji uopšte i nema knjižare, a pod izgovorom da se pomognu izdavači u teškom vremenu, u kojem je drastično opala prodaja knjiga i u kojem knjižare uzimaju velike rabate. Ako se sa stranica jednog od najvažnijih nedeljnika u zemlji prodaja knjiga u knjižarama proglašava „teškom” zbog toga što je tamo knjiga preskupa, kako je uopšte moguće održati javno mnjenje u uverenju da knjižara jeste mesto od kojeg počinje obrazovanje i kultura. Otvara se stari problem nelojalne konkurencije: zašto bi kupac otišao u knjižaru kada popularnu knjigu, koja je ovenčana prestižnim priznanjem, može da kupi na kiosku, upola jeftinije, i to sa logotipom dobitnika NIN-ove nagrade?

Ono što dodatno „smeta uhu”, a prema objašnjenju iz novog dela Pravilnika – ugovor sa izdavačem biće slopljen pre proglašenja dobitnika, a posle donošenja odluke žirija o užem izboru dela u konkurenciji za nagradu. Nagrađena knjiga biće štampana u okviru specijalne edicije „Laureati NIN-ove nagrade”. Da li to znači da izdavač treba da sklopi poslovni ugovor i pre nego što do „posla od nagrade” i dođe. U ovome nas razuverava predsednik žirija NIN-ove nagrade Milan Vlajčić:

– Na kioscima će se pojaviti posebno i popularno izdanje nagrađene knjige, dok ono prethodno ostaje u ponudi u knjižarama. To je mogućnost da nagrađena knjiga bude jeftinija, pristupačnija kupcu, i da se popularizuje domaća književnost. Međutim, odluka žirija biće nezavisna od pristanka ili nepristanka izdavača na ovo popularno izdanje, presudan će biti samo kvalitet književnog dela, a ne sklopljeni ugovor sa NIN-om.

Aleksandar Drakulić, predsednik Udruženja knjižara pri Privrednoj komori Srbije, juče je za naš list izjavio da NIN-ovu nagradu treba preimenovati u „NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine i izdavača koji je pristao da mu NIN distribuira knjigu preko kioska”, aludirajući na mešanje vrednosnih kriterijuma nagrađivanja i obavezujućeg „biznis plana” koji se sa nagradom neizbežno povezuje.

– Nije jasno zbog čega na ovaj način treba popularisati ionako najpopularniju i najvažniju književnu nagradu u Srbiji, kada dovoljno govori primer NIN-om nagrađenog Velikićevog romana „Ruski prozor”, koji je do sada imao četrnaest izdanja. Kao predsednik Udruženja knjižara uputiću zvanično saopštenje ovim povodom, u nadi da će nova odluka o plasiranju nagrađene knjige biti povučena, zbog toga što šteti NIN-ovoj nagradi, kao i samom nedeljniku NIN. Treba se odlučiti: ili nagrada ili biznis, objasnio je Drakulić.

Knjižar Lazar Tišma iz Jagodine, vlasnik „Salona knjige Til”, ocenio je član devet pravilnika NIN-ove nagrade kao vrhunski apsurd.

– Do sada je izlog svakog knjižara bio ukrašen natpisima dobitnika NIN-ove nagrade i nagrađenim izdanjem, sada će retko koji kupac uopšte doći u knjižaru da potraži takvu knjigu. To je svojevrsni atak na knjižare, koje se mahom zatvaraju po Srbiji. Sarađujem sa stotinu izdavača, kojima ništa ne dugujem, i kao knjižar imam dovoljno muka zbog uličnih sajmova, na kojima se knjige prodaju bez fiskalnih računa i bez ikakve dokumentacije. Prodajom najpopularnijih knjiga na kioscima sigurno neće biti razvijen duh kupovine izdanja u knjižarama, kaže za „Politiku” Tišma.

Dakle, pred izdavačima je dilema, visok tiraž i meki povez, ili ostanak u „prevaziđenim” knjižarama, da li za Šekspira ili za kobasice?


Loš potez

Za komentar odluke direktorke NIN-a zamolili smo Vladana Matijevića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman „Pisac izdaleka”. Između ostalog, Matijević je rekao za „Politiku”:

– Srpski izdavači su iz godine u godinu sve manje zainteresovani za knjige domaćih pisaca. Mislim da će ovakav potez NIN-a, nastao iz želje da dajući i uzima, još više pogoršati situaciju.

politika.rs
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #29 on: 23-09-2009, 23:13:39 »
Oprečno o kiosk izdanju knjiga

Direktorka NIN-a: Ne vidim razlog zbog kojeg bi prodaja posebnog izdanja NIN-ovom nagradom ovenčanog romana ugrozila knjižare

To što će izdavači i autori potpisati saglasnost da njihovo delo, ukoliko bude nagrađeno NIN-ovom nagradom, dobije reizdanje u mekom povezu i visokom tiražu, u saradnji sa NIN-om d.o.o., i da kao takvo bude namenjeno isključivo prodaji na kioscima, nikako ne znači potpisivanje ugovora sa izdavačem pre proglašenja dobitnika priznanja. To takođe ne znači ni to da će autor i izdavač imati manje šanse da dobiju NIN-ovu nagradu, ukoliko ne potpišu ovu saglasnost po donošenju odluke žirija o užem izboru dela u konkurenciji, kaže za „Politiku” Jelena Drakulić-Petrović, direktorka NIN d.o.o.

Ovo objašnjenje direktorke usledilo je povodom teksta u našem listu, objavljenog u subotu, u kojem je kritikovano objašnjenje izmene Pravilnika o NIN-ovoj nagradi. Izmenjeni i dopunjeni Pravilnik NIN-ove nagrade potpisala je Jelena Drakulić-Petrović.

Prema ovoj izmeni, u susret izdavačima se izlazi prodajom specijalnog izdanja nagrađene knjige isključivo na kioscima, „u teškom vremenu u kojem je drastično opala prodaja knjiga, i u kojem knjižare uzimaju velike rabate, a izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga”. Stav iznet u tekstu, međutim, podržava mišljenje da je NIN-ova nagrada sama po sebi dovoljna reklama za izdavača i autora, i da traženje saglasnosti (napisali smo – potpisivanja ugovora) od izdavača o naknadnom plasiranju nagrađene knjige, samo šteti uglednom priznanju, a šteti i izdavačima i knjižarama.

O ovom delu obrazloženja izmene Pravilnika Jelena Drakulić-Petrović kaže:

– Činjenica je da su knjižare i kiosci dva različita kanala prodaje knjige, i naša je namera u ovom slučaju da ta dva kanala ostanu komplementarna. Ne vidim razlog zbog kojeg bi prodaja posebnog izdanja NIN-ovom nagradom ovenčanog romana ugrozila knjižare. Mislim da će knjižare uvek opstati, uprkos prodaji knjiga na kioscima. Izdanja nagrađene knjige i dalje će biti prodavana u knjižarama, a posebno izdanje biće jeftinije i u mekom povezu dostupno na kioscima, u tiražu od deset do petnaest hiljada. Takođe, ne verujem ni to da će NIN-ov roman da „spase” knjižare. Imali smo svesnu i dobru nameru da unapredimo NIN-ovu nagradu, da knjigu učinimo pristupačnijom, i da na kioscima bude prodavana i kvalitetna domaća literatura. Zašto da na kioscima ne bude plasirano i nešto što je zaista vredno?

U našu redakciju juče je stiglo saopštenje Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije, upućeno i direktorki NIN-a, koje je potpisao Aleksandar Drakulić, predsednik ove grupacije, u kojem, između ostalog, piše:

– Kada ozbiljan politički nedeljnik sa dugom tradicijom negovanja istraživačkog novinarstva tvrdi da „knjižare uzimaju velike rabate, a izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga”, onda moram da se zapitam da li je ta ocena rezultat Vašeg istraživanja ili su to prosto paušalne, neproverene tvrdnje.

Aleksandar Drakulić se direktorki obratio i sledećom poukom:

– Prvo da Vas upoznam sa pojmom „rabata”. Prema uobičajenoj praksi, a i definiciji Ekonomske enciklopedije, rabat je razlika između maloprodajne i veleprodajne cene. Trgovci, knjižare, dobijaju rabat, odnosno popust od proizvođača, izdavača, jer kupuju proizvode, knjige, kontinuirano i u većim količinama. Zanimljivost srpskog tržišta knjiga je da izdavači, gotovo svi, istovremeno pojedinačnim kupcima direktno prodaju knjige sa popustima koji su jednaki rabatima knjižara. Na taj način, redovna maloprodajna cena knjiga je ona sa popustom. Dakle, u proseku, srpske knjižare nemaju rabat. One ne samo što ne uzimaju velike rabate, već su osuđene na propast jer ne dobijaju rabat.

Aleksandar Drakulić takođe primećuje jednu nelogičnost u oceni knjižarskog poslovanja: Ako neko uzima velike rabate onda je on bogat, plaća dobavljačima, i nove knjižare se masovno otvaraju, zbog toga što je to veoma profitabilan posao. Međutim, kao što veoma dobro zn ate, mnoge knjižare su zatvorene, a postojeće teško opstaju. Nešto tu ne štima, zar ne? – piše Aleksandar Drakulić.

U saopštenju je osporena i ocena da knjižare „izdavačima sporo isplaćuju novac od prodaje knjiga”, što Drakulić smatra paušalnom procenom, „zbog toga što među knjižarama ima onih koje redovno izmiruju svoje obaveze prema izdavačima, a ima i onih koje to ne čine”.

– Knjižari koji se grčevito bore da prežive ova teška vremena za knjigu, ovakve ocene ne mogu da prihvate kao ohrabrenje da nastave sa svojim poslom. Umesto ovakvih ocena od ozbiljnog i analitičkog magazina pre smo očekivali istraživački članak o problemima ove branše, uzrocima i mogućim rešenjima za unapređenje ove plemenite delatnosti. Na žalost, NIN se pridružio mnogobrojnim apelima da se knjige ne kupuju u knjižarama. Ako se nastavi ova sinhronizovana višegodišnja akcija prodaje knjiga preko kioska, sajmova, vašara i uličnih tezgi, onda sasvim licemerno zvuči čuđenje zašto nema knjižara i zašto se knjige sve manje čitaju – smatra Aleksandar Drakulić, i dodaje u obraćanju direktorki:

– NIN je privatna kompanija i niko ne može ulaziti u procene Vaših komercijalnih poduhvata. Vi verovatno imate procenu isplativosti plasiranja nagrađenog romana preko kioska. Isto tako, dozvolićete, i mi knjižari ćemo napraviti procenu da li nagrađeni roman ima svrhe držati u knjižari kada je već na kiosku. Nadam se da ćete u nekom od sledećih izdanja NIN-a ispraviti štetne i netačne informacije o poslovanju knjižara, kao i da ćete još jednom razmisliti o mnogobrojnim posledicama izmene Pravilnika o dodeli NIN-ove nagrade.

M. Vulićević
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #30 on: 05-10-2009, 12:25:26 »
...u očekivanju novog slasvodobitnika, Pištalo dobacio i do Popboks KNJIGA...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7673
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #31 on: 08-12-2009, 15:18:50 »
...dok čekamo spisak finalista-finalista, malo priče sa Kecmanovićem koji ove zime odmara od trke...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7782
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #32 on: 23-12-2009, 01:11:48 »
da nastavimo ođe priču o NIN-ovoj nagradi.

Na sednici NIN-ovog žirija kritike (Milan Vlajčić, predsednik, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar, Mladen Šukalo), održanoj 25. novembra, načinjen je pregled prvih šezdeset pročitanih romana, i za dalje čitanje preuzeto još 25 upravo pristiglih knjiga. Nakon kritičkog razmatranja svih dosad pročitanih dela žiri je odlučio da u širi izbor romana za dalje razmatranje uključi 15 romana. Do kraja decembra žiri će razmatrati sve u međuvremenu pristigle romane, a u novogodišnjem prazničnom broju NIN-a objaviće uži izbor kritički razmatranih dela. Na svojoj prvoj januarskoj sednici (5. januar) žiri će odrediti najužu listu kandidata za nagradu, a konačna odluka biće donesena 15. januara, kad će, tačno u podne, na tradicionalnoj konferenciji za novinare u redakciji NIN-a biti saopšten naslov najboljeg romana na srpskom jeziku, objavljen u 2009.

Svečano uručenje nagrade će biti obavljeno na svečanosti u Narodnom pozorištu, 22. januara.

Redosled romana iz šireg izbora dajemo po datumimia pristizanja u redakciju NIN-a.

Igor Marojević, Parter (Laguna)
Dejan Stojiljković, Konstantinovo raskršće (Laguna)
Mirjana Đurđević, Kaja, Beograd i dobri Amerikanac (Agora)
Đorđe Pisarev, A ako umre pre nego što se probudi (Agora)
Rajko Vasić, Prsti ludih očiju (Zadužbina "Petar Kočić")
Đorđe Milosavljević, Đavo i mala gospođa (Plato)
Andrija Matić, Šaht (Stubovi kulture)
Goran Milašinović, Trougao, kvadrat (Stubovi kulture)
Slobodan Vladušić, Forward (Stubovi kulture)
Žarko Komanin, Ljetopis vječnosti (SKZ)
Miroslav Savićević, Igre bez granica (Udruženje "Isidora Sekulić")
Miomir Petrović, Bakarni bubnjevi (Laguna)
Zvonko Karanović, Tri slike pobede (Laguna)
Vuk Drašković, Doktor Aron (Srpska reč)
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #33 on: 23-12-2009, 02:41:24 »
e, paj sad, ovo je zanimljiva situacija za tipovanje i kladionice. meni je užasno zanimljivo, sad ću da probam jednu, ovako, logičku opservaciju.

zasad, moja teza je da je sve čista ideologija i politika.

prvo treba imati na umu da je NIN promenio vlasnika i koncepciju i da je sad varijanta a la Blic, dakle demokratska novina liberalnog tipa. a u žiriju - ljuta reakcija. koliko ja znam, šukalo, jovanović i lompar su nacionalističkog opredeljenja, i to teška artiljerija. znači, tri glasa za koga god volite od pisaca tog tipa koji su ušli u širi izbor (eto otkud drašković, na primer). prema tome, ovaj žiri može da izglasa koga hoće po čisto političkoj liniji. aca ilić (nije muž biljane jeftić) je DS, a vlajčić, hm, ko zna šta je vlajčić. nek je neutralan. znači, mrka kapa.

praktično, pri ovakvom sastavu žirija - NIN je u paradoksalnoj situaciji, jer će nagrada izgubiti kredibilitet sto posto ako laureat bude Komanin, Drašković ili Rajko Vasić. to će izazvati ludilo. biće masovna histerija među književnicima i kritičarima. ja, iskreno, navijam za takav scenario - tada će zaista svi morati da reaguju na ideologiju i politiku na književnoj sceni i biće opasna polemika pa će mnoga zverka pokazati svoj trag. naravno, i NIN više neće moći da se uljuljkuje u komfornu poziciju najuglednije književne nagrade. nastaće zanimljiva vremena na književnoj sceni.

izuzimajući, dakle, ove nesrećne patriote, ovo ostalo što sam ja video (osim Petrovića kog će mi cripp posuditi uskoro, nadam se), sasvim je suprotnog usmerenja. karanović, matić, marojević... sve je to suviše liberalna priča za ovaj žiri (sem ako ne budu pročitali ovaj moj post pa odlučili da teraju kontru i dokažu kako nisu tako ideološki zadojeni), ali je po kvalitetu pisanja i po imenu, recimo, marojević najozbiljniji igrač. dexa i milosavljević, mislim, nemaju šanse zbog previše žanra i bestseleristike. njima je dobro što su u širem izboru. vladušić, pisarev i tišma isuviše su eksperimentalni i nisam siguran da bi žiri tu bio spreman da rizikuje kao lane (mada pisarev ima ime i karijeru, ali ću ipak rizikovati ga odbacim sa tiketa).

znači, imajući u vidu ovaj metod eliminacije, plus ako odbacimo scenario nacionalističkog lobija, i okrenemo se putem traženja nzs-a, valja razmišljati o tome na kojoj teritoriji će se ovakav žiri naći.

prvi tip je mirjana đurđević. ona je nekako neutralna, roman govori o građanskom Beogradu pre II sv. rata, ali ipak govori o susretu sa Drugošću (kaže Vladimir Arsenić, blizak Betonu), idealno građansko pomirenje, roman zvuči kao nešto drugačija Sitničarnica kod srećne ruke, najčitaniji dobitnik NIN-a u poslednjih 15 godina (ne znam odakle mi ta informacija, btw), to bi mogao biti lep izbor za nagradu, i knjiga bi sigurano bila čitana, nikog ne bi uvredila, još žensko pero, ma idi, bog da nas vidi.

drugi tip je goran milašinović. isto obrazloženje, s tim što on ima veću društvenu relevantnost, ima tu i ratova devedesetih, i depresije, svega i svačega, a Milašinović takođe ima neko ime i status ozbiljnog pisca, taman dovoljno pljuvanog od Betona da "mož' da prođe" u triju-nacionale, a dovoljno lakiranog da se profura kod vlajčića. ne verujem da bi prošao kod ace ilića, ali šta znaš; no, i četiri glasa mu je dosta.

i treći tip je miroslav savićević. njega nisam čitao, a ni kritika nešto nema, mileta ivkov je u Politici otprilike nabacio o čemu se tu radi. u pitanju je duga karijera, savićević je starina od skoro osamdeset ljeta, to će biti kao neki pečat na kanonizaciju. neko će me pitati zašto i savićevića nisam uključio u nacionalistički lobi, kad on čovek piše o Kosovskom boju, o sudbini srpskog naroda, o tragediji naše istorije, o sudbini malog čoveka u paklu ideologije, sve ko dobrica ćosić? zato što mi izgleda, a možda grešim jer ne znam dovoljno, da savićević u "igrama bez granica" ne daje tako eklatantan primer srbovanjem obojene proze, i da nije toliko eksponiran u pravcu srbovanja kao komanin i drašković, na primer. dakle, savićević je u igri ako lompar, jovanović i šukalo ipak odluče da nagradu dodele svome saborcu, ali da ostave prostor za manevar kako je u pitanju respektabilan pisac.

eto, ovo troje su moji favoriti za nagradu. idem da uplatim tiket, pa se vidimo sredinom januara.


 
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #34 on: 23-12-2009, 02:43:21 »
da, gore sam zaboravio da napišem kako je u širi izbor uključen i moj omiljeni pisac slobodan tišma knjigom "quattro stagioni". valjda sam hteo da ga sačuvam od ove pizdarije.
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

Le Samourai

  • 4
  • 3
  • Posts: 835
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #35 on: 23-12-2009, 02:50:15 »
Drashkovic se nekada jeste bavio srbovanjem (mada gotovo nikada onako kako mu se sada spochitava), ali sada u njegovom nastupu od srbovanja nema ni s.

Mislim da danashnjeg Drashkovica nacionalistichke strukture mogu jedino da dozhive kao izdajnika vrednog prezira.

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #36 on: 23-12-2009, 03:07:40 »
možda njegovu javnu ličnost, ali bitno je i šta piše u romanu, šta će buduće generacije koje ne budu pamtile draškovića učiti iz njegovog romana. ipak NIN-ov žiri mora da razmišlja i o vječnosti i budućnosti srbalja.
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.723
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #37 on: 23-12-2009, 03:59:54 »
Drashkovic se nekada jeste bavio srbovanjem (mada gotovo nikada onako kako mu se sada spochitava

Ovo teško da je istina. Za Draškovića sam saznao kroz njegovo srbovanje. Sad može da priča šta 'oće, ništa izrečeno se ne briše. Uostalom, taj Drašković je uspeo da kaže sve što bi moglo nekom da padne na pamet, pa se tako ne može reći da nešto nije rekao. ;)
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #38 on: 23-12-2009, 04:07:52 »
Više puta se usro kad je vikao Povlačenje umesto Juriš!

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #39 on: 28-12-2009, 13:35:17 »
jebeš književnost i NIN, najvažnija stvar oko ovogodišnjeg izbora je što Vuk Drašković ima novi roman. drag mi je Platon, ali Draža mi je istina - priča se da je tako vuk drašković jednom u salonu VEska Savića bio duhovit. sad, parafrazirajući draškovića i rizikujući svoju karijeru u diplomatiji, moram da kažem: drag mi je vuk, ali arsenić je u pravu sto posto.

Read on: Vuk Drašković, Doktor Aron (Srpska reč, 2009)
NIN i tri praseta
Piše: Vladimir Arsenić
Veličina slova:   
 
Photo: gdb.rferl.org

Temena magijskog kvadrata Vukovih ideologema čine hrišćanstvo, antikomunizam, filosemitizam i ono što bih grubo nazvao veštičarenje. Sve ove ideje krasile su dominantni misaoni tok srpskog nacionalističkog kiča razmahanog tokom devedesetih, posebno na televizijskim kanalima BKTV i Palma i ja sam bio ubeđen da su, ako ne u odumiranju, ono u recesiji i da su našle neku svoju mišju rupicu iz koje neće nikada više na velika vrata ući u naše živote, ali avaj, evo ih uvezane u kožu, zlatotiskaju mi se pred očima i ističu ozbiljnu kandidaturu da postanu Ninov roman godine

 
Photo: Milica Jovanović
Ovaj tekst bih mogao početi, a i završiti, jednostavno: roman Doktor Aron Vuka Draškovića (Srpska reč, 2009) ništa ne valja, a mnogo me mrzi da vam objašnjavam zašto. Ipak, ne činim to, ne samo zato što sam dužan da objašnjavam svoj estetski sud, već zato što knjiga koja je toliko loša nosi u sebi previše zlog semena i pregršt pogrešnih ideja za koje verujem da ih autor uopšte nije svestan, a o čitaocima da ne govorimo. Stoga osećam moralnu obavezu prema onima koji će u nekom trenutku svog života uzeti ovaj roman u ruke, smatram da je moja dužnost da ih upozorim, pa ukoliko me poslušaju uštedeće sebi dragoceno vreme koje bi potrošili čitajući ovaj književni otpad, a ukoliko me ne poslušaju, sretan im put.


Ipak, pre nego što se upustim u pokušaj čivijanja po raštimovanom/pogrešno naštimovanom orkestru novog romana Vuka Draškovića, moram reći reč-dve o pakovanju. Treba biti sujetan do nebesa i tašt preko svake mere da bi se danas knjiga uvezala u kožu. Postoje neka izdanja Svetog pisma, možda poneki primerak Geteovih Sabranih dela iz sredine devetnaestog veka, za izradu čijih korica je moralo da strada neko nevino živinče, nešto je, dakle, moralo biti odrano, da bi se umstvovanja sabrala i sabila u kožni povez, kao u Eolovu mešinu. Čak iako se radi o sintetičkom proizvodu, zlatotisk naslova i bareljef na hrptu i prednjoj korici ističu ovu ambiciju da sve deluje impozantno, da se unapred stekne utisak da je ovo knjiga koja će vam promeniti život i enterijer dnevne sobe. I konačno, kad odmorite oči od zlata s korice, na forzacu, unutrašnjoj strani, dočekaće vas fotografija autora u sepiji. Na jednoj stranici je on, njegovo iskusno lice, izražajan nos i odlučan pogled, a na drugoj stranici otvaraju se nebesa. Sunce se pomalja iza oblaka i obasjava vas dragi čitaoci, budite spremni, konačno se nalazite pred istinom, imajte hrabrosti te počnite sa čitanjem, pošto ste se zadržali dostojanstvenih pet-deset minuta zadubljeni u misli, kontemplirajući o kjaroskuru, Đorđoneu i Venecijanskoj školi, ili možda o tome kako postoji svetlo na kraju tunela - on je tu, Vuk je tu, a vi ste voljni da budete jedno od tri praseta, jedno od sedam jagnjadi, samo da bi mogali da uživate, da udahnete, da se nađete u priči spasiteljskoj koju vam nudi ova knjiga, već na prvi pogled prepoznata kao remek-delo. Jer samo remek dela izgledaju ovako kad ih u ruku uzmeš, samo ona teže toliko, samo se na njima znoj vaših usplahirenih i uzbuđenih ruku tako zadržava.


Doktor Aron je roman životopis istoimenog protagoniste, neuropsihijatra, medijuma, naučnika, profesora univerziteta, Titovog ispisnika, domaćina soarea i kružoka u kome se okuplja cvet, odnosno, crème de la crème beogradskog intelektualnog i umetničkog života u presudnom času po Jugoslaviju, odnosno neposredno pre i posle smrti Josipa Broza. Činjenica da je Draškoviću kao uzor za stvaranje književnog lika poslužio Vesko Savić ne iskupljuje slabost narativnog toka u kojem se skače s teme na temu, ali ostajući na onome što je još neko od velikih mudraca i boraca za istinu nazvao četiri stuba srpstva. (Oprostite mi što ne znam šta se u ovoj sintagmi piše velikim slovom, pravopis za ovakve stvari prestaje da važi - ovakve sintagme su u izuzeću, nadrastaju pravila, vaspostavljajući ih, amin.) Dakle, temena magijskog kvadrata Vukovih ideologema čine hrišćanstvo, antikomunizam, filosemitizam i ono što bih grubo nazvao veštičarenje. Sve ove ideje krasile su dominantni misaoni tok srpskog nacionalističkog kiča razmahanog tokom devedesetih, posebno na televizijskim kanalima BKTV i Palma i ja sam bio ubeđen da su, ako ne u odumiranju, ono u recesiji i da su našle neku svoju mišju rupicu iz koje neće nikada više na velika vrata ući u naše živote, ali avaj, evo ih uvezane u kožu, zlatotiskaju mi se pred očima i ističu ozbiljnu kandidaturu da postanu Ninov roman godine.

Doktor Aron u ulozi protagoniste objedinjava u svojoj raskalašnoj ličnosti sve ove četiri osobine i poput atomskog jezgra drži na okupu ostale likove u knjizi, od kojih neki zaista nemaju nikakvu funkciju u romanu. Međutim, čak je i autor poput Vuka Draškovića shvatio da bez drame nema romana, odnosno da nije dovoljno što će se nizati epizode u stanu doktora Arona Todorića, već da mora da im doda neki zaplet da bi imalo smisla ispuniti tristotinjak stranica knjige. Zbog toga se, dakle, u romanu pojavljuje Amerikanac Nik Visper, tako lepo, prostački u romanu pokršten u Nidžo Sufler, a pominje se i doktorova velika ljubav Sara oko čega se gradi mala biografska drama. Sve je, kao što vidite, lepo upakovano, a sve to u funkciji pomenuta četiri ideologema kojima nas autor poji i doji.

Antikomunizam je inherentan liku doktora Arona, mada mu nijedna ideološka matrica nije draga. Ipak, kada je reč o Drugom svetskom ratu jezikom naracije govori se samo o stradanjima onih koji su bili u četnicima, dok se partizani i ne pominju. Pored toga insistira se na epopeji iz Prvog svetskog rata, čime se uvodi intertekstualna igra sa Vremenom smrti Dobrice Ćosića, što nikako nije slučajno. Ova aluzivnost Doktora Arona trebalo bi da pored Ćosića pokrije još i Dostojevskog, međutim, bez obzira na slične ideološke matrice Fjodora i Vuka, Rus je nekako, uz dužne ograde, veliki pisac. Insistirajući, dakle, na herojskim pričama iz Velikog rata autor je želeo da zanemari priču o Drugom svetskom ratu koja je, u najmanju ruku, mogla da problematizuje ulogu dobrog dela srpskog naroda u njemu, odnosno voljno priključivanje partizanima, što je Vuku neshvatljivo. Kada je reč o izboru likova iz naroda, o domaćinima Rajčetu i Vojčetu, o Nikovoj budućoj porodici Kosari, Milošu, Vojinu, svi su oni četnički potomoci ili rođaci. O partizanima i njihovom delovanju priča se isključivo i jedino sa nipodaštavanjem. To se najbolje vidi u basni o Košavi.

Hrišćanstvo je povezano za antikomunizmom, ali i sa činjenicom da predstavlja kopču sa ruskom književnom tradicijom, a poglavito sa Dostojevskim, kojoj bi autor romana želeo da pripada. Veliki deo knjige, poput najvažnijih dela ruske književne tradicije, posvećen je potrazi za bogom, odnosno pokušaju davanja plauzibilnog i uverljivog odgovora da Gospod zaista postoji. S druge strane, njegova hrišćanska vizija je krajnje agresivna i zatvorena za druge religije. Hrišćanstvo se čini usavršenim i zbog toga treba svi da mu se priklonimo.Ovaj naizgled atipični mesijanski stav, koji stolećima nije bio karakterističan za istočno hrišćanstvo, u Srbiji se povampirio devedestih sa masovnim krštenjima, slavama i badnjacima na branicima i polubranicima. Upravo taj duh, duh kraja osamdesetih i početka devedestih, trenutak histerije pred rat, pred bitku, nosi ova knjiga i zbog toga je toliko bitno izneti svoj sud o njoj.

 
Photo: wordpress.com
Moja omiljena retorička figura iz nacionalizma devedesetih je zvanični srpski filosemitizam. Kombinovan sa floskulama koje su lansirali neki ovdašnji Jevreji o Srbima kao nebeskom narodu i sa potpuno neutemeljenom paralelom o jednakom stradanju oba naroda, ova ljubav je porasla do neslućenih razmera i to je lepo, samo kad bi bilo istinske ljubavi čoveka prema čoveku. Naime, u svakom antisemitizmu postoje dva problema: prvi je spremnost na radikalno nasilje izraženo u prefiksu ove kovanice. Međutim, drugi deo je mnogo opasniji jer podrazumeva jednu teorijsku misao provedenu u praksi. To je misao o rasnoj podeli čovečanstva koja, bez obzira na prefiks ljubavi ili mržnje, vodi ne baš veselom kraju. Interesantno je da je ovo najbolje pokazao Sander Gilman, istoričar medicine koji je istraživao „naučni“, „medicinski“ antisemitizam, a svoje demaskiranje pogubnog filosemitizma je dao na primeru istraživanja o tome ko su najpametniji stanovnici Sjedinjenih država. Svako predubeđenje o rasi, bilo ono pozitivno ili negativno, vodi u rasizam. Filosemitizam Doktora Arona, koji nosi izrazito jevrejsko ime, ime Mojsijevog brata, dobija zabrinjavajuću formu u sadističkom uživanju u izraelskim vojnim pobedama. Ipak se, je l’ te, radi o muslimanima.


Ono što sam nazvao veštičarenjem odnosi se na sklonost ka okultnom, misticizmu, teozofiji i sličnim stvarima. Doktor Aron je medijum i njegova istraživanja iz oblasti parapsihologije su ga navodno dovela do određenih saznanja koja potom koristi da bi spojio mladog američkog marinca sa devojkom koja iz prve, posle razmene tri replike, pristaje da se uda za Nika. Devedesetih su na svakom od televizijskih kanala vladali medijumi. Moj omiljeni bio je Ljubiša Trgovčević koji je imao svoju emisiju na TV Politika (u Draškovićevom romanu se ova medijska kuća zove Otadžbina, nimalo čudno). Kako god, spajajući sve ono što se činilo retrogradnim i raspadajućim u društvu koje se „okrenulo Evropi“, Drašković je na najplastičniji mogući način uspeo da nam pokaže gde se tačno nalazimo.

Možda će se nekom činiti da je ovo eksces, da jedna ovakva knjiga predstavlja izuzetak, ali nemojmo potcenjivati uticaj kulture (nadgradnja) na društvo i proizvodnju (baza). Knjige možda nemaju tu moć da menjaju društvo, ali svakako formiraju pogled na svet istovremeno odražavajući ono što je Gramši nazivao dominantom, odnosno dominantnim pogledom na svet. U ovim međudelovanjima krije se cezura u savremenosti u kojoj se nalazimo. To je rupa iz koje se teško vadi, a s ovakvim romanesknim pokušajima, moći ćemo napolje samo sa bojnim pokličima. Jer, ukoliko se dobro sećate, posle uspešne indoktrinacije srpstvom tokom prvih pet godina vladavine Slobodana Miloševića (1987-1992) usledili su pljačkaški ratovi za „jugoslovensko nasleđe“. Ako je suditi po autoru Doktora Arona, na tom planu nije još sve kazano.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/33565-NIN-tri-praseta.html
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

---

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.854
Re: Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...
« Reply #40 on: 28-12-2009, 13:36:05 »
Ko je junak novog romana Vuka Draškovića (2)
Stručnjak za zagrobni život
Momčilo Petrović | 23. 12. 2009. - 05:00h | Komentara: 3
Legenda kaže da je dr Savić boravio tridestih godina u Moskvi gde je saznao pravi Titov identitet, i da je time ovog ucenjivao. To ga je saznanje, kažu, čuvalo u "mutnim vremenima", čak i kad je Jovanki na jednom prijemu rekao da se ugojila, a Titovom sinu Žarku, koji je došao da ga vodi u Beli dvor, jer "starog boli glava" odbrusi: "Boli ga glava? I treba da ga boli glava! J... mi se što ga boli glava!"

Onaj što se u partizanskoj uniformi uselio u dedinjsku vilu, kroz smeh kaže: "A što tu tajnu odnese u grob? Što je ne ostavi nekome od njih?"
Svi od reda ovi ljudi koji su uspeli u životu, ovde u Srbiji, ili preko Drine, slažu se da je Veselin Savić bio znameniti naučnik, i kao dokaz navode da je bio jedan od osnivača Instituta "Tavistok" u Londonu, ponosa Ujedinjenog kraljevstva na polju psihijatrije; da je bio visoko cenjen u SAD; da je proniknuo u tajne šizofrenije; i da je, tri puta preživevši kliničku smrt, postao stručnjak za zagrobni život... "Kao da je umirao da bi se stručno usavršavao!", komentarisaće ovo kasnije jedan bradati namćor, ne mnogo naklonjen mojim sagovornicima.

Teorija srpske zavere
Istina, kad je reč o ovome, nisu im naklonjene ni činjenice: u iscrpnom, kako to već dolikuje institutu nespornog renomea, predstavljanju "Tavistoka" na internetu, naš sunarodnik se ne pominje, nijednom; nema traga njegovim radovima ni u SAD, a u izdanju "Male Prosvetine enciklopedije" iz 1985. godine, pod "Savić" piše o jednom ftiziologu, te o profesorima na medicinskom, veterinarskom, Moskovskom, građevinskom, filološkom i mašinskom fakultetu, ali o našem junaku - ništa! Nema ga!
"Naravno da nema, ne priznaju ga komunjare", kaže moja sagovornica, dok njen suprug gladi kratku bradu iznad blistavo bele salvete. A za ostalo, kaže ubeđeno, da kriju CIA i britanska tajna služba.
Mnogo ozbiljnije od ovog, bar prividno, deluje spis "Teorija srpske zavere" koji, kao ravnopravni autori potpisuju Edvard Rudek i Patrik Monro. O njima se, uz napomenu da je reč o "knjizi koja je uzdrmala Ameriku", u jednom od retkih tekstova objavljenih kod nas, kaže: "Edvard Rudek je Čeh i agent KGB-a, a koautor knjige Patrik Monro je američki obaveštajac, koji je Rudeka preveo na Zapad. Po prelasku na Zapad, Rudek ne radi samo za Amerikance već i za Sovjete, punih dvadeset godina se nalazi na dvostrukom platnom spisku. Rudekov zadatak u Americi je praćenje antikomunističke emigracije. Pratio je, pored ostalih, i Srbe. Do pada Berlinskog zida Rudek je dvostruki agent, a kada je slučaj otkriven, brzo je zataškan. Zahvaljujući Rudeku i njegovoj arhivi, autori smatraju da imaju pravo, veće od drugih balkanologa u Americi, na razmatranje ’skorašnjeg slučaja paljenja balkanskog bureta baruta’."

Sastanci u salonu
Ovaj dvojac tvrdi da se u Savićevom salonu "formirala većina ličnosti koji su određivali srpsku političku scenu u poslednjoj deceniji prošlog veka: Milovan Đilas, Vojislav Šešelj, Vuk i Danica Drašković, Dragoljub Mićunović, Matija Bećković, kultni srpski pesnik te generacije, Stevan Raičković, jevrejski aktivist gospođa Klara Mandić, koja je pre izvesnog vremena likvidirana, čuveni filosof – praksisovac Ljuba Tadić, književnik, potonji jugoslovenski predsednik Dobrica Ćosić, novinar Dragan Tanasić, veliki majstor jedne od reaktiviranih, ’upaljenih’ srpskih masonskih loža… i mnogi drugi, među njima i visoki crkveni velikodostojnici poput arhiepiskopa Filareta."
Za visoko rangirane špijune greška u zvanju sadašnjeg vladike mileševskog nedopustiv je propust.
Prilično obiman tekst - o čijoj verziji na engleskom, treba li napomenuti, na internetu nema ni pomena, iako je "uzdrmao Ameriku"? - koji i po izbrušenom stilu i po zapaljivom sadržaju podseća na najbolje radove velikog mistifikatora srpske štampe Milomira Marića, kao da je pisan da iznese tvrdnju da je Veselin Savić Amerikancima predložio da bankar Slobodan Milošević bude taj koji će da oslobodi srpski narod od aveti titoizma, i da ga uvede u demokratiju u kojoj će ga voditi kralj!

Slobin profil
Rudek i Monro, ili onaj ko je "Teoriju srpske zavere" pisao pod njihovim imenom, navode i "izveštaj" koji je Savić "podneo Amerikancima", uz ogradu da su neki od njegovih stavova "nedostupni, jer su još ’top sikret’. O tim sadržajima ne možemo da govorimo, ali ono u šta smo lično imali uvid tiče se sledeće procene koju ćemo u navodu parafrazirati:
Slobodan Milošević je vrlo zanimljiva osoba sa jakim egom i jakom aurom. Njegov karakter mešavina je sasvim antinomičnih osobina koje na prvi pogled mogu izgledati konfuzno, ali koje su zapravo idealne za prelazni period u razbijanju komunizma. Jake socijalne i komunističke ideje pomešane su sa arhetipskim nacionalnim osećanjima, stoga je moje mišljenje, da ovaj čovek više nego bilo ko drugi iz Komunističke partije može izvesti promenu nad narodom čije je mentalno stanje isto tako rovito i sve u suprotnostima. Ako moramo govoriti o problemima, potencijalni problemi se tiču njegove supruge M. Marković i njegove gotovo infantilne vezanosti za nju... U razgovoru on je duhovit, sa jasnim autoritetom i moralnim kodeksom u koji duboko veruje. Žovijalan i sklon zapadnim principima koje dobro poznaje…
Shodno svemu ovome teško je proceniti da li je ideja da bi Milošević mogao doći lako i u euforiji na čelo srpskog naroda, američka ideja preuzeta od Savića ili je Savić mislio da je to izvanredna ideja koju su primarno inicirali Amerikanci", zaključak je autora.

Teslino tajno oružje
Veselin Savić umro je u vreme predizborne tišine uoči prvih predsedničkih izbora, u decembru 1990. godine. Pomenuti Milomir Marić dodaje ovoj činjenici jetku opasku: "... a njegovi pacijenti su krenuli u osvajanje vlasti".
Ni smrt ga nije poštedela špijuna: Monro i Rudek pišu, s neskrivenim žalom, da je Savić uspeo da od Amerikanaca izvuče Tesline spise o tajnom oružju, ali da je u januaru 1991. godine CIA poslala svoje agente koji su spise ukrali i vratili ih u Ameriku.
Poslednje godine života nije proveo "prežvakavajući slatki hmelj mladosti" - kažu da je on bio idejni tvorac devetomartovskih demonstracija i povratka kralja. Posetioci njegovog salona danas, međutim, nisu skloni da veruju da bi ishod protesta bio drugačiji da je Savić bio živ. Veruju da su uradili sve kako je trebalo...
Obavijeni tankim velom legende koju su sami izatkali.

Sveštenik kod psihijatra
Tihomir Ilić u „Republici“, u duhovitom i pomalo pakosnom zapisu, tvrdi da je Veselin Savić jednom sadašnjem crkvenom velikodostojniku, u vreme kad se na ovog naljutio patrijarh German, dao lekarsko uverenje na osnovu kojeg se sveštenik penzionisao i umakao gnevu prvog među episkopima. „Odmah zatim ’pukla je tikva’ između njih“, beleži T. Ilić.
Legenda, međutim, kaže da je pomenuti dosta dugo, mesecima, pa i godinama, služio kod Veselina Savića. Do krajnosti pakosno, tvrdi se u tekstu da je „služio sve te silne goste svakodnevno, čistio, prao... išao u nabavku, trpeći najstrašniji teror ovog čudaka koji se može zamisliti. Donosio je račune za svaku kutiju deterdženta, pravdajući se dugo. Drhtao je od straha, naočigled mnogih ljudi.“

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/126726/Strucnjak-za-zagrobni-zivot
Ti si iz Bolivije? Gde je heroin i zašto ste ubili Če Gevaru?

Boban

  • 3
  • Posts: 21.628
NINova nagrada za 2009
« Reply #41 on: 01-01-2010, 21:40:43 »
Širi izbor nikad veći.
A i momci u žiriju su se zaneli više nego obično.
Mislim, bilo bi sve to lepo da kažu kako je ovo izbor iz ponuđenih knjiga a ne iz celokupne srpske produkcije.
Pazite ovo: "hteli da javnosti saopštimo naslove dela koja se preporučuju za ozbiljnije čitanje"; dakle, ne iz onoga što nam je ponuđeno, od izdavača koji su pristali na naše nekorektne uslove, već od svih izdatih knjiga.
Nepobrojano nije vredno čitanja...
Blago Srbiji kada u jednoj godini ima 28 knjiga boljih od Poslednjeg Srbina, koji naravno nije vredan čitanja.



Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #42 on: 01-01-2010, 21:55:16 »
Mislim, bilo bi sve to lepo da kažu kako je ovo izbor iz ponuđenih knjiga a ne iz celokupne srpske produkcije.

valjda podrazumevaju da svaki izdavač želi najprestižniju nagradu za roman, i da ako ima nešto što misli da vredi, da će to i poslati.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #43 on: 01-01-2010, 22:04:49 »
Ma još ih niko nije potplatio kako treba. Ovo ti je njihov "tender".

Boban

  • 3
  • Posts: 21.628
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #44 on: 01-01-2010, 22:17:11 »
valjda podrazumevaju da svaki izdavač želi najprestižniju nagradu za roman, i da ako ima nešto što misli da vredi, da će to i poslati.

Pa upravo je to samoživo jer su propozicije da se nudi i onda treba reći da je izbor od ponuđenih, a ne od svih.
NINova nagrada favorizuje jednu vrstu pristupa i nekorektno je to proglašavati kao jedini i najbolji način.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #45 on: 01-01-2010, 22:20:47 »
Događanje sebe... Nije prvi put.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #46 on: 01-01-2010, 22:25:03 »
tu su implicitna 2 nivoa selekcije:

1. nivo: izdavači odaberu ono što oni misle da im je reprezentativno.

2. nivo: žiri bira iz te ponude i oceni šta je najbolje.

to, u teoriji.
ne kažem da u praxi i izdavači i žiri imaju nekog velikog pojma šta stvarno valja.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.325
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #47 on: 01-01-2010, 23:21:09 »
Koliko ovo nema nikakvog smisla i da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu govori podatak da im je na spisku Čudotvorna biljka doktora Engela koja je objavljena pre 25-30 godina u sarajevskoj Svjetlosti i tada bila beskrajno zastareo roman...
Mica

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #48 on: 01-01-2010, 23:32:33 »
Koliko ovo nema nikakvog smisla i da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu govori podatak da im je na spisku Čudotvorna biljka doktora Engela koja je objavljena pre 25-30 godina u sarajevskoj Svjetlosti i tada bila beskrajno zastareo roman...

e pa mićo, svega toga ne bi bilo da ste ti i boban OBJAVILi svoju beskrajnu BIBLIOGRAFIJU!

jel vidite već do kakvih posledica dovodi vaše neoprostivo odlaganje?!

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.325
Re: NINova nagrada za 2009
« Reply #49 on: 01-01-2010, 23:43:17 »
Ma, to ostvarenje nije ni ušlo u bibliografiju... nismo znali kako da ga kvalifikujemo... niko nije imao snage da to pročita!

Inače, objavljeno je 1989!
Mica