Није ми баш јасно чему ова расправа. На тржиштима која постоје дуже постоје агенције и стручњаци који утврђују аутентичност, па чак и процењују вредност антиквитета, издања, итд. Има тога и код нас, али је у повојима и не бих имао претерано поверење јер се многе ствари купују "на јавку". Дакле, ко хоће да купи оригинал, из којих год побуда, може. Ко хоће само да чита, куповаће репринте.
Мало ми није јасно шта би Аполион, да не буде нових издања? Шта изашло - изашло, па да се отимамо за раскупусане примерке по масним ценама да би колеге и он зарађивали лову? Ма ајте молим вас. Ако неко старо издање, из ма ког разлога, вреди - имаће своју цену и она пасти неће. Уосталном, упоредите астрономске цене аутомобила олдтајмера у поређењу с кит-каровима. Не видим нешто да колекционари кукају да им због све јефтинијих машина и материјала падају цене возних паркова јер, рецимо, "шелби кобра" сад чак важи за ауто који се препоручује почетницима за вежбу.
Већина скупих старих ствари (за које се зна да постоје) налазе се по каталозима. Оно што овде упада у очи је пример ЛНС и ЗС који су ионако били штампани на лошем папиру. Још десетак година и ти стари примерци ће се распадати на додир. Шта ће онда колекционари? Или њихове колекције више неће вредети ништа или ће у њих морати још више да уложе за конзервирање или шта се већ у тим ситуацијама ради. Јер, просто речено, очигледно је да су цене у једном тренутку нереално дигнуте, људи су куповали из вероватно носталгије, али реално то не вреди толико. Видео сам онај смешан оглас на Лимунду, цела колекција петоцифрена вредност у еврима. За нешто што друга генерација неће смети да узме у руке да се у прах не претвори. Смешно.
