Japanska Kultura i Književnost

[Perin]

BOOGIEPOP



„Želeo je da prenese sve ovo, ali nije mogao. Bio je programiran na takav način da se nije mogao obraćati ljudima direktno. To je bilo zato da ne bi nikome otkrio svoj pravi identitet. Što je bilo u redu. Mislim, na kraju krajeva, poslat je ovamo da testira ljude i vidi da li će biti dobri prema njemu. Nije ovde da bi pregovarao ili držao govor ili šta već. Došao je samo da posmatra, pa su mu dali ime Eho*, pošto je sve što može da vraća nazad reči koje mu drugi upute.“

Prvo da rasčistimo nešto. Većini ljudi (barem nas „zapadnjaka“) kada se spomene Bugipop prva asocijacija je anime Boogiepop Phantom. Tako čovek sa ANN-a, pišući o drugom romanu u seriji, kaže:

“Whereas Boogiepop and Others was both a prequel and gap-filler for the anime version of Boogiepop Phantom,”

i

“It further cements the Boogiepop franchise's position as one of the best anime-related novel series available in the American market.”

Ovo je sasvim pogrešno. Nisu romani “anime-related” već je obrnuto. Boogiepop je čedo Kouheija Kadona i nastao je u književnosti, ne animaciji. Atmosfera Bugipop fantoma nije sasvim verna originalnoj zamisli. A u kakvog monstruma se ta ideja samo razvila:

14 romana (do sada),

više kratkih priča,

2 mange,

animirana TV serija,

CD sa posebno komponovanom tematskom muzikom (image soundtrack),

igrani film,

audio-drama,

knjiga ilustracija.

Razlog zašto je moj pristup različit od većine drugih je možda to što sam ja prvo čitao prvi roman, pa tek onda gledao anime, dok je kod većine obrnut slučaj. Tako da ovo neće biti kritika animea, čak ni opis. Prilično hvaljen u svoje vreme, nije me impresionirao. Ima i pozitivnih strana, ali depresivan, bezbojan, spor… Depresivnih likova svakako ima kod Kadona, ali to je samo deo jednog šireg spektra emocija. Ostavljam to mlađim snagama ovde da pregledaju i ocene; ionako više gledaju animee nego ja u zadnje vreme.

Kadono nije samo pokrenuo frenšizu – pokrenuo je izdavački fenomen u Japanu poznat kao “laki romani” (raito noberu). Nije bio prvi, ali katapultirao ih je iz geta u mejnstrim. Ovaj naziv, laki romani, je zavaravajući: ima tu dobrih pisaca. Očiglednija je razlika u stilu na japanskom nego u prevodu – neophodni nivo pismenosti i poznavanja kanđija potreban za čitanje lakih romana je svakako manji (u proseku) nego za tradicionalnu književnost. Nisu posebno dugački, 200-350 stranica je prosek; brzo se konzumiraju, kako odgovara publici odrasloj na mangama. Često imaju ilustracije. Žanrovski uglavnom pripadaju fantastici, tako da se po njima često prave animei. Neki ih zato zovu tekstualnim animeima; drugi kažu da je to samo alternativni naziv za “young adult fiction”. Ipak je sam termin prvenstveno marketinške prirode, i kao dokaz se nameće činjenica da su mnogi izdavači u različitim trenucima objavljivali iste romane i kao “lake” i kao obične.

No, kako bilo. Kadono je 1997. poslao svoj roman na jedno takmičenje takvih romana koje organizuje izdavač Media Works i dobio je glavnu nagradu u konkurenciji od gotovo hiljadu kandidata. Iduće godine Media Works ga objavljuje, u svojoj ediciji Dengeki Bunko posvećenoj lakim romanima, a naziv je Bugiipoppu wa warawanai: Boogiepop and Others (prvi deo znači: Bugipop se ne smeši/ne smeje). Knjiga postaje kultna i popularna, kako sam već na početku objasnio.

U lokalnoj srednjoj školi učenice su počele da nestaju. Neki na to gledaju kao na klasične slučajeve delikvencije i bekstva, drugi (a to su prvenstveno devojke) misle da je umešan Bugipop. Ko, ili šta, je Bugipop? Čudak, urbani mit, posedajući duh, zaštitnik sveta, šinigami… Enigma. Mladić u telu devojke. Preskočiću ovde njegovu ulogu u tim nestancima, neka budući čitaoci to otkriju sami. Ono što mogu da kažem bez spojlovanja je da je priča ispričana iz vizure pet različitih likova, učenika te škole. Svakome od njih je posvećeno po jedno poglavlje i niko od njih ne vidi čitavu sliku, ali svako doprinosi njenom formiranju. Od onih čuvenih Aristotelovih jedinstava, ovde se jedinstvo vremena najmanje poštuje: roman nosi čitaoca napred-nazad kroz vreme, mnogi događaji se uvode kroz flešbekove, a u jednom trenutku se odlazi i u budućnost.

Najjači Kadonov adut su ipak likovi, ljudski i oni manje ljudski. Svi su različiti i zaokruženi, motivisani likovi. Fantastični elementi su u tradiciji moderne, urbane fantastike, gde se mešaju tajne organizacije koje vladaju svetom, super-agenti i natprirodni entiteti. Tek u nastavcima se dublje razrađuju neke ideje i likovi, kao što je organizacija Towa.

Roman je ilustrovao Kođi Ogata (Kouji Ogata) i moram priznati da je njegova vizija uticala i na moju predstavu o likovima; jednostavno mi nije moguće zamisliti drugačije dečju fizionomiju Niitoki Kei ili intelektualnu pojavu Sueme Kazuko. Ilustracije nisu brojne; glavni likovi su dobili po jednu (u boji!) i još je tu nekoliko crno-belih scena iz same priče. Ogata je ilustrovao i druge knjige iz serije, a takođe i nacrtao mangu Boogiepop wa warawanai, koja je rađena po samoj knjizi i koju je napisao Kadono lično, i koja dodaje priči iz romana neke nove scene.

Nastavak je izašao takođe 1998. u dva dela, i zove se Boogiepop Returns: VS Imaginator. Ali, otom potom. Već sam se raspisao i bez uvođenja najvećeg protivnika Bugipopa, Imaginatora.

Ove tri knjige (Bugipop i drugi i saga o Imaginatoru) je na engleskom objavio Seven Seas.

NAPOMENA: Tekst je napisao član Anime Jedinice, Ridiculus.

[Perin]

TOMOE



Ovaj je simbol sveprisutan u budističkim i šintoističkim hramovima diljem Japana. Zove se tomoe, što znači okretanje i cirkuliranje, čime se upućuje na okretanje zemlje. Tomoe je srodan yin yang-u, te ima slično značenje; predstavlja igru sila svemira. Vizualno, sastoji se od isprepletenih 'plamenova' koji podsječaju na zareze.

Najuobičajeniji tomoe ima tri plamena (trostruki ili 'mitsu' tomoe), mada jednostruki, dvostruki ili četverostruki također nisu neuobičajeni. Mitsu- tomoe predstavlja trodjelnu Šinto kozmologiju, te se vjeruje da simbolizira zemlju, nebo i čovječanstvo. A često se povezuje sa šintoističkim bogom rata Hachiman- om.

Tomoe- mon je tomoe koji se koristi kao kamon, odnosno obiteljski znak zamišljen kao grb. Mitsu ili trostruki tomoe često krasi zidove i zastave Kora Taisha Hrama, a također se često pojavljuje na bubnjevima i na krajevima rubnih crijepova krova. Neke ga obitelji koriste kao svoj obiteljski grb. Postoje jednostruki, dvostruki (poput Taoističkog yin-yang simbola) ali i četverostruki tomoe- i, ali najčešći su mitsu ili trostruki tomoei koji se povezuju sa Šinto religijom.

Šinto pogledi na svijet često su podjeljeni na tri djela (slično kao kod katolika)- on formira trojstvo; trostruko je strukturiran, što se vidi kroz mnogo aspekata.
Prvo, Bogovi su klasificirani prema dvostrukoj strukturi; postoji bogovi neba i bogovi zemlje. Uz to postoji i zemaljski, ljudski svijet, te se tako stvara trodjelna klasifikacija. A osim toga, Šinto mitologija je podjeljena kroz tri svijeta.

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, .Suna.

[ridiculus]

Damn, ono gore je jedina slika od tri koje sam ti poslao koja nije iz "Boogiepop and Others", već iz "VS Imaginator".

[Perin]

Evo, ispravljeno Imaš i na anime jedinici isto Prejak tekst, zaista!

[ridiculus]

A kao šlag na tortu, uspeo sam da potaknem Cunnighama, jednog od najvećih poznavalaca Kadonovog opusa van Japana, da da svoje utiske o svim romanima o Bugipopu:

http://theeasternstandard.blogspot.com/2009/09/no-oxygen-not-to-be-mirrored.html#comments.

 

Žao mi je što Bugipop nije poznatiji na Zapadu izvan kruga ljubitelja animea, recimo, među čitaocima Vertigovih izdanja. Svet u kojem se kreću Boogiepop, Manticore, Ehoes, Spooky E (E=electric), Fear Ghoul (!!!),  Pidgeon, Scarecrow, Imaginator i ostali (da upotrebim engleska imena) je zanimljiv svet. A koliko se da zaključiti, ostaće slabo poznat.

Bah, their loss.

[Perin]

De mi reci, imaš li ove romane u ebook formatu? Ako imaš, šibni mi na mail

[ridiculus]

Imam na papiru. Da živiš u Beogradu, ne bi bio problem. Otidi na Amazon ili sajt američkog izdavača (Seven Seas) pa pročitaj koji odlomak (ne znam šta već nude) iz neke od knjiga, pa vidi da li ti leži. Osim prve tri, izdali su i Boogiepop at Dawn, koji u stvari hronološki prethodi ostalim događajima.

[Perin]

M'kay, otići ću, pa ako mi se svidi, možda i naručim.

[ridiculus]

uspeo sam da potaknem Cunnighama, jednog od najvećih poznavalaca Kadonovog opusa van Japana, da da svoje utiske o svim romanima o Bugipopu

Zaboravih da istaknem, to je u komentarima na dati post.

[Perin]

Vid'o sam

[Perin]

JAPANSKA ULIČNA MODA (DEO PRVI)



Gledajući anime, čitajući mange, igrajući igre, svi smo se pre ili kasnije susreli sa autentičnom japanskom modom. Problem nastaje kada tu hrpu različitih kolorita, krojeva i detalja pokušamo da objedinimo kao Harajuku stil, time ne samo uprošćavajući već i unižavajući značaj nečega veoma opširnog i uticajnog.

U srcu Shibuye, jedne od centralnih tokijskih opština, nalazi se Harajuku, oblast oko istoimene železničke stanice, najpoznatije stecište mladih predstavnika različitih japanskih uličnih stilova. Visual kei, lolita i EGA, decora, oshare kei, ganguro, cosplay, kawaii, kogal... isuviše ih je i isuviše se razlikuju da bi bili podvođeni pod jedan termin, te ću stoga napraviti mali uvod u svaki.

Visual Kei

Ovaj naziv koristi se više za pokret japanskih rok muzičara krajem 80’ih, kada su se bendovi poput X Japan, Color i Buck~Tick pojavili teško našminkani, jarko ofarbanih i natapiranih kosa, u komplikovanim scenskim kostimima. Takođe se odnosi i na podžanr japanskog roka.

Samu modu karakteriše miks različitih stilova, kao što su zapadnjački goth i punk pomešani sa elementima tradicionalne japanske nošnje, a katkad i komadima garderobe inspirisanim barokom ili modom 19. veka. Na sve to dodati asimetrične (nekada i neprirodno simetrične), raznobojne i tapirane frizure, dosta ajlajnera, čizme sa ekstremno visokim platformama, detalje kao što su lanci, bodlje, mnogobrojno prstenje i nakit and you’re ready to go.

Lolita

Na početku treba razjasniti da lolita nema nikakvih dodirnih tačaka sa istoimenim romanom Vladimira Nabokova, naprotiv, ova moda odbacuje svaki vid seksualnosti i vulgarnosti. Na modu utiču rokoko, barok i dečija viktorijanska moda s kraja 19. veka. Autorkin favorit, stil je nastao početkom 80’ih, kada su prvi brendovi poput Milk i Angelic Pretty počeli da se šire po Kansai regionu, da bi 90’ih napokon stigli do Tokija i stil doživeo bum sa dva danas najpoznatija brenda ~ Baby, the Stars Shine Bright i Manifesteange Metamorphose Temps de Fille.

Tipična lolita kombinacija su pufnasta suknja/haljina upadljivog dezena (ispod koje su podsuknja i bloomers gaće), jednobojna bluza sa dosta detalja u vidu čipke, falti i karnera, dokolenice ili natkolenice i mary-jane cipele. Sve se mora uklapati po kroju, boji i dezenu, i trebalo bi da bude elegantno, slatko i sa merom, bez obzira koji stil nosite.

Postoji preko 20 podvrsta lolita mode, a samo neke od njih su gothic lolita, sweet lolita, classic lolita, shirololita, kurololita, punk lolita, wa lolita, country lolita, sailor lolita, kodona (dandy)...

Elegant Gothic Aristocrat

Podvrsta lolita stila, odlikuju je jednostavni krojevi i elegancija, tamne boje i crno-bele kombinacije, ukrasi u vidu čipke i karnera. Teška šminka i beo ten se podrazumevaju, dok se na nogama najčešće nose čizme sa velikim platformama i dosta kaiševa. Poželjni su i detalji poput korseta, bodlji, lanaca, podvezica, cilindara, rukavica, ručnih torbica u različitim oblicima (npr. mrtvački kovčeg, šišmiš, krst...). Za razliku od lolita stila, ovde se nose duge suknje i pantalone i kaputi do zemlje. I na EGA je najveći uticaj izvršila moda 19. veka, a muškarci i žene se vrlo slično oblače, čime se postiže androgini izgled. Jedan od osnivača i najveća ikona ovog stila je Mana, gitarista benda Malice Mizer, koji ima i svoj EGA & Elegant Gothic Lolita brend ~ Moi-même-Moitié.

Decora

Decora je japanska skraćenica engleske reči ’decoration’. Stil karakteriše upravo to ~ dekoracija, što više drečavih i fluorescentnih boja kako na odeći tako i na kosi i licu, slojevitost i raznovrsnost dezena. Devojke nose mnogo detalja, ogrlica, šnalica, gumica, perli, narukvica, i po 4 para čarapa, desetine privezaka, torbe i novčanike sa slatkim likovima iz animea i mangi... Ovaj stil je šaren, sladak i potpuno različit od svega što ste videli. Njegov cilj nije isticanje tela već sopstvene kreativnosti, snalažljivosti i vraćanje u najsrećnije trenutke detinjstva. Pravila gotovo i da nema, osim da ipak treba paziti na količinu različitih boja koje na sebi nosite. Magazin FRUiTS je decora modi doneo slavu, a nekada i sam stil može biti nazvan ’fruits’. Postoji nekoliko podkategorija: pink decora, childlish decora, colourful decora, dark decora...

Nastavak sledi...

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, Twamp.

[Perin]

TERU TERU BOOZU (SUNČANI BUDISTIČKI SVEĆENIK)



Teru teru boozu (Sunčani Budistički svečenik) je malena tradicionalna lutkica, izrađena od papira (salvete) ili tkanine, koju su japanski farmeri vješali za špagicu na prozore. Ovaj amulet bi trebao imati moći kojim će dovesti lijepo vrijeme ili zaustaviti, odnosno otjerati kišoviti dan.

„Teru“ je japanski glagol 'sjati', a „boozu“ je Budistički svečenik (od riječi 'bonze'), ili u modernom slengu, 'ćelavac'. No, najvjerojatnije je da se "boozu" u imenu ne odnosi na Budističkog redovnika, već na okruglu, ćelavu glavu lutke koja je nalik na redovnika, a "teru teru" podsmjehno se odnosi na jako sunce koje se odbija od ćelave glave.

Teru teru boozu je postao popularan u Edo periodu među djecom koja su dan prije nego su željela lijepo vrijeme pjevali: „Divni svečenće vremena, molim te daj da sutra dube lijepo vrijeme.“
Danas, djeca izrađuju Teru teru boozu- a od salveta ili pamučnih tkanina sa špagicom s kojim ga objese na prozor kada žele lijepo vrijeme za školski piknik. Vjašajući ga naopako, tako da mu glava visi prema dole, dobiva se suprotni efekt, tj. svečenik priziva kišu.

Postoji jedna poznata warabe uta (Japanska tradicionalna pjesma za djecu, nešto kao naše brojalice) povezana s Teru teru boozu- om:

Teru-teru-boozu, teru boozu
Ashita tenki ni shite o-kure
Itsuka no yume no sora no yoo ni
Haretara kin no suzu ageyo

Teru-teru-boozu, teru boozu
Ashita tenki ni shite o-kure
Watashi no negai wo kiita nara
Amai o-sake wo tanto nomasho

Teru-teru-boozu, teru boozu
Ashita tenki ni shite o-kure
Sore de mo kumotte naitetara
Sonata no kubi wo chon to kiru zo


Što bi u slobodnom projevodu zvučalo otprilike ovako:

Teru-teru-bozu, teru bozu
Načini sutra sunčan dan
Kao da nebo u nekadašnjem snu
Ako bude sunčano, dati ću ti zlatno zvonce

Teru-teru-bozu, teru bozu
Načini sutra sunčan dan
Ako možeš ostvariti moju želju
Piti ćemo puno slatkog rižinog vina (sake)

Teru-teru-bozu, teru bozu
Načini sutra sunčan dan
Ali ako bude oblačno i budeš plakao (aludira se na kišu)
Tada ću ti odsjeći glavu

Kao većina brojalica i o ovoj se priča kako je imala mračniju stranu. Potekla je od priče o svečeniku koji je obećao farmerima kako će zaustaviti kišu, koja je nemilice padala, i donijeti lijepo vrijeme kako im ista ne bi uništila usjev. Budući da svečenik nije uspio dozvati Sunce, smaknut je.

Eto, sada znate... ako želite sutra lijepo sunčano vrijeme, samo objesite Teru teru Boozu- a na prozor i on će ga dozvati ^^

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, .Suna.

[Perin]

FUYUKO MATSUI, SLIKARKA TAME



Iako slikarstvo nije moj domen, nisam mogao kad-tad dublje da ne dođem u kontakt sa njim. Pažnju mi je privukao novi pokret koji se u Japanu zove Neo-Nihonga (Nihonga znači ”japanske slike”) koji koristi tradicionalne metode slikanja ali daje im novi život savremenim temama i problemima. Uticaj Takašija Murakamija se nije mogao izbeći i teme će često biti bliske modernim otakuima. Akira Jamagući (Akira Yamaguchi), Kumi Maćida (Kumi Machida), Hisaši Tenmjoja (Hisashi Tenmyouya) i slikarka najmračnije tematike od svih navedenih, Fujuko Macui (Fuyuko Matsui).

Fujuko (冬子) na japanskom znači “zimsko dete” i prigodno tome, rođena je 20. januara 1974. Ono što iznenađuje u susretu sa njom, ako ste prvo videli njene slike, je njena lepota, a ako prvo sretnete nju, iznenadile bi vas njene sklonosti, tako vidljive u delima.

Evo šta sama kaže (u intervjuu sa časopisom za kulturu, Culturekiosque-om):
"I don’t like sweet and cute art. Japanese art nowadays is like that, but if we think in centuries, in the Kamakura period for example, it was scarier, more ghostly. I want to return to that taste in my art."

Prikazuje samo žene, odrasle, stare ili mlade, ali nikad muškarce. Zašto?
"Men and women are different. A man’s power is throughout his body, but a woman has her power in her uterus, so I think a women’s body is centred in the uterus. In a way, she is actually showing off, just like the flowers in the picture are showing off their sexual parts."

"I don’t have any message. I just want to tell how it feels to be a woman. Because I’m a woman and I don’t have a man’s body, I can only paint a woman’s feeling."
Zaista nema šta mnogo da kažem o njenim slikama što se ne može videti – i sam sam tek početnik u njenom svetu. Osim da dodam da je završila Tokijski nacionalni univerzitet lepih umetnosti i muzike kao najbolja u klasi.

"In a way I’m doing something that the viewer can’t do himself. It’s like people who occasionally think about jumping under a train. In my art I’m actually jumping under the train. That shock – I’m doing it for you."

NAPOMENA: Tekst je napisao član Anime Jedinice, Ridiculus.

[Perin]

KOKESHI LUTKE



Kokeshi su japanske lutke podrijetlom iz sjevernog Japana. Ručne su izrade, prave se od drva te imaju jednostavno tijelo i veliku glavu s nekoliko tankih naslikanih linija koje definiraju lice. Tijelo je ukrašeno cvijetnim dizajnom i obojano crvenom, crnom ili katkad žutom bojom, te premazano voskom. Karakteristika Kokeshi lutka je to da nemaju ruke i noge. Na njihovom se dnu uvijek nalazi potpis autora.

U 'Looking for the Lost' Alan Booth sugerira kako bi kokeshi moglo biti fetiš zamjena za neželjenu djecu ubijenu nakon rođenja. Čedomorstvo je bilo uobičajeno u Japanu do 20. –og stoljeća no ipak nije dokazano da ima ikakve veze s Kokeshi lutkama. Budući da sva ranija napominjanja u literaruri datiraju tek od 1965. Riječ kokeshi je podrijetlom iz Sendai dijalekta, a lutke su poznate kao deko, kaideko, dekoroko u Fukashima; kibako, kihohoko, obokko u Miyagi; kangyu i kiningyo u Naruko, mada niti jedna od riječi ne pojašnjava podrijetlo imena. S toga je najjednostvnije objašnjenje da je kokeshi drvena (ki, ko) ili mala (ko) lutka (keshi).

Prve Kokeshi lutke proizveli su Kiji-shi (majstori za drvo) u Shinshi- u, u Togatta/Miyagi Prefekturi iz koje su se tehnike za izradu lutaka proširile u druga područja Tohoku Regije. Vjeruje se kako su lutke izrađene sredinom Edo perioda (1600. – 1868.) kako bi se prodavale ljudima koji su posjećivali tople izvore na sjeveroistoku zemlje.

Tradicionalne Kokeshi lutke imaju oblik i uzorak jedinstven području iz kojeg potiču, te se djele u jedanaest tipova: Tsuchiyu, Togatta, Yajiro, Naruko, Sakunami, Yamagata, Kijiyama, Nanbu, Tsugaru, Zao-takayu i Hijioro. Najdominantnije tip je Naruko koja potječe iz Miyagi Prefekture, te se može pronaći u Akita, Iwate i Yamagata Prefekturi. Glavna ulica Naruko boravišta s Toplim Izvorima poznata je kao Kokeshi Ulica i ima trgovina u kojima se prodaju lutke koje su izradili originalni Kokeshi majstori.

Kreativni kokeshi (shingata-kokeshi) omogućuju umjetniku potpunu slobodu koja se odnosi na oblik, dizajn i boju, te se taj princip rada razvio nakon Drugog svijetkog rata (1945.) nisu specifične za niti jedno područje Japana, već se izrađivaći kreativnoh Kokeshi- a obično mogu pronaći u gradovima.

Drvo koje se upotrebljava za izradu je trešnjino zbog svoje tamne boje i izuzetne kvalitete. Koristi se i Itaya-kaede, Japanski javor (i za tredicionalne i za kreativne lutke). Drvo se mora ostaviti da odstoji od jedne do pet godina prije nego li se upotrijebi.

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, .Suna.

[Event Horizon]

KOKESHI LUTKE

hej! izgleda da imam jednu od tih lutaka!! moja je nekako okrugla, mala i debela.

[Perin]

Onda je imaš

[Perin]

KAD PADNE NOĆ (HARUKI MURAKAMI)



Haruki Murakami je pisac širokog spektra reči i opširnih opisa; no nemojte da Vam to oduzme volju za čitanjem njegovih dela. Kao majstor pisane reči, Murakami u svojim delima uvek vuče egzistencijalne teze, koje bude različite navale osećanja i misli kod čitalaca njegove proze. Romane mu karakteriše čisti realizam, kako u odnosima između likova, tako i u opisima i psihologiji današnjeg sveta. “Kad padne noć” je upravo takvo delo.

Radnja ovog romana se odvija u Tokiju, i obuhvata par likova čije se sudbine prepliću jedna s drugom. Način izražavanja, to jest, obraćanja čitaocu kroz delo, je nešto posebno i sa moje strane retko kad viđeno: kao da priča počinje filmskim scenarijom, a ne normalnim uvodom, kako i priliči. Kako i sam naslov romana govori, fabula romana se dešava po noći; Murakami je majstor realizma (mada u pojedinim delima prepliće i fantastične elemente) i to ovde dosta dolazi do izražaja. “Kad padne noć” je surova i mračna priča, čiji likovi se bore sa sopstvenim demonima i pokušavaju da ih prevaziđu. Mari ne spava jer joj se sestra Eri ne budi iz mučnog i vanvremenskog sna, koji traje mesecima. Oko nje se okupljaju propratni likovi u knjizi – prvo talentovani trombonista, koji će uskoro prestati da svira; potom, tu je vlasnica ‘ljubavnog hotela’ čija je mušterija izudarala jednu od prostitutki. Mari nije glavni lik ovoga dela, nego igla kojom Murakami šije radnju; ono što ona zaista želi je da je puste na miru da čita, ali Tokijska noć ima druge namere, kako za nju, tako i za one koji se oko nje okupljaju.

Kratka poglavlja ovoga romana se sastoje od realistične priče o Mari i poetičnih poglavlja čiji je glavni protogonist njena uspavana sestra Eri, koja kao da čeka na princa da je probudi iz dugoga sna bez snova. Poglavlja u kojima se pojavljuje Eri su pomalo čudna i tripozovna – njen svet snova, u koji zalazimo nakon Marinih poglavlja jeste nešto što nas zbunjuje, što daje krimi ‘touch’ glavnoj fabuli romana. Da li ste gledali Zonu Sumraka? Njena poglavlja liče na to.

Murakami, kao majstor opisa nam, koliko god to čudno zvučalo, daje i socijalni status Tokija po noći. Da, tu su noćna dešavanja koja gamižu ulicama, gde se, za divno čudo, čuvena produktivnost Japanaca stavlja u drugi plan. Ako je produktivnost ono što krasi Japance danju, onda su perverzija, ubistva, noćna lutanja i prostituisanje ono što karakteriše jedan od najmnogoljudnijih gradova na svetu po noći. Samo zbog toga, aura osobe koja se čini kao junak priče, blješti kao sunce za sva noćna stvorenja koja nemaju šta da rade tu, po noći, koja su na neki način i sama izgubljena, bežeći od ko zna čega i ko zna gde. Murakami je, moram priznati, majstor razrade psiholoških scena – toliko približava tmurnu današnjicu čoveka i kao kroz maglu nam prikazuje neumitnu budućnost koja nije tako sjajna.

“Kad padne noć,” kao i u većini Murakamijevih dela, se ne završava onako kako smo očekivali; nema ‘happy enda’, nema princa na belom konju. Stvarnost je surova i naši junaci moraju pronaći načina da se izbore sa njom, jer danas samo najjači opstaju. Homo homini lupus est.

[Perin]

BOŽIĆ U JAPANU



Božić je u Japanu malo drugačiji nego na našim prostorima. Budući da su primarne religije Budizam i Shinto, Božić je više komercijalni događaj. Božić je bio predstavljen Japanu dolaskom prvih Europljana u 16. Stoljeću. Božić nije nacionalni blagdan, ali sve je više Japanaca preuzelo tradiciju kao što je dekoriranje domova, darivanje prijatelja i slavljenje uz posebna jela.

Zajedničko s našim Božićem su dakako pokloni. U obiteljima, roditelji daruju svoju djecu, ali djeca ne daju roditelje. Razlog tomu je što jedino Djed Mraz donosi poklone, stoga, kada djete prestane vjerovati u Djeda Mraza, pokloni mu se više ne daju. Anketa koju je www.japan-guide.com sproveo među mladim Japancima, pokazala je da većina (od 54% odazvanika) Božić smatra nečim posebnim, što je osobito izraženo među ženama i teenageerima.

Ipak, Božić je najizraženiji u velikim trgovinama gdje se mogu pronaći božićna drvca, djed mrazovi i sezonske dekoracije. Neka su mjesta okićena i prigodnom božićnom rasvjetom. Tradicionalna japnaska božićna hrana je božićni kolač koji se obično radi od biskvita, jagoda i šlaga. U anketi je 73% odazvanika reklo da slavi Božić uz božoćni kolač. Za same žene je vrlo važno s kime će provesti Badnjak. Također je važno gdje će ga provesti i koji će poklon dobiti. Cijeli događaj mora biti vrlo poseban, veličanstven i romantičan.

Božić se nekada sarkastično uspoređuje sa ženinim godinama. Slastičarne u Japanu uvijek nastoje prodati božićne kolače prije Božića. Svi se kolači koji ostaju nakon Božića smatraju iznimno starima. Tako su se i žene starije od 25 godina nazivale 'ne prodanim božićnim kolačem'. Ipak, to je bila pomalo ružna šala. No danas, kako se podigao prosjek godina za udaju, ta je šala postala prošlost.

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, .Suna.

[Perin]

LOLITA I

Elegancija. Sklad. Nevinost. Smernost. Ponovno proživljavanje najlepših trenutaka devojačkog života i ostvarenje dečijih snova. Lepota princeze iz bajke, besprekornost porcelanske lutke na dohvat ruke ~ lolita.
Počeci
Lolita moda nastala je krajem osme decenije 20. veka, kada su prvi brendovi poput Milk i Angelic Pretty otvorili svoje radnje i počeli da se šire po Kansai regionu. Godine 1989. posao započinje danas jedna od najpoznatijih dizajnerskih kuća, Baby, the Stars Shine Bright, a krajem 1990’ih joj se pridružuje takođe uticajna Metamorphose Temps de Fille. Polovinom prošle decenije, moda napokon dolazi do Tokija i biva opšteprihvaćena i propagirana od strane visual kei muzičara, kao što su Mana (Malice Mizer, Moi Dix Mois), Kana, Versailles, Kokusyouku Sumire, kasnije i Nana Kitade, Kanon Wakeshima i drugi. Širi se i van granica Japana, naročito u SAD, te danas najveća online zajednica lolita na planeti (http://community.livejournal/egl) broji preko 13000 članova.

Na početku treba razjasniti sam termin lolita. Naime, ovaj stil nema nikakvih dodirnih tačaka sa istoimenim romanom Vladimira Nabokova, naprotiv ~ lolita moda odbacuje svaki vid seksualnosti i vulgarnosti i predstavlja svojevrsni bunt protiv današnjih, kako modnih tako i ostalih diktata koji se nameću ženama. Cilj jeste izgledati kao devojčica, ali ne i privlačiti neželjene poglede i biti akter perverznih fantazija.

Takođe pogrešno je mišljenje da lolita odeću mogu nositi samo mlade devojke ~ većina najboljih lolita su starije od dvadeset godina, jer je to doba kada se mogu same zarađivati za nimalo jeftinu lolita odeću.

Tvorac naziva ’Elegant Gothic Lolita’ i ’Elegant Gothic Aristocrat’  je jedna od najvećih ikona ovog trenda, Mana (Malice Mizer), ali se taj naziv ne odnosi na celokupan stil već pre svega na odeću njegovog sopstvenog lolita brenda ~ Moi-même-Moitié. Takođe, Mana nije tvorac lolita mode, u nju se uključio znatno kasnije.

Postoji više  grana ove mode i pogrešno je obuhvatati je pod pojmom gothic lolita , jer je i on sam jedna od preko petnaest podvrsta.
Na lolitu utiču rokoko i dečija moda viktorijanskog perioda. Cilj je ostvariti elegantan, smeran i detinjast, lutkast izgled sa mračnim ili slatkim akcentima. Tipičnu odevnu kombinaciju čine pufnasta suknja do ili malo iznad kolena, jednobojna bluza s detaljima u vidu čipke i falti, dokolenice ili natkolenice, mary jane cipele i obavezan ukras za kosu, npr. mašna ili šeširić. Ispod suknje, prava lolita uvek nosi bloomers gaće i podsuknju, koje pored toga što suknji daju volumen neophodan za dobijanje karakteristične zvonaste siluete, takođe čuvaju i ’devojačku čednost’.

Najkorišćeniji motivi su srca, slatke životinjice, rozarije, svećnjaci, kapije, slatkiši, igračke, labudovi i ptice, muzičke note i floralni elementi. Koji će motiv i na kakvoj podlozi biti korišćen, zavisi od podkategorije.
 
 
 

Kao što je ranije rečeno, u okviru lolita stila postoji preko 15 podvrsta. Razlikuju se po dominaciji određenih boja i/ili motiva, prema vrsti detalja itd. Izbor stila, podrazumeva se, zavisi od ličnog afiniteta.
~Gothic Lolita~ (jap.~ Gosurori)

Najpoznatiji, nekada i najpopularniji stil, može se sresti u dosta anime/manga ostvarenja, kao i u video-igrama. Odlikuju ga crno-bela kombinacija (crna je dominantnija, ali prisutne su i tamno plave, ljubičaste i crveno-crne kombinacije), kao i upotreba gotik detalja (rozarije, lobanje, sanduci, šišmiši...). Oči su istaknute tamnom šminkom, a ten izrazito bled, ali ne i ’okrečeno’ beo. Ovu podvrstu prate izvesna doza ozbiljnosti, smirenosti, misterije, mraka. Najpoznatije marke gothic lolita odeće su Moi~meme~Moitie, h.NAOTO frill, Excentrique, Alice Auaa, ponekad i Metamorphose temps de fille i Baby, the Stars Shine Bright.
~Sweet Lolita~ (jap.~ Amarori)

Najdetinjastija od svih, ova podvrsta pridobija sve više fanova poslednjih godina. Stil najviše odgovara devojkama koje zaista žele da budu princeze iz bajki. Dominiraju pastelni tonovi ružičaste, plave, ljubičaste i boje mente ukomponovani sa belom ili nekada crvenom i motivi slatkiša, životinjica, karusela, igračaka i srca. Brendovi poput Angelic Pretty često koketiraju s kičem, dok Baby, the Stars Shine Bright i Metamorphose temps de fille nude znatno umerenije slatke kombinacije i neke od najlepših dezena celokupne lolita mode, u kojima se zaista može izgledati ~ i osećati ~ poput plemkinje iz Rokoko perioda. Detalji su u skladu sa odećom ~ slatki, dok je šminka umerena da bi se postigao što mlađi i neviniji izgled (mada to ne mora uvek da bude slučaj, što dokazuju modeli koje koristi Angelic Pretty, npr.).

~Classic Lolita~

Kao što ime govori, ovaj stil je klasičniji, odrasliji i dosta smireniji i elegantniji od ostalih. Na njega najveći uticaj vrši viktorijanska moda. Naglasak je više na eleganciji nego na slatkoći. Koriste se bež, oker, braon, bordo i pastelno plava i roze. Dezeni su mirniji, a motivi su najčešće floralni, a tu i tamo pojavi se pokoja životinjica. Česta je i upotreba karoa u bež-braon-crnoj kombinaciji. Od detalja tu su kameje, sitno cveće, mašnice i elegantni, jednobojni šeširi ili beretke. Najpoznatije firme koje proizvode klasičnu lolita odeću su Innocent World, Victorian Maiden, Mary Magdalene, Juliette et Justine.

~Punk Lolita~
Jedna od najzahtevnijih podkategorija, zahteva pre svega dosta znanja o stilu uopšte da bi se postigla savršena kombinacija azijskog panka i osnovne lolite. Pank lolita se javlja ili kao prilagođavanje pank mode loliti ili obrnuto. U prvom slučaju, zvonasta, široka suknja ostaje, ali skraćena i karirana, od veštačke kože, leopard ili tigrastog dezena, sa dodacima poput ziherica i sl. Prihvatljive su mrežaste i poderane čarape, kao i lanci i kaiševi s nitnama. U drugom slučaju, japanskom pank fazonu dodaju se neki lolita elementi ~ čipka, mašnice i izvesna ’čednost’, s obzirom na to da suknja ostaje razumne dužine i ne preuska. Boje su crna, crvena, bela, ljubičasta i teget. Beretke, kratke kravate, nitne, korseti, mini-cilindri i lanci su samo neki od detalja, a i obuća se znatno razlikuje od one u drugim stilovima, te srećemo čizme i cipele sa visokim platformama, sa puno kaiševa. Popularne su i rocking horse shoes, cipele sa specifičnom petom, originalno dizajnirane od strane Vivienne Westwood, opšteprihvaćene u lolita modi. Šminka je upadljiva, sa akcentom na očima. Brendovi: Putumayo, h.NAOTO frill, A+Lidel, (Black) Peace Now, a koristi se odeća i tipično j-punk brendova, kao što su Sex Pot Revenge, Sexy Dynamite London, Union Jack…
 

~Wa Lolita~
Wa lolita predstavlja veoma originalno i šarmantno spajanje tradicionalnog japanskog kostima (kimona, yukate) sa evropskim rokokoom. Nose se haljine sa preklopom, rukavima i okovratnikom kao kod kimona, doduše kratke i sa pufnastom suknjom. Tkanine su poput onih s japanskih nošnji, te srećemo cveće trešnje, hortenzije, orhideje, ždralove, ribe, predele. Preko haljine nosi se stilizovan obi (pojas), pozadi vezan u jednostavnu mašnu. Koristi se širok spektar boja. Detalji su isti kao kod drugih stilova, ali inspirisani Japanom. Šminka nije kao kod gejši, mada može biti nalik na nju, češće se sreće u manjim količinama. Nose se cipele i čizme sa velikim platformama, koje su često spreda zasečene. Retke su firme koje se bave isključivo wa lolita odećom, ali poneka haljina ili asesoar može se naći kod najpoznatijih. Neki od sajtova sa wa-lolita stvarima: http://www.ozzon-japan.com/, http://web.mac.com/takuya_angel/Site/Welcome.html, http://www.qutiefrash.com/ …
 

~Kodona~Ouji~
Inspirisan odećom dečaka s kraja devetnaestog veka, ovaj stil ima pristalica kako među devojkama tako i među momcima (doduše u mnogo manjem broju). Umesto suknje nose se pantalonice do ili malo ispod/iznad kolena, ukrašene ili prugaste dokolenice i košulje nešto duže i drugačijeg kroja nego kod ostalih lolita, a tu su i prsluci i sakoi. Obuća je ili sa platformom ili ravna, štikle se nose ako se želi postići ženstveniji izgled. Šminka je minimalna, kosa obično kraća. Od detalja, tu su polucilindri, džepni satovi, nakit je umeren. Cilj je postizanje dečačkog izgleda, te ovaj stil ne treba mešati sa aristocrat stilom o kome će reči biti kasnije. Poznati brendovi: Alice and the Pirates, h.NAOTO, Miho Matsuda, Black Peace Now, MAXICIMAM...
~Aristocrat~
Aristocrat je uglavnom smatran modom za sebe zbog nedostatka uobičajenih lolita elemenata: nema slatkih motiva, suknje su duge i uže, nose se pantalone i celokupni utisak je ozbiljniji nego kod lolite. Nose se suknje i pantalone visokog struka, korseti, dugi i kaputi nalik na frakove, ukrašene i elegantne košulje. Boje su odsutne, crna je dominantna, kombinuje se sa belom. Figura je izdužena kako zbog odeće tako i zbog obuće ~ obavezne su cipele/čizme sa jako visokim platformama, s pertlanjem ili kaiševima. Šminka je takođe ozbiljnija ~ oči su zatamnjene a boja karmina može da bude i svetlija. Aristokrate mogu biti i muškarci, a najpoznatiji je sigurno Mana, koji nosi isključivo odeću svog Moi Meme Moitie. Pored njih tu su i Atelier Boz, Atelier Pierrot, Black Peace Now, alice auaa....
 

~Ero Lolita~
Nešto slobodnija forma lolite, nije za svakodnevno nošenje. Odstupanja od osnovnog stila ogledaju se kroz umeren dekolte, nešto kraću suknju ili šorts, košulje i majice bez rukava, nošenje korseta umesto gornjeg dela odeće... Ero lolita ne treba da bude previše provokativna, ali predstavlja svojevrsnu igru fetiš i seksi elementima, dok zadržava čednost lolite. Ovde je dozvoljeno nositi mrežaste čarape, cipele sa otvorenim prstima/petom, kožu,  kavez-suknje preko obične, bloomers gaće da se vide, halteri itd. Boje su crvena, crna, tamnoplava. Sa šminkom se ne preteruje, kosa je često podignuta u punđu, sa puštenim pramenovima, a nekada je i razbarušena, a mogu se videti i frizure iz ostalih stilova. Uvek se mora paziti na to da poigravanje erotskim elementima ne pređe granicu i ostane donekle čedno.

Ero lolita odeća se može naći u radnjama h.NAOTO, h.NAOTO frill, Marble, Mile Fleurs...

Ostali lolita stilovi

~ Country lolita ~ dominiraju seoski i prirodni motivi, voće, bilje, žito, čest je crveno-beli karo i generalno upotreba crvene i žute boje. Nose se mali slameni šeširići i torbice.  

~ Sailor lolita ~ inspirisan japanskim školskim i mornarskim uniformama. Prugaste Plavo~bela kombinacija, morski motivi, prugice i mornarske kragne su glavne odlike.
~ Shiro i kuro lolita ~ od japanskog shiro (白)~ belo i kuro (黒) ~ crno. Shiro lolite su od glave do pete u belom ~ haljina, cipele, čarape, bluza, detalji. Kuro lolite su njihove suprotnosti, potpuno odevene u crno. Odeća im se ne razlikuje bitno od gothic lolita stila, jedino su boje, tj. nedostatak istih, upečatljivi.

~ Casual lolita ~ Opuštenija varijanta inače jako strogog stila. Umesto košulje se može nositi slatka majica, haljine i suknje mogu biti jednostavnije i bez većeg pufa, mašne za kosu nisu obavezne. Ovo sve ne znači da se mogu nositi patike, helanke i slično. Poznati brendovi: Emily Temple Cute, Milk, Jane Marple...

~ Guro lolita ~ reč ’guro’ potiče od japanskog izgovora engleske reči ’grotesque’, što je i najbolji način da se ova podvrsta opiše. Devojke nose odeću isprskanu ’krvlju’ (crvenom bojom ili posebnom lažnom krvlju), često je, ali ne i obavezno poigravanje sa medicinskim motivima. Teži se postizanju izgleda slomljene, mrtve lutke, lolite ubice, zombi lolite... Guro stil se, takođe, ne može nositi kao svakodnevni, već za posebne prilike.

~ Hime lolita ~ na japanskom ’hime’ znači princeza. Ove lolite su najpribližnije princezama iz slikovnica, i najviše elemenata uzimaju iz rokoko stila, ali su, za razliku od sweet lolita kojima su jako slične, elegantnije i otmenije. Zanimljivi detalji su tijare, male krunice i mini-žezla.
~ Pirate lolita ~ kao što ime kaže, lolita inspirisana odećom pirata. Česta je asimetrija kod odeće, koja se drugde retko sreće, kao i pantalone. Ovaj stil u mnogome podseća na pank lolitu, a mogu ga nositi i muškarci.
 
NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, Twamp.

[Perin]

LOLITA II

Pravila su tu da bi se kršila... ili možda ne

Pored originalnosti, korišćenja motiva iz prošlosti i neobične filozofije koja je prati, lolita modu karakterišu i smernice u vezi sa oblačenjem koja se moraju ~ ili ne moraju ~ poštovati. Takođe, tu je i ’lolita način života’ koji, naravno, nije obavezno primenjivati u praksi, ali dosta sledbenica širom sveta uživa bar u nekoj od tipično lolita aktivnosti: čaj u pet, pravljenje kolača, šivenje, sviranje nekog klasičnog instrumenta...

Ne zaboraviti, smernice nisu striktna pravila, već više tu da pomognu svakoj devojci koja tek počinje sa stilom da ne bi pravila početničke greške zbog kojih bi zaradila negativno mišljenje kako okoline, tako i iskusnijih lolita, i da bi mogla da usvoji osnovni, stereotipni lolita izgled. Kada ga savlada, navikne se na njega i stekne nešto iskustva, lolita može ići dalje i eksperimentisati sa stilovima, mešati ih i poigravati se s njima, ali bi bilo preporučljivo da se i dalje drži ovih smernica.
~ ne nositi odeću od sjajnih materijala, posebno od sintetičkih tkanina. Ove stvari aludiraju na kostim, što lolita nikako nije, a i deluju jeftino.Umerene količine satena, detalji, tračice i slično su u redu. Ključ je u umerenosti.

~ valjalo bi da čipka bude kvalitetna, najbolje pamučna. Sjajna i jeftina ne dolazi u obzir jer izgleda baš tako ~ jeftino, a i gruba je na dodir i neprijatna za nošenje. Sintetička čipka je dopuštena samo ako se sa njom ne preteruje i ako se slaže sa ostalim materijalom.

~ ne nositi haljinu sa naramenicama (jumperskirt, skraćeno JSK) bez košulje ili majice ispod, izuzev leti. Lolita ne sme otkrivati previše kože, a nošenje JSK na ovaj način je baš to;

~ ne nositi prekratku suknju/haljinu. Minimalna dužina je 10 centimetara iznad kolena i tu je kraj, osim ako u pitanju nije ero loli.

~ s druge strane, ne treba nositi ni predugu suknju, maksimalna dužina je oko sredine lista. Ovo ne važi sa aristocrat stil, gde se obično nose suknje duge do zemlje.

~ nositi podsuknju ispod suknje, kao i bloomers gaće.

~ potruditi se da svaka odevna kombinacija zadrži eleganciju.

~ uskladiti boje i dezene i ne preterivati sa njima. U okviru odevne kombinacije bi bilo najbolje da se nađu dve potpuno različite boje, a njihov broj može rasti i do 4-5 ako su u pitanju slične boje i ako se koriste umereno, na detaljima u dezenu itd. Generalno, paziti na ravnotežu elemenata, ne preterivati ni sa čim, barem dok se ne stekne izvesno iskustvo.

~ ne otkrivati previše kože. Duboki dekoltei su zabranjeni osim ako u pitanju nije ero lolita.

~ prilagoditi cipele stilu. Robusne punk čizme sa platformom nikako ne idu na sweet lolitu.

~ obratiti pažnju na frizuru i šminku, makar malo. I kod obične odeće nije lepo videti kontrast između dobre odevne kombinacije i neurednog lica i prljave kose.

~ ne mazati lice u belo i koristiti crne i tamne karmine. Retko kome dobro stoji i retko ko to može dobro uklopiti uz odeću kao Mana. Čak i u mračnijim stilovima, kao što su gothic lolita ili aristocrat, cilj se imati sveže lice. Prilagoditi šminku stilu koji se nosi i garderobi.

~ ne nositi rance, helanke, grejače za noge ili patike. Ne, ni starke. Lolita je ipak prilično elegantan stil i odeća je formalnija, tako da su dopustive samo prikladne cipele, sandale ili čizme.

~ ne nositi krila, mačije uši i slično, osim ako u pitanju nije maskenbal ili Halloween. U suprotnom, odevna kombinacija može delovati kao kostim, što lolita nikako nije.

~ bilo bi dobro ponašati se u skladu sa bontonom i biti pristojan. Neobična odeća već privlači dovoljno pažnje. U slučaju, recimo, da neko na ulici krene da zapitkuje lolitu o tome šta nosi, preporučljivo je da odgovori pristojno i mirno. Ako dođe do provokacija, najbolje je na njih ne odgovarati i ne uznemiravati se iz prostog razloga što odgovor obično izaziva još više napada, nosili vi lolitu ili ne. Sve ovo, naravno, ne znači da treba glumiti nešto što osoba nije zbog lolita stila.

Italolita (ita) je nezvanična kategorija u koju spadaju sve devojke koje su u nečemu pogrešile. Naziv je kombinacija reči ’lolita’ sa japanskom reči ’itai’ (boleti) ~ dakle, lolita koju je bolno gledati. Prekratke suknje, loša čipka i previše iste, neprikladni dekoltei, podvezice, najlon čarape, mačije uši, maid kostimi, neuredna kosa, šljašteća i obuća sa previsokim, tankim štiklama, nedostatak podsuknje, nekvalitetna i uglavnom crno-bela odeća kojom se pokušava oponašanje gothic lolita stila... kada se sve ovo upari sa nepoštovanjem pravila kao što je ’ne nositi previše sjajnih materijalai ’ne krečiti lice belim puderom, niste Mana’, dobija se slika prosečne italolite. Dosta devojaka je počelo sa modom upravo kao ita, ali su pre ili kasnije dovoljno naučile o stilu i napredovale. Čak i neke od najpoznatijih lolita su nekada primale gomile negativnih komentara za svoje kombinacije. Nije sramota biti italolita, dok god postoji želja da se nauči nešto više o modi i poštuju osnovna pravila.

S druge strane, sramota je istrajavati u pogrešnim stavovima, nositi odeću koja nije lolita a promovisati je kao takvu. (Ne, tilena suknjica, čarape na crno-bele pruge i satenski korsetić nisu lolita!) Još gore je kada jedna ita počne da nalazi (uglavnom nepostojeće) greške u odevanju iskusnije devojke, ili da je kritikuje i prebacuje joj da to što nosi nije lolita. U poslednje vreme, italolite imaju sve manje opravdanja za svoj način odevanja, budući da živimo u vremenu Google-a, gde se slike lepih i primerenih odevnih kombinacija mogu naći na sajtovima samih brendova, da ne pominjemo brojne lolita zajednice na internetu gde se mogu postavljati pitanja i potražiti saveti.
Negativni aspekti lolita stila

Iako na prvi pogled lolite deluju umiljato i slatko, u realnosti je, nažalost, drugačije.

Opšta zavist i ljubomora su najčešća pojava. Da li zbog lepog, lutkastog lica i figure, ili zbog haljine koju su baš one želele da uzmu ali nisu imale dovoljno novca u tom trenutku, ili kaputa koji im je ispred nosa uzet na aukciji, devojke, nekad čak i javno zavide jedne drugima. Pod tim se misli na ozbiljnu zavist i ljubomoru, a ne na komentare poput ’Blago tebi’.

Takođe, tu je i svojevrsni elitizam koji se uglavnom temelji na količini brendirane odeće koju lolita poseduje, ili lepote i lepe figure. Čak se može reći da lolita stil u ovom aspektu u mnogome podseća na ženski koledž ~ prisutne su i drame i svađe između lolita, formiranje grupa, frustracije i malodušnost početnica kad im se čini da neće nikada uspeti da izgrade svoj stil itd. Naravno, to nije karakteristika samo ove mode, već generalno mode uopšte.

Najpoznatiji brendovi

Baby, the Stars Shine Bright ~ jedan od vodećih i najpoznatijih brendova. Osnovali su ga 1989. Isobe Akinori i njegova žena Fuyumi. Jedini lolita brend koji ima radnje van Japana: u Parizu i San Francisku. Proslavljen u filmu Kamikaze Girls, kao omiljeni brend protagonistkinje, lolite Momoko. U okviru BTSSBa koji, uz povremene izlete u gothic, proizvodi uglavnom sweet odeću je i firma ćerka ~ Alice and the Pirates, specijalizovana za pirate stilove, tj. pirate lolitu, aristocrat i kodonu. (www.babyssb.co.jp)
Metamorphose Temps de Fille ~ osnovala ga je 1994. godine glavna dizajnerka i ilustratorka Kuniko Kato. Bave se podjednako svim stilovima. Poznati su po eksperimentisanju s novim materijalima i krojevima. (www.metamorphose.gr.jp)
Angelic Pretty ~ večiti rival BTSSBa, Angelic Pretty je danas najuticajniji proizvođač sweet lolita garderobe. Prave i gothic i classic modele, ali je njihov zaštitni znak sweet stil. Njihove haljine su prepoznatljive po pastelnim, a nekada i vrištećim tonovima ružičaste, bebi plave, crvene, mente. Glavne dizajnerke i ikone sweet lolita stila su Maki i Asuka, a za njih je radila i poznata lolita ilustratorka, Imai Kira. (www.angelicpretty.com)

Moi~Meme~Moitie~ Brend je 1999. godine pokrenuo nekadašnji gitarista Malice Mizer, Mana. Firma kreira gotovo isključivo gothic lolita odeću, koju Mana i sam nosi i redovno pozira za najpoznatiji lolita časopis ~ Gothic&Lolita Bible. Elegant gothic lolita i elegant gothic aristocrat su odrednice koje se koriste isključivo za njihovu odeću. Njihov zaštitni znak je plavo-crna kombinacija. (www.rakuten.co.jp/moi-meme-moitie)
 

Ostali poznati brendovi:

Innocent world (www.innocent-w.jp)

Victorian maiden (www.victorianmaiden.com)

Mary Magdalene (www.marymagdalene.jp)

Juliette et Justine (www.juliette-et-justine.com)

Maxicimam (www.maxicimam.com/index.html)

Atelier Boz (www.boz.ne.jp)

Peace Now (www.peacenow.net)

MILK (www.milk-web.net)

Neki korisni linkovi
www.lolitafashion.org

http://community.livejournal.com/egl ~ najveća online lolita zajednica na svetu

http://miyuloli.blog.hr/ ~ blog poznate lolite s balkanskog područja, korišćen kao referenca.

http://maruione.jp/images/special/lolitalesson/01/en.html ~ odličan vodič za početnice, autorka je japanska lolita.

http://community.livejournal.com/daily_lolita ~ svakodnevne odevne kombinacije lolita širom sveta

http://www.livejournal.com/tools/memories.bml?user=egl ~ odličan skup tutoriala, objašnjenja i odgovora na često postavljana pitanja.

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, Twamp.

[Perin]

VALENTINOVO/BIJELI DAN U JAPANU



Valentinovo se slavi 14. Veljače, a 'Bijeli Dan' mjesec dana kasnije, 03. Ožujka. Vjeruje se da je Valentinovo uvedeno u Japan 1958. godine. U Japanu samo žene daju poklone (uglavnom čokolade) muškarcima koji im se sviđaju. Muškarci bi trebali uzvratiti darom mjesec dana kasnije, na Bijeli Dan. Bijeli dan je uvela manufaktura sljezovih kolačića (marshmallow) 1960. Na taj se dan poklanjaju sljezovi kolačići, mada su posljednjih godina popularniji darovi kao što su slatkiši, cvijeće i sl.

Ipak Valentinovo je još uvijek popularnije od Bijelog Dana. 67% žena je ustvrdilo da slavi Valentinovo, dok je samo 45% muškaraca ustvrdilo da slavi Bijeli Dan. Oba su dana najpopularnija među mlađima od 20 godina (75% slavi Valentinovo, 56% Bijeli Dan). Također, Valentinovo je popularnije među samcima nego među ljudima u braku, dok je Bijeli dan popularniji među vjenčanim parovima (51%) nego među samcima (40%). Štoviše među vjenčanim parovima Bijeli dan (51.3%) je popularan gotovo jednako kao i Valentinovo (53.9%).

Naravno, najpopularniji poklon za Valentinovo je čokolada, te tri četvrtine žena (koje slave Valntinovo) daruju čokoladu. Jedan dio žena daje poklon samo jednoj osobi, drugi dio žena daje poklon dvijema ili trima osobama, dok ostale (27%) daruju više od tri osobe. Tri od četiri žene daruju svoje dečke i muževe, 40% daruju prijatelje, 27% kolege ili suučenike, a 24% rođake i rodbinu.

Na Bijeli dan postoji veća varijacija poklona. 33% muškaraca koji slave Bijeli dan na dar daju kekse, samo 11% daje cvijeće, a 55% nešto što nije niti jedno niti drugo. Gotovo polovica daruje dvije ili tri žene, a 29% samo jednu. Ostali (19%) poklone daju više od trijema ženama. Dvije trećine muškaraca daruje svoje djevojke ili supruge. Samo jedna četvrtina daje darove svojim kolegicama i/ili prijateljicama, a samo jedan od deset svojim rođakinjama i rodbini.

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, .Suna.

[Perin]

HARUKI MURAKAMI: KAFKA NA ŽALU



Krenuti sa opisima dela jednog od najpoznatijih japanskih pisaca današnjice nije lak zadatak. Oni koji su imali priliku da pročitaju moj šturi rivju knjige „Kad padne noć“ mogli su da primete da se ne snalazim baš u ovim vodama, kako zbog toga što nisam student književnosti, tako i zbog težine opisa i drugačijeg pristupa i shvatanja suštine pomenutog dela, a i samog Murakamijevog opusa. No, krenimo od početka.

Haruki Murakami je pisac i prevodilac, rođen u Kjotu. Imao je tu sreću što su mu oba roditelja predavala japansku književnost, tako da je od malih nogu stekao osnove književnosti rodnoga Japana. Unatoč ovoj činjenici, Murakamija više interesuje američka književnost.

S pisanjem započinje tek u kasnim tridesetim godinama, a knjiga koja ga je načinila svetski poznatim piscem jeste „Norveška Šuma,“ koja je prodana u preko milion kopija širom Japana. Godine 1986. napušta Japan i putuje Evropom. Predaje na Prinstonu u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se i nastanjuje. Pored romana, pisao je i priče, koje su objedinjene u dve zbirke: „Nakon potresa“ i „Slon nestaje.“ 

  Moj ne tako mali zadatak biće da Vam predstavim nekoliko njegovih dela, koja se mogu naći u prodaji širom Srbije i Hrvatske. Opus započinjemo rivjuom njegove knjige pod nazivom „Kafka na Žalu,“ u izdanju hrvatske izdavačke kuće Vuković & Runjić.

Jedan od glavnih protogonista ove knjige je petnaestogodišnjak Kafka Tamura, koji beži od kuće i kreće u potragu za svojom majkom i sestrom, koje nije video od detinjstva. Paralelno sa njegovim poglavljima, imamo i priču o gospodinu Nakati, starcu koji traži drugu polovicu svoje duše, koju je izgubio tokom Drugog Svetskog rata. Kao što možemo da vidimo, ovo je priča o potrazi, o prošlosti i budućnosti, koje se u jednom trenutku neminovno susreću i otkrivaju davno zakopane tajne.

Kafka Tamura, dečak koji traži svoju majku i beži od očevog zloglasnog Edipalnog proročanstva, provodi dane u privatnoj biblioteci, gde se sprijatelji sa čudnim recepcionarom koji mu nudi posao pomoćnika. Murakami je majstor magičnog realizma, prepliće fantastične elemente u svim delima, a to se naročito vidi ovde. Posete duha direktorice biblioteke njegovoj sobi, buđenje kraj puta, krvave košulje, odlazak u novi svet, povratak iz njega - sve ovo čeka našeg mladića, koji polako počinje da shvata da ne treba gledati u prošlost nego u budućnost. Može se reći da ova knjiga govori o odrastanju, o kapacitetu čoveka da konstantno ide napred i zgrabi svet koji ga čeka.

Poglavlja o gospodinu Nakati naizgled nemaju veze sa pričom o Kafki, ali Murakami je pisac koji polako ali sigurno vodi priču. Ispočetka, Nakata nije ništa drugo do maloumni starac koji zarađuje za svoj hleb tako što traži mačke po komšiluku. Oko njega se uvek dešavaju čudne stvari – riblja kiša pada sa neba, pojavljuje se gospodin Džoni Voker koji krade mačje duše, pa ćemo čak u jednom trenutku videti i pukovnika Sandera.  Sam Nakata ima sposobnost da razgovara sa mačkama, a tu sposobnost gubi nakon susreta sa Džoni Vokerom. Prateći svoj nagon, Nakata posle gubitka moći stopira putevima, ni sam ne znajući gde ide, ali svestan da će znati kuda se zaputio kada tamo stigne.

Priče o Nakati i Kafki se spajaju kada se jedan od njih probudi krvave majice, a drugi počini ubistvo i probudi se bez ikakvog sećanja na to. Tu već možemo da vidimo masu fantastičnih elemenata, koji naizgled komplikuju priču i čine je zbunjujućom. Nemojte da odustajete. Sama knjiga je dosta konfuzna, ali od čitaoca se samo traži da prati tamo gde pisac vodi. Murakami u svim svojim delima pušta da stvari idu svojim tokom, on ne sili priču kao neki autori. Kao i u drugim delima, „Kafka na Žalu,“ je knjiga koja ima svoj pripovedni tok, a na čitaocu je da ga ispoštuje.

Kraj knjige je dvosmislen, ali ovo ne bih uzeo kao manu. Murakami je možda ispričao čudnu priču, ali ovo delo me osvojilo 'na prvu', što stilom pisanja, što likovima koji su zaista raznovrsni. Kuda smo se zaputili, šta je potraga, za čim tragamo, kakvi su razlozi, šta je to odrastanje, pa i na neki bizaran način, šta je Edipov kompleks, možemo saznati ako pročitamo ovo delo koje me je ostavilo bez daha i koje sam pročitao za dva dana. Da li preporučujem ovo delo? DA! Stoga, knjigu u šake i čitajte, nećete se razočarati. Perin, over & out.     

[Perin]

MANEKI NEKO



Maneki Neko (doslovno „Pozivajuća Mačka“, također poznata kao Pozdravljajuća Mačka, Mačka koja donosi sreću, novac ili blagostanje) je česta Japanska skulptura, obično napravljena od porculana ili keramike, za koju se vjeruje da donosi sreću svojemu vlasniku. Skulptura prikazuje mačku (tradicionalna Japanska Bobtail - manska) koja 'pozdravlja' s podignutom šapom. Obično se može pronaći na ulazima restorana, prodavaonica ili drugim poslovnim objektima. Mogu se pronaći i elekrtične, odnosno skulpture na baterije, tako da mačka lagano pomiče šapu. Dizajn skulpture može biti raznolik, podignuta desna šapa navodno donosi novac, a lijeva privlači kupce.


Maneki Neko može biti raznih boja, oblika, uzoraka i dekoracije, a može se naći i kao privjesak za ključeve/ mobitel, kao kasica, osvježivač zraka te kao drugi razni predmeti. Naravno, svaka boja ima svoje značenje:

Bijela – donosi sreću
Crna – štiti od bolesti i zlih duhova
Zlatna – donosi blagostanje
Srebrna – donosi dug život
Roza – donosi ljubav
Žuta – donosi dobru vezu
Crvena – štiti od bolesti
Podignuta desna šapa – donosi sreću s novcem
Podignuta lijeva šapa – donosi puno kupaca/ posjetitelja
Nekada se mogu naći i obje podignute šapice

Maneki Neko obično imaju neke vrste ukrasa oko vrata. To može biti marama, podbradnik, šal, ali najčešće je ogrlica (ona za mačke), a može imati i zvonce. Ti predmeti su najvjerojatnije imitacija onoga što su nosile mečke bogatih obitelji tijekom Edo perioda. Pored crvene ogrlice sa crvenimn cvjetovima, hichirimen, popularna su i mala zvonca koja su bila pričvršćena kao ukras i da bi znali gdje se mačka nalazi. Podbradnik bi mogao biti vezan za često uređivanje kipova Jizo Bosatsu- a. Takvi kipovi se mogu naći kako „čuvaju“ ulaze svetišta i groblja. Jizo je zaštitnik zdravlja, i svi roditelji djece koja su se oporavila od neke bolesti za zahvalnost će staviti podbradnok Jizo-u.

Maneki Neko su ponekad prikazane kako drže novčić, a taj se novac obično naziva koban, a korišten je u vrijeme Edo perioda. Koban je bio vrijedan kao jedan ryo, također rani novac Japana, ali na koban- u koji drži Maneki Neko, naznačeno je da vrijedi deset milijuna ryo- a. Novčić simbolizira sreću i blagostanje. Zato ne začuđuje što se Maneki Neko često može naći kao kasica, praksa koja seže još od 1890. godine. Ponekad je kovanica ili drugi sitni novac s lijeve strane kao ponuda. To se slično našemu bacanju novčića u fontane.

Postoje mnoge priče o porijeklu Maneki Neko, a možda najpopularnija je Legenda o Gotoku-JI hramu. Ova priča, za koju se misli da datira od Edo perioda (1603. - 1867.), govori o lokalnom svećeniku koji se brinuo o Gotoku-JI hram u Tokyo- u, a čuvao je jednu mačku. Unatoč njegovom siromaštvu, svećenik je često dijelio svoju ograničenu hranu sa mačkom. Jednog dana, za vrijeme oluje jedan se čovijek sakrio pod drvo pored hrama. Dok je čekao da oluja priđe, primjetio je mačku koja ga poziva šapicom da dođe u hram. Bio je tako iznenađen da je napustio zaklon kako bi bolje vidio mačku. U tom trenutku grom je udario stablo. Zahvalan mački koja mu je spasila život, imućni čovijek je nagradio svečenika i prisvojio hram ga kao mjesto gdje se njegova obitelj može moliti. Od tada svečenik i Tama nikada više nisu bili gladni. Kada je mačka umrla, pokopana je sa svim počastima na posebno groblje, a kip je izrađen po njoj, mački koja donosi sreću, a takvog ga znamo i danas.

NAPOMENA: Tekst je napisala član Anime Jedinice, .Suna.

[Event Horizon]

MANEKI NEKO

(imam i ovu  )

[Melkor]

Na torentima se pojavilo sledece:

What is Haikasoru?
Space Opera. Dark Fantasy. Hard Science.

With a small, elite list of award-winners, classics, and new work by the hottest young writers, Haikasoru is the first imprint dedicated to bringing Japanese science fiction to America and beyond. Featuring the action of anime and the thoughtfulness of the best speculative fiction, Haikasoru aims to truly be the “high castle” of science fiction and fantasy.

Battle Royale - Koushun Takami
In an alternative totalitarian Japan, junior high school students are sent to an island and forced to slay one another for the glory of the regime. But this time, last year's "winner" Shogo Kawada is playing the game again! Will he and his friends--the clever jock Shuya Nanahara and kindhearted Noriko Nakagawa--survive the game, or will they be slaughtered by a psychotic classmate who is playing for keeps?

Brave Story - Miyuki Miyabe
Alone after his father his hospitalized and his mother attempts suicide, Wataru Mitani ventures from the real world to the land of Vision, where he seeks five magical gemstones representing the qualities of charity, bravery, faith, grace, and the power of light and darkness. With these, perhaps Watari can change his fate and bring his family together again.

Mardock Scramble - Tow Ubukata
Why me? It was to be the last thought a young prostitute, Rune-Balot, would ever have...as a human anyway. Taken in by a devious gambler named Shell, she became a slave to his cruel desires and would have been killed by his hand if not for the self-aware Universal Tool (and little yellow mouse) known as Oeufcoque. Now a cyborg, Balot is not only nigh-invulnerable, but has the ability to disrupt electrical systems of all sorts. But even these powers may not be enough for Balot to deal with Shell, who offloads his memories to remain above the law, the immense assassin Dimsdale-Boiled, or the neon-noir streets of Mardock City itself.

pa me zanima misljenje nasih strucnjaka za Japan Hvala.

[Perin]

BATTLE ROYALE  sam čitao manga verziju i baš baš baš baš baš baš je dobra stvar. Ideja je sjajna, manga je puna akcije, seksa, pomalo bolesnih scena, pomalo i horora....odlično je. Novelu, nažalost nisam još pročitao.

[ridiculus]

Battle Royale strip nema mnogo dodirnih tačak sa romanom. Jeste kao scenarista stripa potpisan Košun Takami, ali to je česta (da ne kažem obavezna?) praksa u japanskom izdavaštvu čim se radi o adaptaciji neke priče.

Mene iskreno čudi na da najvećem forumu za SF i fantasy na ovim prostorima niko nije potegao priču o Vizovoj ediciji Haikasoru, koja se bavi tim žanrovima. A još više me čudi da ni ja to nisam učinio.  No, sad sam zauzet drugim stvarima, a nadoknađivanjem propuštenog (a i nikad znanog!) u japanskoj književnosti ću se posvetiti za par meseci.

Melkore, ako je ovo već na torentima (ne tražiš savet za kupovinu, jel'te), onda pročitaj bar nešto, pa vidi da li ti leži stil, jer prevod sa japanskog je uvek interpretacija, ili bar uvek za stupanj-dva više intrepretacija nego u slučajevima strukturno bliskih jezika.

Ja bih lično uzeo sve tri, mada najviše volim Miyuki Miyabe. Ali Brave Story je dečji roman, pa ti stoga možda nije prioritet. Battle Royale nisam čitao, iako jesam fan filma, ali njega je režirao Fukasaku, koji je poznat po tome da je od tuđih ideja pravio svoje. Taj naslov mi je najveća misterija od spomenutih. A od Mardock Scramble-a nisam sve pročitao. Sajberpank u stilu Ghost in the Shell (Ošijevih filmova) sa sličnom tematikom i atmosferom, mada mnogo više orijentisan na akcione i kriminalističke komponente nego na filozofske ideje.

[Melkor]

Hvala 

[ridiculus]

Evo, da stavim na ovoj temi linkove ka sledećim unosima na mom blogu, pošto sam danas bio marljiv, pa sam ih objavio čak 3:

- prvi utisci o anime-seriji Ben-to(link)
- kratak opis jednog gotovo idiotski-zanimljivog i strogo japanskog fenomena: ženske zabavljačke trupe (link)
- pregled jednog dela japanske strip-scene iz prethodne godine na osnovu najautoritativnijeg vodiča za stripove (link) koji će sa zilion nepoznatih imena i naslova da zbuni svakog stranog fana koliko god taj mislio da zna, osim ako nije navikao da se zbunjuje, kao, recimo, ja.  Oni strpljivi će tu verovatno naći neke od najpopularnijih ili najkvalitetnijih stvari iz budućih godina. Kada sam shvatio da se tema pretvara u udžbenik, batalio sam neke opise i ideje koje sam prvobitno želeo tu da stavim - biće prilike da svaki od njih dobije posebnu temu.

A negde usput sam i našao kako mali Đokica zamišlja tuđine (link), ali uz priče o masturbaciji. Meni, u stvari, više od bilo koje degradacije ili depresije smeta ljudska glupost, pogotovo kada se udruži sa neznanjem.