U prvom delu priče namerno nisam stvljao kukice na ć i č, jer sam želeo da vernije prenesem internet komunikaciju. Nadam se da mi u drugom delu nije promaklo da stavim neku kukicu.
Ovu priču sam napisao čekajući temu za novu duhovitu priču koju trba napisati na radionici. Potrudio sam se da je ispeglam najbolje što znam.
Iskreno bih želeo da čujem vaše komentare.
DUPE
Ramiza Nafurana Mustafić. Upoznali smo se preko interneta. Opet gledam prepisku od jutros.
- Odakle si Ramiza? Gde zivis? Imas finu guzu. Osecam da si vrela...aa??
- ja sam iz kurusumlije pa zivim u kuce
fala
pa jesam sad sam se karala u dupe i picku..pa se sad malo plaknula dole i krenula na pornici da
drkam malo...
a ti lepotanu moj??
- ja sam iz bgd. aj dodji kad imas vremena...na kafu.
- ocu posle pornici komsija vozi me na triciklo kabriolet
u beograd ide
skuplja sirovinu
koju adresu
- j. gagarina 88
- prvi covek u kozzmos
ajde cekaj uvece
dodjem
- cekam, dodji.
Odmah je pristala. Ma neko me zajebava. Kako sam samo mogao da se primim? Nafurana! Ko pravi takav profil na face-u? Garant tako Cigani navatavaju budale koje posle opljačkaju. Kako da objasnim matrorcima da je neko ojadio gajbu dok su oni bili na placu? Gde sam ja bio? Baš sam glup. Bolje da sam opet zvao Nionelu. Ona ne da pičke ali puši. Šta fali? Radim joj matematiku i imam pušenje jednom nedeljno. Čist račun duga ljubav. Ionako ima dečka.
Dok trljam kosu gelom opet mi ispred očiju promiče slika Ramizinog dupeta. Prestajem sa trljanjem. Pokušavam rukama da napravim taj savršeni oblik u vazduhu. Okruglo. Malo veće nego idealno, ali samo malo. Savršenstvo. Opet mi se digo. Jojj nafurana, jebaću te, je-ba-ću-tee!...Moram da joj ga stavim. Pa nikada do sada nisam. Ja sam ustvari nevin. Ono pušenje se ne računa.
Kkrrrr!...kkkrrrrr!!....krklja pokvareno zvono na vratima. Stigla je. Stvarno je stigla. Joj čekaj. Opipavam frizuru. Ok. Svi pramenovi su na mestu. Kondomi čoveče. Gde sam šteknuo kondome? Kkkrrrrr!... kkkrrr!!... kkkrrrr!!!...opet zvoni.
- Evo!...evoo!...- otvaram vrata. Ispred mene dupe isto kao na slici sa neta.
- Ja sam vanzemaljka -
- Izvaljujem po naglasku...ha...ha...uđi -
Neverovatna guza ulazi u moju gajbu. Vidi se da je tvrda. Kao da mi se srce spustilo u gaće. Pulsira. Levom rukom pokazujem dvosed.
- Izvoli sedi - desnom slučajno dodirujem dupence. Ruka kao da mi se zalepila.
- Ja sam vanzemaljka - gleda me u oči.
- Extra. Oćeš kocu?- puštam dupe koje seda. Više ga ne vidim.
- Jednolične, ritualne, prisilne i opsesivne radnje čine nas nesposobnim za odgovarajuće i smisleno
razmišljanje i delovanje. - odjedanput je počela da zvuči kao automat u kolima koji ti govori da nisi vezan. Koji kurac?...
- Reci lepo ako nećes kocu. Ima i kafe. Nema frke.-
- Može bilo šta.-
Gledam joj prekrštene noge. Ali dupe...gde nestade dupe?
- Jel te ne mrzi da nam ti doneseš koka kolu iz frižidera? Aj pliz. Jel oćeš? - nadam se da će ustati.
- Hoću - guza se diže sa dvoseda. Opet je vidim.
- Čaše su iznad sudopere. -
Dupence kreće preko sobe ka kuhinji. Dupe nebeske jahačice. Jaoo...jaoooo...boliii...boli kako hoda. Opet je nestalo. Pokušavam nekako da ga namestim da se ne bi videlo kako mi se digo. Krećem za guzom.
Ne mogu da verujem. Otvara i ubacuje po kondom u obe čaše koka kole. Osmehuje se. Nije normalna.
- Pa nije to led.-
- Led? To nisam videla u naseobini gde sam teleportovana. -
- Nema veze.- opet sam se zajebao i sve što sam kupio strpao u frižider ali, mislim, trebala je da... Dupe kreće nazad ka sobi. Njiše. Levo, desno. Gore, dole. Natrćilo se. Nafurana, umišljena vanzemaljka stavlja čaše na sto. Ne mogu više. Ne mogu.
Stavljm ruke na dupence. Navlačim tu idealnu čvrstinu na tvrdoću u mojim gaćama. Explodiraću. Počinjem da se tresem.
- Kreativno ponašanje ima svrhu i predstavlja sposobnost suočavanja sa životom kakav on stvarno jeste.- opet priča kao automat. Guza nestaje u dvosedu. Opet je sela.
- Šta se foliraš bre. Jutros si bila napaljena pornićarka, gancika, a sada si automat iz speis šatla.- popizdeo sam više od fora nafurane.
- Senzori mi omogućuju da detektujem tačnu kombinaciju reči, koju bića oko mene koriste.- tera ona svoje ludilo.
- Ma kul. Izvini.- sedam pored dupenceta i vatam ono što od njega može da se uhvati. Ko jebe ludu vanzemaljku.
zzzuummmm...zzzuummmm...zuummmmm....
Paralisan sedim pored nje. Leva šaka mi je zalepljena za desno rame, a desna za levo. Ne mogu da mrdnem.
- Istražujem način života različitih vrsta. Egocentričan, i u sebe zatvoren svet teško da može proći kao način života. U najboljem slučaju on bi mogao biti način preživljavanja za neko vreme. Čak i kao ovako ograničen vid postojanja, on je put očaja, razaranja i smrti.
- aaamm....bbaallpp...mmmm...- ne mogu ni da pričam. Kučka me je skroz sjebala.
Ustaje. Stvarno je vanzemaljka. Nebesko dupe mi prolazi pored nosa. Ovakvo dupence nema niko na ovome svetu. Opet mi se digo.
- ddaaa...aaddaaaa...ddaaaa...- ne vredi. Ništa ne mogu.
Stoji ispred mene. Iz brushaltera vadi neko sranje slično malom pejdžeru. Kuca neke brojeve na njemu i izvlači kratku, tanku, antenicu. Skida se.
Ispred mene je golo dupence najbolje u svemiru.
- nnnnaaa...ddddoooaaaa.....aaaaaa....- svršavam u gaće.
- Čini se da svaki životni stil koji teži duhovnom ispunjenju traži upravo ono što kod vas nema: slobodu, dobronamernost, kreativno delovanje i lični razvoj. - nastavlja da melje jednoličnim tonom. Jedino što osećam ispod svojih ruku zalepljenih za ramena je lupanje moga srca posle orgazma.
Nafurana vanzemaljka ladno skida svoj pupak. U rupu koja je očigledno deo nekakvoga sklopa, postavlja antenicu i onaj mali pejdžer. Gleda me par trenutaka, a onda ga aktivira.
Stomak joj se talasa. Guza se trese. Malo se smanjuje. Menja oblike. Na kraju poprima oblik idealnog malog dupeta dok joj dole visi, tek izrasla, ogromna kurčina.
- aaaaaaaaaaaaaaa!!!...aaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!...aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!.....- šta ću reći matorcima?
