Author Topic: Zemlje Iz Okruzenja TODAY  (Read 163338 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.180
  • Enfant terrible
Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« on: 10-01-2010, 17:41:34 »
Bin Laden bio u Zagrebu!

Osama bin Laden je 1986. danima boravio u Zagrebu, tvrdi danas Večernji list, pozivajući se na jedan tajni dokument iz bivše Jugoslavije.

Popis 28 zemalja u kojima su se ugnezdili ogranci Al Kaide, među kojima su Hrvatska i BiH, a koji je objavil italijanska Unita, ne iznenađuje ni površne posmatrače, a kamo li stručnjake za terorizam.

Interesovanje Bin Ladena za ove prostore, naime, proteže se još od vremena bivše Jugoslavije, preko rata u BiH, pa sve do ovih dana u kojima se Al Kaida u borbi protiv "globalnog imperijalizma pokušava uvući u svaku poru zemaljske kugle.

Da je zaista tako, potvrđuje i dokument SDPR (jugoslovenske Savezne direkcije za promet roba) iz 1986, koji poseduje Večernji list i u kojem se pod naznakom “Vojna tajna!“ i “Strogo poverljivo!“ potanko opisuje nimalo turistički boravak tada 29-godišnjeg Osame bin Ladena u bivšoj Jugoslaviji.

U dokumentu "Zabeleška o razgovoru sa strancima" stoji da su 25. juna 1986.u prostorije SDPR nenajavljeno stigla tri stranca u pratnji Jugoslovenki Zorice Riđešić, Milice Karadžoglu i predstavnika Geneksa Aleksandra Markovića.

Trojica stranaca su imenovana kao Fathi Mohamed Ali - funkcioner u pokretu otpora Avganistana protiv SSSR, Osman Kaldirim - turski državljanin koji živi u SAD i Osama bin Laden - državljanin Saudijske Arabije.

Kao razlog njihove posete navodi se "zainteresovanost za kupovinu šireg asortimana modernog oružja s kojim bi se lakše suprotstavili moćnoj sovjetskoj sili u Avganistanu".

Ponuđenih sto miliona dolara u gotovini, piše zagrebački list, ubrzalo je pregovore, pa je Bin Laden nakon samo nekoliko dana pregovora u zagrebačkoj podružnici Beobanke, otišao u Beograd, gde je od vojske tražio podršku u borbi protiv Sovjeta u Afganistanu. Potom je bio i u Čapljini, gde je pokušao dogovoriti i nabavku bojnih otrova.

Bojne otrove je tadašnja JNA proizvodila i u Potocima kod Mostara, ali po tvrdnjama jednog vojnog obaveštajca iz tog vremena, ta mu je želja bila uskraćena zato što je stav Jugoslavije bio da se bojni otrovi prodaju isključivo državama, a ne organizacijama i pokretima.

Od nekadašnjeg saudijskog studenta i omladinca islamskog fronta, koji je s punim koferom porodičnog novca hodao po "prijateljskom svetu" i nabavljao oružje za razne "oslobodilačke ciljeve", Bin Laden se brzo premetnuo u borca na avganistanskom ratištu, kasnije i u prvog čoveka zloglasne Al Kaide.

"Njegovi kasniji putevi na tlu bivše Jugoslavije bili su već utabani. Nakon završetka rata u Avganistanu te izbijanja onog u BiH, Bin Laden je 1992. u Ul. Križnog puta 105 u Zagrebu osnovao humanitarnu organizaciju Al Kifah, na čije je čelo postavio Hamrudina Hirbanija, bivšeg pilota alžirskog vazduhoplovstva... a sam Hirbani se u Zagrebu zadržao kratko te otišao u BiH, potom u Albaniju, pa ga je CIA osumnjičila za pokušaj napada na američku ambasadu u Rimu", piše Večernji.

Osim njega, u Al Kifahu je radio i Alžirac Abdelmežid Dohman, za kojim su SAD raspisale nagradu od t miliona dolara.

Drugu Bin Ladenovu humanitarnu organizaciju, Al Muafak, vodio je Tunižanin Šefik Ijadi u zagrebačkom naselju Borovje. Nakon napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra, Britanija je raspisala međunarodnu poternicu za Ijadijem.

Obe organizacije, Al Kifah i Al Muafak, delovale su u Hrvatskoj do kraja 1996, a potom se preselile u BiH. Iako su bile registrovane kao humanitarne, Osama bin Laden je preko njih na tle BiH preko Hrvatske, uz pomoć akreditacija UNHCR prebacio stotine avganistanskih boraca i pripadnika Al Kaide.

"Osim zbog 'odbrane braće muslimana', Osama bin Laden time je pokušao da sebi osigura strateški položaj koji bi mu omogućio lakšu infiltraciju u ovaj dio Europe", zaključuje Večernji list.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #1 on: 10-01-2010, 20:58:02 »
Vojvodina ubrzano stari

Stanovništvo Vojvodine ubrzano stari pošto je nivo radjanja za deset odsto manji od potreba proste reprodukcije, pokazala je studija "Stanovništvo i domaćinstva Vojvodine početkom 21. veka" prestavljena u Novom Sadu povodom Svetskog dana populacije.

Prema nalazima istraživača, globalna kretanja do 2050. godine pokazuju da će udeo evropskog stanovništva u svetskoj populaciji biti manji od deset odsto, ali i da će se Vojvodina uklopiti u ove trendove uprkos velikim demografskim promenama tokom 20 veka.

"Prisutan je manji broj brakova, pad fertiliteta, odlaganje formiranja braka za kasnije godine života, porast vanbračnih rađanja i maloletničkih trudnoća, širenje jednoroditeljskih porodičnih domaćinstava, posebno majki sa decom i blago povećan broj razvoda", rekao je jedan od autora studije dr Branislav Djurdjev.

Prema njegovim rečima, Vojvodinu u budućnosti očekuje produženje životnog veka i smanjenje smrtnosti, intenzivan i konstantan nastavak demografskog starenja i Vojvodina će i ostati imigraciono područje.

Pomoćnica pokrajinskog sekretarijata za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci Slavica Rašajski podsetila je da izveštaj Fonda za populaciju UN pokazuje da Srbija i Vojvodina imaju jednu od najstarijih populacija u Evropi, te da bi se, kao posledica, za dve-tri godine mogao javiti i problem sa radnom snagom.

"Od 1989. godine, svih 45 vojvođanskih opština ima negativnu stopu prirodnog priraštaja. Svake godine desetak hiljada ljudi više umre nego što se radja, a za 70 godina bi stanovništvo Vojvodine moglo biti prepolovljeno", ocenila je Slavica Rašajski.

Prema njenim rečima, udeo starijih od 60 godina je 21 odsto, a mladih do 19 godina svega 18 procenata.
http://www.cafe.ba/vijesti/6771_Vojvodina-ubrzano-stari.html

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #2 on: 10-01-2010, 21:03:12 »
he he heee...
žoško, nešto ti ne ide geografija (zemljopljis)

raindelay

  • 4
  • 3
  • Posts: 948
  • Disco Inferno
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #3 on: 10-01-2010, 22:09:13 »
Poštar prokockao 40.000 KM u kladionici
Objavljeno: 10. 01. 2010, 00:39

Poštar iz Sarajeva, čije identitet policija nije saopćila, prokockao je oko 40.000 maraka koje su bile namijenjene za isplatu penzija. Iako nam u MUP-u KS nisu saopćili identitet poštara, potvrdili su da se ovaj incident prekjučer doista dogodio.

Prema nezvaničnim informacijama riječ je o poštaru Benjaminu S., koji je novac potrošio kladeći se u jednoj od sportskih kladionica u Vogošći. Međutim, nije poznato da li se poštar kladio na jedan ili više parova, no da je pogodio poštar bi, kako saznajemo, dobio 80.000 KM.

Međutim, na njegovu nesreću, poštar je loše procijenio pa je novac izgubio, nakon čega je otišao u policiju i sam se prijavio da je prokockao novac namijenjen za isplatu penzija.

Policija je o ovom slučaju obavijestila sarajevsko Kantonalno tužilaštvo koje će odlučiti koje će zakonske mjere dalje biti poduzete protiv poštara.

S obzirom da je vikend, komentar iz BH Pošte o tome ko će nadoknaditi prokockani novac namijenjen za penzije, te da li je radnik suspendovan s posla, nismo mogli dobiti.
I WAS ANTI-OBAMA BEFORE IT WAS COOL

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.598
    • Radioaktivna aleja
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #4 on: 11-01-2010, 02:36:51 »
Siromah :-(

slavko

  • 4
  • 2
  • Posts: 499
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #5 on: 11-01-2010, 04:28:47 »
Osama je u vreme tog prvog boravka bio priznati "borac za slobodu" i poslovni partner Buša starijeg,pa se to i ne računa.U to vreme nije bio "borac protiv imperijalizma".


marlowe

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.316
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #7 on: 11-02-2010, 18:53:06 »
ISTARSKA POLICIJA U AUTOMOBILU DRŽAVLJANINA BIH PRONAŠLA MARIHUANU I ORUŽJE

ISTARSKA policija potvrdila je danas da je u mjestu Rogovići kraj Pazina u automobilu državljanina BiH pronašla drogu i oružje.

Pazinski su policajci tijekom redovite kontrole prometa u Rogovićima u utorak uvečer zaustavili kombi BiH registracijskih oznaka, kojim je upravljao 28-godišnji državljanin BiH, a s njim u vozilu bio je i 41-godišnji Riječanin.

Pretresom 28-godišnjeg državljanina BiH u džepovima njegove jakne pronašli su dva pištolja marke M70 i M75 sa streljivom, nakon čega su pretražili i vozilo. Tijekom pretrage, kako je izjavila glasnogovornica istarske policijske uprave Nataša Rogić, otkriven je još jedan pištolj marke CZ, a policijski pas je u karoseriji kombija, iza prednjeg desnog svjetla, otkrio vrećicu s kilogramom marihuane.
Fly like a butterfly,
Sting like a bee.

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #8 on: 18-02-2010, 21:10:05 »

Son of Man

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.957
  • See ya in Bambiland...
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #9 on: 19-02-2010, 22:49:23 »
Pavelić bez maske (2009)
 


Biografski dokumentarac o ustaškom poglavniku Anti Paveliću, napravljen uz pomoć hrvatskog instituta za povijest. Priča počinje od toga gde se rodio (Hercegovina), gde je odrastao (Jajce), i već na početku biva sumnjivo kada autor Paveliću tepa sa "mali Ante", ko Tito kad je bio mali, sunce ti jebem ?! I što je najgore od svega, ovo je tehnički skroz dobro urađen dokumentarac, sa pregršt prajsles arhivskog materijala, i sa te istorijske pozicije do 1941. ovo je manje više korektan materijal, jer pored Pavelićeve biografije i uspona ustaške organizacije, ispovrnute su i neke jako zanimljive informacije i dokumenta, npr. ovde dobijamo na uvid, hrvatsku perspektivu događaja vezanih za pucnjavu u parlamentu kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1928. godine, kada je Puniša Račić, član Narodne Radikalne Stranke, iz pištolja usmrtio troje hrvatskih poslanika uključujući i lidera Hrvatske Seljačke Stranke, Stjepana Radića, a ranio još dvojicu. Zatim saznajemo kako i zbog čega je Pavelić morao da pobegne iz zemlje te da nastavi rad u emigraciji, gde je u Italiji uz pomoć Dučeovog fašističkog režima organizovao tajne ustaške kampove gde su obučavani dobrovoljci, i ono što je možda i najzanimljivije, kako su tekle pripreme za atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića.

Jedino što bi mogao da zamerim ovom delu do '41, je Sedlareva kuknjava o nepravdi koja je nanesena hrvatskom narodu u nametnutoj državi u kojoj su potpuno dominirali Srbi, gde je i kralj bio Srbin i tako redom, kao da zaboravlja da su Hrvati bili na poraženoj strani u prvom svetskom ratu, i da je moglo opušteno da dođe do podele banovine između Srbije i zapadnih suseda, ali naravno to iz hrvatske perspektive skroz drugačije izgleda i ja to donekle i mogu da razumem, uostalom zamislite samo kako bi to izgledalo da živite u državi gde bi glavni grad bio Zagreb, a na vlasti neka hrvatska dinastija. Realno, pre ili kasnije bi došlo do teorija zavere a onda i do opšte pobune. Samo i jedino iz tog razloga mogu da razumem tih par omanjih pokušaja falsifikovanja istorije, jer to svi narodi pomalo rade (a neki i po više), svako istoriju prilagođava sebi, i svojim dnevno-političkim potrebama.

Ali onda bombardovanjem Beograda 6. aprila '41 počinje rat u Jugoslaviji, i već 10. aprila Pavelić uspostavlja NDH i priča se iz korena menja, tako da Sedlar malo optužuje Pavelića za predaju skoro celog primorja Italiji, a malo ga brani kada je u pitanju genocid nad Srbima, i nalazi tako ta opravdanja tipa četnici koljači, strah od komunista, i sve što ide uz to, znači fazon toplo-hladno, malo ga pljuje, pa ga onda malo sažaljeva, brani, i tako u krug. I jako je zanimljivo da se Jakov Sedlar u ovom filmu otvoreno gnuša ustaških zločina nad Jevrejima, kada je istrebljeno čak 85% Jevreja koji su živeli na prostorima NDH, a od toga 18.000 ih je po njegovim izvorima ubijeno u Jasenovcu, a jedan deo prosleđen Nemačkoj. Za onoliko koliko se gnušao nad ovim zločinima za tolko je umanjio zločine učinjene prema srpskom narodu, i to sledećim rečima :

"Progon Srba nije se temeljio na rasnim ili sličnim pogledima (za razliku od Jevreja ?!), nego je počivao na ideji da oni trebaju biti kažnjeni za brojne zločine, koje su nad Hrvatima u Međuračju počinili jugoslavenski režimi. Ustaše su također mislili da je lojalnost Srba hrvatskoj državi više nego upitna, pa su ih i zbog toga promatrali kao prijetnju. Masovni zločini protiv srpskog pučanstva, uglavnom u ruralnim područjima Like, Korduna, Bosne i Istočne Hercegovine, potaknuli su Srbe na organiziranje pobune. Pritom su među Srbima djelovali četnički elementi koji su od početka zagovarali borbu protiv bilo kakve hrvatske države, i osvetu prema svim Hrvatima i muslimanima, što je za posledicu imalo strašne zločine, koje su nad njima počinili četnici. Vlasti NDH ubrzo su shvatile da masovni progoni Srba mogu nauditi i njihovim interesima (ajde, ma šta kažeš?) pa su do kraja 1941. odlučili promijeniti politiku (zakuni se?!). Tijekom 1942. čak su potaknule i pomogle osnivanje Hrvatske Pravoslavne Crkve (WTF ?!). Srbi nisu priznati pod svojim nacionalnim imenom nego su smatrani pravoslavnim Hrvatima (definitivni hajlajt), no njihov se položaj popravio posebice u gradovima (al' umalo)."

Dakle, sve je jasno, i ne bih više o tome. Dalje, Sedlar ukazuje na 'pozitivne' strane NDH, jer je za vreme rata došlo do procvata kulture u Zagrebu, pa tako dolazi i do razvoja radija i filma, izdaju se mnoge knjige, štampaju se tri toma hrvatske enciklopedije, a Hrvatsko Narodno Kazalište posećuju umetnici iz celog sveta (čitaj Japanci). I tu autor izbacuje najjaču izvalu, kaže da iako su se komunisti posle rušenjem NDH obračunali sa vodećim ljudima iz kulturnog i medijskog miljea, ipak je 4-orogodišnji rad na obuci kadrova i nabavci savremene opreme bio temelj daljnjeg razvoja hrvatskih medija, a posebno radija i filma, i to narator onako baš sa ponosom saopštava, kao neki konačan trijumf uprkos svemu, kao da se zaboravlja da su sva ta bogatstva stečena na mukama Srba i Jevreja koji su živeli na prostorima tadašnje NDH, jer odakle tolke pare osim od pljačke i tako te otimačine po Lici, Bosni, Slavoniji, pa sve ovamo do Zemuna. Znači totalno neodgovorno, al' ne bih ja sad da držim ovde lekcije o moralu jer nisam baš sklon, a i sve se to vrlo dobro zna.

Za kraj samo podatak da je Pavelić pred kraj rata ušao u pregovore sa Staljinom kako bi ovaj priznao NDH, ali o tome više u dokumentarcu, jer i pored svog ovog DNODNA ovde ispostavljenog, jako je zanimljiv za gledanje zbog tako tih informacija i gomile do sad neviđenog arhivskog materijala. E da bre, ne treba zaboraviti ni opširan info o Blajburgu, dok se na drugoj strani Jasenovac samo dva puta pominje i to onako usput. Zanimljiva je i priča na koji način je Pavelić uspeo da umakne pravdi i otperja čak do Argentine preko Austrije i Italije. Sve u svemu, ogromna sramota, ali ne moja, jer evo, baš sad gledam, dal' mi imamo neki dokumentarac ovog kalibra, gde branimo i opravdavamo naše zlotvore tipa Slobu i tako tu ekipu ? Nemamo, nego baš naprotiv, dosta kvalitetnih dokumentaraca je snimljeno gde se otvoreno osuđuju zločini koje su počinili Srbi nad drugim narodima sa ovih prostora, i ja to totalno podržavam, bez ikakvog razmišljanja.

Dalje, ovaj Sedlar je veoma poznat u Hrvatskoj po ovakvoj vrsti dokumentaraca, pa je '97 snimio čak i jedan gde je opevao Tuđmana za života, a napravio je i par propagandnih igranih filmova kojih se čak i sami Hrvati stide, jer šta reći o filmu kao što je Četverored ? No, u svakom slučaju ovo je must-must-see, u edukativne, pa i zabavne svrhe, što da ne, da vidite kako se iskusno laže, i kako se opušteno, bez blama, prepravlja istorija. (62 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/02/pavelic-bez-maske-2009.html

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #10 on: 19-02-2010, 23:19:40 »
mislis, prepravljaju srbska i komunisticka podmetanja i lazi? (iako mlitavo, trebalo bi to jos objektivnije.)
http://www.blogihrvati.com/jml/index.php?option=com_content&task=view&id=1449&Itemid=69

da malo predjemo na sloveniju
http://www.blogihrvati.com/jml/index.php?option=com_seyret&task=videodirectlink&id=82

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #11 on: 20-02-2010, 00:15:23 »
Ma šta kažeš , Son ? Hrvati pravdaju zločine nad Srbima ? Ne snimaju dokumentarce o svojim zločinima, ne donose deklaracije ko mi o Srebrenici, puca im jajce za Jasenovac  ? Ma nemoj zajebavati, to nije moguće. Ja prosto nemogu verovati da su oni takvi.
Kakvo iznenađenje  :shock:.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #12 on: 20-02-2010, 02:03:34 »
Ma šta kažeš , Son ? Hrvati pravdaju zločine nad Srbima ? Ne snimaju dokumentarce o svojim zločinima, ne donose deklaracije ko mi o Srebrenici, puca im jajce za Jasenovac  ? Ma nemoj zajebavati, to nije moguće. Ja prosto nemogu verovati da su oni takvi.
Kakvo iznenađenje  :shock:.

delim tvoj šok!
sine, zakuni se!
dal je to sve što si reko - MOGUĆE?!

Son of Man

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.957
  • See ya in Bambiland...
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #13 on: 20-02-2010, 09:57:45 »
Vidi ovog Tihog, a vidju i Ghoula,  pa jbte nije rivju namenjen vama i ljudima odavle, no sirim narodnim masama, zato i idem sa tim "nevino-naivnim" pristupom  xnerd

stakmen

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #14 on: 20-02-2010, 11:17:28 »
Okupacija u 26 slika -film 7 deo

to su  ustashe,okupacija u 26  slika  scena  klanja,Pavelic je  bio upucan u  juznoj Americi od strane cetnicke  emigracije i zadnjih par godina  se raspadao u postelji jer je imo secernu bolest a  upucavanje mu je pogorsalo  stanje,pokusacu da nadjem tekst o  caru koji ga je upucao...

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #15 on: 20-02-2010, 12:46:48 »
Ma upucali su vraga, umro od starosti i bolesti, kao i Artuković i ostali zlikovci.
Trebalo je to ko Mosad odrađivati, a ne ih dovoditi na suđenja sa 90 godina. Oni svojim žrtvama nisu sudili. Ali komunistička vlast nije marila za ustaše, njima su glavni ideološki neprijatelji bili četništvo i srpstvo, Dražu su ubili, ni grob mu se ne zna, a ove monstrume su još lečili u zatvoru..

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #16 on: 20-02-2010, 12:48:59 »
Zna se gde mu je grob, samo neće da kažu...

stakmen

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #17 on: 20-02-2010, 13:31:17 »
ona scena  gore je  bolesna,kakav  henri,kakav gejsi,oni  su   bambi za jednog ustashu  iz hercegovine odakle su najgori  koljachi bili,,,

stakmen

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #18 on: 20-02-2010, 13:34:41 »

stakmen

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #19 on: 20-02-2010, 13:37:25 »
http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-220121.html  ubistvo pavelica

Eriops  eto  ti jedan od izvora,ja sam ovo cuo na vise mesta,i pre nego sto sam net imao,poverljivi izvori

Son of Man

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.957
  • See ya in Bambiland...
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #20 on: 20-02-2010, 13:56:27 »
Umro u Spaniji, u Madridu od tog metka u kicmi, i sahranjen na jednom privatnom groblju kome ne moze da se pridje nikako, inace bi to vec otislo u vazduh...

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #21 on: 20-02-2010, 15:37:45 »
sve je to nemacka igra. treba napasti nemacku i pokazati im jednom za svagda!

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #22 on: 20-02-2010, 15:40:17 »
sve je to nemacka igra. treba napasti nemacku i pokazati im jednom za svagda!

misliš, da je napadnemo tako kako si je ti napao?
da emigriramo u nju i podrivamo je iznutra, gastarbajterski?

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #23 on: 20-02-2010, 15:45:44 »
ma jok, nije to za vas. srbi su ratni narod. stvoreni da vladaju.
treba napasti nemce da se razbeze pa ce hrvati nestati sami od sebe!

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #24 on: 20-02-2010, 15:50:50 »
ma jok, nije to za vas. srbi su ratni narod. stvoreni da vladaju.
treba napasti nemce da se razbeze pa ce hrvati nestati sami od sebe!

ja ipak mislim da je lakše da srbi istrebe hrvate, taj stub nemačke - koren i kičmu, takoreći - a kad taj poso bude obavljen, nemci će propasti sami od sebe, tj. kad im se uzme duša, tj. 'cvijet', simbolički govoreći.

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #25 on: 20-02-2010, 15:56:21 »
moguce, hrvati su goli kurac.
ali razbijanje nemaca bi bilo temeljitije i trajnije. nesto konacno.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #26 on: 20-02-2010, 15:59:07 »
ne shvataš: kad se srede hrvati - stub nemačke - bez tog stuba će i nemačka da se uruši.
konačno.

prosto ko pasulj sa suvim rebarcima.

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #27 on: 20-02-2010, 16:03:37 »
vidim ja gule da srbi brzo zaboravljaju. zaboravili su kako izgleda pravo lice nemacke. cisto zlo.
treba ih napasti dok su uspavani.

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #28 on: 20-02-2010, 17:28:10 »
Hrvati će izumreti sami, imaju negativan prirodan priraštaj, kao i Srbi, a još ih je manje, tako da nema potrebe za ratovanjem, sve će obaviti priroda. :idea:

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #29 on: 20-02-2010, 17:40:15 »
tihi, odluci se, bi'l ti klao hrvate ili bi se bratimio. malo bi kalo, pa bi se onda grlio, pa klao, pa se grlio... i tako od kad postojis.
djelujes kao teska kukavica.

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #30 on: 20-02-2010, 18:13:29 »
Tihi nekolje, to je specijalitet suseda ...
A , ti si hrabro zaždio u Švabiju za vreme rata..  :D

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.186
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #31 on: 20-02-2010, 18:16:37 »
Quote from: Eriops
Tihi nekolje
We're all mad here.

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #32 on: 20-02-2010, 18:25:06 »
Evo ga i drveni advokat  :). Baš sam se pitao jel moguće da prođe bez tebe.. :idea:

EKSTREMISTA

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.006
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #33 on: 20-02-2010, 18:28:01 »
Car je legendarni Blagoje Jovović.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Blagoje Jovović.

Sam atentat je opisan u knjizi Tihomira Burzanovića Dva metka za Pavelića.
Ova knjiga u formi ispovesti prikazuje uzbudljiv život Blagoja Jovovića.Cela knjiga koja se čita kao najuzbudliviji roman,može da se skine ovde.

http://www.vidovdan.org/arhiva/getdownload84.html

A evo i dela o samom atentatu

Био сам “хотелеро” и то веома успјешан.
Једног дана узмем новине и читам текст једног нашег новинара. Тај Хосе Дифранчески, Хрват из Истре, био је велики Југословен и предсједник Друштва Југословена у Аргентини. Тај Дифранчески је у аргентинским новинама тврдио како је Анте Павелић у Аргентини, да је стигао у одјећи фрањевачког свештеника, под лажним именом, да
је био близак са Пероном, своје усташе је прикључио једној криминалној организацији, и одрађује за режим прљаве послове уцјењивања, терорисања и  разбијања опозиције.
У том чланку Хосе Дифранчески потсјећа како је Павелић био посланик у бившој Југославији, описује како је дошао на власт као Мусолинијев пулен, предавши Италијанима Далмацију а Мађарима Барању, како је поубијао више од 700 000 Срба, 30 000 Јевреја... И закључује како сад Павелић живи у Буеносаиресу, окружен усташком пратњом, слободан је, донео је велики новац напљачкан од Срба и Јевреја у Јасеновцу.
Ја, кад то прочитам, не могу да се смирим.
Пођем код својих ортака - нас тројица смо заједно држали хотел - и кажем им да ћу да идем два -три дана до Буеносајреса, да нађем овог мог новинара .
Нађем се са Дифранческијем, питам га како је сазнао да је Павелић овде, а он ми одговара:
“Па то није никаква тајна, Павелић се слободно креће и уопште се не крије!”
Даје ми још један свој текст.
Узмем и читам:
“Оптужује се једна југословенска терористичка организација, за организовање злочина по Аргентини. Та организација је припадала власти сада већ свргнутог режима. Вође организације су у бјекству и скривају се.”
Каже: ради се о Павелићевим усташким тројкама. Читам даље:
“Буеносајрес је дочекао црне дане, кад његови грађани свакодневно страхују од терориста и терористичких банди, које пријете опозиционим партијама. Тим организацијама припадају и југословенски досељеници. Искусни ратници, ти људи
који су учествовали у Другом свјетском рату, формирали су банде, добро наоружане
и добро обучене, одане вођама, у којима влада строга војна дисциплина и које
организују терористичке акције по принципима војне стратегије и тактике.”
У тексту се, даље, саопштавају подаци о активностима Анте Павелића у Аргентини и његовом значају у помоћи диктатору Перону.
Прочитам и податак да се хрватски зликовац крио једно време под именом Фабио, и да су документа с којима је дошао у Аргентину, носила то име. Питам Дифранческа: гдје Павелић живи ?
Он ми каже да живи у једном насељу, 20 километара од Буеносајреса, где је, у једном елитном блоку, подигао зграде и луксузне виле за себе и своје људе. Све то ми потврди и Јово Xањевић, стари емигрант, из Подгорице. Опише ми да ту има стотинак великих вила, да у том насељу углавном станују пилоти, и - колико је могао - опише ми положај Павелићеве виле.
Одлучим да кренем и да све то сам провјерим.
Али, хоћу прво да се припремим. Вратим се у Мар Дел Плату, продам свој део хотела - знам, требаће ми доста пара.

Зликовац окружен пилотима
Тих дана почео сам да пуштам брке, купим наочале и ставим их, мада их никада нисам трпио. И тако полумаскиран, одем у то насеље, да провјерим гдје је Павелићу кућа.
Мало прошетам, па сједнем у кафану. Попијем пиће, почнем да причам са конобаром - лепо је ово пилотско насеље и тако то, а онда питам: има ли Хрвата,  живе ли у околини неки Хрвати? Наравно, то сам питао на шпанском. Приђе власник кафане, баш љубазан, каже:
“Има ту, у близини, три куће !”
Изведе ме из кафане и покаже. Још дода како ту живи неки хрватски великан, њихов вођа из светског рата. И покаже ми кућу руком. Кренем у обилазак кварта. Шетам око куће, разгледам и друге зграде у близини. И тако сам ти два дана долазио и разгледао. А у себи све мислим :
“Види зликовца, како лепо живи, лепу је кућу саградио од српске и јеврејске крви и муке!”

На углу авеније Кориентес
Вратим се код Дифранческија да још мало попричам, онда код Јована Xањевића. Xањевић ми каже да зна гдје се хрватске усташе окупљају, у којој кафани. И да тамо сједи и Анте Павелић, да долази скоро сваки дан. Питам - да ли је спреман да ми то покаже?
Одемо да попијемо пиће у тој кафани. После сам ја дошао још пар пута и увјерим се: заиста ту се скупљају усташе.
Јован ми покаже једнога, каже:
“Онај ти је Павелић!”
Истог дана одлучим да купим револвер. Али, у Аргентини, кад купујеш оружје, одмах те уписују у књиге и региструју. Одложим куповину, нећу да моје име буде у списковима наоружаних. Наћи ћу неко оружје “на црно”.
Узмем собу у Буеносаиресу. Неки Марјановић ми понуди да радим код њега, запослим се, постанем управник једног ноћног клуба. Радим ту неколико мјесеци, распитујем се за Павелића, “пипам” по хрватској емиграцији... Ту ми, са женом , дође једно вече југословенски конзул.
“Ти си, Вељко?”
Он. Мој школски друг, Вељко Ћиповић.
А мало-мало по одлазим у кафетерију на углу авенија Коријентес и Кађао, тамо где се скупљају усташе. То је била једна велика, прометна и модерна кафетерија.
 
За паре или за народ
Након неколико дана долази ми Xањевић и предлаже да пишемо четницима у Америци и Канади.
Зашто ?
“Да им јавимо како се спремамо да убијемо Павелића и тражимо да нам пошаљу паре!”
Ја му кажем да то не долази у обзир. Имам пара, продао сам дио свог хотела.
Он упоран:
“Писаћемо Српској народној одбрани, то су све велике патриоте и богати људи.”
Помиње Ђујића, Јевђевића, Јована Ђоновића... Они ће нам послати паре.
Кажем, нећу то да радим за паре!
Хоћу да убијем највећег српског крвника, хоћу да осветим српске жртве, и то ћу да урадим зато што сам Србин, то ћу да урадим за народ. А не за паре!
Он упоран - морамо на Павелићу да зарадимо, па на чему чемо да зарадимо ако не на томе?
Да бих га купио за себе понудим му, јер сам 1956. године добио аргентинско
држављанство, да и њему извадим аргентински пасош.
Он ми прича како се 1942. године јављао да иде као добровољац, у рат, у Југославију.
Влада је била у Каиру, Xањевић је отишао до Каира, видио како све то иде и
одустао. Кад се вратио у Аргентину имао је на шта доћи. Жена му се удала за другог
човјека.
“То сам ти ја све радио из патриотизма, а кад сам се вратио, нико од наших ни десет долара да ми позајми !”
Имао је ћерку, али и она је била случај за себе. Био је сав несређен и огорчен. Стално је говорио како је све радио за српство а нико му није дао ни десет долара.
“Ја, Благоје, треба сад опет нешто да радим за српство, ја треба да рескирам, треба значи и нешто да добијем! Ако нема пара, ја нећу!”

Ја ћу Павелића да закољем
После пођем код Иванишевића, Цетињана, великог националисте и антикомунисте, њега сам упознао у Италији, у Риму.
“Владо, хтео бих да разговарам с тобом.”
Кажем му: пронашао сам Павелића, пратим га, испланирао сам акцију. Њему све јасно. Ми смо, још 1950. тражили Павелића и причали о томе како га треба убити. Зато сам и отишао до њега. Али, он ме изненади:
“Знаш како је... ја имам жену и кћерку, ако ме убију или затворе, ко ће њих издржавати ? Ја немам пара, немаш ни ти !”
Владо је радио неке послове на градилишту, тешко је живео, ја сам га разумио. После ми је много помогао, у свему.
Одем код неког Милана Гаћеше, Личанина. Добар човек, не баш много паметан, волео да се коцка, често сам му позамљивао новац. Кад обећа вратиће ми тог и тог дана, он тог дана врати. Причао ми је како су му усташе убиле оца, рођаке, много пријатеља. Он је после кренуо да се свети... Имао је снове, халуцинације, што би рекли стручњаци - последице ратне трауме.

 


Зло се трпи због страха од још горег зла,стога пук гунђа,али најчешће немушто.И трпи батине.

Лутајући Бокељ

EKSTREMISTA

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.006
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #34 on: 20-02-2010, 18:29:45 »
2.deo
“Не дај Боже, да сретнем неког усташу, па ја бих га одмах... ја бих га ножем...”, говорио је често.
И сад, чим сам му поменуо да знам где се крије Павелић, Милан скочи.
“Ја ћу њега да закољем, а главу да му однесем у зграду аргентинске владе!”
“Ама, чекај, Милане, ово је двадесети век, у туђој смо држави, не иде то тако... ”, покушавам да га смирим.
Он ме пита:
“Да ли си некад убио човека ножем?”
Пуцао сам у рату био сам добар борац, не знам да ли сам неког убио... али ножем? Па ја ни кокошку не бих могао да закољем.
Кажем му да је лако Павелића убити, али да је вештина да га убијемо а да нас не ухвате. Дам му мало пара. Нађемо се неколико пута, обећам да ћу му после атентата платити авионску карту - да се склони у неку суседну земљу. Опростим му оно што ми је био дужан. И тако, Милан се мало смирио, почео да ме слуша...
 
Овај Павелић не личи на Павелића
Оставим посао у бару, запослим се у предузећу за осигурање “Континентал”. Као агент. Осигуравао сам фабрике, предузећа, аутомобиле и кад завршим рад на терену, ја у ону кафетерију, седим тамо и све те формуларе испуњавам. И гледам, све ми нешто сумњиво. Онај, што су ми казали да је Павелић, уопште ми не личи на њега. Гледам Павелића на старим сликама: црн, млад, јак. А овај неки чича, просед, белих бркова. Гледам му ухо на фотографијама и “у живо”. Рекао бих по уху - он је: опуштена ресица, онај један савијутак. А опет... Морам да будем сигуран, да не убијем погрешног човјека.
Каже ми Милан:
“Ја бих га можда познао, али моја сестра сигурно!”
Миланова сестра Милева живела је у Загребу, била удата за неког хрватског
функционера, виђала Павелића по неким пријемима. Одведем Милана да види
Павелића, хоће ли га препознати ?
Кад га је видео, скочи као луд! Стани, будало, све ћеш да упропастиш, смири се! Изађем напоље, ако будала себе офира, бар да не открије мене.
Поведем сутра Милеву. Ништа јој не говорим, не показујем. Она погледа по кафани:
“Ено, онај просједи !”
Попијемо кафу. Кажем Милеви - не гледај тамо, не привлачи пажњу.
Добро!
Милан је пристао, има и оружје, проблем је моје оружје. Каже Милева, има она неки револвер, дамски, донесе га у неким белим корицама, даће ми га јевтино, по цени по којој је купила.
Узмем оружје, стварно је било јевтино.

Како сестра Милева каже
Обиђем са Миланом терен око Павелићеве куће, и направимо план: убићемо га испред куће, где се Павелић слободније осећао и био мање опрезан.
Кад, сутрадан, Милан као из топа:
“Знаш, мени сестра каже да ти имаш велике паре. Рекла ми је да ти тражим пет хиљада долара, да оставим ћерки ако се мени нешто деси!”
“Ја, Милане, немам пет хиљада!”
“Сестра је рекла - ако немаш пара ништа од посла!”
“Али, Милане... ”
“Нема ту али... Благоје, мора да буде како сестра каже!”
“Па шта каже још сестра?”
“Да си ти добио тешке паре од четника из Америке, да убијеш Павелића!”
Имао сам ја тих пет проклетих хиљада, али видим да томе “како сестра каже” неће бити краја.

Љотићевац који није знао да пуца
Дам му нешто ситно да се будала не наљути, може ме пријавити, шта га знаш, свашта те од будале може наћи!
Морам да тражим другог. Сетим се Душана Петковића. Душан је био љотићевац.
Урадио бих ја то сам, али Павелића увјек прати један његов официр, као обезбеђење. Треба ми човек који ће да пуца на тог официра, а ја ћу на Павелића.
Питам Душана.
“Како, Благоје, кад ја уопште на знам да пуцам!”
Неколико дана касније, у оном усташком бару, прилази ми један човјек и пита ме на италијанском, да ли сам ја из Трста, ја га погледам и кажем му:
“Не, ја сам из Удина и ко сте ви да ме испитујете и да ме узнемиравате, молим Вас да ме оставите на миру, видите ли да радим!”
Био сам дрзак да ме не би даље нешто питао. Човек ме остави да испуњавам своје папире, али ја видим - мора се пожурити, постаћу сумњив, распитаће се, откриће ко сам, због оклијевања може читава ствар да оде у мајчину.
 
Нема јунака за мегдана
Одем на пријем код код Саве Ратковића.
Сава је држао галерије и био богат човјек, бавио се политиком, био перониста. Мене jе молио да уђем у политику, али ја нијесам то желио, смучила ми се политика још у Црној Гори. Ратковић је био послије министар у једној покрајни у Аргентини, па потом народни посланик. Имао је доста пара, али је доста и пио.
Кад су му отишли гости, питам ја њега:
“Сава, знаш ли ти ко је био Анте Павелић?”
“Побогу, брате... ”
“Да ли је био зликовац ? ”
“Ма шта ме то питаш, наравно, крвник... ”
“А би ли ти што помогао да се тај крвник српског народа казни?”
“Све што треба!”, одговара Сава Ратковић и каже: “Ти знаш кад се напијем да
сам луд!”
И стварно је био луд кад попије.
Све му испричам.
“Идемо тамо да се напијемо и да га добро избијемо, да га ударимо флашом по глави... Али да ја пуцам и да га убијем - то ти ја не могу урадити, то не долази у обзир, ја нисам тај тип! Ја сам већ старији човек... ”
“Добро, али ако би то хтио да уради неко млађи, бисте ли му Ви позајмили револвер? ”
“Како не бих, Благоје! Али, мој је револвер регистрован... ”
Видим ја - нема јунака за мегдана.

Поп са револвером дамског калибра
Онако мало разочаран пођем код нашег попа, којег је за Аргентину упутио Патријах Гаврило Дожић, док је био у Риму. У ту цркву је требало да иде поп Љубо Јововић, био је већ одређен, али он није пристао, него је остао у Косићу.
Поп је био млад, тек рукоположен. Његова парохија били су углавном зеленаши краља Николе, који су узгајали памук. Ту је била и руска црква и српска црква. Ова наша је била посвећена Светој Тројици, али су је звали “руска црква”, зато што је новац за њу нашима послао руски цар. И ту су служили и наш и руски поп.
“Прото, ја сам одлучио да убијем Павелића !”
Он као да сам му рекао “добар дан”. Одмах ме пита - имам ли пиштољ?
Утом се појави и руски поп, прота ме претстави:
“То је човек који ће да убије Павелића !”, и све исприча.
Мени непријатно. Већ зна пола Аргентине! Од наших нико ти не уме да сачува тајну. Поп ми каже:
“Не брини, за ово нико од Руса неће чути!”
Онда ми тражи револвер .
“Дај ми га да пробам ваља ли то шта !”
Прота сиђе у подрум , гдје су му била сува дрва и поведе мене и руског попа. Узме, нишани у дрва, испали два метка и вели:
“Овај ти револвер не ваља ништа!”
Питам ја - зашто? Онда ме одведе до оних дрва:
“Први није ни ушао у дрво, а други... ушао, али мало.”
Дамски калибар, а и сам сам видео да је цијев мало истрошена. Кажем:
“Добро, кад не ваља, имаш ли ти, Прото, бољи ? ”
“Немам!”
“Добро”, велим му да не брине. “Ја ћу њега да гађам са два-три метра и овај ће њега убити кад немамо бољи. Изблиза, сваки убија! Ако Бог да, има да му приђем
и пуцам у главу!”
“Буди миран и уради то мушки!”, вели ми поп.
Ја сам волио револвер више него пишољ. Пиштољ може да закочи, блокира.
И онда готово - све пропаде. А револвер - ако једно зрно неће, друго иде, и увјек
можеш да завршиш ствар.

Буразеру, ја сам тај
Кад изађем од Проте пођем на корзо и тамо сретем Xањевића. Он је, старац, туда стално шетао и гледао младе дјевојке, па смо га ми од зезања звали Баљин кокот. Приђе и каже:
“Благоје, ја сам ти нашао вјерна друга и велика пријатаља за онај посао.”
Ко је то, питам га ја. Мило Кривокапић, вели Xањевић.
Мило Кривокапић је био са мном четири године. Цетињанин, син пуковника Баја Кривокапића. Живио је у оној нашој колонији која је садила памук, али није волио да ради. Знао сам да је куражан човјек.
Пођемо код Мила, ја му све испричам и питам га да ли је спеман да иде са мном у акцију, а он одмах:
“Буразеру, ја сам тај!”
Ја се мало замислим, мучи ме нешто у вези с Милом, и тада се сјетим приче Јакова Јововића. Јаков је планирао атентат на Пека Дапчевића кад је Пеко долазио у Аргентину. Тада је дао Милу Кривокапићу и паре и пиштољ да то уради, а Мило ти пође у полицију и пријави се сам. Полиција ухапси и њега и Јакова, али како је Јаков био познат грађанин, а аргентинске власти биле антикомунистичке, ствар се заташка, пуште и Мила и Јакова за пар сати.
Кажем Милу да знам како је било са Јаковом и Пеком Дапчевићем.
“Немој да ти се то деси поново!”
Почне да ми се куне:
“Не, буразеру, никад... тај Павелић је злочинац и он је убио више Срба но сви
комунисти заједно... и ја сам за то да га убијемо, нећу те издати!”
Испричам му ја план и кренемо у кафану да и Мило види Павелића и његовог пратиоца, у којег он треба да пуца.
Мило пита - како то да урадимо?
Ја му објасним. У кафани - не можемо! Ухватиће нас. У тоалет да уђемо за њим - ту не сме да се чује пуцањ, а ја га заклат не умијем! Не можемо га убити ни у подземној жељезници, може да страда неко од путника.
“Ја сам ти намислио, добри мој Мило, да га убијемо код његове куће. Он иде возом и онда аутобусом, има један дио пута од станице до његове куће кроз један парк и -ту ћемо! Пред капијом куће! Ја ћу пуцати на Павелића, а ти на оног официра који иде са њим!”
Мило се добро загријао. Пристаје на све. План му се свиђа.
Ја га неколико дана водим путањом којом Павелић иде од кафе бара до воза, послије од воза до аутобуса а онда останемо на станици и догледом извиђамо пут којим Павелић иде кући.
Послије смо заједно пратили Павелића. Сједнемо иза њега и кад излази, ми за њим. Испланирали смо и куда да бјежимо кад извршимо атентат. Пристао Мило на све.

Приче пијаних усташа
Ја разрађујем детаље, сваки дан идем у кафетерију, слушам шта усташе причају. Е, каквих сам се гадости од њих наслушао.
Хвалили су се својим ужасним причама из рата. Двојица седе, не зна се ко је пијанији, први прича како су убијали Србе по Славонији и бацали у Саву. Други почне причу како су срели једну Српкињу, она у другом стању. Питају: “Жено, носиш ли мушко или женско?” Каже да не зна. “Хоћеш ми да ти кажемо ?” Опкладе се у десет флаша пива да ли је мушко или женско, поведу је с пута, узму нож... Не можеш ни да замислиш какве гадости су причали!
Ја сам имао полуђети кад сам то слушао.
Па како су у Херцеговини бацали у јаме, па како су силовали...
Пратим Павелића, седнем близу њега и пратиоца - Јуре се звао - и све их слушам, они причају слободно, знају да их нико у возу не разуме.
Пита га Павелић где је био рањен, Јуре помену неко место, чини ми се у Славонији. Како, кад ту није било борби? Јуре прича:
“Уђем у једну српску кућу, тамо једна жена, лепа, права госпођа. Наредим да иде у собу. Неће. Ја је гурам, и кажем - децу ти нећу дирати. И онда она пође. Бацим је на кревет и добро је... И ја то обавим и одем. Сутра дођем поново. Кад, у дворишту млада девојка, петнаест-шеснаест. Још лепша и височија од госпође. За руку, па у собу. Али, госпођа вришти - па зар не видиш да је још дете! Само што сам малу скинуо, и бацио на кревет, кад ето ти госпође, с пушком. Опали два метка, погоди у ногу, поломи кост... Моји је војници одмах убили, мене у болницу, али - нога остала краћа.”
Све ми се преврће... Мислим - скратићу ја тебе и за главу !
А онда чујем, било је то 5. априла 1957, да се спрема велика прослава годишњице НДХ.
Е, нећете га прослављати ове године, док је мене жива!

Поглавников хипнотизерски поглед
Идемо, Мило и ја, још једном проверавамо сваки детаљ, кад ми Мило, дрхтећи, каже:
“Буразеру, он је мене хипнотисао!”
“Како, црни Мило, па реч нисте проговорили? ”
“Збунио ме”, каже мени Мило “ не осећам се добро, сав сам некако збуњен”.
“Како?”
“Па зар тине видиш како нас он гледа, фиксира и хипнотише?”
И заиста, Павелић би пажљиво погледао свакога ко улази у воз или у аутобус. Увјек сједне у ћошак и гледа ко год пролази.
Кажем Милу - добро, немој га више гледати у очи !
Објасним му како ја, кад улазим, ставим наочари, прво погледам у Павелића, а онда у остале, прођем даље и сједнем.
“Ради тако и ти ! ”
Једног дана одлучим - данас! Али, Мило моли да то одложимо за други дан.
Данас није спреман. Добро - ја пристанем, за један дан неће се ништа измијенити.
Мила пустим кући да се не гледамо, а ја пођем да пратим Павелића. И у аутобусу сједнем на столицу преко пута њега. И он прича овом свом пратиоцу како му је највећи успјех што ће на прослави, 10. травња, бити “преставници двије православне државе - Румуније и Јерменије”. Ја ти испратим Павелића до куће и трк назад код Мила. Кажем му да је остало још три дана и три ноћи да се изврши атентат. Мило каже да је спреман. Сјутра вече? Добро.

Пуцај, убиј, није то тако лако
Сјутра ми у воз, па у аутобус. Умијешамо се у народ, а била велика гужва.У аутобусу стојимо испред Павелића, а Мило мени шапће:
“Ено ме опет гледа!”
“Ма, свакога он гледа, Мило брате, не гледај у њега и све је у реду!”, кажем му ја.
“Мени нешто у глави и ушима шушти”, каже Мило.
“Добро”, кажем “остављамо, Мило, ствар за сјутра, сјутра је пред последњидан!”
Сјутра кажем Милу: “Данас је 7. април, запамти добро”, а он ћути, гледа мимо мене.
Идемо поново. Осми април. Кажем ја Милу - улази први! Сједнем на слободно мјесто и пошаљем Мила да плати карту, а чувам му мјесто до мене. Кад смо стигли да сиђемо, кажем ја Милу - идемо!
И доведем ја Мила до излаза из аутобуса, иза њега још двадесетак људи треба да изађе. Ја изађем и мало се повијем, кренем за Павелићем. И како идем, окренем се нешто да кажем Милу, кад - нема Мила.
Он, у оној гужви, кад је видио да сам ја изашао, продужи аутобусом још једну станицу.
Ја полудио, нервозан. Тих дана сам мало и спавао, уморан, имао сам трему, размишљам о томе да атентат мора успјети. Добро, видим ја - нема Мила нигдје. И кажем себи:
“Добро имам још једну ноћ, сјутра вече идем сам, па шта Бог да.”
Послије видим Мила и он ми каже:
“Буразеру, немој да рачунаш на мене, не могу па не могу, збуњен сам и само могу да ти одмогнем.”
Ја сам се добро био наљутио на њега и запретим му:
“Чувај се, Мило, немој да ти се деси оно што су урадио са Јаковом Јововићем и Пеком Дапчевићем, да пристанеш, а послије да пријавиш полицији!”.
Зло се трпи због страха од још горег зла,стога пук гунђа,али најчешће немушто.И трпи батине.

Лутајући Бокељ

EKSTREMISTA

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.006
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #35 on: 20-02-2010, 18:30:58 »
И изблефирам:
“Ако ме откријеш, један мој рођак, Дујо, тебе ће убити! Не шали се главом!”
Растанемо се. Било је то осмог.
Пођем кући и знам да сјутра вече долази последња ноћ, 9. април 1957.године, и да више нема одустајања од ријечи коју сам дао самоме себи, па таман погинуо!

Дан Д
Крећем ја сјутра на станицу, кад тамо - ево Мила!
Ја љут, питам га:
”Шта си дошао да ме деморалишеш, ја вечерас завршавам посао, не требаш ми!”
“Вечерас не гледам у Павелића, идем иза њега и бићу са тобом”, каже мени Мило и додаје да ће вечерас бити све у реду.
 Идем ја, Мила слушам и не слушам, само ми кроз главу пролазе слике данашњег боравка у усташкој кафани. Донијели летке, транспаренте, плакате дијеле, све спремају, јер сјутра је велика прослава на којој, како сам са заклео, неће бити живог Павелићa.
Уђемо у аутобус. Сједнемо поново скупа. Павелић, ако нема на крају аутобуса мјеста онда сједне на прво иза возача. Кад смо дошли до станице да силазимо, ја Милу кажем да иде испред мене и он стварно сиђе и уђе у ону масу народа. Кад смо се примакли путу који се одваја ка Павелићевој кући, Мила нема!
Кукавица, где се изгуби ?
Ја одлучио и повратка нема. Идем за њима и размишљам колико морам да приђем , колико времена имам кад пуцам у Павелића, да пуцам у пратиоца. И хоћу ли Павелића убити једним метком.
Идем, прилазим им све ближе, јасно чујем како разговарају. У том тренутку се прекрстим и помолим се Богу и Светом Василију Острошком. Како сам се прекрстио, чујем, пратилац говори:
“Поглавниче, ја бих сад свратио до клуба, ево вас близу, брзо ћу ја доћи!”
Не могу да вјерујем да ми је Бог тако брзо помогао. И Свети Василије.
До куће Павелића још 50 метара.

Павелић пада и псује ми мајку српску
Раздвојили су се, ја се склонио за једно велико дрво у дрвореду, видим како се Павелић окреће наоколо, и наставља да иде, са ташном у руци.
Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим.
Долазим на седам - осам метара. Павелић ме је осјетио, видео... почео да виче:
“Мајку ти јебем српско - јеврејску, комунистичку!
Чујем пуцањ, не знам одакле долази.
Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два - три метра и пуцам.
Једном. Други пут ! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега.
Он пада.
Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту.
Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега.
У том тренутку помислим - боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити!
Дал да га прибијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се... али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом. И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу.
Неко виче:
“Јуре, Јуре!”
И пуца се према мени. Ја се окрени и пуцам у том правцу. Испалим три хитца.
Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом.
Народ излази. Питају - шта је било ?
Онако задихан, говорим им:
“Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се па пуцају на све живо!”
“Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују.
Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај.
Трчим.
Чујем: око Павелићеве куће пуцају и вичу.
Изашао из улице која иде полукружно око кућа, дошао сам у поље, кад видим Мила. Стоји и гледа ме .
Наставим да трчим, а Мило стоји и гледа ме. Послије ми је рекао да није смио да крене за мном, јер се бојао да ћу га у оном тренутку убити, што ме је преварио и оставио самога.
Мило је свој револвер бацио у неко ђубре.
Не осврћем се на Мила. Трчим даље... А била је доста топла ноћ. Трчим у правцу станице и како трчим видим да долази воз. Трчим што ми Бог даје снаге.
Ја на станицу, воз креће. Један од станичних радника виче да не улазим, јер је воз
кренуо. Ја на степеницу од воза и - ускачи.

Чарапа пуна крви
Кад сам ушао био сам сав у голу воду. Улазим у један вагон и, како нема мјеста, стојим. Кад, зове ме једна млада жена:
“Господине, осјећате ли се лоше? ”
“Да, госпођо”, одговорим ја и сједнем на њено мјесто. Кад сам сјео, хоћу да извадим марамицу из џепа. Погледам - крв.Гледам, шта је то, одакле крв, кад ме не боли ништа. Осјећам да ме сврби нешто на бутном мишићу лијеве ноге. Скинем капут и пођем према тоалету. Кад сам ушао, имам шта да видим. Ципела пуна крви. Скинем ципелу, оперем ону крв. Скинем чарапе, бацим их у шољу.
Гледам одакле крварим, али - нема ништа.
Не смем више да привлачим пажњу. Шта ћу, врати се и сједи.
Одакле толика крв? Све мислим да сам закачио неку жицу, кад сам трчао. Кроз прозор промиче аргентински пејсаж, у глави ми се враћа “филм”: како Павелић трчи низ улицу, ја пуцам, он и даље трчи, пуцам још једном у његова леђа, он пада... И сетим се оног једног пуцња. Кад сам потрчао, подигао револвер, Павелић почео да псује, чуо сам, однекуд, један пуцањ. Његов телохранитељ вероватно је чуо, окренуо се, видео шта се дешава, пуцао... Схватим да сам тад рањен. Али, ништа ме не боли. Није страшно, чим могу да ходам.
Дакле, сврши се !
Био сам чудно миран, равнодушан за своју даљу судбину. Да ли се тако смиреним осећао и Гаврило Принцип, после атентата на Фердинанда?

                                                        Глава четврта
                                                  Благојицо љута злицо

Стижем возом у Буеносаирес, пређем на метро. Нит ме ко чека, нит ме ко прати. Изгледа да је све добро прошло.
Пођем у кућу Душана Зековића, у један сиромашнији део града, где су углавном живјели Пољаци. Код Душана сам, у једној соби, држао ствари.
Кад ме видио Душан ме загрли.
“Причај, Благојицо, љута злицо!”
“Вечерас сам урадио велику ствар!”
Погледа ме, види ногавицу - одакле ми та крв, то треба превити ! И позове неку Дијану, из комшилука, Далматинку. Кажем да сам се посјекао на неку жицу.
Очистила ми рану, ставила фластер, крварење стало. Гледам ногавицу, тамо где је ушао метак рупица, једва се види, али позади, добро поцијепано. Дигнем се да идем.
“Гдје ћеш сад, Благоје, побогу?”, зауставља ме, већ је било касно, али мене мјесто не држи.
Код проте Радојице Поповића стигнем у само свитање. Прота отвара и одмах пита:
“Шта је било, Благоје?”
“Урадио сам оно што сам обећао!”
Он ме загрли, останем без ваздуха, мислим умрећу како ме загрлио. И од среће грунуле му сузе на очи.
Ујутро купим новине, листам једном, други пут - нема ништа о атентату!
“Ма, јеси ли ти сигуран да си га убио?”, пита прота.
“Не брини, прото, добио је Павелић два метка од Благоја!”
Ипак сам био нервозан, као и прота Радојица, само нисам желео да му покажем. Знали смо да је револвер био слаб, али нијесам могао вјеровати да ће Павелић преживјети два хица.
Изађем да купим вечерња издања. И у листу “Критика” видим - фотографија :
Павелић, рањен, на кревету, окружен Хрватима. И велики текст. У најави текста:
“Анте Павелић, оптужен за ратне злочине, одговара атентатору и показује на слици ране од два метка, од којих му је један остао у кичми.”
Преживе, зликовац! Пих ! Читам текст:
 “Анте Павелић био је рањен прексиноћ у близини свога стана, у граду Ломос де Паломар, од непознатог човјека, који је пуцао пет пута. Павелић нас је данас примио у својој кући. На вратима нас дочекује један господин који нам каже:
- Наша прошлост и наша садашњост је др Анте Павелић, наш вођа!
Прекјуче, напунило се 16. година од оснивања НДХ, оне Републике коју је Хитлер створио и којој је вођа био Анте Павелић, нациста. Овај вођа Хрвата, годинама је у иностранству градио своју тајну организацију за рушење Краљевине Југославије, и 1941, када су Београд и Загреб пали под Немачку власт, на врхунцу Хитлерове моћи, вратио се у Хрватску где је, под покровитељством Хитлера и Муслолинија, остварио свој сан о хрватској држави, која је трајала колико и Хитлерова власт Европом.
Писац Малапарте у књизи “Капут” прича да га једном приликом примио Павелић и да су тад, верне усташе донеле свом Поглавнику теглу шкољки из Далмације. Биле су то, у ствари, људске очи!
И док се присјећамо шта је писао Малапарте, тај исти Павелић, окружен фамилијом, пријатељима и својим верним саборцима, поздравља нас, говорећи пријатним гласом, помало мјешајући шпански и италијански. Павелић изгледа старо, вероватно има око 60 година, бијеле косе, полусмеђих бркова. Подиже се мало од постеље, затим се помјери мало уназад и, на наше питање да ли је ово први атентат на њега, одговара:
- Да, био је покушај и 1930. године, у Минхену.
- Ви сумњате на некога?
Павелић одговара да не зна ко стоји иза ових атентата, али је сигуран да су у оба умешани југословенски комунисти. Човјек који прати Павелића, не говори ништа о прослави која је требала да се одржи у недељу, кад је требало обиљежити дан оснивања НДХ и каже нам:
- Хрвати нијесу нацисти, како неки кажу, ми смо усташе, патриоти и антикомунисти! Наше прве вијести, да су Павелића погодила два зрна, и да су остале у кичми, показале су се тачне. Први дан када смо јавили да су ране направљене од хитаца који су дошли докичме, без изласка зрна, биле су тачне.
Павелић нам прича о атентату и говори о интиграма које Амбасада Југославије шири о њему. Намешта се у кревету и каже нам да су му метци остали у кичми али да га
ране не боле. Ни Хрватски вођа ни полиција ништа не могу да нам кажу о атентатору.
Затим лист понавља да постоји потерница за Павелићем, да га терете за велики број ратних злочина, и закључује:
”Иако атентатор није успео, истина је једно: атентат је открио да је Павелић у Аргентини и аргентинска влада неће моћи то даље да сакрива.”
И завршава питањем: хоће ли Павелић бити изручен Београду?
Новинар не жури са закључком о томе ко је пуцао на вођу хрватских емиграната, и пише како је “Павелић имао много непријатеља, чак и неке своје блиске сараднике, Хрвате.”
Новинар је питао Павелића какве је имао везе са криминално орјентисаном групом која се звала “Национална алијанса” и какве је везе имао са Пероном?
Павелић је одговорио ријечима:
-Од када сам у овој земљи никада нисам интервенирао ни у једном случају, не желећи да се мешам у унутрашње у ствари Аргентини - и не бих био на овом мјесту да сам то радио. Никада нисам радио ништа са перонистима!”
Демантујући новине које пишу “овакве неистине” Павелић додаје:
- Зар бих био овде, да сам се бавио пословима за које ме оптужују ?
Новинар пита Павелића да ли познаје Кељу, вођу перониста, а Павелић одговара:
- Само по имену, са њим нисам имао никакве релације.
Новинар завршава:
“Опростили смо се са Павелићем. Имали смо осјећај да га није много узнемиравало то што је рањен, да мисли како се све, ипак, завршило добро по њега.”
Новинар пише још о томе како је “овај неочекивани атентат извукао Павелића из анонимности. Дошло је до обнављања извјесних сјећања која могу бити за Павелића неизбрисиви терет прошлости. Та се прошлост тешко заборавља, јер Павелић припада личностима “тужне чувености”.

Метак у Павелићевој кичми
Однесем новине право код проте Радојице. Покажем текст и слику, како Павелић лежи на постељи, рањен. Прота Радојица сав срећан:
“Успели смо, успели !”
 Јер, сад ће кренути све новине, узбудиће се јавност, мораће злочинца предати правди. Ипак сам учинио нешто за свој народ.
Прота ме пита шта ћу сад и гдје ћу?
Ја му кажем како је Милош Брајовић у болници и ја ћу ићи тамо, да будем поред њега, тамо ме нико неће тражити. Милош је био у приватној болници, имао је тешку операцију.
Пођем да чувам Милоша. Купим доста разних новина и видим - само се пише о атентату. Нагађају ко га је ранио, нико не зна тачно. Пишу о томе да ране нису безопасне, да метак који је остао у кичми прети да
Павелићу повреди кичмену мождину, да је неопходна операција, али лекари не
смеју да је ураде, јер је Павелић тежак дијабетичар.
“Не мирује, Поглавниче, српски метак у твојој кичми!”
Пишу тако, из дана у дан. На крају прочитам да је Павелић побегао из Аргентине, да се вероватно крије у Шпанији, у неком католичком манастиру.

Порука од Ранковића
Једног дана дође поп Радојица и каже ми да су код њега долазили из југословенске амбасаде. Ко је долазио? Ћиповић, мој школски друг Вељко, конзул, долазио је код мене кад сам водио онај ноћни клуб, волео да пије и смејао се како му је то професионална деформација : “Што више пијем, више знам! ” Гледао ме кад сам пустио брке и косу, и чуди ми се:
“Аман, човјече, шта си се тако нагрдио?”
“Ето,тако ми дошло!”
“Е, грдан си такав, ко Немац!”, и навалио на мене - што пуштам косу и бркове.
Ја му кажем:
“Прочитаћеш у новинама!”
Прича ми Радојица како је Ћиповић дошао код њега у цркву:
“Где је Благоје, нигде не могу да га нађем ?”
“Откуд ја знам где је Благоје ?”
“Само му ти пренеси да знам зашто је пуштао косу и бркове”, и поручио да мора хитно да ме види.
Ја нећу, још не знам шта ћу даље, ни куда ћу, ни како ћу.
Прота опет долази: Ћиповић све зна, поручује да му је из Југославије стигла депеша, Ранковић наредио да ступе у контакт са мном, да ми понуде да ме пребаце у Југославију.
Питам:
“Који Ранковић, јер то онај први криминалац код Тита?”

Кад Југославија плаћа
Ипак се нађем са конзулом. Ћиповић долази таксијем, то је баш било скупо.
“Вози се, вози, кад Југославија плаћа!”, дочекам га.
“Гдје су бркови, камо коса ?”, пита и смеје се.
Има за мене пасош, да се пребацим у Чиле, тамо ћу у амбасади добити други пасош, с њим на авион, па за Југославију .
Зашто? Наредио Ранковић! Откуд Ранковић зна. Па, Ћиповић послао телеграм, да се похвали, каже - мило му што је на Павелића пуцао Црногорац.
Кажем да се мени сад нигдје не иде и да бих ја да останем овдје. Ћиповић поново тражи да се видимо, показује нову депешу, обећава да ћу бити одликован, да ћу добити чин пуковника, да ће ми дати неки хотел у Боки, да будем директор. Ја нећу и тачка!
Ћиповића врате за Југославију, дође за свјетника амбасаде неки Вучековић, Томо. И он нуди златна брда и долине.
Видим, нико ме не тражи, безбедан сам за сада, одбијам.
Појави се нека понуда из амбасаде Француске, траже човека који је пуцао на Певелића, да га сместе на сигурно. Захвалим и њима. После сам сваке године ишао на пријем у француску амбасаду, редовно ми слали позивнице за њихов државни празник. Кажу: “Ви сте пријатељ нас из амбасаде, и Ви сте пријатељ Француске, Француска је подржавала идеју да Павелићу треба судити за ратне злочине.”
Тих дана су ме позвали из Српске народне обнове, из Сјеверне Америке и понудили ми да будем благајник код њих, доживотно. Ја сам и то одбио.
Долазила ми писма са свих страна. Писали ми Ђоновић, Шоћ... још неки, али ја та писма нисам подизао, него је све то долазило на адресу Владимира Иванишевића, великог Србина са Цетиња, а један број писама је добијао један мој добри пријатељ, човјек од поверења, Требињац презивао се Кујачић.
И Стојадиновић ми нудио да ме, својим везама, пребаци за Мексико.
“Јест, па да ме убију будаком, као Троцког!“
Он се смеје, пита хоћу ли у Швајцарску ?
Стојадиновић је био председник краљевске југословенске владе, био је економиста светског формата, издавао је лист “Економист”. Кћи му се удала за Душана Радоњића, са Цетиња. Радоњић је преузео лист после Стојадиновићеве смрти. Тај се после показао као велики антисрбин, писао сам му писмо, отказао претплату, Радоњићев “Економист” блатио је Србе и Србију.
Људи су се плашили за мене, много људи је знало шта сам урадио, сви су мислили како ће усташе да ме јуре, да освете свог Поглавника..

Зло се трпи због страха од још горег зла,стога пук гунђа,али најчешће немушто.И трпи батине.

Лутајући Бокељ

EKSTREMISTA

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.006
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #36 on: 20-02-2010, 18:32:12 »
Загонетна смрт проте Радојице
Ја се нисам плашио за себе - имао сам план како ћу да се склоним. Али, плашио сам се за проту Радојицу, Хрвати су њега оптужили да је организатор атентата. Одлучим да напишем писмо владици Дионисију, да негде преместимо проту. Владика Дионисије благослови премештај, али се ствар одлагала - тих дана нисмо имали ни пезоса, чак ни за протину авионску карту.
Једне вечери Кујачић и ја седимо код проте, позовемо га да нас испрати на воз, да успут још мало попричамо. Кујачић, Требињац, бавио се писањем, написао је врло добар позоришни комад, мислим да се звао “Разорен дом”. И хтео је да пише
књигу о мени. Показивао ми писма неких четника, из Америке.
У једном писму стоји : “Ова два метка испаљена у Павелића, више су направила за српство него читава наша разједињена и посвађана емиграција.”
Нисам дозволи да о мени праве књигу, а Кујачића замолим да у својој преписци на употребљава моје име, ако баш мора нека стави “Б.Ј.”
И тако, причамо о свему са протом... Прота каже - стегао га тешки реуматизам, тешко хода, а иначе је био пуначак, и не може да нас прати на станицу.
Договоримо се да се видимо сутра.
Сутра, чекај, чекај, проте нема. Договорили се да се нађемо у Руској цркви.
Досади ми да чекам, одем у град. Сретнем неког Новаковића, био је власник једног
бара, питамо се за здравље, шалим се са њим, а он заћута, па мени:
“А ти не знаш? ”
“Шта то ?”
“Па... прота је погинуо!”
Како - погинуо? Новаковић ми објасни како је прота Радојица, на станици, пао под воз и... Каже Новаковић: сви причају како су га Хрвати гурнули под воз, да је то усташка освета за Павелића.
Званична верзија гласила је како је прота покушао да се попне на воз, стегао га онај реуматизам, ишијас, шта ли је већ било, изгубио контролу над ногом, ухвати се рукама, испадне му торба, покуша да се сагне, и - падне под воз.

Међу обичним и Црвеним Хрватима
Дођем проти на сахрану. Срби нешто гунђају, окрећу главу од мене – због мене ће Хрвати све да их побију, због мене ће аргентинске власти све да нас изгнају... А ја мислио да ћу бити нови Гаврило Принцип. Српска посла...
На сахрани сретнем адвоката Кувељића. Он ми поредложи да одемо у католичку цркву, да чујемо шта Хрвати причају о атентату. Да видимо шта намеравају.
“Плашиш ли се? ”, пита Кувељић.
“Идемо!”, кажем ја, стварно се нисам плашио.
Тамо неки Хрват држи говор, о томе како је Србија увјек била Хрватска, како је Црна Гора одувек била Црвена Хрватска, а Црногорци Црвени Хрвати.
Ја само гутам кнедле, ћутим. Јави се Кувељић. Луђи од мене! Пита Хрвате знају ли ко је пуцао на Павелића. Они сви заграјаше: једни вичу - знамо ми, то је један Далматинац, није - вичу други - то је неки Црногорац. Један устаје:
“Кад бих знао ко је, ја бих га зубима ... ”Многи се заклињу да ће осветити свога вођу.
Гледам, све старији људи, душа им је у носу, жалосна им мајка, кога ће они да освете ?

Ко је био Павелићу на сахрани
Ту сам се још мало мувао, одем на острво Сао Куракао, близу Венецуеле, и укрцам се на брод, полу-путнички, прекоокеански, звао се “Тацио”. Брод ми се свидео, имао је јако лепу библиотеку. Што би рекли Далмантици, “Маре моја, одох у марине”.
На броду чујем, Павелић од последица рањавања, умро у једном фрањевачком самостану, у Шпанији. На сахрани му је било свега неколико људи.
Међу усташама почели велики сукоби, чак ни Лубурић није дошао на сахрану
Поглавнику, причало се да су се посвађали због неких пара - иако везан за постељу,
Павелић није хтео Максу Лубурићу да уступи благајну организације. Кренуле приче да је атентат организовао Лубурић, због пара... Ако има горих од Срба, они су.
Касније, у Мар Дел Плати, у xокеј клубу, упознам једног Хрвата. Мало по мало, спријатељимо се. Рођени сестрић Кватерников. Кад га нешто питам о Павелићу, он одмахне руком, неће да прича - видим да га не воли. И сад га питам:
“Знаш ли ко је убио Павелића ?”
“Ако хоћеш да будемо пријатељи, некој ме више то никад питати!”
Вероватно је и он чуо приче о мени, али није му баш било стало до Павелића.

Зашто је поп Драганић волео Црногорце
Многи Хрвати били су у емиграцији уз Поглавника - због пара. Он их је плаћао, помагао, али још више - обећавао. Хрвати су причали како има велике новце, и кад Павелић, после смрти, никоме није оставио ни пезоса, многи су се тешко разочарали. Нас, Црногорце, Хрвати су волели. О свему су нам причали, сасвим отворено. Ја сам, једном, у Италији, упознао чувеног попа Драганића, који је организовао пребацивање усташа преко океана, ватиканским “пацовским каналима” и који је бринуо и о Павелићу, крио га, снабдео га лажним пасошем... Тај Драганић... њему су била пуна уста хвале на Црногорце. Лукавац, ватиканска школа.
Неког Хрвата, Кајића, који је увек пљувао по Павелићу - ето, какву срамоту Павелић направи нама, поштеним Хрватима! - питам једном:
“Знаш ли ти да је Павелића убио један Црногорац?”
“Црногорац ? Није! Ја не верујем да би то неки Црногорац урадио!”

Додатак
Росарио, Аргентина, 2.јун 1999. Умро је Благоје Јововић. У име српске колоније, некрологом у листу “Слобода”, од Благоја се опростио Владимир Иванишевић.
“Читавим својим животом, Благоје Јововић је доказао да је био верни и искрени српски родољуб, достојан потомак војводе Белог Павла. Због његовог срца Обилићева, сви честити и родољубиви Срби, који су га познавали, упоређују га са Гаврилом Принципом. О Благоју ће писати новија српска историја... Покојни Благоје родио се у селу Косић, у близини Даниловграда, 1922. године, у племену Белопавлића, у познатој, патријархалној породици Јововића, од оца Јова и мајке Радуше Делибашић. Одгајан у српском , светосавском и косовском духу, покојни Благоје је са тим особинама живео и остао до последњег часа свог живота.”
Затим је следио аргентински део Благојеве биографије: способан трговац, индустријалац, материјално ситуиран, утемељивач и велики добротвор црквене
општине “Свети Сава”, један од оснивача Удружења бораца “Дража Михајловић”,
члан управе друштва “Његош”... И на крају, братско саучешће супрузи Глади, сину
Гаврилу, кћеркама Марији и Габријели, сестри Ани, зету Хектору...
Благоје је умро само неколико месеци после посете, прве и последње, свом родном крају.
“Само провиђење је послало Благоја да дође код нас, да упознамо ми њега и он нас ”, рекли су у његовом родном Косићу, на Благојевом парастосу.
А један од Јововића, Страхиња, у свом говору рећи ће:
“Благоје није умро, Благоје се преселио у вјечност, Благоје се преселио на
мјесто које му припада у српској историји, крај Обилића и Принципа.”



Зло се трпи због страха од још горег зла,стога пук гунђа,али најчешће немушто.И трпи батине.

Лутајући Бокељ

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #37 on: 20-02-2010, 22:11:51 »
demokracija u socijalistickoj republici hrvatskoj

Uoči tajnog koncerta uhićeno 35 neonacista i članova benda
http://www.vecernji.hr/vijesti/uoci-tajnog-koncerta-uhiceno-35-neonacista-clanova-benda-clanak-99651

treba znati da spomenuta grupa nije indicirana niti zabranjena u njemackoj, jednoj od najagilnijih zemalja na svijetu u borbi protiv fasizma, i redovno nastupa na izbornim skupovima desno orijentirane stranke npd.

bas me zanima kako ce hrvatski reformirani jugokomunisti u europu okruzeni zemljama kao poljskom u kojoj se posjedovanje komunistickih simbola kaznjava zatvorom do 2 godine.

mislim da ovaj komentar jednog citatelja bas lijepo pogadja bit:
"Jugoslavenski komunistički režim opet na djelu.
"Hapse drugovi" umjetno stvorene neprijatelje kao što su i nekad činili. ..."

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #38 on: 20-02-2010, 22:33:11 »
extremisto, nije u redu što si gornje odlomke dao na ćirilici pa sadoško mora da se muči čitajući ih.
stvarno si sadista.
zar je to duh svetosavlja?

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #39 on: 20-02-2010, 22:41:04 »
ima i na latinici, no nisam citao dalje od
"... Aprilski rat ga je zatekao na vojnoj službi u Strumici, na granici Kraljevine Jugoslavije i Grčke. Tu je bez ičije komande pucao na Nemce i za to dobio odlikovanje. ...vjerojatno ide dalje: "i tako je ubio 8000 nacista."

samo fali graficka podloga u alanfordovskom stilu gdje neki kokosar biva iznenadjen u kradji jaja i bezglavo bjezeci puca na progonitelje.

stakmen

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #40 on: 20-02-2010, 23:47:44 »
Da koliko znam hrvatski skinsi su u  bh  unity nisu  krv cast  combat 18,odmetnuti su od pokreta,,,hehe uhapsili tih 35 a sta je sa 100 000  ljudi na thompsonu bolesniku koji peva gradishka stara je dom mesara,ua  bre  ,ustashki  vampiri,da nema srbije pobili bi se sa slovencima,,,Ito im jos  drzavna tv prensi  thompsona sajkopatu

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #41 on: 21-02-2010, 00:05:52 »
a sto da jugokomunisti-srbofili hapse ovce koje se jos uvijek daju preveslati thompsonu teledirigiranom od jugokomunista-srbofila?

stakmen

  • 4
  • 3
  • Posts: 630
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #42 on: 21-02-2010, 09:47:34 »
idi malo okopavaj njivu,sadi luk.zalivaj krastavce...

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #43 on: 21-02-2010, 10:10:20 »
Au, bre, pa taj Blue Max je treća liga švapske rac scene... Jasno, ko bi drugi svirao po nekim tamo Krstevcima.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Eriops

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.237
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #44 on: 21-02-2010, 10:14:01 »
Pusti ga, Stak, čovek nema blage veze sa životom, vidiš da je udaren u glavu.. da išta zna o srpskim nacionalistima, znao bi da jugokomuniste mrze možda i više od ustaša.. jer ih krive za Kosovo, Vojvodinu, Ustav iz 1974, to što su nacističku državu preveli na pobedničku stranu i još joj vratili Istru i Dalmaciju, pa Goli otok, pa ubijanje i otimanje imovine srpskoj inteligenciji.. čovek je jednostavno operisan od mozga, šta njemu objašnjavati..

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #45 on: 21-02-2010, 14:49:07 »
Au, bre, pa taj Blue Max je treća liga švapske rac scene... Jasno, ko bi drugi svirao po nekim tamo Krstevcima.

evo, drug sergej pise i nedjeljom.
http://www.vecernji.hr/vijesti/u-krizevcima-privedeni-organizatori-neonacistickog-koncerta-clanak-99770

blue max treca liga kazes? to bi objasnilo kako netko moze biti toliko tulav da se da nasanjkati ekipi druga sergeja. izvozali drugovi par svapskih klinaca, proglasili vanredno stanje, napad vanjskog neprijatelja.

David

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.026
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #46 on: 21-02-2010, 20:46:28 »
Pavelić bez maske (2009)
 i već na početku biva sumnjivo kada autor Paveliću tepa sa "mali Ante", ko Tito kad je bio mali, sunce ti jebem ?!

Taj dokumentarac je radio Jakov Sedlar, omiljeni Tudjmanov agit-reziser, pro-ustasija vrste, koji je radio i "Gospu" (klerikalno-sentimentalno smece) i "Cetvored" (posvecen Blajburgu, i eksplicitan u svom ustaskom sentimentu), tako da nije - od koga je vec - niti malo cudan taj erotski prilaz tzv. "Poglavniku".
U mene u Bosni u dajdzinice u malog u bubregu kamen.

David

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.026
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #47 on: 21-02-2010, 20:48:57 »
Ali komunistička vlast nije marila za ustaše, njima su glavni ideološki neprijatelji bili četništvo i srpstvo, Dražu su ubili, ni grob mu se ne zna, a ove monstrume su još lečili u zatvoru..

Interesantno, ali sve ovo isto govore i hrvatski nacionalisti/"patriote" o odnosu partizanije prema Hrvatima, ustasama i sl.
@ebote, nimalo originalnosti, sve prepisujete jedni od drugih...
U mene u Bosni u dajdzinice u malog u bubregu kamen.

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #48 on: 21-02-2010, 21:36:13 »
a mozda imaju ista iskustva sa zlocinackim komunistickim diktaturama djavide!  :idea:

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 14.544
Re: Zemlje Iz Okruzenja TODAY
« Reply #49 on: 21-02-2010, 22:06:58 »
drug sergej hiperventilira
http://www.vecernji.hr/vijesti/pekar-josip-friscic-facebooku-se-predstavio-pozdravom-sieg-heil-clanak-100041
http://www.vecernji.hr/vijesti/organizatori-neonacistickog-koncerta-kaznjeni-novcano-zatvorom-clanak-99990

zadivljen sam koordinacijskim sposobnostima reformiranih jugokomunista. besprijekorno su to odradili. namamiti te njemacke tukce, napraviti hajku, medijsku eksploataciju, privid da funkcioniraju neovisno. cista perfekcija. kao u dobra stara vremena.