Evo, završih i "Strah i njegov Sluga." Ovo je roman koji sam najduže čitao (nisam ga pročitao za jednu noć, kao ostale) i utisci su....ne znam, izmešana osećanja mi je ostavila ova knjiga.
Zanimljiva je; radnja je možda najzanimljivija od svih knjiga u FB. Veoma mi se svideo razgovor između Novaka i Hauzburga, ili ti đavola - te priče koje ironično priča sam đavo, o Mariji Magdaleni, Isusu, su posve inovativne i zanimljive.
Ono što mi se nije svidelo jeste činjenica da spisateljica malo guši. Pazite, nerviralo me to što počne nešto o radnji a onda završi na nečemu desetom, da bi onda rekla u po svega toga, nešto tipa "oh, ali to nije važno. Da se vratimo na priču." To mi je baš nekako kvarilo simetriju romana. Mada, s druge strane, imala je neke životne filozofije u sebi, koja je meni bila ok, a možda drugima neće. Mislim da je sva ta priča o vampirima samo pozadina neke životne filozofije, ali to je samo moj utisak.
Takođe, imamo u ovom delu mač sa dve oštrice; koliko god da je dobro to što u knjizi imamo prepričavanje istih događaja od strane đavola i od strane princeze, to nekad zna da smori, jer znamo otprilike šta će se desiti. Mada su reakcije svakog od njih posebne, tako da je i to ok.
Generalno, dobro delo, zanimljivo, ali po kvalitetu je ispod "Rašana" i "Crnog Cveta".
