Pronađen mamut star milion godina!

[Alexdelarge]

Senzacionalno otkriće kod Kostolca

U blizini Carskog mauzoleja u Arheološkom parku Viminacijum kod Kostolca pronađen je skelet mamuta, za koji se pretpostavlja da je star oko milion godina, javlja RTS.

Kako se navodi, skelet u izuzetno očuvanom stanju, pronađen je u sloju žutog peska na dubini od 27 metara.
Otkopan je prilikom rada bagera na površinskom kopu Drmno.
Direktor Arheološkog parka Viminacijum doktor Miomir Korać kaže da je mamut čiji je skelet pronađen, potomak tropskih mamuta koji su pre više od milion godina migrirali iz severne Afrike u Evropu i da je ovo najstarija vrsta mamuta pronađena u Evropi.

Izuzetno očuvano telo
Tokom radova na površinskom kopu Drmno u Kostolcu, kašika bagera udarila je u nešto tvrdo. Predmet koji je radove na kratko prekinuo, bio je veoma neobičan, barem za te prostore.  U sloju žutog peska, na dubini od 27 metara, bio je skelet mamuta, starog više od milion godina. Srećom, u blizini su radili arheolozi nalazišta Viminacijum. Među njima je bio i Miomir Korać, direktor tog lokaliteta.
“Mi smo bili u stvari vrlo blizu tog mesta događaja kada je mehanizacija zakačila te ostatke mamuta i odmah smo naravno reagovali, uspeli smo da ih zaustavimo i imali smo tu sreću da sada imamo gotovo celog mamuta. Oštećena je delimično lobanja i nešto kljova", rekao je Korać za B92. On je objasnio da je telo mamuta izuzetno očuvano i skoro celo.
"Ono što je vrlo interesanto je da je on jadnik nastradao i ostao u sloju nekakvog šljunka, što znači da je ostao tu praktično konzerviran i čak ni nikakvi tekstonski poremećaji nisu uticali da se on pomeri ili dislocira. Kako je nastradao, tako smo ga našli", naveo je on.
"Ono što mogu da kažem je da je imao visinu od preko četiri metra, da je bio dugačak preko pet, šest metara, a težak preko 10 tona", kaže Korać.
“Pre ni manje ni više od milion, milion i po godina, mamuti iz tropskih predela, Severne Afrike, su krenuli put južne Evrope i eto nama tog pretka, dalekog pretka iz Severne Afrike", rekao je Korać.

"Taj mamut je, to je vrlo interesantno, iz njega se razvila čitava jedna grana pradeda mamuta kao što je mamut Kika iz Kikinde. Iz njega su se u stvari razvile dve grane – jedna koja je otišla u stepske oblasti, a druga koja je otišla dalje, takozvani Kolumbijski mamut", kaže on.
Korać kaže da je značaj nalaza kod Kostolca veoma veliki. Osim što je otkriveno gotovo celo telo, interesantno je i da mamut pripada najstarijoj vrsti pronađenoj u Evropi.
“Kako je on značajan… otidite u, recimo, prirodnjački muzej u Parizu, pa će te tog čuvenog mamuta, on se latinski zvao Mammuthus meridionalis, i naći ćete ga izloženog u posebnoj prostoriji, gde zaista zauzima jedno posebno mesto. On pripada vrsti najstarijih mamuta koje je Evropa imala, a i vrlo su retki nalazi celih mamuta. Tako da, sama ta činjenica govori o vrednosti", kazao je Korać.
Mamut nađen kod Kostolca će biti prepariran, restauriran i izložen u arheološkom parku Viminacijum.

http://www.blic.rs/kultura.php?id=95503

[Ghoul]

baš lepo.

inače, išao sam u viminacijum pre nekoliko meseci, i to je jedno sramotno zapušteno, jadno i bedno mesto, savršeno nedostojno onoga što se tu predstavlja i kako se posetiocima bedasto prezentira.
umesto restorana za posetioce tu je nekakav.. objekat... nalik cirkuskoj ili još bolje svadbenoj šatri, koji umesto zidova ima prozirnu plastiku, umesto uslužnog osoblja - nekakve nezainteresovane i neljubazne spodobe, i krajnje mizernu ponudu (umesto prirodnih sokova imali su u ponudi jedino koka kolu ili tako nešto gazirano, jednu sortu).

sam objekat viminacijum je takođe pod nečim nalik cirkuskoj šatri, sali sa čvrstim (?) drvenim stubovima koji nose tu plastiku; tuneli u katakombama su u mrklom mraku, sa nekakvim idiotskim svetiljkama u TLU, koje ispuštaju zanemarljivu količinu svetlosti i čine hodanje tim polupoplavljenim, vlažnim i mestimično strmim tunelima opasnim po život (ja sam na jednom naročito mračnom mestu bio na ivici odluke da se vratim nazad; samo mi još treba da svoj kostur pridružim tim starorimskim!) - a hajlajt je bila uhodana, mehanička devojčica unajmljena da turistima izdeklamuje par podataka i imena vezanih za tu lokaciju. zbog ingenioznog načina organizovanja prostora, publika stoji na 'galeriji' iznad, a ova cura viče odozdo, i -prajsles!- pokazuje podižući iznad glave crteže i ilustracije A4 formata (zbog udaljenosti se, naravno, ništa ne vidi), a to izvodi kao da pokazuje izvučene brojeve na nekoj tomboli, i uopšte čitav ugođaj svega toga je uvredljivo vašarski!

možda je ova moja tirada slightly off-topic, ali mislim da nije: naime, za razliku od onih koji i nemaju bogzna šta da pokažu, ali to pokazuju kao vrhunski šoumeni (da, mislim na amere), ovaj tupavi narod koji ima šta da svetu prikaže - to ne ume.

jebote, nikad neću da zaboravim posetu jednom lokalitetu nekog jebeno nebitnog rudnika u kaliforniji, u mestu zvanom Paradise (sic!) - nebitan i istorijski i kao rudnik i po bilo kom osnovu - ali uređen tako ljupko i pregledno i osvetljeno i ukrašeno i sa jasno označenim predmetima, i fotografijama i rekonstrukcijama kao da je to jebem li ga šta a ne neka nebitna rupa stara jedva 100 godina.
ali to je mesto od miline da odeš sa društvom, sa ženom i decom, da nešto vidiš, da saznaš...

a ovo naše - rupa, šatra, vašar, blato, mrak, haos...

verovatno će tako i ove kosti da 'prezentuju' svetu - u nekom novom šatoru, sa nekim novim cirkuzanom koji će da urla nabubane podatke o mamutima i da maše mutnim A4 crtežima toga kako su izgledali za života.

serbia today... and forever.

[Boban]

Mamut iz Kekende:

[scallop]

Taman ja dignem ruke od Ghoula, a on zapiše nešto sasvim suvislo i na mestu. Posebno se slažem sa njegovim opisom našeg odnosa prema našoj baštini i poređenjem sa onim koji se može videti u SAD.

Negde, početkom devedesetih, kad su Vuk Drašković i Vojislav Šešelj još bili kumovi, neki Jović, njihov istomišljenik (valjda SNO) predložio da Srbija uredi svoje puteve i verske, arheološke i paleološke objekte, jer je to naša jedina šansa da neko dođe kod nas i ostavi neku kintu. Nije bio mudar, taj profa fiskulture, ali ja sam smatrao da je to jedino pametno što se može uraditi dok nas drndaju kojekakvim sankcijama i embargom. I, sećam se da su ga ismejali.

To je kraj priče u kojoj se stalno iznova busamo u grudi sa našom istorijom, a ne radimo ništa. Istovremeno, oni koji nas ubeđuju da se ostavimo prošlosti i okrenemo budućnosti, čine sve da svoju prošlost što bolje ocrtaju. Zašto je to tako?

Bio sam i ja u SAD u mnogo Paradajza. Svuda je tako kao što Ghoul kaže. U Fort Worth-u, Texas, bio sam u muzeju koji obrađuje vreme naseljavanja, Čizumove avanture sa transportom goveda, kamene indijanske strele i, spolja, naizgled sasvim nepotrebno u milionskom gradu, još stoje ergele i obori gde je ta stoka saterivana! Bio sam u Clovis-u (ljudski artefakti 12.000 B.C.)i Roswell-u (leteći tanjiri), Carlsbad pećini (mislio sam da ću da riknem silazeći 500 metara u dubinu, sa obaveznim automatskim informatorom u ruci, koji me je ovabeštavao o svakom stalaktitu i stalagmitu usput, ah, a ko će se popeti, mislio sam, a tamo dole lift), sve New Mexico i svuda isto. Opremljeno, informativno, obavezno prodavnica suvenira, pristojna ponuda brze hrane i pića (bez alkohola!). U Oklahoma City, muzej nauke za decu! Sve prezentirano tako da deca nešto nauče, naravno, suveniri, restoran (nema alkohola!), Woolarock, mesto gde je bio Hole in the Wall. Kupio neki Philips, naftni magnat, podigao tamo sebi i ženi mauzolej (tamo se ne ide), podigao veliki muzej, a celo imanje pretvorio u otvoren rezervat za američke životinje (bez mesoždera), na obodu malog jezera tipiji (mi to zovemo vigvam). Probijali smo se kroz krdo bizona, koji su se teško povukli sa druma (mogu da postujem slike). A muzej ogroman, ne može se obići. Geronimova puška i pismo napisano njegovom rukom, luk i strele, perjanica, nekog drugog poglavice, naseljenička kola, komad čistog antracita težak jednu tonu... Umorili smo se (sve vreme smo lovili unuke naokolo) i nismo videli sve, postojao je još jedan nivo ispod zemlje. Zapamtio sam jedan mamutov zub (zbog toga postujem ovde). Isti takav sam menjao u Beogradu za dva pajonska bakrenjaka iz V veka pre Hrista, da bih ih dao zetovom ocu na poklon. A, on skuplja samo rimske zlatnike! Džaba sam krečio. Kako da objasnim da sam mu dao više od tih zlatnika? U Hot Sprinsu, Arcansas, nekada prva banja u SAD, jedna banjska zgrada pretvorena u muzej o nekadašnjoj banji! A grad poznat po tome što je Clinton tamo išao u školu i što se tamo nekad okupljali gangsteri iz Čikaga da na miru vode poslovne razgovore. I, onda ti pokazuju gde je Al Capone izašao iz hotela i uzeo taksi da ga odveze prekoputa u kafanu! Naravno, svuda suveniri, restorani... O muzejima u Njujorku i Filadelfiji ne treba govoriti.

E, pa, problem je u tome što je tamo banditizam sazreo da daje umesto da uzima, a kod nas još nije. Jović je istrčao pred rudu. Naši bogataši još daju za fudbal. Pa, Narodni Muzej u Beogradu kao da ne postoji, da li je Prirodnjački muzej još da istom mestu? Dr Jankovića izbacili sa fakulteta? Svaka šuša ima PR žensku, koja ne zna ni da govori, marketing "eksperte" koji se u marketing razumeju k'o Marica u krivi, a zapitajte se da li postoji marketing u kulturi? Bagra diše, što napisao Ilija Bakić. Kada su kopali u jednom selu kod Trstenika, a tamo sve indicije da ima više toga nego u Lepenskom viru, snalazili su se sa volonterima, gasili i ugasili. Nema para. Ja pitao šta je sa marketingom, eno braća Karić prodaju Uskršnja jaja, oni su imali samo jedno - eh!

A bagri još treba prostora na dobrim lokacijama u Beogradu. Eno odluke da nam unište pijace, a pijace su stomak (da ne kažem duša) nacionalne kulture. Ja sam, svuda u svetu gde sam bio, najpre tražio pijace, jer tamo se čita život nekog naroda. U Filadelfiji centralna ulica je Market Street i pijaca je pod zaštitom iako nema boljeg mesta za neki "poslovni poduhvat". Amiši prodaju svoju robu u prepoznatljivoj nošnji, na tezgama postoji sve što biste poželeli da kupite. U Parizu uništili Les Halles i dobili Bobours, koješta. Ipak ima drugih pijaca, odozgo tezge, ispod ulaz za vozila onih koji dovoze robu. Ne parking opšte namene. Srećom, Londonska pijaca stoji, u Italiji nema šanse da ih razbiju. U Grčkoj, u Volosu, naizmenično, jednom nedeljno zatvaraju određene ulice i tog dana je to pijaca. Bio sam na pijacama u Atini, Solunu. Ja planirao da ovog leta odvedem zeta na naše pijace, da vidi raskoš svega onog što on poželi, a u Tulsi ne može da kupi. Moraću da mu kažem da će to čudo uskoro nestati.

Eto, ispraznio sam se. Ustvari, idem do pijace. Hteo sam da kažem samo da mamut u Viminacijumu ne bi postojao da je bilo malo vremena da ga građevinari uklone. Ko jebe baštinu, važno je da sve što brže nestane. Kao i na onom prostoru kod Gradske biblioteke gde su uklonili okretnicu, da bi sazidali hotel.

[Alexdelarge]

Otkriven mamut u Viminacijumu
Skelet, dugačak oko šest metara i visok više od tri i po metra, pripada vrsti južni slon koja je, do sada, najstarija vrsta mamuta pronađena u Evropi

edaleko od Carskog mauzoleja u arheološkom parku „Viminacijum” kod Kostolca pronađen je skelet mamuta za koji se pretpostavlja da je star više od milion godina.

– Skelet je otkriven prilikom radova na površinskom kopu, na oko 300 metara od Carskog mauzoleja. Mehanizacija je delimično zakačila skelet. Odmah smo reagovali i zaustavili radove – objašnjava za „Politiku” dr Miomir Korać, arheolog i direktor parka „Viminacijum”.

Fosil je pronađen na dubini od 27 metara u žutom pesku. Skelet za koji se, na osnovu trenutnog uvida, pretpostavlja da je dugačak oko šest metara i visok više od tri i po metra, pripada vrsti južni slon (Mammuthusmeridionalis), koja je do sada najstarija vrsta mamuta pronađena u Evropi.

– Na osnovu obavljene analize zuba, 99 odsto smo sigurni da su ovo fosilni ostaci južnog slona. Na području Srbije i ranije su pronalaženi ostaci ove vrste, ali to su uglavnom bili zubi. Međutim, ovo je prvi put da je pronađen kompletno očuvan skelet – rekao nam je dr Zoran Marković, šef Geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj za „Politiku” kažu da su „nova otkrića dr Miomira Koraća zaista izuzetna, te da će učiniti sve da potpomognu dalja istraživanja”. Ipak, na pitanje koliko će ministarstvo uložiti u ovaj projekat dobili smo odgovor da „u ovom momentunije moguće reći koji se iznos može očekivati”.
Miloš Milivojević, konzervator Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, naveo je da na iskopavanju radi petnaestak ljudi. Fizički radnici otklanjaju veće naslage sedimenata, a arheolozi „Viminacijuma” i Prirodnjačkog muzeja iz Beograda špahtlicama čiste osetljivije delove.

– Izvlačimo kosti iz sedimenata što brže možemo kako bismo izbegli loš uticaj atmosferskih činilaca. Kišno vreme koje nas je zahvatilo proteklih dana uopšte nam nije išlo naruku, jer može da ošteti ostatke – kaže Milivojević.

Stručnjaci kosti stavljaju u plastične kese da bi zadržale prirodnu vlagu. Nakon toga će ostaci biti podvrgnuti hemijskim procesima da bi se sprečilo pucanje kostiju. Prema proceni Milivojevića, proces konzervacije će trajati najmanje tri meseca, ali, za sada, još nije odlučeno gde će biti obavljena. Skelet mamuta će, po završetku tog procesa, biti vraćen i izložen u Arheološkom parku „Viminacijum”.

Mammuthusmeridionalis je naseljavao područje Evroazije početkom pleistocena, odnosno pre oko 1,8 miliona godina. Nije bio adaptiran na hladnu klimu ledenog doba jer nije imao razvijeno krzno. Uglavnom je živeo u šumskim regionima i hranio se lišćem i žbunastim rastinjem. Iz ove vrste su evoluirale dve različite vrste mamuta – američki mamut i stepski mamut.

Kikindski stepski slon upola mlađi

Kikinda – Pre trinaest godina, početkom septembra, u glinokopu fabrike „Toza Marković” na dubini od 21 metar pronađeni su fosilni ostaci mamuta stari oko pola miliona godina. Iako se radilo o najočuvanijem skeletu ove životinje u Evropi, kosti su celu deceniju čuvane u magacinu fabrike, daleko od očiju javnosti. Tek pre tri godine, u okviru projekta Kikindski mamut, one su potpuno zaštićene i izložene u ovdašnjem Narodnom muzeju. Projekat „Kikindski mamut” obuhvatio je i izradu replike u prirodnoj veličini, koja se danas nalazi u dvorištu muzeja. Pored ovog, izrađen je i kratak trodimenzionalni film o mamutu. Od 2007. godine se, na dan otkrića skeleta, u Kikindi održava i manifestacija „Mamut fest”, koja teži da preraste u međunarodni karneval.

Inače, stručnjaci su utvrdili da skeletu nedostaju samo delovi lopatice i stopala. U pitanju je ženka vrste stepski slon, koja je bolovala od spondiloze i reumatizma. Imala je 64 godine kada se zaglibila u priobalnom delu močvare, gde je i uginula. Kikindski mamut, nazvan Kika, bio je visok je 4,7 metara, a dug sedam metara. Pretpostavlja se da je sa kožom i mesom težio oko sedam tona.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Otkriven-mamut-u-Viminacijumu.lt.html

[Cornelius]

Bio sam u Kostolcu nešto pre beogradskog maratona, pa sam u Viminacijum išao u više navrata, što na treningu, što u posetu. U pitanju su nadljudski pokušaji Koraća da nešto napravi tamo uprkos apsolutnoj i totalnoj nezainteresovanosti srpske vlade. Činjenica je da su sve stavili u mamutske čvrste šatore, ali druagačije se ne može, jer niko u državi neće ni žutu banku da uloži u Viminacijum. Ipak, na pedesetak metara od glavog nalazišta zida se manji kompleks koji će sadržati prenoćišta i arheološke laboratorije. Prave ga u stilu "rimskog trga". Gradilište je zatvoreno za publiku, ali kako smo mi bili kod familije, oni znaju majstora, pa smo ušli. Korać namerava da prokopa i kanal do Dunava, pa da se brodovima stiže do nalazišta.

Što se tiče američkih muzeja, prilike su vrlo jednostavne. Dok sam radio tamo, kupimo u Francuskoj desetak francuskih i španskih crkvenih statuta od polihromnog drveta (15/16. vek). Roba stigne u leto, a tad je biznis mrtav, pa ja rešim da kontaktiram sve američke muzeje koji bi mogli da budu zainteresovani za takvu robu. Naručim registar američkih muzeja i dobijem knjižurinu od 2000 strana sa 10.000 muzeja. Trebalo mi je nedelju dana da ga prodjem od prve do poslednje strane i da zabeležim sve one koji su mi bili zanimljivi. Tada sam i ustanovio da je najveći broj američkih muzeja posvećen kamenčićima, travkama, komadima drveta, fotografijama, kolibama i pismima. Da bi imali osećaj istorije, oni su obavezni da skupljaju belutke i da redjaju rakunova krzna... Jebeš ga, nisu išli kriminalci i avanturisti za Ameriku da se bave kulturom, nego da se bave kriminalom i biznisom.

[Alexdelarge]

Viminacijum: Otkriveno još 5 mamuta
Izvor: Tanjug

U blizini skeleta mamuta pronađenog pre nekoliko dana u Viminacijumu, pronađene su nove kosti, a direktor arheološkog projekta Viminacijum Miomir Korać kaže da je reč verovatno o pet ili šest mamuta.

Miomir Korać je u izjavi Tanjugu rekao da je u nastavku istraživanja nakon otkrića dela skeleta mamuta pre nekoliko dana, na svakih trideset metara pronađena po još jedna kost, što je, dodao je, potpuno neverovatno, jer to znači da je tu zakopano pet možda čak i šest mamuta.

On je kazao da se različite kosti nalaze na prostoru lokaliteta Nosak površine izmedju jednog i dva hektara, i da je to zaista fenomen.

"Ja prosto ne znam šta da kažem, u šta sve to može da se izrodi, prosto je neverovatno, sada je počelo pažljivije istraživanje celog tog dela. Iako upotrebljavamo svu moguću tehniku u razotkrivanju, nismo vidoviti i ne znamo šta da očekujemo", uzbuđeno je ispričao Korać.

On je najavio da će uraditi infracrvene snimke, kako bi dobili što bolju sliku tog prostora, probaće da raščiste teren i da geofizičkim metodama, koje mogu da detektuju kosti na većim dubinama, vide dokle one sežu.

"Više nije u pitanju samo jedan mamut i jedna kost. Ovo je svetska poslastica jer takvih mesta nema u svetu", istakao je Korać, podsetivši da svi mamuti do sada pronađeni širom sveta nalaze se u muzejima.

On je kazao da će nažalost morati da izmeste skelet mamuta Vike, otkriven 2009. godine, koji je takodje svetski raritet, jer je to jedini mamut na licu mesta, u prirodnom ambijentu gde je i pronađen.

Korać je rekao da su nove kosti pronađene na 10 metara udaljenosti od Vike, na mestu gde je bilo Panonsko more koje se povlačilo, te da je moguće da je na samom lokalitetu nekada bilo malo ostrvo gde su se mamuti zatekli.

On je najavio da će svu raspoloživu tehniku koju su koristili u istraživanju antičkog grada i legijskog logora, primeniti i u ovom slučaju, ali i dodao da će konsultovati i stručnjake u regionu i šire.

"Ovo je stvar mnogo šira i značajnija, jer se radi o jednom prostoru kome treba da posvete pažnju ne samo naši stručnjaci - paleozolozi, paleontolozi, arheolozi, nego i stručnjaci iz regiona i šire. Mi smo i ranije sarađivali sa vodećim stručnjacima iz Roterdama i Londona i nećemo propustiti ovu priliku da saznamo što više o tom životu pre milion godina", naglasio je Korać, koji će narednih dana boraviti u Parizu i razgovarati sa tamošnjim ekspertima o mogućoj saradnji.

On je primetio da je ovo otkriće potpuno iznenađenje i da bi država trebalo odlučnije da stane iza toga. "Sve to zahteva velika sredstva i mi smo svesni sveopšte krize koja nagriza naše društvo. Moramo biti realni, ali to ne znači da se nećeno truditi da uradimo najbolje moguće. Smatram da država treba više pažnje da posveti arheologiji, koja svuda u svetu donosi novac", istakao je Korać.

"Iskoristimo šansu i dovedimo na osnovu ovog otkrića, na osnovu naše praistorije, Lepenskog vira, Vinče, 300.000 do 500.000 turista i obezbedimo 300 miliona evra obrtnih sredstava i siguran sam da će to doneti milione industriji", poručio je Korać.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=06&dd=13&nav_id=618090

[Alexdelarge]

Viminacijum: Nađene zlatne grobnice
Izvor: Tanjug

Direktor Arheološkog projekta Viminacijum dr Miomir Korać rekao je da su u Viminacijumu nedaleko od kostiju mamuta otkivene nove grobnice sa zlatnim predmetima lepe izrade.

"Nismo očekivali da tu nađemo grobove, na par stotina metara od nedavno pronađenih kostiju mamuta. U grobnicama smo pronašli zlatne predmete - perle, novčiće, vrlo lepe izrade", kazao je Korać Tanjugu opisujući novo otkriće na arheološkom lokalitetu kod Kostolca.

Nekoliko stotina metara odatle arheolozi su naišli i na objekat pravougaone osnove sa razuđenim prostorijama, čiju namenu još uvek ne mogu da definišu.

"Moguće je da se radi o delu sa radionicama koji bi asocirao na neku vrstu industrijskog modela. Vrlo je solidno građen, plitko, pa ćemo brzo moći da definišemo detaljnije šta je to ustvari", ispričao je Korać.

On je dodao da je u ovom trenutku teško reći da li je to baš "industrijski kompleks" i da će više znati narednih dana.

"Očito da je život bujao izvan granica grada Viminacijuma i sada možemo da kažemo da je teritorija grada veća od onih pretpostavljenih 450 hektara, što je vrlo interesantan podatak za nas arheologe", istakao je Korać.

Direktor projekta Viminacijum rekao je da je posebno interesantno što su na ovom lokalitetu u grobnicama pronađeni ostaci kreča.

"U Viminacijumu je u vreme Marka Aurelija bila kuga i imali smo masovno naslagane pokojnike zalivene krečom, ali ja do sada nisam u izvorima pronašao podatke da je kreč bio dezinfikaciono sredstvo protiv kuge u periodu antike. Možda ova izolovana nekropola ukazuje baš na to", objasnio je Korać.

Kada je u pitanju iskopavanje kostiju mamuta, trenutno se skidaju gornji slojevi zemlje iznad pronađenih ostataka skeleta, koji predstavljaju opasnost za arheologe.

Deo kljove koji je do sada iskopan je dužine više od 1,40 metra, a pojavljuju se i nove kosti.

Korać je naglasio da je značaj i vrednost Viminacijuma u tome što predstavlja slobodan prostor za istraživanje, jer nema savremenog grada nad njim kao što je slučaj u Milanu, Budimpešti, Londonu, Beogradu.

"Tek će Viminacijum dati važna saznanja i pokazati gde se grešilo, a gde smo bili u pravu", ocenio je on.

Pronalazak zlatnih predmeta i grobnica u Viminacijumu je treće veliko arheološko otkriće u poslednjih nekoliko dana nakon što su pre dve sedmice arheolozi na površinskom kopu Kostolca pronašli kosti nekoliko mamuta na mestu za koje se pretpostavlja da je jedno od najvećih nalazišta mamuta u svetu.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=06&dd=22&nav_id=620577

[Alexdelarge]

Viminacijum: Još jedno veliko otkriće

U Viminacijumu je pronadjena izvanredna popločana ulica iz rimskog doba, izjavio je danas direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir Korać.

"Nastavljajući istraživanja između amfiteatra i istočnog bedema Viminacijuma, kod jedne od kapija kroz koje se ulazilo u taj antički grad naišli smo na popločanu ulicu širine oko 5,5 metara, sa velikim kamenim blokovima", rekao je Korać.

Neki blokovi, kako je precizirao, dugi su čak tri do četiri metra, a širine metar-metar i po i vezani su malterom, precizirao je on.

"To je izvanredna ulica koja je čak imala postavljene ivičnjake, koji u gornjim delovima zalaze u profile objekata koje istražujemo. Vidi se da se ulica račva i odlazi na različite strane", rekao je Korać.

Prva asocijacija za arheologe, kako je dodao, jeste pitanje "kakvi su tek objekti bili, ako su im ulice bile takve".

"Arheološki nalaz uvek se stavlja u kontekst. Ako imate divnu ogradu, pretpostavlja se da je i kuća lepa", istakao je Korać.

On je napomenuo da se već nazire čitav niz objekata, počev od luksuznih stambenih kuća, što je logično, jer je reč o prostoru izmedju amfiteatra i termie, a da se na osnovu geofizičkih istraživanja zna da su tu i hramovi, novo pozorište, ima nagoveštaja foruma, carske palate, hipodroma.

"Ove godine dobili smo od Ministarstva kulture za istraživanje amfiteatra oko 900.000 dinara, što je nešto manje od 8.000 evra. Nadam se da ćemo, bez obzira na poznatu besparicu, dobiti još neka sredstva da nastavimo istraživanja na fascinantnom prostoru Viminacijuma", izjavio je Korać.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=07&dd=27&nav_id=736749

[Karl Rosman]

Eee...dve trake i ivicnjaci. Gde su Rimljani, a gde smo mi. 

[Stipan]

Rimljani su odavno mrtvi i pokopani. Mi još uvek mrdamo. Kako, tako...

[Alexdelarge]

Miomir Korać: Kao Prometej, krao sam bogovima vreme

Na ulazu u rimsko groblje bio je postavljen natpis: - Što ste - bili smo, što smo - bićete! - a na nadgrobnim spomenicima nije urezivan tekst "umro je", već "vixit annis" - požive... Imao sam priliku i privilegiju da učestvujem u arheološkim iskopavanjima rimske nekropole na Viminacijumu, na kojoj je istraženo preko 13.000 grobova i u njima nađeno preko 40.000 predmeta.

To je najveći broj grobova koji je ikada istražen sa cele teritorije Rimskog carstva. Druga po redu je nekropola Intercisa (Dunajvaros) u Mađarskoj, koja je istražena u prošlom veku i koja broji "samo" 4.500 grobova. Neverovatno je saznajno iskopavanje rimske nekropole. Iskopavate grad mrtvih i kada to radite, onda za konstrukciju života polazite od inverzne slike sveta. Sve ono što nalazite u kultu mrtvih i prilozima koji idu uz njega odslikava svakodnevni život. Tako polako o stanovnicima grada Viminacijuma sklapate sliku o njihovom životu. Opipljiva metafizika ili kakav paradoks. Na osnovu grobova lekara rekonstruisali smo zdravstvenu službu jednog grada koji je veličine današnjeg Beograda. Na osnovu dečijih igračaka i staklenih posuda, neverovatno tankih zidova i laganih kao pero, spoznali smo da su briga za decu i problemi sa njima identični kao i danas i da se mnoge stvari nisu promenile. Na osnovu sačuvane epigrafske građe saznajete o veoma razvijenoj poštanskoj službi, gde ste mogli da pošaljete pismo iz Rima i da ono stigne u recimo Aleksandriju za dvadeset dva dana.

***

Kako može detinjstvo da prođe u porodici u kojoj osim roditelja, imate i tri starije sestre? Pa u maženju i pažnji, ali ne u onom "razmaženom" smislu. Batine nisam dobijao, bio sam, kako se to kaže, dobro dete koje je vredno učilo, ali istovremeno i išlo i u bakalnicu "kod Selinka". Očigledno su mi roditelji rano savili kičmu i pripremili je za teret rada, tako da sam još kao mali u jednoj stisnutoj ruci nosio zgužvane pare (da slučajno ne izgubim), a u drugoj ceger da u njemu donesem ono što treba za kuću. Ima jedna epizoda koje se ne sećam baš u svim detaljima, ali je se sećam u celini. Ja sam "strašno" voleo "kiki" bombone. Dakle, nađem ja u parkiću 100 dinara i kupim 100 grama "kiki" bombona. Dođem kući i držim ih skrivene ispod majice, ali kako to već biva i kako se namesti, kada mi je majka otvorila vrata, ispale su mi bombone pred njom. Sledi, naravno, pitanje odakle mi pare za bombone. Priznao sam joj da sam našao 100 dinara u parkiću i kupio "kiki" bombone za 45, a 55 dinara vratio na isto mesto. Uzela me je za ruku, otišli smo u parkić i tamo u travi kod drveta je zaista bilo 55 dinara.

***

Mene dugo nisu priznavali kao arheologa jer sam voleo slatkiše. Posledica toga i takvog ukusa jeste da vam je alkohol, manje više kao ukus, strana kategorija. Ne naginjete ka tome. A terenski, pa samim tim i arheološki radovi, često idu ruku pod ruku sa "dobrom" kapljicom. Druga moja arheološka mana je da sam već početkom 80-ih godina zakoračio u svet arheologije sa spektrumom, računarom koji sam kupio u Londonu. Sve su to bili moji "negativni" ulazi u arheološki prostor. To su bili moji odlasci u pusto polje gde imate dvostruku šansu. Da se nikad ne vratite ili da pronađete svoj put i možda za druge utabate novu stazu. Očito da sam stalno, kako to kažu u akademskim krugovima, bio "na ivici". To ima svoje i dobre i loše strane, jer vam se stvaraju uvek iznova prepreke i novi izazovi, ali sa druge strane rešavanjem problema otvaraju vam se novi vidici i putevi. Tako mi je početkom ovog veka, iskreno govoreći, bilo pomalo dosta grada mrtvih (počeli su već da deluju na mene) i zaželeo sam da još jednom krenem u pusto polje, u iskopavanje rimskog grada. Ovaj odlazak nije bila samo moja privilegija, jer su 1882. i 1902. godine rimski grad Viminacijum iskopavali utemeljivači čuvene Beogradske škole, arhitekta Mihajlo Valtrović i arheolog Miloje Vasić. I tada sam prvi put i dobio novac unapred, jer sam bio budan kada je sreća prolazila pored moje kuće i širom sam joj otvorio vrata i pozvao je da uđe... Moram da priznam da sam neko vreme bio u razmišljanju kako da raspodelim taj novac i onda sam se setio svog dede, koji me je savetovao da ako ne mogu da razrešim problem, da ga što je više moguće pojednostavim. Tako sam, u mislima, podelio novac u dve kese. Sa novcem iz jedne sam kupio instrumente (georadare, magnetometre, GPS-ove supsantimetarske preciznosti), oformio mladu i poletnu ekipu i sa njima detektovao preko dvadeset velikih objekata na Viminacijumu i pokrenuo ponovna iskopavanja na severnoj kapiji vojnog logora i rimskim termama. Sa novcem iz druge kese sam pokrio objekte , ne samo da ih zaštitim već da ih prezentiram i pokažem i nama i svetu. Tako sam novac potrošio, ali sam napravio proizvod koji je izašao na svetsku turističku pijacu kulturne baštine. Za samo šest godina napravili smo arheološki park, ono za šta je Habzburgovcima ili nemačkim carevima bilo potrebno od 80 do 100 godina. Kao Prometej, (ne zamerite na poređenju), krao sam bogovima vreme.

***

Danas u saznajnom arheološkom procesu učestvuju i matematičari i geofizičari, i oni koji se bave daljinskom detekcijom, i satelitskom navigacijom, i analizom 3D objekata u zemlji. Primenom savremene tehnologije, (georadari, magnetometri, geoelektrika...) u stanju smo da, pre nego što započnemo arheološka iskopavanja, vidimo objekte u zemlji. Ispod stotina hektara oranica na Viminacijumu ključa jedan usnuo grad veličine današnjeg Beograda, sa hramovima, trgovima, forumom, amfiteatrom, teatrom, hipodromom, carskom palatom, kovnicom novca ... Sve su to objekti na kojima će se raditi narednih tri stotine godina, ali koji su već sada, nama arheolozima, vidljivi uz pomoć te savremene tehnologije. Moramo da budemo jako pažljivi u iskopavanjima, jer je Viminacijum jedinstveno mesto, koje posle propasti Rimskog carstva niko nije naselio i koji je ostavljen nama kao privilegija da ga istražujemo. Danas u viminacijumskom timu radi devet doktora nauka i 12 doktoranada, jedna ekipa mladih lavova sposobnih za sve u naučnom smislu, ali i za dobar roštilj (nikada ne smete do kraja da budete ozbiljni jer možete da "puknete"). Svi oni imaju manje-više lagodan kalendar. Dve godine za magistraturu i dve i po do tri za doktorat. Ah, zaboravio sam da kažem da ti mladi doktori i doktorandi imaju ukupno četrnaestoro dece i za njih pravimo dečije toge i tunike, hitone i himatione, igračke, drvene konjiće, lutke, igrice i kockice. Možda će i neko od njih da bude arheolog.

***

Čovek se mentalno nije promenio u poslednjih šest-sedam hiljada godina, dakle od prvih neolitskih kultura. I tada, kao i sada, osnov društva je porodica. U arheologiji stotine godina gotovo prohuje začas pred vašim očima i u vašim mislima, tako da arheolozi imaju jednu osobinu da krstare kroz vreme. I uvažavajući i čitajući prošlost, čini mi se da tek sada ulazimo u novo doba koje odslikava informatika, u širem smislu, i ovca Doli. Meni kao arheologu to govori da će taj novi proces trajati nekoliko stotina godina. Dugo, mereno našim životnim vekom, ali začas u arheološkom poimanju vremena. Završiće se time da tada nećete znati ko su vam otac i majka, jer ih, u stvari, neće ni biti u tom fizičkom smislu. Slika možda malo izgleda sumorna, a možda i nije. Čovek je ipak čudo i kao voda nađe svoje mesto i put, jer ne znamo šta će uslediti posle tog perioda. Možda će se društvo ponovo vratiti na stari način opštenja.

***

U arheologiji ne postoje granice koje danas postoje u svetu i koje su omeđane granicama savremenih država. Arheologija nam pokazuje da čak nije ni važno koliku teritoriju držite. Mereno desetinama ili stotinama godina nekad ste teritorijalno veći, nekad manji u zavisnosti od više činilaca, na koje utiče i vaša unutrašnja struktura društva, ali veoma često i mnogobrojni spoljašnji faktori vezani za susede ili tzv. velike sile. Zato i nije toliko važna ta "teritorijalnost", već je najvažnije da sačuvate materijalne i ljudske resurse, koji će vam omogućiti da se ponovo vratite na mesto koje vam civilizacijski pripada. Arheologija nas uči da taj tovar koji ponesete u vašem kulturnom razvoju, u vašoj kulturnoj baštini predstavlja nekakvu dragocenu škrinju, kovčežić koji vam stoji na prašnjavom tavanu ili u podrumu, a kojeg ćete se jednog dana setiti i otvoriti. Jednom važni, uvek važni. Tako je i u svakodnevnom životu. Nije važno da li ste pali, već da li ste ustali.

***

Arheologija se, između ostalog, bavi tzv. kulturnom baštinom. Ali brinući se o kulturnoj baštini, vrhunska institucija koja se zove UNESKO preporučiće vam da osim njenog očuvanja i konzervacije, treba da vodite računa o tome da posetilac sa određenog mesta treba da ponese ekspiriens ili doživljaj. Dovodeći u vezu tu preporuku i ono što imamo u našem "prašnjavom kovčežiću kulturne baštine", logično je da napravite kulturne rute koje ćete najpre postaviti, urediti i standardizovati, a zatim te rute povezati sa drugim evropskim i svetskim rutama. Standardizacija takve rute podrazumeva samo pet stvari: 1. da svaki lokalitet duž ove rute bude celodnevno otvoren tokom cele godine, odnosno da ne radi samo 1. januara; 2. da ima bar jedan pokriveni objekat kako ne bi zavisio od vremenskih uslova; 3. da ima bar jednog stalno zaposlenog vodiča koji govori engleski jezik; 4. da ima suvenirnicu i tavernu, gde turisti mogu da kupe primerene suvenire (ne grickalicu iz Hongkonga, već suvenir koji je izašao ispod ruke umetnika) i osveže se i 5. da ime toalet sa najmanje 10 kabina koje bi mogle istovremeno da opsluže putnike nekoliko autobusa. Ah, da. Morate i da odete sa nožem u šumu kako biste nasekli malo drva da od njih napravite jedan tronožac (kakav su imali i naši preci), da sednete na njega i da uzviknete: Navali, narode! Jednostavno i komplikovano u isto vreme kao i sve stvari u životu.

***

Hajde da se vratimo negde, pre 10.000 godina, na oko 200 km od Beograda, na prostor Lepenskog Vira. Na tom prostoru žive ljudi koji osim toga što love ribu, spavaju i rade one stvari za reprodukciju vrste, žele i da naprave nešto što ne pripada nijednoj od tih stvari. Prave prvu monumentalnu evropsku skulpturu. Da napravite tako nešto i da budete tada "svetski prvak", mora da vam se desi eksplozija u glavi. I naravno nije bilo moguće nikako drugačije, nego da na taj prostor nekih desetak hiljada godina kasnije dođe veliki mag u liku profesora Srejovića, koji će taj prostor ne samo otkriti već i odgonetnuti... A onda, nekoliko hiljada godina mlađa, eponimna neolitska kultura, "vinčanska kultura", koja je zauzimala jedan veliki prostor. Pa kulture prvih metalurga u IV milenijumu pre naše ere. Pa opet, nekih par hiljada godina kasnije, sa naše teritorije potekne 18 rimskih imperatora, što je četvrtina ili petina svih rimskih imperatora sa cele teritorije Rimskog carstva. Ovi imperatori koji se pojavljuju od sredine III veka i traju do VI veka spasiće Rimsko carstvo i iznedriti jednoga koji će promeniti civilizacijsko lice koje mi danas vidimo. Pa sjajni srednjovekovni period naše zemlje... Šta nam sve to govori? Svakako ne da su Srbi narod najstariji, već da imamo sjajan genetski kod, da imamo prostor "nađubren civilizacijama".

***

Na kulturnoj ruti Putevima rimskih imperatora Lepenski Vir i Vinča, zajedno sa Kale Krševicom kod Bujanovca, imaju svoje zasluženo mesto bez obzira što ne pripadaju rimskom periodu, ali pripadaju onom našem kovčežiću kulturnog nasleđa.

***

Večita je čovekova želja i potreba za srećom i Rimljani se nimalo ne razlikuju po tome, jer su oni u pravom smislu "evropski" ljudi. Žive u gradu sa milion stanovnika, što je danas ekvivalent gradu sa trideset ili četrdeset miliona; imaju biblioteku sa preko milion svitaka; organizuju svakodnevne potrebe uz pomoć čiste izvorske vode koju dovode u grad preko desetina kilometara akvadukta, sa javnim česmama i kupatilima; sa slobodnom razmenom ljudi, robe i ideja (to je rimska maksima), u državi sa skoro trista hiljada izgrađenih puteva... Da se danas kojim slučajem nađu u našem vremenu, mislim da bi se iznenadili samo - avionom. Jer, šta je trista hiljada kilometara puteva koji su povezivali Škotsku na severu sa prednjom Azijom, Irakom i Iranom na jugoistoku kao ceo prostor submediteranskog dela Afrike? Kao što znamo, put je komunikacija. Šta je danas komunikacija? Internet. Dakle , stvari u suštini ostaju iste samo se menja oblik i forma komunikacije.

***
Moja sećanja počinju od danas. Već sada znam da sam ostao dužan osobama koje volim. Dužan sam, jer nisam sa njima bio onoliko dugo koliko treba, što sa njima nisam više pričao, što su mi se prolazne stvari ponekad činile važnijim od suštinskih. U svom sećanju gajim svoje profesore, čije slike krase biblioteku Domusa - naučnoistraživačkog centra na Viminacijumu. Kada prođem pored njihovih slika, svestan sam da ne bih postojao u ovom obliku i ovakav da nije njih bilo. Njihovi učitelji su i moji učitelji, a učitelji njihovih učitelja su utkani u moje graditeljsko tkivo. U tom lancu naći će se i učitelji koji sežu do duboko u prošlost, do svih onih koji su znanjem i pameću pokušavali da promene svet. I oni su me naučili da je mesto pojedinca skromno i da on ne menja svet, ali zato inicira promene. Oni su me naučili da arheologija nije nauka senzacije. Gotovo uvek morate da radite desetine godina, da bi u jednom trenutku to bila senzacija za druge, a uobičajeni sled događaja za vas.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/miomir_korac_kao_prometej_krao_sam_bogovima_vreme.26.html?news_id=269163

[scallop]

Korać je za mene car i ne znam koliku bih mu podršku dao.

[Meho Krljic]

Mamut je bio star milion godina, al sad se kaže da su našli rep od dinosaurusa (sa sve perjem) u ćilibaru koji je star jedno 99 miliona godina:


First Dinosaur Tail Found Preserved in Amber

[Boban]

Čudan je taj prostor oko Kostolca... imaju mamute stare 40000 godina i stare 300000. Dal je moguće da su se mamuti tu gnezidili stotinama hiljada godina? Milion godina mamuta u panonskoj niziji?
Da bi potrajali tako dugo moralo je da ih bude nenormalno mnogo. I kako je uopšte izgledao taj prostor, prepun mamuta i ko zna čega, koliko je tu bilo vegetacije jer svi ti mamuti moraju da jedu bar triput više nego slonovi.

[scallop]

S obzirom na klimu, bilo domaćih mamuta, starosedelaca, a onda se doselili slovenski, skitski i ostali zimogrožljivi mamuti poterani ledom. Poslednji su došli vikinški.

[Ugly MF]

Pitaj one kreacioniste detaljnije.
Ukratko, oni tripuju da je pre potopa sve bilo duplo...bolje...
Ljudi ziveli hiljadu godina, drvece i travke duplo vece, paradajz ko lubenica, hranljiv ko vijagra,
Atmosferski pritisak ko da zivis u hiperbaricnoj komori.
Otud valjda i pile od dve tone.
Rebarca od komarca!

Licno meni, kreacionisti su pop kultura religija, ali ako 'neki naucnici' tamo nesto kazu, ko sam ja da im smetam.

[saturnica]

sad kad spomenuste mamute, sjetila sam se jedne dobre, stare Kuferove priče s radionice. tko zna u što se s vremenom transformirala?

[scallop]

Pitaj one kreacioniste detaljnije.
Ukratko, oni tripuju da je pre potopa sve bilo duplo...bolje...
Ljudi ziveli hiljadu godina, drvece i travke duplo vece, paradajz ko lubenica, hranljiv ko vijagra,
Atmosferski pritisak ko da zivis u hiperbaricnoj komori.
Otud valjda i pile od dve tone.
Rebarca od komarca!

Licno meni, kreacionisti su pop kultura religija, ali ako 'neki naucnici' tamo nesto kazu, ko sam ja da im smetam.

 

[Meho Krljic]

Archaeologists unearthed 27 sarcophagi in an ancient Egyptian city of the dead. They've been sealed for more than 2,500 years.