Bobane, reaguj!

PTY · 18-01-2011, 17:48:46

Elem, Čarobna Knjiga ima u najavi Haldemanov "Večiti Rat".

Mislim... okej, nije to sasvim loš roman, ali... od svih stvari vrednih objavljivanja neko TO da objavi?!?

Zanima me da li će to neko da marne onaj Brunov prevod iz Monolita trojke, ili je možda sam Bruno iza ovog poduhvata, kao vlasnik kopirajta?

(Čarobna Knjiga inače ima u planu takve kopirajt poduhvate, pa se tu ipak može zbrajati 2+2...

)

Melkor · 18-01-2011, 18:19:23

Mislim da oni gadjaju nekadasnju Polarisovu publiku. Isto i sa Asimovim. Prodace se tih 1000 komada za koju godinu.

PTY · 18-01-2011, 18:22:44

Pa dobro, eventualno se sve proda, ali... bože moj, Melkore, u ovakvom obilju izdavati Haldemana???

Melkor · 18-01-2011, 18:32:08

Ne znam sta da kazem...nekako mi je i to bolje nego City & The City u Laguninom izdanju. bah...

Izgleda da raja ovde kupuje samo epsku fantastiku i stara dobra imena. Potpuno su propali Marsal Smit, Kerol, Separd i to u trenutku kada su i oni vec bili daleko od cutting edge-a. Prosto, mislim da razumem finansijske i marketinske razloge objavljivanja Haldemana, i sto vise razmisljam o tome, sve sam depresivniji. Jedino tesi sto je Bora iz Carobne knjige ubo S(z?)afona i to dosta pre anglo-americkog trzista te postoji nada da ce i Haldeman posluziti za finansiranje nekog sledeceg "otkrovenja".

angel011 · 18-01-2011, 18:32:55

Quote from: Melkor on 18-01-2011, 18:19:23
Mislim da oni gadjaju nekadasnju Polarisovu publiku. Isto i sa Asimovim. Prodace se tih 1000 komada za koju godinu.

Sasvim moguće.

Ovde danas imaš gomilu ljudi kojima su se baš sviđali Kentaur i Polaris, i kao da pojma nemaju da još nešto postoji.

PTY · 18-01-2011, 18:40:36

Ali, bre, narode... Haldeman??? Pa kakvo to danas zvonce zazvoni pri pominjanju tog imena, obaška Kentaur i Polaris???
Asimov je ipak nešto drugo, dopuštam.

Meni ovo ipak više liči na sića ulaganje, zato što je roman već preveden. U principu, nisam protiv, naravno, ali...

PTY · 18-01-2011, 18:46:14

Quote from: Melkor on 18-01-2011, 18:32:08
Ne znam sta da kazem...nekako mi je i to bolje nego City & The City u Laguninom izdanju. bah...

i nije to jedini naslov o kom se "bah"uje, dragi moj...

Boban · 18-01-2011, 22:51:41

Haldeman je mnogo zanimljiviji za čitanje od nekih savremenih mrsomuda...

PTY · 19-01-2011, 11:41:18

Kao, na primer... ??

Nightflier · 19-01-2011, 17:02:27

Quote from: Lidija on 18-01-2011, 17:48:46
Elem, Čarobna Knjiga ima u najavi Haldemanov "Večiti Rat".

Mislim... okej, nije to sasvim loš roman, ali... od svih stvari vrednih objavljivanja neko TO da objavi?!?

Zanima me da li će to neko da marne onaj Brunov prevod iz Monolita trojke, ili je možda sam Bruno iza ovog poduhvata, kao vlasnik kopirajta?

(Čarobna Knjiga inače ima u planu takve kopirajt poduhvate, pa se tu ipak može zbrajati 2+2... )

Oni to zbog filma. ČK inače praktikuje objavljivanje filmovanih romana - to je, u suštini, njihova izdavačka politika. Iz istog su razloga radili Asimova.

Джон Рейнольдс · 19-01-2011, 17:22:04

Po mom mišljenju, izdavanje kompleta od tri Zadužbine je glup poslovni potez. Bolje bi bilo da su najpre objavljeni teže nabavljivi delovi, npr. "U susret Zadužbini". Ili "Trilogija o Carstvu", recimo.

Nightflier · 19-01-2011, 18:06:23

Quote from: John Reynolds on 19-01-2011, 17:22:04
Po mom mišljenju, izdavanje kompleta od tri Zadužbine je glup poslovni potez. Bolje bi bilo da su najpre objavljeni teže nabavljivi delovi, npr. "U susret Zadužbini". Ili "Trilogija o Carstvu", recimo.

Znaš kako, prodavalo se. Mene, recimo, ni najmanje ne zanima Asimov, naročito ne pošto sam - usled nenabavljivosti domaćih izdanja - što dobio a što kupio strane antologije sa po nekoliko romana u jednoj knjizi, ali mnogo je ljudi na sajmu kupovalo te komplete. S jedne strane, to su bili polarisnostalgičari, a sa druge nešto klinaca koji su se malo zasitili epske fantastike, pa sad hoće da overe stariju građu, kako bi sebi digli rejting u gikovskim krugovima. Uglavnom, ČK ne održava ono što se ne prodaje u štampi. Onog trenutka kada prestane potražnja, Asimov će na akcije i popuste, a onda ga više neće biti - i to je to.

PTY · 19-01-2011, 21:54:11

Dobar je Asimov za uvod u žanr, mada ja nikad nisam uspela da dovršim Zadužbinu.

Džek · 19-01-2011, 22:08:58

Zadužbina je delo koje je mene, ondašnjeg konzumenta, uvelo u žanr mnogo ozbiljno.
Nakon Fleš Gordona (krajem sedamdesetih, na trečem kanalu švapske televizije) pa premijere SW, pa Zardosa na TV (uh, kako mi ga bilo teško svariti, uz Kjubrikovu 2001) a nadasve SW bajke, mi se otvorila pisana reč fantastike. Doduše, SF-a.

Sirijus mi to malo razbio, taj podžanrovski šund ili nešund, ali prva ljubav ka Zadužbini ostade.
Malo me Klark sa Ramom i Vejkfildovima poremetio, i dalje smatram da je Klarkonja sa opisom vanzemaljske tehnologije sa premisom trojstva vrh tvrdog sf-a, ali Asimov jeste babo nas ondašnjih i sadašnjih konzumenata žanra.

Džek · 19-01-2011, 22:11:15

Mislim da nijedno dosada objavljeno delo, ambicije Zadužbine ili Rame, nije napisano ili može biti uskoro napisano. Sa aspekta imaginacije, ne književnog izraza.

PTY · 19-01-2011, 22:18:30

Quote from: Džek svih zanata on 19-01-2011, 22:11:15
Mislim da nijedno dosada objavljeno delo, ambicije Zadužbine ili Rame, nije napisano ili može biti uskoro napisano.

Šta si hteo ovim da kažeš?

Džek · 19-01-2011, 22:26:49

Imaginacija. Mislim da je isfurana. Ili ne?

Perin · 19-01-2011, 22:28:05

Da je objavljeno delo uvek dosadno

Melkor · 19-01-2011, 22:28:33

Quote from: Džek svih zanata on 19-01-2011, 22:26:49
Imaginacija. Mislim da je isfurana. Ili ne?

Ne.

Džek · 19-01-2011, 22:51:28

Misliš?

Ajde da pretresemo to.
Premise Sf-a, kao "tvrdog" su odavno, sedamdesetih, utvrđene.

Asimov sa svojim robotima, Klark sa svojim vizionarskim tehničkim dostignućima, sa velikim korakom dalje. Nije mu bilo dovoljno da definiše ondašnju savremenu nauku i njen razvoj, nego je zagazio sa Ramom u vanzemaljsku. Tako precizno i jasno, širokog spektra, da svaka vanzemaljska tehnologija vuče korenje iz Rame.

Jebote, kako je jasno u Rami definisao sa ostrvom Nju Jork (od Vejkfildova nazvan) sve alate za svaku vrstu, oblik života? Zamisliš, mašina napravi, da ti u tom cilindru napravi eko sistem, mali svet, za tvoju vrstu.
Mislim da je to vrh imaginacije ondašnje (i sadašnje) tehnologije.

Artur je ispred svih pisaca 100 godina ispred, sa Ramom.
To je moj kont.

Nightflier · 19-01-2011, 23:02:34

Da nisam čitao Kej Kenjon prošle godine, možda bih se saglasio sa tobom. Ovako, rekao bih da nam još mnogo svetova nije otkriveno.

Džek · 19-01-2011, 23:17:25

Verujem, ali zar Kenjovnova priča nema korene iz Rame?
(Nisam čitao, predpostavljam samo)

Zar Klarkonja nije dao seme iz koga sve raste?
Na stranu LeGvinova koja je dala gasa po socijalnom aspektu sudara vrsta (tj, nas, kao zasebne vrste?)

Nekako mi se ćini da je Klark poklopio sve buduće svetove sf-a. sahranio i Lem-a i ostale u tome. Ali, samo sa naučnog aspekta.

Nightflier · 19-01-2011, 23:25:34

Quote from: Džek svih zanata on 19-01-2011, 23:17:25
Verujem, ali zar Kenjovnova priča nema korene iz Rame?
(Nisam čitao, predpostavljam samo)

Zar Klarkonja nije dao seme iz koga sve raste?
Na stranu LeGvinova koja je dala gasa po socijalnom aspektu sudara vrsta (tj, nas, kao zasebne vrste?)

Nekako mi se ćini da je Klark poklopio sve buduće svetove sf-a. sahranio i Lem-a i ostale u tome. Ali, samo sa naučnog aspekta.

Hmmm... Mislim da i ne znaš koliko si u pravu kada izvodiš to poređenje. Kenjonova piše o svetu koji je veštačka kreacija, pa se može porediti sa Klarkom. Opet, pošto je njen progatonista stranac u stranoj zemlji - stoji i poređenje sa Legvinovom. Ali Klark nije poklopio sve buduće svetove iz jednostavnog razloga što nauka otkriva nove granice svakog časa i prelazi preko njih, a Klark ipak nije mogao sve da predvidi. Budući da je S veoma bitno u SF, vremenom će Klark završiti kao Žil Vern. "Vidi, mama, čika je znao za podmornice!"

Džek · 19-01-2011, 23:28:09

Stoji.

U pravu si. Ne zameri što matorog obožavam, ipak je on naj pisac SF-a, vizionar...
Po nekima, Rama mu nije vrh. Po meni, jeste.

Melkor · 19-01-2011, 23:28:28

Pazi, to je jako diskutabilno. Svemirska klonja na stranu, dosta Klarkovih ideja vaze za "kvazinaucne" po netu. S druge strane Rama je napisana 2 godine posle Nivenovog Prstena, 10-7 godina posle Dine, 20 godina posle Zaduzbine...

Nightflier · 19-01-2011, 23:34:21

Kod nas je Klark bitiniji nego napolju. I to zbog toga što je ZŽ oblikovao toliko generacija čitalaca. Ni zbog čega drugog.

Džek · 19-01-2011, 23:35:22

Pa?

Ne kontam zašto se vežeš za svemirsku klonju? Ajde da se vežemo za Ramu.
U Rami, nijednom nije spomenuto pišanje i sranje onoliko naseljenika. A opet je podrazumevano da to postoji, da Rama to guta i reciklira (oni oktopauci i sva ostala menažerija Rame)

Klark je opisao savršen eko sistem, toliko savršen da se prilagođava svakoj vrsti, svakog fizičkog oblika. Do dlake u jajetu je opisao mehanizam rada cilindra, ali ne i tvorce, njihovu psihologiju, nameru. Klark se zaustavio onde gde bi možda Le Gvinova mogla nastaviti....

Džek · 19-01-2011, 23:36:47

Mada, možda i Asimov. On je robotičar, a izvršna inteligencija Rame i jesu roboti...

Boban · 19-01-2011, 23:54:16

Najtflajeru, opet prenosiš američku fobiju ovde; Klark je Englez, a Ameri vole uglavnom samo svoje...

Džek · 20-01-2011, 00:04:19

Pa Bobane, zar nije sve američko? Jedva Teslu čupamo od njih....

Boban · 20-01-2011, 00:34:02

Kada je bilo rimsko carstvo, sve je bilo rimsko, tako to ide...

Džek · 20-01-2011, 00:43:21

Jah! Ave! Ili...OK?

Alex · 20-01-2011, 00:47:38

Kao da se ovde između redova provlači i "zašto su objavili Asimova?". U svakoj normalnoj zemlji bi, da je sreće, trebalo štampati Asimova na svake 2-3 godine.

Što se Haldemana tiče, pokušavam da se prisetim o čemu se beše radilo u Mentalnom mostu, ali bez uspeha.

Vidi, ČK će objaviti i prvi roman iz serijala Sword of Truth - Terry Goodkind, Wizard's First Rule, po kojoj je nastala moja omiljena tv serija Legend of the Seeker !

Perin · 20-01-2011, 00:54:56

A knjige su sranje. Doduše, Winzard's First Rule je solidan, ali kasnije...njesra svake vrste.

Nightflier · 20-01-2011, 02:28:29

Quote from: Boban on 19-01-2011, 23:54:16
Najtflajeru, opet prenosiš američku fobiju ovde; Klark je Englez, a Ameri vole uglavnom samo svoje...

A jesi li ti kojim slučajem objavio nekada roman nekog ne-Amerikanca u svojoj glavnoj ediciji?

PTY · 20-01-2011, 13:31:36

Eh, nemoj da si takav... bilo je u Monolitima svega & svačega ne-američkog, u kratkoj formi...

Nightflier · 20-01-2011, 13:36:28

Quote from: Lidija on 20-01-2011, 13:31:36
Eh, nemoj da si takav... bilo je u Monolitima svega & svačega ne-američkog, u kratkoj formi...

Zato i kažem - u glavnoj ediciji.

Melkor · 20-01-2011, 13:40:13

Zar Monolit nije glavna edicija?

Nightflier · 20-01-2011, 15:56:19

Quote from: Melkor on 20-01-2011, 13:40:13
Zar Monolit nije glavna edicija?

Pa nije. To je antologija, ili kako već. A obaška to što je objavljivana jedna knjiga u dve godine.

Boban · 20-01-2011, 17:08:11

Od 1984. do 1996. devet komada nije jedna u dve godine... ma važno je da Laguna objavljuje knjigu dnevno.

PTY · 20-01-2011, 20:03:21

Quote from: Nightflier on 20-01-2011, 15:56:19
Quote from: Melkor on 20-01-2011, 13:40:13
Zar Monolit nije glavna edicija?

Pa nije. To je antologija, ili kako već. A obaška to što je objavljivana jedna knjiga u dve godine.

Ti se zasigurno šališ.
To je bio kombo roman/novela/noveleta/kratke priče/eseji i da se to kojim slučajem zasebno prodavalo, bilo bi tu zdravog materijala za najmanje 3 zasebne + odlične knjige. Nema ni danas malog izdavača koji bi to isporučio žešćim tempom, a koliko vidim, ni veliki izdavači danas tome ne pariraju, bar što se relevantnosti i kvaliteta tiče.

Nightflier · 21-01-2011, 15:56:32

@Boban

1. Nisi odgovorio na pitanje.

2. Šta koga briga koliko Laguna knjiga izdaje, ako te knjige nisu fantastika? Ne smem da garantujem, ali za mislim da te Laguna još nije pretekla po broju objavljenih naslova, kada je o fantastici reč - ili ako jeste, nije za mnogo.

@Lidija

Da je boban objavljivao dva, tri ili šesnaest almanaha, onda bi se moglo reći da je Monolit bio deo edicije u kojoj su bili i Megalit i Dolmen, a zvala se Stećci. Ovako, Monolit nije edicija, već almanah, kako na njemu lepo i piše. Da se razumemo, mislim da su Monoliti najznačajniji izdanak YU fantastike bar none, ali to ipak nije edicija.

Boban · 21-01-2011, 16:00:19

A koje edicije ima Laguna?

Nightflier · 21-01-2011, 16:28:58

Quote from: Boban on 21-01-2011, 16:00:19
A koje edicije ima Laguna?

Zamisli kad imaju

Reći ću ti koje kada ti meni budeš naveo koje si to neameričke pisce objavljivao.

Boban · 21-01-2011, 16:30:15

Srbe i Francuze ne računaš verovatno?

Nightflier · 21-01-2011, 16:42:39

Quote from: Boban on 21-01-2011, 16:30:15
Srbe i Francuze ne računaš verovatno?

Srbe ne računam. Od njih nema većih američkih pisaca. Da podsetimo, ti si me optužio da prenosim američku fobiju, pa rekoh da vidimo, pošto sam ipak odrastao na knjigama koje si ti objavljivao. Dakle, Francuzi?

PTY · 21-01-2011, 17:57:22

Najtflajere, moguće da se nisam precizno izrazila: ne protivim se ja tvom viđenju Monolita kao antologije ili almanaha ili štaliveć, nego ti samo skrećem pažnju da jedno tako masivno izdanje poput Monolita ne bi trebalo računati kao tek jedan prost naslov. U svakom Monolitu je bilo dovoljno materijala za 3 ili 4 vrlo pristojne knjige, pa bi zato, shodno tome, trebalo i uzeti u obzir i vreme za pripremu tolikog materijala i platežnu moć kupca. Da li bi ti zaista i danas (a kamoli onda) mogao da smatraš 3 ili 4 naslova godišnje kao "malo", od strane malog privatnog izdavača? Recimo, ja i danas smatram da, za izdanje kao što je bio Monolit, češći ritam od godišnjeg bi bio van granica pristojnog, po obe gore pomenute stavke. A to što ti misliš da to nije edicija – pa, možda nam taj termin ima različita značenja, to je sve. Po meni, to ne samo da je bila edicija, nego je ujedno i bila jedina originalna edicija po kojoj Bobana pamtim kao izdavača. Sve ostalo mi je bila sića.

A od ne-američkih pisaca u Monolitu sećam se tek nekolicine - Serge Brussolo, Philippe Curval, Jan-Pierre Andrevon, Aleksandar Šalimov, Stanislaw Lem – ali ima negde valjda da se izgugla sadržaj Monolita, pa...

PTY · 21-01-2011, 17:59:31

Quote from: Nightflier on 21-01-2011, 16:42:39
Quote from: Boban on 21-01-2011, 16:30:15
Srbe i Francuze ne računaš verovatno?

Srbe ne računam. Od njih nema većih američkih pisaca.

ovo ne shvatam.

Melkor · 21-01-2011, 18:21:10

Quote from: Lidija on 21-01-2011, 17:57:22
– ali ima negde valjda da se izgugla sadržaj Monolita, pa...

http://www.znaksagite.com/knjizara/monolit.html

Melkor · 21-01-2011, 18:28:10

Quote from: Nightflier on 20-01-2011, 02:28:29
Quote from: Boban on 19-01-2011, 23:54:16
Najtflajeru, opet prenosiš američku fobiju ovde; Klark je Englez, a Ameri vole uglavnom samo svoje...

A jesi li ti kojim slučajem objavio nekada roman nekog ne-Amerikanca u svojoj glavnoj ediciji?

Vi to jedan drugog optuzujete za Amerikofiliju?

News:

Bobane, reaguj!