Author Topic: Ništa se nije promenilo, publika i kritika iste kao pre 50 godina  (Read 1139 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.813
DVE PUBLIKE — JEDNA KRITIKA
Dušan Stojanović, urednik "Filma danas":
Hoćete li da govorimo otvoreno? E pa lepo, šta podrazumevate pod "publikom"? Postoje publika i publika, kao što postoje kritika i kritika.
U stvari, ima mnogo "publika" raznih ćudi, i čitav problem je u tome što svaka od njih postavlja filmu drukčije zahteve, dok, na nesreću, kod nas postoji samo jedna kritika, i ta jednodušno hoće da bude umetnička kritika. Ona publika koja se filmu obraća kao umetnosti sasvim je malobrojna; u prirodi je stvari da ona bude u manjini i takav je slučaj svuda u svetu. Ostale "publike" traže od filma zabavu ili bekstvo iz sveta realnosti, ili pouku, ili bilo što drugo što dotiče i svet umetnosti, ali ga ne iscrpljuje. A gde je prostodušna, nepretenciozna, "savetodavna" i, ako hoćete komercijalna kritika kod nas?
Druga je stvar — i mnogo ozbiljnija — što ni onaj krug bioskopskih gledalaca koji bi uopšte govoreći, mogao da nađe zajednički jezik sa kritikom koja filmu prilazi prvenstveno kao umetnosti ne uspeva to uvek da postigne. Zašto? Zato što je naša kritika pokatkad beskrajno ustajala, dogmatična i oportunistička.
Ako mi ne verujete na reč, pročitajte nekoliko novinskih recenzija poslednjih domaćih filmova prikazanih u Beogradu.

VEČERNJE NOVOSTI, Beograd, br. 1935, 28, 29. i 30. novembar 1959.
 
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Ево каква нам је била филмска критика са једне мало мање временске дистанце:
"У наставку анкете 'Културни догађај сезоне (лето 82-83)' данас објављујемо мишљење шесторице филмских критичара о догађају сезоне у филму прошле године. Наши сарадници су овог пута: МИРА БОГЛИЋ, филмска критичарка 'Вјесника' из Загреба, ЂОРГИ ВАСИЛЕВСКИ, критичар Радио-телевизије, из Скопља, АЦО ШТАКА, критичар 'Ослобођења' из Сарајева, СЛОБОДАН НОВАКОВИЋ, критичар из Београда, ДРАГАН БЕЛИЋ, критичар 'Борбе' из Београда и СТЕВО ОСТОЈИЋ, критичар из загреба."

Е па  да не би часног изузетка у лику Ђоргија Василевског, нити један критичар није поменуо "Маратонце", што ме посебно чуди од уваженог С. Новаковића. Мишљење овог македонског критичара заслужује да буде пренијето у цијелости:

"ПОВРАТАК  БИОСКОПУ
Иако се о протеклој сезони не може говорити као о квалитативно новој ситуацији репертоарске политике, она по мени има значај све израженије обнове интересовања гледалаца за филм. Велики и, на махове, спектакуларни повратак публике у биоскопске дворане јесте својеврсни догађај. Чињеницу, пак, да домаћи филм предњачи у постицању радозналости за медиј који већ називамо класичном уметношћу, можемо без устезања убројати у један од додатних и охрабрујућих квалитета тог догађаја. Зато, у мој избор најинтересантнијих филмова минуле сезоне журим да уврстим остварења Слободана Шијана 'Маратонци трче почасни круг' и 'Вариола веру' Горана Марковића. Шијан је несумљиво синеаст богате визуелне културе и гипке синзибилности, његовом таленту не измичу из вида делотворне консеквенце класичне драматургије, али 'Маратонци', све једно, припадају породици модерно програмираних филмских пројеката. Он допушта гледаоцу могућност да се из свег срца смеје и забавља, не дозволивши му при том да зажмури пред аналогијама прерушених авети разарања.
Марковићева 'Вариола вера' позива на моралну мобилност и на обрачун са институционализираном аутархношћу. Међутим, вредност његових порука не исцрпљује се моралним ангажманом, она је превасходно естетичке природе; свака ситуација и епизода, сваки лик овде функционише као неопходни део сложеног механизма приповедања.
Од страних филмова које смо видели у протеклој сезони занимљива су остварења групе америчких аутора, познатих као заговорници концепта жанровског филма. Њих уједињује љубав за атрактивним, мада по нешто познатим и већ експлоатисаним сижеима, а чине их особеним и посебним стилистичке разлике, модели приповедања инспирисани такође реториком старих мајстора. Брајан де Палма, на пример, се у 'Обучена да убија' поиграва сопственом фасцинацијом Хичкокових тематских циклуса, па се то неприкривено подражавање доима као еквивалент хумора, којим је његов славни узор сачињао страхотне призоре. Џон Карпентер у дијаболичној визији 'Њујорк 1997' пријатељски поткрада 'славине' атмосфере америчке метрополе од свог вршњака Волтера Хила, који, опет зачуђујућом снагом, обнавља мит проклетог јунака са Дивљег Запада ('Јахачи на дуге стазе'). Сасвим изузетно место у овој групи аутора припада Стивену Спилбергу, који је блиставом мешавином акционих жанрова, сачињеном од фантастике, пустоловине, религије, паклених потера и цинизма ('Пљачкаши изгубљеног ковчега'), истиснуо из сећења раздобље своје грчевите потраге за занимљивим садржајима ('Дуел', 'Тексас експрес').
Са закашњењем од 3 године прошле сезоне смо видели и Фасбиндерову 'Лили Марлен' , филм у коме главна улога не припада ни Хани Шигули, ни Ђанкарлу Ђанинију, већ једној озлоглашеној песми. Великом уметнику је пао у задатак подухват да ослободи ту макар и фриволну песмицу од монструозних наслага идеологизације вредности које су за своје циљеве уграбиле најмарачније снаге.
Уз наведене наслове, ако не и испод њих, убрајам снажну политичку сатиру Петера Бачоа 'Крунски сведок', која, на жалост, није (бар у Скопљу) наишла на заслужени одјек. У сећању на године страха стаљинистичког периода у Мађарској, Бачо сасвим непредвидљиво уткива чудан неки хумор, који у исто време потхрањује веру у вредност људских идеала, и упозорава на могућност њихове дехуманизације."

Културни додатак "Политике", Субота 20. август 1983.


Моја колекција дискова
"Coraggio contro acciaio"
"Тако је чича Милоје заменио свога Стојана."

Franz Xaver von Baader

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.774
A gde je prostodušna, nepretenciozna, "savetodavna" i, ako hoćete komercijalna kritika kod nas?


pa to je očito: nekad u bircu, sada na forumima
prostodušnu i nepretencioznu kritiku može vidjeti svatko ako ode npr. na stranicu forum.hr, pdf film i otvori neki topic
ako mi ne vjerujete na riječ, pročitajte nekoliko recenzija na temi Filmovi koji su vas rasplakali
Od danas ću biti Kao Sunce Jasan.