Žene u domaćoj fantastici

[Meho Krljic]

Ali ovo je u apsolutnoj suprotnosti sa onime o čemu se priča na drugom topiku, naime sa činjenicom da je Deksa dobio Crnjanskog, prodo 25k knjiga i generalno opstoji u dosta ozbiljnoj orbiti. Naravno, moglo bi se reći da je Deksa eksces, ali tu je i Skrobonjin roman koji je prilično zatalasao vodu, a ni Boban nije prošao rđavo. Razume se, niko od njih nije novi Pavić, za sada, ali ne može se reći da žanr nije baš ni malo prisutan u domaćoj književnoj zbiljnosti.

[Meho Krljic]

Pre nego što Skalop ukaže na sebe i druge koje sam zaboravio da spomenem, svakako da sam Deksu, Skroba i Bobana pomenuo pre svega jer je moj utisak da su oni najdalje dobacili do svesti prosečnog Srbina od cele ekipe u kojoj su i Skalop, Nešić, Oltvanji itd. 

[Kunac]

Naravno da je Dekas ekces. Mada postoje naznake i da je početak trenda.

[Kunac]

od cele ekipe u kojoj su i Skalop, Nešić, Oltvanji itd. 

Nisam siguran da će se Skalop saglasiti da je u istoj ekipi sa Oltvanjijem.

[scallop]

To su tvoji kriterijumi, Kunac? U šta se ti, zapravo, razumeš?

Ma, boli me briga gde ćete mene da smestite, ja sam tamo gde sam, ali smetnuti s uma Bobanovu ediciju "Fantastična biblioteka" je krajnje potcenjivanje. Izdanja domaće fantastike podržana od izdavača koji imaju novca da podstaknu prodaju su dobar signal, ali nikako kriterijum. Izgleda mi da smo pre književnosti izgubili kritiku.

[Mme Chauchat]

Uh, mene je stvarno mrzelo da se uključujem u diskusiju, jer mislim, da tako kažem, da je pitanje pogrešno postavljeno. Ali stvarno, ko će ovo prepucavanje izdržati.
Žene su u žanrovskoj fantastici nešto ravnopravnije nego na drugim književnim poljima, kod nas kao i drugde. U tom smislu da se njihova dela okvirno bolje vrednuju nego u mejnstrimu. Ređe se čuju zamerke na „tipično ženske“ falinke (mrzim takve fraze; koje su onda „tipično muške falinke“ u pisanju?). Samo, ne mislim da je tako zato što je žanr polje na kome cveta rodna ravnopravnost, više se radi o tome da mejnstrim gleda na žanr sa visine (a mejnstrim žanr... eh, daleko smo mi od tako velikih tržišta gde žanr ima i mejnstrim i alternativu). Onda nije važno što je autor žensko; dovoljna je mana što piše žanrovske stvari. Slično važi i za druge žanrove osim SF i fentezija. Pogledajte malo gde ima dosta spisateljica: dno svih žanrova, ljubići (bojno polje dvoprezimenjakinja, kod nas), krimići su otprilike pola-pola, epska fantastika ih ima više nego naučna (koja se, ako ne grešim, malko više kotira). Popularnost tih najmanje cenjenih „ženskih knjiga“ (za plažu, za autobus, za krevet pred spavanje, svejedno) može da zaslepi čitaoca pa da ne primeti sledeće: što je više cenjena vrsta književnosti u pitanju, manje su zastupljene žene. U tvrdi kanon – školska lektira, odabiri tipa srpska književnost u sto knjiga itd – upada ih začuđujuće malo. Ovde je pomenuta Ninova nagrada kao dobar pokazatelj, i tu mogu samo da se složim.
Zašto je to tako? Ima mnogo faktora. Postoje razne i vrlo suptilne vrste obeshrabrivanja žena da pišu i objavljuju. Čak i ako pretpostavimo da se ženski rukopisi jednako gledaju prilikom uredničkog ocenjivanja (a nije to neka stopostotno verovatna pretpostavka) ljudi moji, znate li vi koliko ima prepreka da se uopšte stigne dotle?
Sad ću postati užasno nepopularna kad navedem jednu od glavnih prepreka:
Deca i porodica.
Od ove tri pominjane dobitnice Ninove nagrade, dve srpske imaju vrlo sličnu razvojnu putanju po jednom pitanju: kao vrlo mlade napišu jedan roman (Velmarka) ili četiri za kratko vreme (Grozdana), digne se buka, dobro je, nije dobro... a onda ništa idućih 15-20 godina. I tek onda počinju sa novim ciklusom pisanja. E sad, ovo je čisto moje nagađanje, ali taj period kad su pisci obično vrlo produktivni, između poznih dvadesetih i pedesete, jeste onaj period kada se gaje deca i kada su deca kod kuće.
Ako pogledamo naše književnice prve polovine XX veka, koga imamo? Desanku Maksimović, Isidoru Sekulić, uz nešto natezanja Anicu Savić-Rebac i Kseniju Atanasijević. Četiri žene, nijedno dete. Mislite da je to slučajno?
Da se razumemo: ne glasam ja za to da sad niko više ne rađa decu i da se svi posvetimo stvaranju remek-dela, ali treba ovo imati u vidu. Bolelo je Tolstoja ili Baha uvo što imaju više dece nego što stignu da prebroje. Neko drugi je rađao, kuvao, hranio, prao, krpio (i u pauzama prepisivao šestu verziju Rata i mira za Ljovu, da se Ljova malo odmori; ovo je fakat).
Drugim rečima: kad žene ne budu više imale dva posla sa punim radnim vremenom, na poslu i kod kuće, već makar jedan i po, kad neko drugi bude preuzeo deo ovih i onih obaveza, više će imati volje za životom, više će pisati, više pregledati ispravljeno, manje pisati SF romane o ženskim utopijama koje nastaju tako što se žene pobune i pobiju sve muškarce. A za jedan argumentovan i hladnokrvan prikaz zašto je to tako (i mnogo bolji i koherentniji od mog, i bogato ilustrovan primerima), evo link na tekst, ovaj, autorke takve jedne utopije, Džoane Ras.

http://www.utexas.edu/utpress/excerpts/exrushow.html

Sad sam ja vrrrlo skrenula od odgovora na postavljeno pitanje, ali šta mogu, kao što rekoh, mislim da je pitanje pogrešno postavljeno pa odgovaram više na smisao pitanja (ako sam ga dobro shvatila).

[Plut]

Istina. To bi bio odgovor na jedno od pitanja "koliko žene pišu?" Što veći kvantitet eto prilike i za kvalitet.

[Melkor]

Žene su u žanrovskoj fantastici nešto ravnopravnije nego na drugim književnim poljima, kod nas kao i drugde.

Samo sto ja mislim da su u zanrovskoj fantastici zene ipak nesto ravnopravnije kod nas nego drugde i da je Kunac to dobro povezao sa velicinom trzista.

[Kunac]

Jevtropijevićka iznosi zanimljiva zapažanja. Kada se podvče crta, žena ima veoma, veoma malo u okvirima klasične književnosti. Pogledajte program za srednju školu. Jefimija, Isidora Sekulić i Desanka Maksimović. Jedine tri žene.

U svetskim okvirima ima krupnih ženskih imena ali je prednost uvek na muškoj strani.  Ranije je to bilo tako zato što se od žena nije ni očekivalo da pišu. Bile su skrajnute u okviru društvenog mehanizma, njihov glas prigušen. Danas se to promenilo. Žene pišu, još kako - izjednačavaju se sa muškarcima. Ali to sada ja pišem o svetskoj književnosti u celini i to nije naša tema.

Što se žanra tiče, u svetu ima puno uspešnih žena. Neke su već ovde nabrojane. Ali to je situacija u svetu. Kod nas je potpuno drugačije. Nabrojite F romane koji su izašli tokom 2009. i 2010. godine. Muškarci su u prednosti. Ali ne zbog toga što žene neko ne želi da objavi, već zato što se žene manje bave fantastikom od muškaraca. U redu, možda se sada to polako menja (naročito ako u računicu uključimo i zbirke) ali za sada je takva situacija.

Ali, ne treba smetnuti s uma da je žanrovska književnost i sva njena deca, bez obzira da li su dečaci ili devojčice, skrajnuta je, nije u fokusu - ili je veoma retko u fokusu - osim na sajtovima, poput Sagite, koji su se za nju specijalizovali. Da je tržište zahvalnije bilo bi više svega. Pa i žena u fantstici.

[scallop]

Kao i u svemu drugom, najbolje razumemo ono sa čim se slažemo. Jevtropijevićku sam savršeno razumeo, ostale nisam. Naročito mi se dopala konstatacija: što cenjeniji književni prostor to manje žena. Nisam siguran da je Melkorovo - što manje tržište to više žena - na istoj liniji. Moguće je izvesti i: što isplativiji biznis to više muškaraca. Paradoksalno tačno je da uspeh nije u skladu sa uspešnom porodicom. Čini se da dobre supruge i majke još nisu u poziciji da budu uspešni i dobri pisci.
Sa druge strane, kada je domaća fantastika u pitanju, a mene ona zanima više nego svetska, izvesno je da niko osim Miće nema uvid u nju. Ne potpun, skoro nikakav. Vidljivo je pozivanje na strane pisce (muške i ženske), ali kad se stigne do domaćih, onda svi "nikom ponikoše". Kunac traži da neko drugi navede šta je od domaće fantastike objavljeno u 2009. i 2010. Čik neka je on navede ili bar navede šta je od toga pročitao! Budući da ja jesam pročitao, mogu da kažem da je odnos polova praktično izjednačen i, da, ima jako malo dece kod ženskih pisaca. O mejstrim žanru... pa, ostaću bez odgovora kao i Jevtropijevićka.

[angel011]

Što se tiče ovog što kaže Jevtropijevićka o ženi koja piše onda kad nema decu ili kad su deca već dovoljno velika da se isele: Isidora Bjelica (ima i jedan SF roman, i poneki sa elementom fantastike  ) je krenula u hiperprodukciju nakon što je dobila decu, e da bi ta deca udobno živela. Ali, ona je uz sebe imala muža koji je, kad je ona rodila prvo dete, ostao kod kuće da brine o tom detetu da bi ona mogla da nastavi da radi, i taj isti muž sada veselo kopa po arhivama kako bi joj pribavio građu za nove knjige.

[Meho Krljic]

Hvala Alahu na ovoj Jevtropijevićki, da je nema trebalo bi je izmisliti.  

Inače, samo da se ogradim:

Izgleda mi da smo pre književnosti izgubili kritiku.

Nisam primetio da je u ovoj raspravi učestvovao ijedan kritičar.   Ko bi uostalom bio ozbiljan kritičar kad je domaća žanrovska literatura u pitanju? Kunac bi bio dobar izbor, ali on je uglavnom naglašeno blagonaklon prema onome o čemu piše pa se tu malo izgubi oštrina i, barem za mene, delić svrhe kritike    . Džindžer mi je takođe dobar izbor ali on uglavnom piše o nežanrovskoj prozi. Mića je, bar po onome kako ja vidim skoncentrisaniji na hroničarsku nego na kritičarsku ulogu. Melkor, Nightflier i Perin se mahom drže strane proze. Ghoul? Možda. Bakić? Možda. Lidija bi bila interesantan predlog ali kod nje možda, suprotno Kuncu imamo jedan vrlo izražen kritički diskurs koji ume da bude preoštar za potrebe o kojima pričamo (bar se meni čini). Zakk i Spomenka bi možda bili uspešni u ovome ali pošto se bave izdavaštvom od toga za sada ništa. Cripple bi bio dobar izbor jer je vrlo disciplinovan ali on nigde ne objavljuje. Jevtropijevićka također.

Ali to me dovodi do druge bitne tačke: ako i imamo ljude, imamo li infrastrukturu? Gde ti kritičari mogu da objavljuju kritike i stvaraju prostor za formiranje (javnog) mnenja i kritički diskurs u demosu? Forumi? Blogovi? Emitor? Nisam baš siguran. Prostor za ozbiljnu književnu kritiku dramatično je sužen generalno, a nekmoli za žanrovske knjige. Mislim, prostora ima u smislu da postoje razne novine, mesečnici i druge publikacije ali ozbiljan kritički pristup se u njima ili retko sreće ili je njegov učinak nizak jer je i sloj ljudi koje interesuje književna kritika kao podstrekač javnog diskursa i formiranja kulturnog identiteta jednog prostora vrlo tanak. Naravno tu dolazimo do širijih pitanja o ekonomskoj zbiljnosti i njenom odnosu ka kulturi...

[Lilith Lee]

Konacno smo se pomerili sa mrtve tacke. Ipak ima nade.

[PTY]

Žene su u žanrovskoj fantastici nešto ravnopravnije nego na drugim književnim poljima, kod nas kao i drugde.

Samo sto ja mislim da su u zanrovskoj fantastici zene ipak nesto ravnopravnije kod nas nego drugde i da je Kunac to dobro povezao sa velicinom trzista.

To ti je toliko diskutabilna izjava, po svakoj bogovetnoj rečenici, da sam prosto sigurna da se nas dvoje uopšte ne bi razumeli.   Kao prvo, sama tvoja definicija “objavljivanja” - ako možeš da neki naslov staviš na listu “objavljenih”, samim time možeš da ga koristiš u tim svojim procenama, zar ne, bez da pri tom preciziraš da je minimalni tiraž završio kod rodbine i prijatelja, bez ikakvog impakta. “Objavljivanje” ti je, dakle, relativno. “Veličina tržišta” za fantastiku nam je isto nepoznanica, i to ogromna, ako je verovati prodanim i pročitanim tiražima strane fantastike. A sam pojam “ravnopravnosti” je također relativan ako se ima na umu da je ista rezultat standarda kroz čije rupe se zaista svašta provuče, tu nasumce uključeno i par ženskih imena.

[PTY]

Ali, ne treba smetnuti s uma da je žanrovska književnost i sva njena deca, bez obzira da li su dečaci ili devojčice, skrajnuta je, nije u fokusu - ili je veoma retko u fokusu - osim na sajtovima, poput Sagite, koji su se za nju specijalizovali. Da je tržište zahvalnije bilo bi više svega. Pa i žena u fantstici.

Pa, možda je stvar upravo u tom “fokusu”: po meni, žanrovska književnost nikad nije bila u fokusu na kog se referišeš, baš kao što ni mekdonald burgeri nikad nisu bili u fokusu kulinrskih seminara, niti će. Žanrovska produkcija može da stigne do tog fokusa jedino kad/ako je napisana kao Besnilo ili Đavo i njegov sluga ili Atlantida ili Hazarski Rečnik ili tu negde na tom nivou. Dakle, “žanr” ne doseže do fokusa ne zato što je žanr, već zato što je slabo napisan. A tržište nema razloga da zbog toga bude zahvalno, to je bar jasno. 

[PTY]

... ali kod nje možda, suprotno Kuncu imamo jedan vrlo izražen kritički diskurs koji ume da bude preoštar za potrebe o kojima pričamo (bar se meni čini).

Da si ikad ljucki & stoički podneo napor da me naučiš kako da ispreskačem ljude a da oni to ni ne prepoznaju, garant bi te zagrobno sledovalo par ekstra devica. 

[Meho Krljic]

Ma ja ne tvrdim da ja to znam da radim  Al kritičar, pogotovo u jednom skrajnutom ogranku književnosti kao što je domaća fantastika mora da ide tankom linijom između pohvale, pokude i pouke, ako hoće rezultate. Nije to lako uopšte.

[PTY]

... Al kritičar, pogotovo u jednom skrajnutom ogranku književnosti kao što je domaća fantastika mora da ide tankom linijom između pohvale, pokude i pouke, ako hoće rezultate.

Ti živiš u silnoj zabludi ako misliš da bilo kakva rasprava (a pogotovo nijanse njenog kritičkog tona) sama po sebi obećava rezultate; tamo gde je voluntarizam na delu, rezultati su isljučivo volja pojedinca. 
 
Ali ja još strpljivo čekam da mi skreneš pažnju na netačnost bilo kog od mojih stavova, umesto na modus njihove isporuke (kojeg sam, uostalom, uvek bila voljna da izbacim iz brzine, u prisustvu iole kognitivnog sagovornika). Baš me zanima, ali bašbaš, koji bi to mladi pisac bio oštećen insistiranjem na onome što ja zastupam? Ko bi od njih ovde izgubio silni ugled, da mu se rukopis tretirao od strane profi lektora? Ko bi od njih izgubio silno na prodaji tiraža, da mu se knjiga rivjuisala od strane neutralnih kritičara? Kome bi to od njih spala kruna s glave zbog uvođenja malko profesionalnosti u sistem objavljivanja? I da li je zaista poenta imati šest “objavljenih” imena u maksimum dvocifrenom tiražu, ili je poenta za te pare objaviti jedan ili dva naslova sa celokupnom pratećom profi-kombo infrastrukturom – sa lekturom i korekturom, sa besprekornom štampom, sa objektivnim rivjuima i razumnim marketingom, sa maksimalnom reklamom i adekvatnim odlaskom van granica ovog foruma..?

Svi se danas polakomili za značkicama uberpropagatora, ali samo ako ih ta jurnjava ne košta mnogo. A osim što si kupio Ivaninu knjigu o mačkama za paćenicu ti suprugu, u čemu si to još od trenutačne produkcije uživao, gosn Velebite? Na kraju krajerva, ja zastupam ono u šta iskreno verujem, dok ti zastupaš… šta tačno? (slobodno me smatraj glupom, ali… izmiče mi skroz…  )

[Melkor]

Nekad me toliko niko ne razume da se osecam kao tinejdzer, sto je super, tako da samo nastavite. Ono sto sam hteo da kazem je da domace fanrastike ima relativno malo i citaoci ne biraju naslove na konto pola pisca. A treba imati na umu da je Roulingova Hari Potera objavila kao J.K. upravo zbog toga. U tom kontekstu mislim da su zene ravnopravnije kod nas, a to nije ni u kakvoj suprotnosti niti nesto podrzava ostale stavove izrecene ovde.

[Meho Krljic]

Ama, calm down, niti mislim da si pisala netačne stvari niti da si nekog oštetila. Mislim da je samo tvoj intenzivni ton pri kritikovanju možda previše intimidating za kako autora koji je na nišanu, tako i za izdavača, pa i za slučajnog prolaznika. Kako rekoh, pošto je stanje takvo kakvo je, mislim da je zgodno da kritika ide jednim srednjim putem gde se nedostaci ne prećutkuju već se detaljno obrazlažu, ali sa jasnom konstruktivnom namerom, gde se dobre strane ne prehvaljuju jer je jasno da treba da budu i bolje i gde se žanrovskoj književnosti daje tretman koji bi se dao i glavnom toku ali sa pažljivim osvrtanjem na njene posebnosti itd. Dakle, ubeđen sam da si i ti slažeš sa tim.

Što se tiče mene i mog uživanja u domaćoj fantastičnoj prozi: ja je ne čitam pa i nemam izgrađeno mišljenje. Tako da ne zastupam bogznašta, samo pokušavam da instigejtujem zanimljivu raspravu.

[PTY]

E pa sad, dobro.
Ali to moje jeste bilo obrazloženje, dato sa jasnom konstruktivnom namerom, uz sasvim razumnu (i nezaobilaznu) dozu frustracije koja proističe iz činjenice da sam prisiljena spelovati fakta koja bi trebalo da su očigledna, to bar čoveku kao što si ti, a fakt da tu moju komunikaciju doživljavaš kao   svakako proističe iz tvoje potrebe da ne zauzimaš niti konkretan a kamoli kategoričan stav o ovim delikatnim pitanjima, zato jer takav stav, po pravilu, svog vlasnika debelo košta, a ti tu cenu nisi spreman da platiš, pošto te sam ishod nimalo ne zanima, a ne zanima zato jer niti imaš štagod ovde uloženo, niti očekuješ konkretnu isplatu. Drugim rečima, džaraš ugarke iz proste dosade, priznaj to bar sebi.                                              
  
(PS. alahu akbar, nisam ljuta, daleko bilo, i dalje te volim, ali shvati - nisi mac...  )

[Meho Krljic]

Nisam mac, naravno, ja imam brkove.

Nego, jasno, pa ja naglašavam da nemam nkakav investment ovde. Da sutra domaća fantastika prestane da se proizvodi ja ne da ne bih patio nego ne bih ni primetio. A džaram ugarke na ovom topiku jer je pitanje koje je inicijalno bilo postavljeno, ma kako nevešto, zapravo za mene pitanje koje vredi postaviti i istražiti, a kako se sve kretalo ka sprdalačkim onelinerima i apokrifnom objašnjavanju stanja, pokušao sam da kanališem raspravu pozivanjem na statistiku. Za koju će nam mudriji i stariji ovde reći da najčešće samo još više muti vodu, ali dobro, jeste neka polazna tačka.

Kako je onda Skalop prokomentarisao da nam je izgleda kritika umrla pre stvaralaštva, pokušao sam da toj ideji dam malo konteksta jer nisam siguran da je domaći žanr u poslednjih barem deset godina zapravo imao ozbiljnu i konzistentnu kritiku koja je mogla da umre. I to nije sad neko prebacivanje ikome ko ovo čita, ne mislim da sad svi treba da stave prst na čelo i kažu "U, jebote, pa JA sam kriv(a) za propast domaće fantastike", više je pokušaj da se utiče na stvaranje konsenzusa (ili barem razumnog slaganja) o tome gde se zapravo žanr danas nalazi, da li se želi da bude tu gde jeste, gde se želi stići i kako.

Ti si onomad krenula sa topikom koji je smerao da barem objasni kako je i zašto crkao domaći SF ali mislim da na kraju nisi doterala priču do jasnih zaključaka. Nemoj da sad misliš da i tebi nešto prebacujem, opet kažem, meni ni iz džepa ni u džep, domaća fantastika mi izuzetno malo figuriše u dnevnim aktivnostima (maženje mačaka, igranje igara itd.), nego samo mislim da bi bilo zgodno kad bi ove rasprave povremeno rezultirale konkretnim promenama u mišljenju učesnika i subsekventnim radnjama. Ali verovatno fantaziram...

[Perin]

Khm. Ako smem na trenutak da vas prekinem?

Problem kod kritike, bilo laičke kao što je moja, a bogami usuđujem se reći i profesionalne, jeste što nikad nije objektivna. Svak' nešto traži: u redu, profesionalac će uvek reći da je objektivan, ali da li je, zaista? Ta priča je sranje, jednostavno (mislim objektivnost koja bi trebala da postoji).

Problem je ovo: ruka ruku mije. Ja znam nekoga, taj neko je izdao knjigu, sad je meni nekakav bedak da napišem kako je u biti njegova/njena knjiga sranje, kako ne zna da napiše ni prostproširenu rečenicu. Pa sve nešto hoću da budem nežan, a zapravo, da se radi o nekom koga ne poznajem, ispljuv'o bih to, ne bih ni razmišljao.

Zbog navedenog, smatram da kritike treba dati neko ko ne pripada žanru, koji nema toliko veze sa fandomom, ko nema veze sa izdavačem (jer mi se nekako čini da si, ako izdavač izda tvoju knjigu, uslovljen da govoriš sve lepo i dobro o delima koje taj izdavač izdaje), neko ko je stručan za to, ko se time bavi zaista. Od gorenavedenih, Džindžer mi se čini kao RELATIVNO objektivan, mada bi, kao što sam već kazao, bilo najbolje da to bude osoba koja nema veze sa fandomom, ZS ili bilo čim.

Naravno, ni tada ne treba uzeti sve zdravo za gotovo, stoji da se treba ograditi od kritike, ali opet, zar se nećemo malo više zapitati o nekim stvarima, gde treba ići, kako ići, da li je ovo pravi put kojim idemo, a i sam pisac može sebi ista pitanja da postavi.

Ne znam da li ste skontali šta htedoh reći...ali eto. 

[Kunac]

Skalope, nema potrebe za čikanjem. Domaću sf/f/h scenu pratim što je moguće podrobnije. U proteklih godinu, dve pročitao sam gotovo sve "krupnije" romane koji su izašli. Nisam nikog terao da nabraja, pretpostavljam da je to opšte poznata stvar (ipak je ovo ZS, uzdam se u to da su ljudi verzirani). Ali, eto, ako je potrebno da (po ko zna koji put)  nabrojim: Konstantinovo raskršće, Poslednji Srbin, Čovek koji je ubio Teslu, Senka naše želje, Malteški šišmiš, Kičma noći... Okej, sigurno sam nešto propustio (trilogiju Kosingas, na primer) ali ovo su uglavnom dela o kojima se najviše pisalo i koja su privukla pažnju publike u protekle 2 godine. Mislim da su sve to romani koji zaslužuju da budu primećeni, podržani itd... Što sam i ja uradio u većini slučajeva i ako mi se ukazala prilika pošto je ovde kritika poslednja rupa na svirali, ne postoji stimulans da se neko ozbiljno bavi istom...

Evo Mićine liste sa berbom 2009, da stvari budu malo jasnije:::

Radmilo Anđelković – Oko za drugi svet
Karlo Astrahan – Paganska knjižara
Slobodan Vladušić – Forward
Ivan Vukadinović – Zora novog dana (treći deo serijala)
Ljubomir Damnjanović – Malteški šišmiš
Zoran Danilović – Ejtana
Mirjana Detelić – Dorkasi
Vuk Drašković – Doktor Aron
Marija Ivanić – Vile beogradske
Boban Knežević – Poslednji Srbin
Biljana Malešević – Prolaz
Aleksandar Mandić – Kopilad Bogova: Koret (II deo serijala)
Đorđe Pisarev – A ako umre pre nego što se probudi?
Neda Mandić Spasojević – Čuvari severa
Andrija Matić – Šaht
Aleksandar Miljković – Bitke prognanih
Miomir Petrović – Bakarni bubnjevi
Vladislav Radak – Noć mrtvih snova
Dejan Stojiljković – Konstantinovo raskršće
Pavle Teofilović – Tehno-vilajet
Aleksandar Tešić, Kosingas: Bezdanj (II deo serijala)

(Btw, primećujeti da se na listi od 20 i nešto imena nalaze samo 4 žene, što je ipak, moraćete se saglasiti brojka koja jasno ilustruje da su žene u fantstici retkost.)

Ja zaista nisam stigao sve to da iščitam, birao sam ono što mi se činilo zanimljivo. Naravno, moguće je da sam se o nekoga ogrešio, ali šta da se radi... Takve stvari se dešavaju...

[Kunac]

Što se kritike tiče - objektivnost ne postoji. Bar ne ona apsolutna. Veoma se retko desi da se oko nekog dela stvori koncenzus (kao, na primer u skorašnjem slučaju filma Plavi voz). Pošto štujem domaću f/sf/h scenu, trudio sam se da nikada ne pišem o nekom delu ako uvidim da nije za preporuku. Otuda mit o mojoj "naglašenoj blagonaklonosti". Meni ne pada na pamet da uzmem nek roman domaćeg pisca i da ga čerečim, povraćam po njemu, bljujem i pljujem. To nije kritika. To je iživljavanje. Svi (domaći sf/f/h) romani o kojima sam pisao imaju moju veću ili manju preporuku inače o njima ne bih uopšte pisao - bar ne u formi zvanične kritike.

(Inače, veoma bih rado recenzirao sva domaća dela sa elementima fantastike ali za to neće niko da me plati pa sam zaključio da je bolje da pravim selekciju. Ako već ne mogu da pohvalim, zašto da trošim svoje vreme na pisanje prikaza i nekom drugom zauzimam mesto.)

[scallop]

Reče mi jedan čo'ek: "neka ti prikaz knjige piše moja bivša žena." Koji čovek i koja bivša žena nije važno, važno je da se i ovako minorni događaji kao što je prikaz knjige, koja je prikazivaču data, a verovatno i pljunuto nešto love, stavljaju u krajnje privatan kontekst. Na isti način, ovde se o mišljenju o knjizi vodi rasprava između čoveka koji tu vrstu knjige zaobilazi i žene koja o njoj ima krajnje loše mišljenje iz sasvim privatnih razloga. Pitam se, šta očekivati od toga? Od Mehe, tu i tamo, dobijemo (u Emitoru) kompaktno mišljenje, od Lidije nekontrolisano bljuvanje. Naizgled dobro mišljenje samo o ljudima koji joj se još nisu zamerili.
Evo, ja ovde tvrdim da prisustvo domaće fantastike u našem izdavaštvu nikad nije bilo intenzivnije, da se daje prilika bukvalno svakom domaćem piscu koji ispovrti delo koje se da konzumirati i da će ta politika dati rezultat. Voleo bih da neko može da me argumentovano demantuje, ali slabo da će se to dogoditi. Treba - pročitati, a Kišobranac je odavno naveo kriterijume. Jedino što oni počivaju na objektivnom, a ne na subjektivnom gde smo tako jaki.

[Perin]

Znaš kako Kunac: možda je lakša putanja to što ti radiš (ne pišeš o delu koje ti se ne sviđa), ali razmisli, da li je to dobar potez za pisca i dizanje kvaliteta literature? Neko mora da nas vivisecira, i ja to pozdravljam, to viviseciranje, koje je objektivno koliko može biti. Ne kažem da taj neko što će to raditi moraš biti ti (ili ja) ali neko će morati, ako želimo dići kvalitet na neki nivo...

Takođe, ne sporim da ima dosta domaćih pisaca u poslednje vreme, ali me zanima kvalitet, ne kvantitet.

[Meho Krljic]

Ja ne vodim raspravu, ali pokušavam da je usmeravam, što, priznajem možda i nije najmoralnije.   Ali sve iz najbolje namere.

[Kunac]

Znaš kako Kunac: možda je lakša putanja to što ti radiš (ne pišeš o delu koje ti se ne sviđa), ali razmisli, da li je to dobar potez za pisca i dizanje kvaliteta literature? Neko mora da nas vivisecira, i ja to pozdravljam, to viviseciranje, koje je objektivno koliko može biti. Ne kažem da taj neko što će to raditi moraš biti ti (ili ja) ali neko će morati, ako želimo dići kvalitet na neki nivo...

Takođe, ne sporim da ima dosta domaćih pisaca u poslednje vreme, ali me zanima kvalitet, ne kvantitet.

Tu si potpuno u pravu. Mada, kada se odlučim da pišem o nekom romanu, ja nikada ne preksočim ono što smatram da nije dobro i da se može popraviti. Zato su moji tekstovi mixed bag: ima u njima pohvale ali i pokude. Smatram da drugačije ne može ili da bar nije moralno.

Inače, i kritika kao i sve ostalo zahteva vreme. Pogotovo književna kritika. Treba sesti i pročitati roman. Za to su potrebni dani. Ako mi nešto ne prija, ja ću najrađe tu knjigu ostaviti na stranu i započeti nešto drugo. Prikazi knjiga se toliko slabo plaćaju da to nije motiv koji bi me podstakao da pišem o nečemu što mi se uopšte ne dopada, pogotov ako je domaće.

A tu je i problem prostora.

Na primer: Popboks je ranije objavljivao književne prikaze na kašičicu (Meho to najbolje zna). Svojevremeno je, i tako godinama, kačen jedan prikaz mesečno, eventualno dva. I još da se taj skučeni prostor popuni nečim što ne valja. Neka hvala. Isto važi i za druga glasila u kojima izlaze književne kritike/prikazi. Prostor je ograničen. Ne treba ga arčiti.

[Perin]

@Meho: put do Pakla je popločan dobrim namerama 

Šalu na stranu: rasprava je dobra stvar, ako barem nečemu vodi, zar ne?

@Kunac: Slažem se da nema medija dovoljno jakog i nadasve, dovoljno orentisanog na književnost, da bi mogli kolumne popunjavati i oštrim kritikama i delima koja to ne zavređuju, po našim, ličnim aršinima. Ali ne znam, postoje forumi, blogovi, internet je velika stvar....Problem je doduše, ovaj: niko te za to neće platiti, pa što bi onda to radio? Možda iz ljubavi, ni zbog čeg drugog...

[Meho Krljic]

A tu je i problem prostora.

Na primer: Popboks je ranije objavljivao književne prikaze na kašičicu (Meho to najbolje zna). Svojevremeno je, i tako godinama, kačen jedan prikaz mesečno, eventualno dva.

Pa, naravno, zato sam gore i rekao:

Prostor za ozbiljnu književnu kritiku dramatično je sužen generalno, a nekmoli za žanrovske knjige.

[Kunac]

Meho, na tome se moglo/može poraditi. Samo da ima želje i volje. Ali tu je još jedna krupan problem. Imajte u vidu da nije nimalo lako pronaći nekog ko će napisati pristojnu književnu kritiku. Za to su potreni opšta kultura, načitanost i finesa.

[PTY]

Imajte u vidu da nije nimalo lako pronaći nekog ko će napisati pristojnu književnu kritiku. Za to su potreni opšta kultura ...i finesa.

Ne.
To je svakako poželjno, ali nije neophodno; neophodno je jedino da kritičar ne bude poltron.

[Kunac]

Pošto govorimo o pristojnoj književnoj kritici, to da ne bude poltron je poželjno, a ovo drugo neophodno.

[PTY]

Nisam mac, naravno, ja imam brkove.

Nego, jasno, pa ja naglašavam da nemam nkakav investment ovde. Da sutra domaća fantastika prestane da se proizvodi ja ne da ne bih patio nego ne bih ni primetio. A džaram ugarke na ovom topiku jer je pitanje koje je inicijalno bilo postavljeno, ma kako nevešto, zapravo za mene pitanje koje vredi postaviti i istražiti, a kako se sve kretalo ka sprdalačkim onelinerima i apokrifnom objašnjavanju stanja, pokušao sam da kanališem raspravu pozivanjem na statistiku.

Hvale vredna iskrenost. Ni ja nisam stranac istoj; eto, recimo, ja isto to osećam za video-igrice. Ali zaista, sve što si ovde rekao, od-reči-ti-pa-do-reči-ti. Ako me ikada zatekneš da ti tamo “kanališem raspravu”, slobodno me  

Šala sad ustranu, “sprdalački onelineri i apokrifno objašnjavanje stanja” je nešto na šta smo svi mi ovde dobrano svikli, pošto amatersko izdavaštvo vazda egzistira inficirano sa obilnom dozom mediokritetskog balasta. Znam da je upravo to nekome poput tebe nepresušni izvor kabare zajebancije, kao što to tvoj drugi post blatantno dokazuje…   ali ne bi bilo zorega da se prisetiš da si odrastao na Sagitinim izdanjima, Mićinim, ABNovim ili Skrobovim prevodima, ili na ZŽovoj teoriji sf-a; to je bilo doba u kom su žanrove predstavljali ljudi koji su ga poznavali, i bez obzira na sve njihove lične & personalne manjkavosti – tu se uvek povlačila crta. Misliš li kako je u pitanju slučajnost kad se ti, takav kakvog te Alah dao, danas oduševiš upravo Zlatnom Knjigom, napisanom pre 20 i kusur godina? Ili da se Jevtropijevićka oduševi Ljiljinim Kneževićem?  

A u međuvremenu, da te pitam, ali da iskreno odgovoriš; zašto ne reaguješ kad se ovde kaže da Laguna, recimo, objavljuje čist šund? Zašto ne reaguješ kad neko na engleskom tvituje kako je Kombibova Mehanička devojka smrdac? Zašto tebi lično, recimo, ne smeta što su ovde svi slobodni da pljuju KR – koji je isto tako “srpska fantastika”, isto tako nečiji prvi roman, isto tako napisan od strane mladog domaćeg pisca – ali ti smeta moj “preoštar kritički pristup” po pitanju proze koju nit’ si čitao, nit’ bi je dočitao, sve i da se latiš te jadne rabote? Dok god svesno namećeš dvosruke aršine za merenje istih dostignuća, dotle priznaješ da je jedna strana žešće hendikepirana, a takvo potprcavanje je, po meni, svakako više maliciozno od moje direktne agresivnosti.  

[Kunac]

Btw, Lidija, jesi li primetila da smo nas dvoje identifikovani kao jing i jang našeg malog srpskog sf/f/h kritičarskog kružoka. Mi smo, izgleda, dva ekstrema. Kada bismo se spojili u jedno: možda bi nastao über kritičarski entitet koji bi poput Skrelića suvreneno nadgledao domaću produkciju (fantastične) književnosti.

[Meho Krljic]

Ja se vraćam na moj marksistički komentar od gore, nije samo problem naći ljude koji žele i umeju da pišu tu kvalitetnu kritiku (dugde ćemo o tome šta bi to bilo), problem je utvrditi koliko ljudi to uopšte želi da čita. Naša baza (kažem naša jer sam se na trenutak vratio u vreme dok sam uređivao rubriku koja se bavila prikazima knjiga na Popboksu) je vrlo, vrlo tanka,ako je sudeći po brojevima ljudi koji su čitali prikaze na Popboksu i na njih pisali komentare. A za neku još težu i ozbiljniju kritku zainteresovanih ljudi ima još manje i to je jedna zadata realnost u ovom momentu u Srbiji. Da li kritiku treba da uprkos svemu održavamo kao kulturno dobro? Mislim da da. Ali da li treba da smatramo da će ona na kraju balade zaista kreirati klturnije društvo? Tu se već ne usuđujem da odgovorim nedvosmisleno potvrdno jer za razliku od klasičnih marksista nisam siguran u svemoć rekonstruktivnih napora... Ali malodušnosti se ne treba predavati, dakako.

[Kunac]

Da li kritiku treba da uprkos svemu održavamo kao kulturno dobro? Mislim da da.

A kako si zamislio da se to postigne? To održavanje kritike.

[PTY]

Pošto govorimo o pristojnoj književnoj kritici, to da ne bude poltron je poželjno, a ovo drugo neophodno.

I dalje tvrdim “ne”.  

Od svega što tamo navodiš, jedino sam “načitanost” smatrala neophodnom, zato je nisam opovrgla.

Ali “pristojnost” je također kategorija koju smatram em diskutabilnom em ne-sasvim-relevantnom za ozbiljnu kritiku, bar ne u onoj meri u kojoj se uglavnom i koristi - da zakamuflira nedostatak.

[PTY]

Btw, Lidija, jesi li primetila da smo nas dvoje identifikovani kao jing i jang našeg malog srpskog sf/f/h kritičarskog kružoka. Mi smo, izgleda, dva ekstrema. Kada bismo se spojili u jedno: možda bi nastao über kritičarski entitet koji bi poput Skrelića suvreneno nadgledao domaću produkciju (fantastične) književnosti.

ja sam sasvim okej da budem tvoj ekstrem...

[Meho Krljic]

Hvale vredna iskrenost. Ni ja nisam stranac istoj; eto, recimo, ja isto to osećam za video-igrice. Ali zaista, sve što si ovde rekao, od-reči-ti-pa-do-reči-ti. Ako me ikada zatekneš da ti tamo “kanališem raspravu”, slobodno me  

Šala sad ustranu, “sprdalački onelineri i apokrifno objašnjavanje stanja” je nešto na šta smo svi mi ovde dobrano svikli, pošto amatersko izdavaštvo vazda egzistira inficirano sa obilnom dozom mediokritetskog balasta. Znam da je upravo to nekome poput tebe nepresušni izvor kabare zajebancije, kao što to tvoj drugi post blatantno dokazuje…   ali ne bi bilo zorega da se prisetiš da si odrastao na Sagitinim izdanjima, Mićinim, ABNovim ili Skrobovim prevodima, ili na ZŽovoj teoriji sf-a; to je bilo doba u kom su žanrove predstavljali ljudi koji su ga poznavali, i bez obzira na sve njihove lične & personalne manjkavosti – tu se uvek povlačila crta. Misliš li kako je u pitanju slučajnost kad se ti, takav kakvog te Alah dao, danas oduševiš upravo Zlatnom Knjigom, napisanom pre 20 i kusur godina? Ili da se Jevtropijevićka oduševi Ljiljinim Kneževićem?  

A u međuvremenu, da te pitam, ali da iskreno odgovoriš; zašto ne reaguješ kad se ovde kaže da Laguna, recimo, objavljuje čist šund? Zašto ne reaguješ kad neko na engleskom tvituje kako je Kombibova Mehanička devojka smrdac? Zašto tebi lično, recimo, ne smeta što su ovde svi slobodni da pljuju KR – koji je isto tako “srpska fantastika”, isto tako nečiji prvi roman, isto tako napisan od strane mladog domaćeg pisca – ali ti smeta moj “preoštar kritički pristup” po pitanju proze koju nit’ si čitao, nit’ bi je dočitao, sve i da se latiš te jadne rabote? Dok god svesno namećeš dvosruke aršine za merenje istih dostignuća, dotle priznaješ da je jedna strana žešće hendikepirana, a takvo potprcavanje je, po meni, svakako više maliciozno od moje direktne agresivnosti.  

Pa ja ne mogu da reagujem kad uopšte ne pratim ni šta Laguna izdaje niti znam kako bih reagovao na tweet uperen protiv Kombibove Vajndap Gerle kad nisam ništa od toga ni držao u rukama. A na tebe sam "reagovao" ovako:

Lidija bi bila interesantan predlog ali kod nje možda, suprotno Kuncu imamo jedan vrlo izražen kritički diskurs koji ume da bude preoštar za potrebe o kojima pričamo (bar se meni čini).

dakle, krajnje uvijeno i uz uvažavanje da možda ne saopštavam apsolutnu i neumoljivu istinu. Hoću reći, ne "smeta" mi tvoj "preoštri pristup", ne sedim zbog toga noću budan i pitam se kako da izađemo na kraj sa tim zlom itd. To je više bila meditacija naglas u kojoj sam pokušao da se setim imena koja bi mogla da izgrade jedno telo domaće ozbiljne kritike koja bi se ticala (domaće) fantastike pa sam pomenuo i tebe jer si em zainteresovana em rečita itd. Plus si žena a topik je ipak krenuo od priče o ženama. Dakle, ideja je bila da bi u nekoj mojoj viziji Lidija pisala kritike koje bi bile... distanciranije od teme kojom se bave (Perin se dotakao ovoga u svom postu), manje emotivne, više zagledane u horizont večnosti nego u ovde i sada. Ali ja kao nezainteresovani posmatrač možda i ne dajem relevantna mišljenja. Idem da igram neku igru.

[PTY]

ok.

(Vidi, ako ti znaš za bolji pristup – be my guest. ja sam all out of options.)

[Kunac]

Btw, Lidija, jesi li primetila da smo nas dvoje identifikovani kao jing i jang našeg malog srpskog sf/f/h kritičarskog kružoka. Mi smo, izgleda, dva ekstrema. Kada bismo se spojili u jedno: možda bi nastao über kritičarski entitet koji bi poput Skrelića suvreneno nadgledao domaću produkciju (fantastične) književnosti.

ja sam sasvim okej da budem tvoj ekstrem...

[angel011]

Btw, Lidija, jesi li primetila da smo nas dvoje identifikovani kao jing i jang našeg malog srpskog sf/f/h kritičarskog kružoka. Mi smo, izgleda, dva ekstrema. Kada bismo se spojili u jedno: možda bi nastao über kritičarski entitet koji bi poput Skrelića suvreneno nadgledao domaću produkciju (fantastične) književnosti.

ja sam sasvim okej da budem tvoj ekstrem...

[Meho Krljic]

Odmaknem se na pola sata od kompjutera i odmah niknu hipici i mačke. Lepo.

Nego da ne bude zabune, moja ponovljena insistiranja da ne čitam domaću fantastiku ne treba da budu shvaćena kao neki moj  implicitni sud o njenom kvalitetu. Uopšte ne, zaista. Nemam sud o njoj jer je ne čitam, a ne čitam je jer nemam vremena za sve što bi me eventualno interesovalo u životu pa sam morao da biram između stvari koje se više ili manje uklapaju u ono kuda (pokušavam) da idem. Dakle celo moje potezanje kritike ovde je samo bilo opservacija na Skalopovu opservaciju da kritika umire i pre same proze. Što i nije nelogično, kad smo već kod toga... Izvinjavam se na mućenju vode, još jednom.

[Alex]

Žanrovska produkcija može da stigne do tog fokusa jedino kad/ako je napisana kao Besnilo ili Đavo i njegov sluga ili Atlantida ili Hazarski Rečnik ili tu negde na tom nivou. Dakle, “žanr” ne doseže do fokusa ne zato što je žanr, već zato što je slabo napisan. A tržište nema razloga da zbog toga bude zahvalno, to je bar jasno. 

Žanrovska produkcija (po mom mišljenju) može da stigne u fokus i ako je napisana kao Zadužbina, Odiseja u svemiru 2001, Dina, Čovek u visokom dvorcu...I to "veći fokus" od lokalnog.

[scallop]

Dakle celo moje potezanje kritike ovde je samo bilo opservacija na Skalopovu opservaciju da kritika umire i pre same proze. Što i nije nelogično, kad smo već kod toga...

Nisam ja to izmislio. Kišobranac je jednom napisao šta kritika mora da bude i da takva polako zamire. Koliko god mi frktali na kritiku, ona usmerava ili nas bar natera da se zamislimo. To ti je kao sa tvojim mačkama, ako ih ne četkaš ni dlaka im ne sjaji.

[Meho Krljic]

Jasno, ja tebe i nisam pokušao da opovrgnem, naprotiv, pokušao sam da podvučem da je kritika odavno u okviru domaćeg žanra na znatno nižem nivou od spisateljstva. Nabrojao sam ljude koji bi mogli biti kritičari (domaćeg žanra) ali nisu, uglavnom iz razloga koji nisu njihova krivica. Fali infrastruktura i iako ne verujem da kritika može da je izgradi sama od sebe, ne mislim da ozbiljnoj kritici nema mesta, naravno.

[PTY]

Žanrovska produkcija može da stigne do tog fokusa jedino kad/ako je napisana kao Besnilo ili Đavo i njegov sluga ili Atlantida ili Hazarski Rečnik ili tu negde na tom nivou. Dakle, “žanr” ne doseže do fokusa ne zato što je žanr, već zato što je slabo napisan. A tržište nema razloga da zbog toga bude zahvalno, to je bar jasno. 

Žanrovska produkcija (po mom mišljenju) može da stigne u fokus i ako je napisana kao Zadužbina, Odiseja u svemiru 2001, Dina, Čovek u visokom dvorcu...I to "veći fokus" od lokalnog.

ma ne samo da si 100% u pravu, nego u tome i jeste sva poenta.
Ali namerno sam pominjala domaće naslove prosto ilustracije radi.

[PTY]

... Izvinjavam se na mućenju vode, još jednom.

* dubok uzdah*

Stanislave, ...

okej, vidi, da ne ispadnem sad veća kučka no što zaista jesam, ajde ti ja pokažem svoju macu, a?

(naravno, ne ovde  , nego tamo…  )