...ovome bi možda ovde bilo mesto - blog Dragana Jeličića (na stranicama BLICa) na temu smrti/nestanka repertoarskog filma...
Smrt repertoarskog filma
Dragan Jeličić
26.12.2009 | 16:47
Sanjao sam noćas čudan san. Budim se u bivšem stanu u centru grada i rutinski odlazim po novine. Kako to u snovima obično elipsasto biva, zatičem se pred kioskom kod Filozofskog, ali on je pomeren sa platoa na staro mesto pred Američkom čitaonicom. Baš tako, nema ni Intese, čak ni Servantesa, ponovo je tu Američka čitaonica a automobili samo zuje. Knez Mihailova nije ni popločana, shvatim, i pomislim da sam u nekom svom Danu mrmota. Kupim Novosti i odem do obližnjeg Međeda na tulumbe da ih prelistam. Datum je 24. decembar 2009. Dobro je, pomislim, nisam upao u vremeplov. Otvorim stranu sa bioskopskim repertoarom, kad tamo nema ni Koloseja, ni Stera, čak ni Tuckwooda, ni Rode. Čitam redom u neverici:
KOZARA - Avatar (James Cameron)
JADRAN - Invictus (Clint Eastwood)
BALKAN - The Hurt Locker (Kathryn Bigelow)
ODEON - Sherlock Holmes (Guy Ritchie)
20. OKTOBAR 1 - Survival Of The Dead (George Romero)
20. OKTOBAR 2 - Giallo (Dario Argento)
ZVEZDA - Up In The Air (Jason Reitman)
KOSMAJ - Inglorious Basterds (Quentin Tarantino)
BEOGRAD - Red Cliff (John Woo)
Ponovo okrenem naslovnu stranu, datum je i dalje 24. decembar 2009. Udarne vesti poslovično katastrofične:
„Pala vlada Mirka Cvetkovića“
„JAT-ovom avionu otpala oba krila ali prisebni pilot uspešno ga je prizemljio“
„Svinjski grip odneo prvu žrtvu među poslanicima“
„Amfilohije peti izbačeni ukućanin u najgledanijem TV reality serijalu ikada: Izaberite svog Patrijarha – 30 dana 30 kandidata“
„Živadinović novi trener Maxi Zvezde“
Dobro je, stanje redovno, umirim se malo. Šetam dalje Knez Mihailovom, nigde Diesela, Replay-a, IPS-a, nigde banaka ni cash automata, sve Robne kuće Beograd glamurozno okićene, Kluz i Beko, Prosveta i Nolit ne zaostaju mnogo, Beobanka i Jugobanka deluju mi veličanstveno u svoj svojoj socrealističkoj ikonografiji. Odem do kioska Borbe na ćošku kod Name a preko puta Zagreba, i nameran da razrešim sve dileme zatražim od prodavca Politiku Ekspres. On me tupo pogleda a onda ljubazno reče: „Ali gospodine, Ekspres ne izlazi već 10 godina.“ „Pa znam“, odgovorim, „ali ni taj kiosk u kome radite odavno ne postoji.“ On me pogleda još tuplje a onda prezrivo odmahnu glavom. Uzmem Blic i brzo okrenem bioskopski repertoar. Isti kao u Novostima. Mora da ludim, pomislim. Okrenem se oko sebe. Svi ljudi moderno obučeni, svakom drugom mobilni u ruci, sve devojke napućenih usana i grudi; a onda bacim pogled ka Terazijama i shvatim: Nema Terazijske česme.
Jeste 2009, samo se Beograd podmladio. I to brat bratu, bar 30 godina.
Rešen da iskoristim ovu činjenicu pojurim ka 20. oktobru, znajući da će se Romero i Argento najkraće zadržati na repertoaru, kad me u tom trenu probudi zvonjava mobilnog telefona:
Dobar dan, ovde Vaš referent u Raiffeisen banci. Samo da Vas obavestim da je Vaš račun u nedozvoljenom minusu i da morate u roku od pet dana doći do naše poslovnice kako biste izmirili obaveze.
Rude awakening...
