Author Topic: Časopis Libartes  (Read 157197 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Časopis Libartes
« on: 03-02-2011, 03:28:25 »
Predstavljam vam novi elektronski časopis Libartes (http://libartes.com) koji se bavi teorijom umetnosti, umetničkom praksom, ali i kulturološkim i društvenim temama.

Časopis će izlaziti dvomesečno, a u ovom broju možete čitati poeziju Ane Ristović, Čarne Popović, Jasmine Šušić, Olivere Milojković Oprešnik, Save Jokića, Slađane Šimrak i Slobodanke Živković. Što se tiče proze, čitajte kratke i nešto duže priče  Marijane Nikolajević, Jagode Nikačević, Valentine Đorđević, Pavla Zelića, Ljubice Čačić, Fedora Lučića, Eme Stefanovske i Ane Šijan. Pročitajte nešto i o organskoj arhitekturi, muzičkoj testeri, post- pop kulturi i njenim mogućnostima. Zatim, pogledajte kako piše Ubmerto Eko, šta je naivno a šta super kod Erlenda Lua, kako je film "Neprilagođeni" bio neprilagođen u jednom trenutku svoje istorije. Čitajte i o ritualu slušanja ploča, kao i analizu pojma side u Božićnoj poslanici SPC. U ovom broju možete saznati nešto i o novom stripu "Družina Dardaneli" u intervjuu sa crtačem, Draganom Paunovićem. Pogledajte slike Ane Radojević, fotografije Mine Mandić i Marka Popovića, ilustracije Aleksandre Branković i video art Ljiljane Čavić.


Nego, poenta postavljanja ovog linka nije puka reklama, već poziv na saradnju i učestvovanje u nekom od narednih brojeva.

Dakle, ukoliko vam se sadržaj svidi, šaljite svoje prozne/poetske/teorijske radove, ilustracije, slike, stripove, itd. za aprilski broj :)



Fb strana - http://www.facebook.com/libartes

Twitter - http://twitter.com/libartes
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.892
    • IP Tardis
Re: Časopis Libartes
« Reply #1 on: 03-02-2011, 03:30:17 »
Zelić se toliko rastrčao da ovo postaje nehumano za praćenje  :|
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #2 on: 08-02-2011, 19:49:42 »
S  obzirom da ne mogu da editujem prethodni post, a tek sad videh da sam napisala "teoriske" umesto teorijske, nemojte se zbuniti - teoria je nešto slično teoriji, samo bez "j".

Nego, ako pišete/slikate/crtate/komponujete - pošaljite svoje radove do 1. marta.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #3 on: 01-04-2011, 13:56:46 »
Novi, aprilski broj časopisa Libartes (http://libartes.com/). Čitajte o književnim disidentima, diskurs-tortama, Dogvilu, Kraljevom govoru, kratkoj istoriji kratkog filma; zatim o Pračetu, Virdžinijinoj sobi, pripovedačkoj otmenosti Ljubice Arsić. Bavimo se relativizacijom pravila i merila književnih dela, nastavljamo s pločama, pratimo opsednutost Mikelanđelom. Pročitajte zanimljiv intervju sa Sašom Jelenkovićem; zašto nas neutralno privlači i da li je ova Mreža puna ideja. U kreativnom kutku čitajte prozu i poeziju autora iz regiona, pogledajte ilustracije, slike, stripove i fotografije...

+ bonus: Pronađite Sagitaše i Sagitanke  :lol:

sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #4 on: 01-04-2011, 14:27:39 »
ko je pisao o dogvillu?
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #5 on: 01-04-2011, 14:29:11 »
Tihana Gambiraža
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #6 on: 01-04-2011, 17:10:14 »
Hvala.
Btw, imala sam nekad komšinicu koja se prezivala GambirOža. :lol:
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #7 on: 02-04-2011, 01:24:45 »
S  obzirom da ne mogu da editujem prethodni post, a tek sad videh da sam napisala "teoriske" umesto teorijske, nemojte se zbuniti - teoria je nešto slično teoriji, samo bez "j".

Nego, ako pišete/slikate/crtate/komponujete - pošaljite svoje radove do 1. marta.

Evo i ovde  :lol:

Lilit, ja sam mislila da je Tihana Gambodža, a onda sam još jednom proverila :)
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #8 on: 02-04-2011, 01:26:27 »
Imaš previše poezije unutra.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #9 on: 02-04-2011, 01:37:24 »
Pa, da. Kod elektronskog časopisa je dobro i to što možeš da zaobiđeš ono što te ne zanima.

Ali da, poezija se najviše piše, najviše šalje, najmanje čita.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #10 on: 02-04-2011, 01:38:38 »
Pa, da. Kod elektronskog časopisa je dobro i to što možeš da zaobiđeš ono što te ne zanima.

E, neka si mu rekla.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #11 on: 02-04-2011, 01:38:45 »
razumem da se najviše piše i šalje, ali što je uopšte objavljujete?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #12 on: 02-04-2011, 01:41:14 »
Ima nekoliko zanimljivih pesama. Vesna S. Rangelov se posebno ističe. Prati je Vladimir Č.


Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #13 on: 02-04-2011, 01:44:04 »
''MTV je nastao poslednje godine osamdesetih''

Valjda prve godine...


Plut

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.669
  • Šetajuća žuta antena
Re: Časopis Libartes
« Reply #14 on: 02-04-2011, 01:48:02 »
Je l' neko čitao tu Ljubicu Arsić? Ja pročitala odlomak Manga (i to je njeno, ne?) i bilo mi dosta. Nisam imala želju da se bakćem s tim.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #15 on: 02-04-2011, 09:39:15 »
Zahvaljujem Mims što je omogućila da u ovom broju imam i priču i mali esej. Zgodno je što priča nije fantastika, a esej brani domaće fantastičare. Imam ja obračune i sa sobom. :(
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.505
Re: Časopis Libartes
« Reply #16 on: 02-04-2011, 09:47:32 »
Kod elektronskih časopisa nervira me što niko ne vodi računa o elementarnim stvarima kao što je pravopis. U par rečenica priče imaš dosta pravopisnih i slovnih grešaka.
Mica

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #17 on: 02-04-2011, 09:54:06 »
Hvala vama, scallope. Mico, neka greška uvek ostane; ovih dana ću se detaljno pozabaviti time. Kod e-časopisa je dobro to što možeš nakon objavljivanja da prepraviš greške.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.505
Re: Časopis Libartes
« Reply #18 on: 02-04-2011, 10:01:05 »
Slažem se. Ali bolje je da se to uradi pre podizanja. Odaje utisak neozbiljnosti, a časopis, u suštini, nije loš (ako se izuzmu pesme  :))...

Lamentiranje nikad nikom ništa dobro nije donelo, pa bih ga ja izbegavao.
Mica

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #19 on: 02-04-2011, 10:06:40 »
Ma dobre su i pesme, samo realno mali broj ljudi čita poeziju. Da li je B. Miljković u onoj svojoj "Poeziju će svi pisati" zapravo implicirao da je niko neće čitati? Ko zna. Tudile smo se da poezija, koju izaberemo, ne bude dosadna...
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #20 on: 02-04-2011, 11:57:10 »
PRVE godine osamdesetih...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #21 on: 02-04-2011, 12:11:00 »
U par rečenica priče imaš dosta pravopisnih i slovnih grešaka.

Ponekad mislim da se vratim konjskom mesu, toliko si sklon da mi jedno jedino izostavljeno slovo pretvoriš u "dosta pravopisnih i slovnih grešaka".
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.505
Re: Časopis Libartes
« Reply #22 on: 02-04-2011, 12:36:58 »
važi
Čutanje
Starbuck
gibaju
Zlatnim Runom - Zlatnim runom
strana imena čas transkribuješ, a čas ne.
U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri, a bili konjanici pridošli sa Severa (šta ti ovo znači?)
a on je objasnio da je izbeglica i Ruande

sigurno mi je još toga promaklo...

PS: dobra ti je priča - zato gunđam. A pomalo i što mi je prešlo u naviku  :(
Mica

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #23 on: 02-04-2011, 12:47:16 »
ma radmilo da je bio u stanju da vidi svoje greške ne bi ih ni napravio...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #24 on: 02-04-2011, 12:48:38 »
Biće prepravljeno u toku dana. Izvinjavam se zbog ovoga. Nekad mi je potrebno da se nešto objavi, pa da naknadno uočim greške :(
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #25 on: 02-04-2011, 12:52:02 »
važ(n)i
Č(Ć)utanje
Starbuck
gibaju
Zlatnim Runom - Zlatnim runom
strana imena čas transkribuješ, a čas ne.
U glavi sastavljam sliku zaleđa grada, ispod Piliona, po kome su nekada šetali kentauri(,) a bili konjanici pridošli sa Severa (šta ti ovo znači?)
a on je objasnio da je izbeglica i(z) Ruande

sigurno mi je još toga promaklo...

Znao sam ja da je par, a ne dosta. Transkribujemo kad je kolokvijalno, a ne kad nije. Kod boldovane rečenice je činjenica da su mitski kentauri zapravo stvarni konjanici sa severa i možda bi bez zapete ispred a bilo lakše za poimanje. Zar je bilo tako teško reći da je to dobra nefantastična priča?

Nije valjda da je Boban pročitao? Ma, ne, nije moguće. To je još jedna podrška u njegovoj velikodušnosti. Uzgred, mogao bi svoju rečenicu da ispravi.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.505
Re: Časopis Libartes
« Reply #26 on: 02-04-2011, 13:42:49 »
Nije Starbuck kafa već Starbucks kafa.

Što se tiče gibanja, to bi trebalo da je povratni glagol, ali za to već nisam siguran. Proverite.

PS: Zar je tako strašno kad ti neko ukaže na grešku?  :)
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #27 on: 02-04-2011, 14:04:46 »
Meni je zasmetalo - "dosta". Nema teksta bez slovnih grešaka, nekada su dve slovne greške na strani knjige bila granica korektorske prihvatljivosti. Naravno, što više čitaš manje vidiš. Budući da sve čitam sa olovkom možeš pogledati kako izgledaju neke druge knjige posle mog čitanja. Bi li? I volim da vidim komentar o mojim tekstovima (ako ima komentara), a ne o slovnim greškama. Vidiš, ni njih ne prebacujem na nekog drugog jer je konačna odgovornost uvek samo moja.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #28 on: 02-04-2011, 14:11:16 »
Sređeno je sve. I odgovornost je delimično (ako ne i potpuno) moja.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #29 on: 02-04-2011, 14:20:39 »
Nije ovde reč o odgovornosti. Libartes je bio krajnje ljubazan. Ovo je hajp da se skrene pažnja i pokrene čitanje. Ima tamo hrpa finih stvari. Samo primedbe nisu dobronamerne. I, da, giba. Ljudi se gibaju, a stvari gibaju. Ako Pravopis kaže drugačije onda nije u pravu. :lol:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #30 on: 02-04-2011, 19:40:04 »
Nagib, pregib, ugib - ovako se kreće gibon ;)

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #31 on: 02-04-2011, 19:43:44 »
Di si, brale? Nešto te nema? Gibaš li pomalo?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #32 on: 02-04-2011, 19:48:20 »
Na Gibraltaru ;)

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #33 on: 02-04-2011, 19:49:55 »
Imaš li ti još ovakvih priča?
Neobično mi je posle čitanja Legije Ida, da uporedim dva potpuno različita stila... istog pisca.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #34 on: 02-04-2011, 20:08:23 »
Ima tu i tamo. Pisanje je deo treninga. Svidi ti se kako neko nešto piše, pa probaš.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #35 on: 02-04-2011, 20:10:20 »
Imaš li nešto o kentaurima? Zanimljivo je da su oni u pričama o Heraklu, zapravo trogloditi koji se bacaju kamenicama. A on ih je sredio strelama. To je pravi prikaz odnosa snaga paleolita i neolita.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #36 on: 02-04-2011, 20:14:35 »
Jedino da ti napišem i pošaljem pouzećem. :lol:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #37 on: 02-04-2011, 20:15:18 »
Napiši knjigu... Šta te košta.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #38 on: 13-04-2011, 11:44:52 »
Ej, Mims,
sad tek vidim da vam je Milanov u aprilskom broju. :lol:
Ova je kod mene :lol: :
http://www.stojan-milanov.com/srpski_figura/FN3.jpg

I još 2, ali da ne oftopikujem previše.  xrofl
On je baš ekstra lik.
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #39 on: 13-04-2011, 12:07:55 »
Nije oftopik, pričamo o Libartesima :lol: Slika je super, i sve što sam videla, a da je on naslikao, je apsolutno odlično. :lol:
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #40 on: 13-04-2011, 12:54:06 »
Ako budeš imala priliku da svrneš do njegovog ateljea, uradi to obavezno. Tamo ima neviđenog blaga.
Milanov ima jednu sliku koja jako liči na Ezru Pounda i na koju sam bacila okce, ali moraću da sačekam s tom idejom, javlja mi se.  :cry:
Inače kod mene je i slika koje nema na sajtu i koju je počeo da slika u Knez Mihajlovoj tokom izložbe u galeriji "Singidunum". Treba li da kažem da je mnogo lepa?  xrofl
Ovo je slika koju mnogo želim, pojma nemam da li je još uvek u ponudi:



OK, gotovo. Neću offati do majskog broja.
Btw, dopao mi se tekst o Dogvillu (prošao je moju strogu reviziju pošto sam sehr osetljiva na taj film :lol:).
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #41 on: 13-04-2011, 14:34:10 »
Što je dobra ova slika!!!!!! Kažem, nije off, a čekamo junski broj, Libartes izlazi dvomesečno. :lol:
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #42 on: 17-04-2011, 02:48:13 »
Moram li ja i treći put da ponovim da je MTV nastao prve godine osamdesetih?

Mislim, ja to za vaše dobro...

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #43 on: 01-06-2011, 18:23:35 »
Novi, treći i junski broj časopisa Libartes - http://libartes.com/



Misli pred pisanje - Svetolik Jozić - Knjiženi gradinar

O književnim delima i nedelima
                                 - Uroš Smiljanić - Nasuprot
                                 - Sandra Bakić -  Odnos junak-prostor u „Velikim očekivanjima“ i „Padu kuće Ašera“

Kreativno pisanje - Valentina Đorđević - Kreativno u kreativnom pisanju

Film - Nevena Ilić - Čovek zvani hrabrost - Braća Koen

Muzika - Octaviana Rofrano - Reditelj i gledalac - sukob interesnih sfera

Proza

- Čarna Popović - Glavni lik u sporednoj ulozi
- Dragana Paunović - Vatromet
- Nataša Božić - A ti?
- Ivana Maksić - Ugojena sirena repom svojim teškim tromo udara po leptirima (i žanrovima)!
- Stevan Šarćević - Buđenje

Poezija:

- Dejan Đorđević - Susret, O smrti, Mučnina, Jedno i sve, Čekajući Beketa
- Tihana Tica - Zaspala si pred svitanje, Kiša, Slepa ulica
- Nedžad Husić - Usud, Savršena porodična idila, Rastanak, Dan kada sam prvi put pojeo bananu
- Nataša Božić - Hic et nunc, Bezimena
- Miroslav Pelikan - Mjera muke nemoći
- Siniša Tucić - Podeli na pola, Kad se setim proleća 1999, Pesnik u bolnici
- Linda Prugo - Babić - Kanon - Skolioza, Odbrambeni mehanizam,

Strip: Aleksa Gajić

Slikarstvo:Milenа Vermezović

Ilustracija: Dragan Paunović

Fotografija: Nikola Tošić





               
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #44 on: 01-06-2011, 19:41:41 »
Ko je pisao o True Grit  nek' se baci kroz prozor. Moj tekst o filmu je doktorat za ovo 8-)

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #45 on: 02-06-2011, 03:57:29 »
A što im onda ne priložiš neki od tvojih cenjenih radova? Samo ih kritikuješ, a tek su počeli da rade!

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #46 on: 02-06-2011, 09:56:53 »
Libartes je ispod mog nivoa 8-)

Vidi se iz aviona da je tekst naškraban za sat vremena, mogli bi malo da se potrude...

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #47 on: 02-06-2011, 10:05:56 »
'Ajde bre Bato, Scallopu i Angel nije bio ispod nivoa, a tebi jeste. Budi malo realan.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #48 on: 02-06-2011, 10:17:05 »
ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53 8-)

Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.

I on je ispod mog nivoa 8-)


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #49 on: 02-06-2011, 10:22:51 »
Pa, piši tamo, što se zamajavaš sa nama?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #50 on: 02-06-2011, 10:36:25 »
ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53 8-)

Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.


M51 i M53 su lažne kategorije koje su morale biti uvedene pošto društvenjaci teško da su bili u stanju da ulete u ozbiljne kategorije. Ja hoću da se ubijem kad se publikujem u M23, koji je za M51 i M53 - klasa (odnosno M51 i M53 su dno dna za bilo kakvu istinsku naučnu relevantnost). Priznajem samo M21 i M22 i to mi je mera za uspešnost autora.
Tako da...moraćeš ipak malo više da se potrudiš.  xrofl
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #51 on: 02-06-2011, 11:17:52 »

M51 i M53 su lažne kategorije koje su morale biti uvedene pošto društvenjaci teško da su bili u stanju da ulete u ozbiljne kategorije. Ja hoću da se ubijem kad se publikujem u M23, koji je za M51 i M53 - klasa (odnosno M51 i M53 su dno dna za bilo kakvu istinsku naučnu relevantnost). Priznajem samo M21 i M22 i to mi je mera za uspešnost autora.

Hvala, Lilit, sad kao društvenjak mogu mirno da spavam kad vidim koliko kolege prirodnjaci cene moj rad i podržavaju njegovo (dakle i moje) postojanje.

Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #52 on: 02-06-2011, 11:18:09 »
Jel ovo to?


Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #53 on: 02-06-2011, 11:26:31 »
Ili ova?




Lord Kufer

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.102
    • Poems and Essays
Re: Časopis Libartes
« Reply #54 on: 02-06-2011, 11:27:41 »
Šta će ti tenk kad imaš ovo čudo ;)

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #55 on: 02-06-2011, 11:30:25 »
 xrofl

To je ta čuvena identifikacija ljudi sa profesijom. Nekako je bezveze (da ne koristim teže reči) kada se ljudi dobacuju akademskim časopisima, koji više bodova donose i koji su priznati. Kao da je to nekakav dokaz njihove vrednosti.

Pogotovo u temi o književnom časopisu.

Ali Lord je takvo stanje stvari u akademskim krugovima sjajno iskritikovao slikom.
 
Mislim da to nije suština naučnog rada.


Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #56 on: 02-06-2011, 11:36:06 »
Sve je počelo od ovoga :

ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53
Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.
I on je ispod mog nivoa

Naoružanje je potpuno u skladu sa izjavom.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #57 on: 02-06-2011, 11:37:53 »

M51 i M53 su lažne kategorije koje su morale biti uvedene pošto društvenjaci teško da su bili u stanju da ulete u ozbiljne kategorije. Ja hoću da se ubijem kad se publikujem u M23, koji je za M51 i M53 - klasa (odnosno M51 i M53 su dno dna za bilo kakvu istinsku naučnu relevantnost). Priznajem samo M21 i M22 i to mi je mera za uspešnost autora.

Hvala, Lilit, sad kao društvenjak mogu mirno da spavam kad vidim koliko kolege prirodnjaci cene moj rad i podržavaju njegovo (dakle i moje) postojanje.

Pa sad, nećemo preterivati. Ovo što gore napisah nema veze s tim šta prirodnjaci cene ili ne cene već i sama znaš da pričam o rangiranju, propisanom od strane Ministarstva za nauku, relativno koncizno predstavljenim ovde: http://mail.ipb.ac.rs/pipermail/soif_clanovi/attachments/20100227/cba24eca/02_KONKURS_a-0001.pdf
I teško da bih ga samoinicijativno pljunula Sagiti pod noge, ali Batina argumentacija je prosto netačna.
Većina časopisa koji su prošle godine dobili npr. kategoriju M53 teško da su bili bolji od onoga što danas nudi Libartes (a izlazili su mnogo godina pre nego se Libertas pojavio).
Naravno, uzmi u obzir da nisam kompetentna za tu oblast, al to ne znači da nemam veze u Ministarstvu!!!!!  :lol: :lol: :lol:
(drugi deo rečenice je šala, ipak moram da naglasim  :lol:)

Ono što meni smeta je što je meni za kategoriju A1 istraživača potrebno skoro 100 poena više nego nekom društvenjaku, pa se moja ostrašćenost može i tim tumačiti.  :lol:
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #58 on: 02-06-2011, 11:57:44 »
Šta penite? Sve se svodi na to koliko je zrno veliko i koliko je koka ćorava.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #59 on: 02-06-2011, 12:01:43 »
Hm, pa ja reagovah na netačnosti sadržane u citiranom tekstu - dole.  :lol:. I još sam bila mirna. Kad penim, to drugačije zvuči.  :lol: :lol:
Plus, jeste to samo moj problem, ali naježim se kad čujem izraz: "akademski časopis".  :cry:

ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53 8-)

Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.

That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #60 on: 02-06-2011, 12:15:08 »
Ma razumem ja tebe, ali shvati i ti mene, malo-malo pa neko javno opljune po "društvenjacima/filolozima koji samo seru kvake i još očekuju pare", stav naše vlade se time takođe da opisati, a na ovom forumu u poslednje vreme imam i taj problem što ljudi masovno vrše jednačenja tipa Bata = književna teorija ili D. = feminizam pa se ja onda sve učestalije trzam na komentare.  :( Vreme je za godišnji odmor.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #61 on: 02-06-2011, 12:17:35 »
ZS je izgleda savršeno mesto za trzanje na komentare.  :)

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #62 on: 02-06-2011, 12:25:32 »
@J.

Nemoj misliti da orvelovsko ministarstvo drugačije posmatra "prirodnjački bejzik sajens" - na to se gleda kao na palamud od kog niko nema koristi (ruku na srce, ima i toga i to  ne u malim količinama). Btw, ne znam da li si videla njihov najnoviji predlog za izbor u naučna zvanja, to je samo neko izuzetno neupućen i u šta mogao napisati.

No, da ne ofujem previše, što se tiče ZS i književnih kritičara & teoretičara,  tu sam najgori snob. KKT mi je = Žika ili Jevtropijevićka, pa ti vidi koliko sam zastranila.  :lol:

That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #63 on: 02-06-2011, 12:28:47 »
Ja sam odmah rekla da se ne smatram feministkinjom. Iako feminizam izučavam.

Smatram se već ravnopravnom, tako da mi deklarisanje nije potrebno. :)

Sve što sam rekla pričala sam iz svog ugla, iznosila svoj stav.

Ne bih da ljudi Jevtropijevićku, ni slučajno, stave u isti koš sa mnom. Jel. :)


Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #64 on: 02-06-2011, 12:41:39 »
Ne boj se, ne stavljamo je...

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #65 on: 02-06-2011, 17:15:59 »
Lilit: ma hvala, znam ja da se uglavnom slažemo, i nisam htela da pecam komplimente, nego je to bio jedan od onih "zar i ti, sestro lilit" trenutaka. Nešto me žaca pomen poena u poslednje vreme.  :roll:

D.: O, Gospodi, pomiluj, zar opet da se objašnjavamo... Ne radi se o trpanju u isti koš, šta god taj koš bio. Ono što meni smeta nisu tvoja načela, niti to što ti sebe nazivaš/ne nazivaš feministkinjom, već način na koji ta načela iznosiš. Svaka rasprava ubrzo pređe u golo prepucavanje; kačiš se sa ljudima za koje stvarno možeš da proceniš da im ne vredi ni pristojno objašnjavati, a kamoli se sa njima raspravljati; sa druge strane, ako je neko iole pristojan, provociraš; i nikada, ali baš nikada ne propuštaš priliku da zapodeneš svađu.

Mislim, jeste da sam i ja ovde razvalila oftopik Libartesu (evo, obećavam, Mims, pročitaću ceo broj) ali razmisli malo da li je neophodno da malne svaki topik na kome uzmeš učešća skrene u priču o sagledavanju rodne perspektive, nepostojanju materinskog instinkta itd. Ej, došlo je dotle da čak i onda kad se slažem sa tvojim stavom pomislim samo "o ne, zar opet" jer čitav topik munjevito odlazi u off.

Stipane: jedna je Princeza, jel.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #66 on: 02-06-2011, 17:26:15 »
Ej, došlo je dotle da čak i onda kad se slažem sa tvojim stavom pomislim samo "o ne, zar opet" jer čitav topik munjevito odlazi u off.

I ja sam to primetila. Slučajnost je u pitanju, tako se zalomilo u ovom periodu... A i zamerih se, izgleda, nekima, pa sad ne mogu a da me ne pomenu, s vremena na vreme. Ili da me prosto puste da iznesem stav u jednom postu, a da ne moram da se obajašnjavam i branim u 10+ narednih. I vi ste me ovde prvi pomenuli u feminističkom kontekstu... ;) A provociram tek kad se upletem u raspravu, jer onda je ionako sve otišlo dođavola...

Kritika primljena k znanju. :)

Ja sam već pročitala prozu u časopisu. Kad pročitam i poeziju i Mehov tekst - komentarišem.


Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #67 on: 02-06-2011, 18:07:39 »
Jedna je Princeza, jest. Šta da radim kad je volem.  :roll:

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #68 on: 02-06-2011, 18:54:31 »
Hm, pa ja reagovah na netačnosti sadržane u citiranom tekstu - dole.  :lol:. I još sam bila mirna. Kad penim, to drugačije zvuči.  :lol: :lol:
Plus, jeste to samo moj problem, ali naježim se kad čujem izraz: "akademski časopis".  :cry:

pa jebiga, kako da ga nazovem pa da svi shvate o čemu je riječ? 8-)

Inače, još je Platon napravio klasifikaciju nauka, i naravno da su prirodne nauke SLUŠKINJE društvenih 8-)

A Platon je politiku čak smatrao KRALJEVSKOM NAUKOM 8-)

I naravno, zna se ko kosi a ko vodu nosi, mi smo na vlasti i prirodnjaci nam služe, zato tišina 8-)

I ne zajebavaj tu sa M21, doduše, ja nikad nisam ni pokušao jer još ne piskaram na inglišu, ali svejedno - ne zajebavaj 8-)

I naravno da Libartes nema isti nivo pisanija u odnosu na relevantne književne časopise.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #69 on: 02-06-2011, 18:57:13 »
A Stipan politiku smatra NAUKOM KRALJEVSKIH BUDALA!

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #70 on: 02-06-2011, 19:00:10 »
pa da, džukci redovno ne vole Platona, tamo još od Diogena iz bureta 8-)

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #71 on: 02-06-2011, 19:08:37 »
A ti si mi kao nešto bolji. A? Mećeš lažna imena, lažne fotke...
Životinja k'o i ja, samo jošte nepripitomljena.
Ček, ček, zakucaće i tebi mače na vratanče...

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Časopis Libartes
« Reply #72 on: 02-06-2011, 19:13:12 »
@jevtropijevićka: vidiš, ovo je upravo jedna od onih situacija koje mi daju na znanje kako čovek vremenom bude stariji ali ne nužno i mudriji.

Recimo, ja ni dan danas ne shvatam kako to umni & knjiški ljudi mogu da padnu u silnu vatru oko dva tipfelera na pola kile slovnih znakova sadržajno vrednog (kon)teksta, dok sa duge strane smognu snage da prenebregnu intelektualne i karakterne falinke veličine ledenjaka koji je Titaniku glave došao, i što ti danas više o tom fenomenu razmišljam, to se sve više priklanjam tautološkom spasu u vrednosnom pozicioniranju društvenjaka versus prirodnjaka.

Za godinu-dve ovakve zs degradacije, ima garant da završim u agitpropu reaktivacije Gulaga, pa zato... pray for me, sistah.  :cry: :evil:

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #73 on: 02-06-2011, 19:20:05 »
Stipane, glup si brate, bar proguglaj tog Diogena cinika iz bureta prije nego što lupiš...

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #74 on: 02-06-2011, 19:23:04 »
Ej, polako, Bato, bre... Zezam se i ja ti ne rekoh da si glup.
Ako sam lupio, lupio sam. Ajd' malo da glumimo finoću.

Milosh

  • 5
  • 3
  • Posts: 7.792
Re: Časopis Libartes
« Reply #75 on: 02-06-2011, 19:28:08 »
"Ernest Hemingway once wrote: "The world is a fine place and worth fighting for." I agree with the second part."

http://milosh.mojblog.rs/

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #76 on: 02-06-2011, 19:40:53 »
ja bih rekao da je potpuno pogrešan trenutak, ali ajde...

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #77 on: 02-06-2011, 20:02:10 »
Libeat, šta da kažem osim da sam profesionalno deformisana i kao dobar segment knjiških ljudi istrošena skroz naskroz... a ima tu nešto i sa horizontom očekivanja, iliti od koga više očekujem više će me i razočarati, te će moje razočaranje lakše dospeti i do vokalizacije. Možda nije lepo što to radim, ali mislim da bi moglo biti korisno, eventualno, možda, nekada nekome, ako prihvati postojanje dobronamerne kritike.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: Časopis Libartes
« Reply #78 on: 02-06-2011, 20:23:59 »
Pa jeste, priznajem, ispalo je ovde da sam osetljiva na preteranu benevolenciju – a i priznajem ujedno da su odvratna vremena naišla kad ja to ikome spotčitavam  :cry: - no eto, matora kakva jesam, smatram da horizont očekivanja ne bi trebalo da prevazilazi event horizon, no dobro, ne uzimaj to za (pre)ozbiljno, ipak ti je to rekla samo libeat, mizantrop.
(live long and prosper a ja ima da zipujem. :) )

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #79 on: 03-09-2011, 23:06:07 »
Novi broj Libartesa (http://libartes.com/) je temat o pornografiji i erotici

ili: Parada Pornosa i Erosa



Reč i misao:   Da li je pornografiji potrebna kritika?  - Uroš Smiljanić

Slika i misao: Pornografija u sovjetskom ratnom plakatu  - Boris Petrović

Književnost:   Opscenost nevinosti i nevinost ubijanja - Uroš Smiljanić
                   Silovanje Kuće Ašer - Milena Ilić
                    Naše telo zna - Sofija Živković

Film:             Seks na filmu - Vladislava Vojinović

Intervju:        Kad je bal nek' je bal, kad je porno nek' je Porno Pop

Misli pred gledanje - Svetolik Jozić


Proza:
Marko Car - Kiselina
Marijana Nikolajević - Sati, Pad
Miroslav Pelikan - Slučajni susreti
Jagoda Nikačević - Iza zavese
Nikola Zelenković - Žvaka
Alexandar Radosavljević Lambros - Jebuljica i 7 patuljaka

Poezija:
Prikaz i izbor iz zbirke pesama Dušana Kresovića Međurečje i morski povetarci

Jelena Lengold - Jebaća mašina

Milena Ilić - Bajka u šumi

Ana Seferović - Grad je želja za drugim gradom

Igor Varga - Podstanar(s)ka

Vegan pravoslavni duo - Vrt dobre Ave

Crtež: Ivana Maksić Jurodiva

Fotografija: Višnja Vračarić

sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #80 on: 03-09-2011, 23:31:02 »
I Meho kao glavni autor?
hm... ima li to nečega u Mehovom poniznom životu što mi običnismrtnici ne znamo?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #81 on: 03-09-2011, 23:35:24 »
Mislila sam da svi smrtnici znaju koliko Meho ceni i poštuje pornografiju; tako da bi logičnije pitanje bilo 'kako to da nije napisao više od 2 teksta?'
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #82 on: 03-09-2011, 23:37:32 »
a je li bio neki zajednički redakcijski performans; bar poseta striptiz klubu?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #83 on: 04-09-2011, 00:10:40 »
Ajde nešto i ontopik: površno sam prelistala broj, drago mi je što ste pribavili Jelenu Lengold, odlična je, veganski duo je simpa mada može da se poradi dosta na njemu, a sa Mehinim tekstom o tome kako niko ne proučava pornografiju mogla bih da polemišem do sutra baš kao i sa tekstom Vladislave Vojnović  :lol: ali pošto sam lenja i zauzeta, neću. Ostatak ću čitati kasnije kad prevaziđem razočaranje do sada pročitanim septembarskim pričama.  :lol: :lol: :lol:

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #84 on: 04-09-2011, 10:21:05 »
"Silovanje kuće Ašer" je odgovarajući naslov za ovaj tekst. Čisto silovanje Poove priče.

Upečatljiv deo:

Quote
Ali, kako junakinje slično „završavaju“, tako se još sličnije i vraćaju da zaista završe i pokažu da moć koju svojevoljno nisu dale, ne može neko tek tako da im oduzme. Slično je sa Kućom Ašer koju je loza Ašerovih vekovima silovala svojim prisustvom, pa se oko nje formirala posebna atmosfera i klima. Ona je silovana, ali se vraća da obavi poslednje silovanje, urušava se u ribnjak, ide dalje, ka unutra, ka vodi, potvrđujući da se pokušaji bilo kakve dominacije, na kraju pretvaraju u kontradominaciju. Čak i poslednji pokušaj silovanja ribnjaka je, zapravo, promena paradigme. Kuća je sve vreme ženski princip, velika materica koja ne može da oslobodi svoj porod (blizanački par). U poslednjoj sceni ta ista kuća postaje muški princip koji prodire u vlažan i dubok ribnjak, prijemčiviji od same zemlje.

Ionako klimava teza ovde se raspada (raspada, ne prodire) poput kuće. Ko je ovde silovan? Ašerovi siluju kuću, pa ona jer "se pokušaji bilo kakve dominacije, na kraju pretvaraju u kontradominaciju" na kraju siluje - RIBNJAK? Ni krivog ni dužnog? A "promenu paradigme", ako već insistira na svojoj tezi, autorka i ne pokuša da objasni. Ako je kuća naprasno od ženskog principa postala muški, nije li za to potrebno podrobnije pojašnjenje, jer ovako - da banalizujem - ispada da žrtva silovanja na kraju pretvara u silovatelja.

A kuća ne prodire ni u šta. Šta kaže Po?

"Dok sam posmatrao, pukotina se naglo širila, svom žestinom navali vihor, čitav kolut Zemljinog satelita prsnu odjednom pred mojim očima, mozak mi se zavrte kad videh kako se moćni zidovi ruše i raspadaju, čula se duga buka poput buke hiljada vodopada - i duboki i baroviti ribnjak pred mojim nogama zaklopi se tmurno i nemo nad ruševinama Kuće Ušera."

OVO je scena penetracije? Silovanja koje vrši žrtva silovanja?
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #85 on: 04-09-2011, 10:40:28 »
Treba ipak imati u vidu da je taj tekst pisala žena.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #86 on: 04-09-2011, 10:40:54 »
Koje je tvoje konkretno pitanje? Pošto si naveo dobar citat (da, da, TO je scena penetracije)

A, sad nije ni ribnjak baš ni kriv ni dužan, on siluje vodu. :lol:
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #87 on: 04-09-2011, 11:09:01 »
Treba ipak imati u vidu da je taj tekst pisala žena.

Ne razumem šta hoćeš da kažeš? Kad već daješ ovakvu izjavu, molim te da je pojasniš. :)

A moram da se složim sa Džonom (eh...), teza o Kući Ašer je prekomplikovana i smela da bi bila opisana i "pojašnjena" u samo dva pasusa na kraju teksta (to je srce teksta, a svelo se na dva siromašna pasusa).

Silovani postaje silovatelj, dominacija se pretvara u kontradominaciju, a novostečena moć postaje nemoć - to su sve teze koje zahtevaju dublje istraživanje i jasnije i šire prezentovanje, da bi tekst disao, a da bi i čitaoci mogli da uvide argumente za tačnost ili netačnost teza.

Ovako nam malo toga ostaje za diskusiju, jer su teze više tvrdnje nego teze, i zato je pitanje izostalo.

Urušavanje u ribnjak i pretvaranje ženskog u muški princip je sjajna teza, ali na moju veliku žalost potpuno neargumentovana. Prodiranje u vlažnost nije dovoljno da se nešto proglasi muškim principom.

Smelija teza bi bila da je kuća lezbejka (u skladu sa sličicama između redova)  :lol:. Ili istraživanje tamne (?) strane ženskog principa, istraživanje ženske moći i njenog odnosa (poređenja) sa muškim principom moći.

I tako...:)

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #88 on: 04-09-2011, 11:15:07 »
Mislim da ovakvi tekstovi nastaju kao posledica želje da se pošto-poto iznedri nešto novo o davno izrečenom.
Spajanje nespojivog na osnovu trostruko zamandaljenih asocijacija takođe je igra koja realno ništa ne otkriva, koja je sama sebi cilj.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #89 on: 04-09-2011, 11:19:43 »
Treba ipak imati u vidu da je taj tekst pisala žena.

Ne razumem šta hoćeš da kažeš? Kad već daješ ovakvu izjavu, molim te da je pojasniš. :)

A moram da se složim sa Džonom (eh...), teza o Kući Ašer je prekomplikovana i smela da bi bila opisana i "pojašnjena" u samo dva pasusa na kraju teksta (to je srce teksta, a svelo se na dva siromašna pasusa).

Silovani postaje silovatelj, dominacija se pretvara u kontradominaciju, a novostečena moć postaje nemoć - to su sve teze koje zahtevaju dublje istraživanje i jasnije i šire prezentovanje, da bi tekst disao, a da bi i čitaoci mogli da uvide argumente za tačnost ili netačnost teza.

Ovako nam malo toga ostaje za diskusiju, jer su teze više tvrdnje nego teze, i zato je pitanje izostalo.

Urušavanje u ribnjak i pretvaranje ženskog u muški princip je sjajna teza, ali na moju veliku žalost potpuno neargumentovana. Prodiranje u vlažnost nije dovoljno da se nešto proglasi muškim principom.

Smelija teza bi bila da je kuća lezbejka (u skladu sa sličicama između redova)  :lol:. Ili istraživanje tamne (?) strane ženskog principa, istraživanje ženske moći i njenog odnosa (poređenja) sa muškim principom moći.

I tako...:)

Ali, glavna teza je u tome da se ne zna ko je silovatelj, a ko silovan; ko je dominantan a ko potčinjen... stalno se smenjuju uloge... zašto se ne bi smenjivali i principi? Madelin je, u jednom trenutku, više muško nego žensko, isto je i sa Roderikom, a dalje - sa ribnjakom, vodom, kućom...

sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #90 on: 04-09-2011, 11:22:18 »
Mislim da ovakvi tekstovi nastaju kao posledica želje da se pošto-poto iznedri nešto novo o davno izrečenom.
Spajanje nespojivog na osnovu trostruko zamandaljenih asocijacija takođe je igra koja realno ništa ne otkriva, koja je sama sebi cilj.

Jes', niko nikada nije pričao o seksualnom podtekstu kod Poa i BDSM elementima u gotskoj literaturi pa nadalje.
A "spajanje nespojivog" je vrlo vrlo karakteristično za Poa. Ipak je on oksimoron sam.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #91 on: 04-09-2011, 11:26:31 »
Ma znam, ali tu je problem šta je pisac imao na umu; a pripisivati nekome ko je rođen u XVII veku odnose i asocijacije nastale tek nedavno meni je uvek promašena tema, jer jeste da se sve može filtrirati sa našeg stanovišta, ali Po ga sigurno nije imao.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #92 on: 04-09-2011, 11:28:24 »
XVII?

Hm... ne verujem da bi se većina poologa složilo da su tek nedavno nastali ti odnosi i asocijacije.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #93 on: 04-09-2011, 11:30:25 »
Smena muškog i ženskog principa je igra (i teza) stara koliko i čovečanstvo. Kao i definicije muškog i ženskog principa. Mims, po mom mišljenju, ima drugi problem u tekstu.

Ja nisam shvatila da se ne zna ko je šta, već da se oni za koje znamo smenjuju?

I to je odlična (stara, doduše) teza, ali nedostaje dokaza da je u pitanju smena principa. Smena je odlična igra, i verovatno se, uzimajući u obzir Poovo vreme i svetonazore, baš ona i dešava - ali čak ni smena nije pojašnjena jer je sve opisano u dva pasusa, a utemeljeno na staroj podeli principa, gde je pasivno i ono što trpi - žensko, a aktivno i energično (moćno?) - muško.

Opet, kao što Boban kaže, sve je to davno ispričano. Ovaj tekst žudi da bude inovativan i maštovit - a to je mogao da uradi samo da je principe o kojima priča istražio.

Mora li se ženska moć uvek objašnjavati transformacijom u muški princip?

Postoji li uopšte ženska moć?

To bi mene interesovalo da pročitam...  :lol:

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #94 on: 04-09-2011, 11:36:22 »
Ne mora. Upravo je naglešeno da su kod Poa žene često dominantnije od muškaraca na nekom drugom nivou - eruditivnom, verbalnom; i da često upravo tu dolazi do osećaja nemoći i želje da se nametne neka fizička (muška?) moć - pa ih, tako, zakopava, vadi im zube, seli iz trodimenzionalnog u dvodimenzionalno.
Tu je zapravo dovedena u pitanje (i parodirana?) potreba da se nasilno nametne moć, koja se pretvara u nemoć. A žene pored prvobitne verbalne moći, na kraju neretko imaju i fizičku (tipa Madelin koja se u lancima vraća i pada na krhkog Roderika).
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #95 on: 04-09-2011, 11:41:06 »
Ali ti to nisi objasnila. Ostalo je da se ženski princip transformiše u muški onda kada stiče moć (sa kulminacijom u ribnjačkoj penetraciji).

Vidim da tvoj tekst želi da kaže ovo što si sada napisala, ali problem je što je sve sažeto u dva pasusa, i na kraju se svodi na običnu smenu principa. A jasno je da si želela da pišeš o muško-ženskoj (žensko-ženskoj?) igri moći sa jednog originalnog stanovišta...

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #96 on: 04-09-2011, 11:44:43 »
Quote
Njegov sadizam je čak vrlo konkretan – živu je zakopava. Na stranu to što je imobilizacija tela jedan od glavnih elemenata BDSM prakse, u Padu Kuće Ašer Roderik kao da želi da izbije klin klinom, da njen sadizam uništi svojim. Naravno, mi ne znamo ništa o Madelin Ašer osim da boluje od katalepsije. Izgleda kao da prilikom svakog transa umire, a Roderik u jednom trenutku priznaje naratoru da se ne grozi opasnosti, „nego samo njenog stvarnog dejstva – straha.“9 Ovo bi donekle moglo da implicira i sledeće: Ne bojim se smrti, već njenog trajanja – umiranja.10 Madelin ga neprestano podseća na umiranje.11 Ona ga, dakle, teroriše svojim umiranjem, stalno ga podseća na smrt i sopstvenu smrtnost. Nije isključeno da Roderik posmatra svoju sestru kao sadistu, budući da su Poove junakinje često dominantnije od svojih jačih polovina. Uglavnom je to na verbalnom i eruditivnom planu, mada, baš u Kući Ašer, iako Madelin ne progovara ni reč, poslednja reč je upravo njena. Madelin, bi, donekle, mogla da se percipira kao deo Roderikovog bića, koga on mora da se oslobodi da bi spoznao onaj drugi, muževniji deo tog istog bića. Roderik, zapravo, ima prilično nežne karakterne odrednice – preosetljivost čula, plašljivost, za razliku od Madelin, čija je karakterizacija svedena na gotovo gostujući fizički opis (i to ne detaljan, već kao konstatacija velike sličnosti sa Roderikom). Ipak, mi vidimo ženu, u lancima, na kraju scene, koja nakon nedelju-dve dana izlazi iz grobnice (dakle, neminovno prisustvo fizičke snage) i pada na Roderika, usmrćujući ih oboje na taj način. U poslednjoj sceni, imamo Madelin koja ipak dela, ipak dominira, njegov plan je bio bezuspešan, on mora da umre zajedno sa kućom i sestrom, kada već nije uspeo da se od njih odvoji. Sličan je slučaj i u drugim pričama koje kao temu imaju imobilizaciju i živo zakopavanje. Postavlja se pitanje zašto dolazi do namernog zakopavanja živih osoba, kada jednostavnije zakopati ih mrtve, tj. prethodno ubijene? Očigledno je da je u čitavoj toj težnji za postavljanjem kontrole poenta baš u tome – u grobu telo ne može da se kreće, ali je biće sposobno da spozna svoja ograničenja i prihvati se inferiorne uloge koja joj je nametnuta.


Ovo nije poslednji pasus.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #97 on: 04-09-2011, 11:47:10 »
Huh?! Jel' moguće da neko ovako doživljava Poa?!
Moram ponovo da pročitam jebenu priču! Totalno ste me sludile!

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #98 on: 04-09-2011, 11:55:14 »
Ja govorim o zaključku, draga. :)

Nebitno je - imaš sjajnu tezu u rukama, otvorila si genijalna pitanja. Ja sam lično samo razočarana što se tvoja teza vrti oko stroge podele uloga i principa na muške i ženske.

Pa i onda kada je Madelin priznata dominacija i moć, ti je gledaš kao deo Roderikovog bića koji mora da spozna da bi bio muškarac. Što Madelinine osobine onda čini... muškim?

Moja je teza da to nisu muške osobine čim ih poseduje žena. I ja bih volela da sam pročitala nešto o odlikama muške i ženske moći, njihovim razlikama i seksualnim igrama.

Transformacija ženskog u muški princip i obrnuto, teza je koja je veoma stara. Novost bi bila redefinicija te podele, jer zaista - ako muškarci imaju određene osobine koje su društveno i nasilno okarakterisane kao ženske, i obrnuto - jasno je da je to pravo silovanje (silovanje principa). I ako kuća kao žensko, na kraju, siluje, zašto ne može da siluje kao žensko (jer to i jeste, zar ne?), nego se pretvara u muško?

Drugim rečima, da bi meni ovaj tekst nosio originalnost i inovaciju, Madelin ne sme da bude deo muškog bića, već sa svim svojim osobinama mora da bude priznata kao žena.

Roderik mora da ostane muškarac, sa svim svojim "nežnim" osobinama.

Kuća mora da ostane to što jeste.

I to je scena i postavka za razmišljanje i odličan tekst. :)


Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #99 on: 04-09-2011, 11:59:38 »
Ali moram da pohvalim izmenu ugla gledanja, i fokus na kuću. To je, zbilja, najmaštovitiji deo teksta. :)

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #100 on: 04-09-2011, 12:06:39 »
Ali kuća u engleskom nema rod; to ima samo u srpskom i verovatno nemačkom i još kojekuda, ali u engleskom na kome je pisan tekst nema. Devojke, vama treba "Vavilon 17".
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #101 on: 04-09-2011, 12:09:31 »
Devojke, vama treba "Vavilon 17".


Pa daaaaj. Tražila sam, ne?

Pa šta kada nema rod? Na tebe Vavilon, opet, previše utiče.

Mims joj je pripisala ženski rod, i sa tom je tezom napisala tekst. To je dozvoljeno.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #102 on: 04-09-2011, 12:10:17 »
ali besmisleno... to je nasilno učitavanje dimenzije u tekst od pre 200 godina koji nije imao sigurno.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #103 on: 04-09-2011, 12:10:27 »
Ja govorim o zaključku, draga. :)

Nebitno je - imaš sjajnu tezu u rukama, otvorila si genijalna pitanja. Ja sam lično samo razočarana što se tvoja teza vrti oko stroge podele uloga i principa na muške i ženske.

Pa i onda kada je Madelin priznata dominacija i moć, ti je gledaš kao deo Roderikovog bića koji mora da spozna da bi bio muškarac. Što Madelinine osobine onda čini... muškim?

Moja je teza da to nisu muške osobine čim ih poseduje žena. I ja bih volela da sam pročitala nešto o odlikama muške i ženske moći, njihovim razlikama i seksualnim igrama.

Transformacija ženskog u muški princip i obrnuto, teza je koja je veoma stara. Novost bi bila redefinicija te podele, jer zaista - ako muškarci imaju određene osobine koje su društveno i nasilno okarakterisane kao ženske, i obrnuto - jasno je da je to pravo silovanje (silovanje principa). I ako kuća kao žensko, na kraju, siluje, zašto ne može da siluje kao žensko (jer to i jeste, zar ne?), nego se pretvara u muško?

Drugim rečima, da bi meni ovaj tekst nosio originalnost i inovaciju, Madelin ne sme da bude deo muškog bića, već sa svim svojim osobinama mora da bude priznata kao žena.

Roderik mora da ostane muškarac, sa svim svojim "nežnim" osobinama.

Kuća mora da ostane to što jeste.

I to je scena i postavka za razmišljanje i odličan tekst. :)



Pisala sam o tome u jednom malo većem radu. Ovde sam se skoncentrisala na odnose moći i principe (mada kapiram šta ti smeta, ali ne treba, nije akcenat na tome, već upravo na činjenici da ne je kontrola iluzija, i da su "principi" podložni promenama).
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Re: Časopis Libartes
« Reply #104 on: 04-09-2011, 12:11:40 »
Madelin koja se u lancima vraća

 :x :x :x


To je bilo delo besnog udarca vetra; ali pred tim vratima zaista je stajala, visoka i pokrovom obavijena, prilika ledi Madeline Ušer. Bilo je krvi na njenoj beloj odori i vidljivog traga neke ogorčene borbe na svakom deliću njenog smršalog tela. Za trenutak stajala je dršćući i povodeći se na pragu, a zatim, uz dubok, bolan krik, svom težinom pade unutra, na svog brata, i u svojoj mučnoj i sad već konačnoj samrtnoj borbi obori i njega mrtvog na pod, kao žrtvu užasa koji je naslućivao.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #105 on: 04-09-2011, 12:15:13 »
ali besmisleno...

Ne, kuća u prostornoj semantici ima ulogu zaštitničkog, a majčinskog - velike materice (i velike keve). Ova kuća nit' je zaštitnik, niti uspeva da ih porodi. Oni su za nju vezani pupčanom vrpcom, ali se ne zna gde je njen drugi kraj. Možda u ribnjaku?
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #106 on: 04-09-2011, 12:17:05 »


Ovako nam malo toga ostaje za diskusiju, jer su teze više tvrdnje nego teze, i zato je pitanje izostalo.

Uvek me najedi kad se između tvrdnji i teza povuče znak nejednakosti. To mi se dešava u svim slučajevima gde strana reč, neopravdano, postane važnija od naške.

Dalja diskusija je dostojna Kraljevića Marka i suve drenovine. :mrgreen:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #107 on: 04-09-2011, 12:17:25 »
Pisala sam o tome u jednom malo većem radu. Ovde sam se skoncentrisala na odnose moći i principe (mada kapiram šta ti smeta, ali ne treba, nije akcenat na tome, već upravo na činjenici da ne je kontrola iluzija, i da su "principi" podložni promenama).

Ne treba zaboraviti da ti odnosi moraju da imaju seksualnu konotaciju zbog teme broja, i da je igra moći i dominacije, zapravo igra između muškaraca i žena (u ovom tekstu).

Smeta mi što je taj deo obrađen u klišeu, podelom na tradicionalne principe, sa tradicionalnim karakteristikama.

Ti nisi opisala da su principi podložni promenama (ja bih upravo to želela!!!), već da se transformišu jedan u drugi.

A imaš lepu tezu da se moć pretvara u nemoć, i šteta je što joj nisi posvetila više pažnje, i povezala je jače sa seksualnom igrom...

To je sve. Lep tekst, u globalu. Podstakao me je na razmišljanje, ima potencijala. :)

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #108 on: 04-09-2011, 12:19:13 »

Uvek me najedi...
Dalja diskusija je dostojna Kraljevića Marka i suve drenovine. :mrgreen:

Nemojte da se jedite, scallope. Ta je podela napravljena ilustracije radi.

Teza više vuče na obaveznu argumentaciju. Tvrdnja - ne (u mom svetu).

Priznajem, nije to podela koju često koristim, ali moram nekako da objasnim šta
mislim kada tražim argumente...

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #109 on: 04-09-2011, 12:19:30 »
Ali moram da pohvalim izmenu ugla gledanja, i fokus na kuću. To je, zbilja, najmaštovitiji deo teksta. :)

Pa stvarno maštovito. Pad kuće Ašera sam uvek nekako stavljao u istu ravan sa Berenikom, prevremenom sahranom i Anabel Li.
Ako uspete i u to da učitate penetraciju - onda ja nikada nisam shvatio Poa.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #110 on: 04-09-2011, 12:20:26 »
Nađi bolji način. Teza je tvdrnja i - kvit.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #111 on: 04-09-2011, 12:54:27 »
Ni meni teza i tvrdnja nisu isto.
Kao što ni konstrukcija i građevina nisu potpuni sinonimi.
Strane reči ulaze u naš jezik i daju drugi ton.
Mene recimo nenormalno nervira reč destinacija umesto odredište, ali naprosto, vremenom, ona dobija drugačiji prizvuk i vezuje se za turistička odredišta, dakle, nijansira drugačije i za 100 godina će značiti nedvosmisleno različito.
Zašto dopuštaš da su reči nekada smele da ulaze u naš jezik a danas ne smeju kao da ih se nakupilo dovoljno i ne treba dalje nijansirati izraze?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #112 on: 04-09-2011, 13:00:21 »
Ovo me podseća na temu u igraonici kad je Boban zadao reči koje treba upotrebiti u priči. Mims je odlučila da "Pad" poveže sa silovanjem (a niđe veze) i sad se to nasilno gura i učitava, bez obzira što ključni deo o "transformaciji" (što sam gore citirao) svakome pismenom nema veze sa penetracijom (i to ne bilo kakvom nego silovateljskom), ali Mims - eto - tvrdi da ima. Stvarno me zanima kako je to Po dočaravao silovanje, dakle nasilan čin, rečima "zaklopi se tmurno i nemo nad ruševinama" dok pre toga imamo - šta? Erekciju pred prodiranje? To "dočarava" rečima: "moćni zidovi ruše i raspadaju"? Dakle, ili je ovo najlošije opisano silovanje u istoriji književnosti ili je Mims debelo omanula, videla ono što je htela da vidi i računala da priču niko nije čitao ili će pročitati. Kao što, takođe, insistira na lancima kao dokazu snage, na dva mesta, a lanaca kao što Gul gore prepisa od Poa - NEMA.

Ako ovo nije vrh površnog čitanja teksta, ja ne znam šta je.

Drugo, čini mi se i da D. nije čitala priču ili je čitala veoma davno jer ulazi u raspravu, a tema je praktično nepostojeća, jer toga što je Mims videla, kao što rekoh, nema; dakle, ima tu tema koje bi se mogle obrađivati, ali ne o "Padu", gde silovana kuća preuzima dominaciju pa siluje ribnjak  :x . Hint. Ako je seksa među Roderika i Medlin bilo, bilo je incestuoznog.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.149
  • Enfant terrible
Re: Časopis Libartes
« Reply #113 on: 04-09-2011, 13:03:37 »
...što je dokaz više da se umesto učitavanja ponekad treba rukovoditi i narativom. :mrgreen:
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #114 on: 04-09-2011, 13:05:14 »
Eh da. Dokaz da D. ne čita (a to nije nasilan upis i učitavanje? :roll: ) je što je ušla u raspravu o temi "koje nema".

Ja smatram da je ima. Smatram da je Mims opisala ono što je osetila. Nije uspela baš da odbrani tezu jer joj nije dala prostora, ali se njene misli jasno očitavaju u naznakama.

Vidi, Džone, priča se prosto prenosi na drugi plan, gleda se kroz drugu (erotsku) prizmu.

Meni se čini da Mims nije želela da kaže da je Po upravo hteo da poruči to što je ona napisala. Devojka je prosto obradila priču čitajući je kroz erotski veo. To je legitiman i originalan postupak.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #115 on: 04-09-2011, 13:07:37 »
Hteo sam da editujem gornji post i da dodam da se lanci (inače nepostojeći kod Poa) verovatno povezuju s učitanim BDSM-om.

U kojim konkretno naznakama, D? Mislim, gde su kod Poa te naznake, ne kod Mims?
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #116 on: 04-09-2011, 13:10:29 »
Meni se čini da Mims nije želela da kaže da je Po upravo hteo da poruči to što je ona napisala.

Ili, drugim rečima, Mims ne piše o Poovom delu nego o sebi?
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #117 on: 04-09-2011, 13:12:29 »
U kojim konkretno naznakama, D? Mislim, gde su kod Poa te naznake, ne kod Mims?


Taj je deo Mims sasvim lepo objasnila, zato sam i ušla u diskusiju.

Ti delovi, konkretno, koje ste ti i Gul citirali, njih Mims povezuje sa erotskim. Ona silu i moć, koji se nedvosmileno pojavljuju i osećaju u citatima, povezuje sa erotskim, sa silovanjem, sa muškim i ženskim principom.

U pitanju je energija priče, njen podtekst (rušenje, zatvaranje, padanje, smrt).

Mims je napisala dobar stari tekst o erosu i tanatosu.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #118 on: 04-09-2011, 13:14:29 »
Meni se čini da Mims nije želela da kaže da je Po upravo hteo da poruči to što je ona napisala.

Ili, drugim rečima, Mims ne piše o Poovom delu nego o sebi?

Piše o svom viđenju priče, provlači je kroz erotsku prizmu. Piše o priči na originalan način, koji svakako ima veze sa njom. Svaki autorov tekst, priča je o autoru.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #119 on: 04-09-2011, 13:22:22 »
pa niko joj ne spori da piše svoju viziju, ali je očigledno da je to samo ona videla i da nikoga drugog nije ubedila...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #120 on: 04-09-2011, 13:22:53 »
Mims se igra i slažem se da je to legitimno. Pa opet, nisam baš sasvim siguran da je Po tako zamislio reakcije na Ašere.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #121 on: 04-09-2011, 13:23:28 »
Ti delovi, konkretno, koje ste ti i Gul citirali, njih Mims povezuje sa erotskim.

Ako je tako, onda deo koji sam ja citirao može da se poveže sa ronjenjem i roniocima. Ostareli ronilac kome mlađi već dišu za vrat kreće u poslednju opasnu misiju u ribnjaku. Kad skoči, mračne se vode nemo sklope nad njim i eto klifhengera, mi čitaoci samo nagađamo šta je bilo s njim, da li će se izvući živ onako oronuo i koji sve megalodoni vrebaju u mračnim dubinama ribnjaka.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #122 on: 04-09-2011, 13:25:31 »
Ni meni teza i tvrdnja nisu isto.
Kao što ni konstrukcija i građevina nisu potpuni sinonimi.
Strane reči ulaze u naš jezik i daju drugi ton.
Mene recimo nenormalno nervira reč destinacija umesto odredište, ali naprosto, vremenom, ona dobija drugačiji prizvuk i vezuje se za turistička odredišta, dakle, nijansira drugačije i za 100 godina će značiti nedvosmisleno različito.
Zašto dopuštaš da su reči nekada smele da ulaze u naš jezik a danas ne smeju kao da ih se nakupilo dovoljno i ne treba dalje nijansirati izraze?

Svoje nepismenoće (!) sačuvaj za sebe i nemoj da zaluđuješ nepismene naokolo. Strane reči ulaze u srpski jezik kad ih nemamo, kad ih imamo nepotrebne su.
 
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #123 on: 04-09-2011, 13:26:32 »
pa niko joj ne spori da piše svoju viziju, ali je očigledno da je to samo ona videla i da nikoga drugog nije ubedila...

Pa ubedila je mene, zar to nije jasno?  Doduše, ja, negde u dubini duše, jesam frojdovka (s tim što bih redefinisala karakteristike muških i ženskih principa).  :lol:

Jasno vidim šta je Mims želela da kaže. I ono što kaže da je rekla poklapa se sa onim što vidim da je želela da kaže.

Meni je, između ostalog, zasmetalo to što je nedovoljno objasnila ideju, te je otvorila vrata da je ne shvate...

Inače, postoji klica genijalnosti u ovom tekstu.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #124 on: 04-09-2011, 13:27:50 »
Mimsinom ili Poovom?  :evil:

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #125 on: 04-09-2011, 13:28:13 »
Ti delovi, konkretno, koje ste ti i Gul citirali, njih Mims povezuje sa erotskim.

Ako je tako, onda deo koji sam ja citirao može da se poveže sa ronjenjem i roniocima. Ostareli ronilac kome mlađi već dišu za vrat kreće u poslednju opasnu misiju u ribnjaku. Kad skoči, mračne se vode nemo sklope nad njim i eto klifhengera, mi čitaoci samo nagađamo šta je bilo s njim, da li će se izvući živ onako oronuo i koji sve megalodoni vrebaju u mračnim dubinama ribnjaka.

 xrofl

Pa probaj.  :lol: Ako me ubediš - častim pivom. Ako se uopšte pojaviš u kafani.   xcheers

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #126 on: 04-09-2011, 13:31:27 »
... i nemoj da zaluđuješ nepismene naokolo.

A ja sam ta?  xrofl  xcheers

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #127 on: 04-09-2011, 13:41:05 »
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Edgar-Allan-Poe-Pripovijetke_5073/

evo priče ovdje, ko hoće da se podsjeti silovanja...

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #128 on: 04-09-2011, 14:15:57 »
pa niko joj ne spori da piše svoju viziju, ali je očigledno da je to samo ona videla i da nikoga drugog nije ubedila...

To je samo jedan aspekt te priče. U originalnom radu sam se najmanje bavila silovanjem. Što ne znači da ga nema.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #129 on: 04-09-2011, 14:23:51 »
pa tako nam kaži... imala si kompleksan rad ali ti je za potrebe porno broja trebala konkretna akcija u tom smislu...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #130 on: 04-09-2011, 14:26:23 »
Ti sad možeš samo da ljubomorišeš, Bobo. Seks je na Sagiti još uvek tabu. Inače bi prvi dobio porno krug radionice, davno predlagan...

Sad te je Mimsin časopis preduhitrio.  :lol:


Btw - vidi se da je članak deo većeg teksta, pomalo nespretno od njega otrgnut. :)

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #131 on: 04-09-2011, 14:41:33 »
ah... ja sam učestvovao u radu prve zvanične javne kuće u Beogradu u drugoj polovini XX veka, ali o tome se malo zna, naravno. I ti ćeš sada da mi pričaš o snazi i uticaju pornografije.
Stvar je tu vrlo jednostavna: što je manje erotike u stvarnosti, to je žudnja za pornografijom veća.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #132 on: 04-09-2011, 14:44:17 »
Ne sumnjam ja da si ti

učestvovao u radu prve zvanične javne kuće u Beogradu u drugoj polovini XX veka
.

 xrofl

Ali jedno je "manje erotike u stvarnosti", a drugo je u potpunosti je odbiti.  :|

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #133 on: 04-09-2011, 14:58:15 »
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Edgar-Allan-Poe-Pripovijetke_5073/

evo priče ovdje, ko hoće da se podsjeti silovanja...

Gle! Ni u ovom prevodu ni lanaca ni silovanja.

Ali, recimo, već u četvrtom pasusu je natuknuto nešto bitno... Who cares, right?
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #134 on: 04-09-2011, 15:21:47 »
Овај часопис је стварно извор бисера. "Родна мајка" у тексту о совјетским плакатима...  :x

"Родина" на руском значи домовина, отаџбина... Парола је "За мајку отаџбину", ало!!!

America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #135 on: 04-09-2011, 16:10:16 »
Čini mi se da se, u želji da što efikasnije iskritikuješ časopis, previše hvataš za detalje a zapostavljaš celine. Mislim, meni ni iz džepa ni u džep, nego mislim da može da se diskutuje o interesantnijim stvarima nego što je očigledna greška u pretpostavci da jedna ruska reč znači isto što i slična srpska reč. Mislim, to nema uticaja na taj tekst, ne menja njegovo značenje. A meni je recimo sa tim tekstom značajno problematičnije njegovo jako široko definisanje pornografije bez da se unovči nekoliko očiglednih erotskih elemenata koji se daju videti na plakatima.

Slično i kod teksta o Kući Ašer, mislim da nije najsrećnije što se koristi termin "silovanje" jer on unosi zabunu svojom uskošću, i ti se za to hvataš, ali sam tekst do kraja objašnjava upravo da je seks kod Poa ne samo sublimiran u druge stvari nego i da se jasno vidi kako se kontrola ("silovanje") uspostavlja kao primarna realizacija seksualnih nagona, a u to se uklapa i kuća i ostali likovi bez obzira jesu li u lancima ili u pokrovu itd.

Mislim, ja ovo samo jer ne bih da pitanja koja jesu pokrenuta na topiku  i koja jesu zanimljiva ne nestanu u uobičajenoj salvi svađe koju ovde redovno provlačimo  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #136 on: 04-09-2011, 16:14:03 »
da pitanja koja jesu pokrenuta na topiku  i koja jesu zanimljiva ne nestanu u uobičajenoj salvi svađe

Naravno, ovde prevashodno mislim na ovo Bobanovo oko javne kuće!!!!!!!!!!!!

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #137 on: 04-09-2011, 16:30:57 »
Dobro Meho, kad si već tu, kaži ti meni sledeće...
- kako nema pornografije za žene? U carstvu fanfikšna ogroman procenat zauzima sleš fanfikšn iliti pornografija od žena za žene - dakle i žensko i potpuno moralno neupitno jer je i volonterski i besplatno i bez seksualno-ekonomske eksploatacije ikoga sem npr. Harija Potera.
- naravno, možda se tvoj tekst odnosi isključivo na "vidljivu" porno-industriju i to pre svega filmsku, u kom slučaju se izvinjavam, ali je onda to trebalo naglasiti.
- na kraju, da me je neko juče pitao, ja bih pretpostavila da u ovoj sekundi bar petnaestoro ljudi piše disertacije i studije na teme u stilu "promena gej paradigme u belgijskim pornofilmovima od sedamdesetih do danas", pa me je tvoja tvrdnja da se time niko ne bavi malo iznenadila, neko pojašnjenje tvog stava bi mi dobro došlo... naravno, ne tvrdim da je tako, ne mogu da pretendujem na bilo kakvu stručnost u toj oblasti  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #138 on: 04-09-2011, 16:43:25 »
Ma ni ja ne pretendujem na stručnost, daleko bilo. Ja sam stručan samo za... hm... pranje laboratorijske opreme.

Da, mislio sam na komercijalnu pornografiju pre svega jer je ona onaj stvarni medij u kome/ zbog koga se dešavaju promene paradigme. Slash fiction je fenomen koji je još uvek u jednom neodređenom statusu i pitanje je kada će i koliko će uticati na promenu pornografije same. Mislim, takav kakav je on je niša, ne tržišna već kulturna i u ogromnoj je disproporciji sa celinom korpusa pornografije. Ali da si u pravu u pravu si, on jeste dobar primer kako bi mogla da izgleda pornografija za žene no dok ne krenu sa ozbiljnim snimanjem filmova i distribucijom zadržaću pravo da ne odgovorim.

Sasvim je moguće da disertacije i seminarski radovi na temu pornografije postoje u ogromnim količinama ali to nije kritički korpus, to je akademsko pisanje potpuno razdvojeno od predmeta o kome piše. Sigurno se iz teksta vidi da govorim o kritici koja je u stalnoj komunikaciji sa svojim predmetom kritike i o rezultatima te interakcije (koji danas ne postoje jer i nema interakcije). Naveo sam i primere drugih medija/ gran aumetnosti da bude jasnije o čemu pričam. Ako se to iz teksta ne vidi onda sam ga napisao još lošije nego što sam do malopre mislio.  :cry:

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #139 on: 04-09-2011, 16:57:07 »
Okej, tako sam nekako i shvatila, ali u tom slučaju, priznajem, opet mi nije sasvim jasno za kakvu se tačno kritiku zalažeš. Naime, pornografija je nešto što se određuje sadržajem a ne formom (kao, ne bilo mi spočitavano ovo poređenje, SF ili krimi ili vestern). U tom slučaju, kritika bi morala da se svrsta u postojeće kritičke niše tipa filmska, književna ili pozorišna, i morala bi da se bavi i formom tj. da zahteva neki nivo (zanatski, umetnički), da ponuđenu produkciju i sa te strane ocenjuje, a ukoliko bi onda (recimo) industrija na to reagovala i počela da nudi nekakve zanatski, umetnički vredne radove (mislim, ko zna, možda to i čini, ponavljam da nisam stručnjak) onda bismo automatski iz polja pornografije iskoračili u polje umetnosti i ode mast u propast tj. i kritika i delo bi prešli u već postojeće i osveštane okvire, jer bi imali još neku, estetsku svrhu osim one primarne, pa dakle više ne bi ni mogli da se recipiraju kao pornografija u strogom smislu.
Naravno, ako ti misliš da je moguće stvaranje nekog trećeg polja odnosno da se upravo to dešava, baš sada, baš pred nama, samo mi to ne vidimo... onda objasni.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #140 on: 04-09-2011, 17:05:52 »
Ja uopšte ne branim pornografiju u strogom smislu, odnosno u smislu proste masturbatorske utilitarnosti, pa ceo tekst govori da ona ima potencijal da bude više od toga.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #141 on: 04-09-2011, 17:08:25 »
da pitanja koja jesu pokrenuta na topiku  i koja jesu zanimljiva ne nestanu u uobičajenoj salvi svađe

Naravno, ovde prevashodno mislim na ovo Bobanovo oko javne kuće!!!!!!!!!!!!

Džaba, Meho, sad će on da ćuti i da pravi misteriju oko sebe.  :lol:

A i časopis je popularniji od tog događaja, reklo bi se. Vidiš kako ga cela Sagita čita. Lepo.  :lol:

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #142 on: 04-09-2011, 17:14:01 »
Ja uopšte ne branim pornografiju u strogom smislu, odnosno u smislu proste masturbatorske utilitarnosti, pa ceo tekst govori da ona ima potencijal da bude više od toga.

Ma toliko mi je jasno, samo ne znam da li očekuješ i želiš priključivanje pornografije glavnom filmskom toku (što se nekako već i desilo) ili nešto drugačije/više.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #143 on: 04-09-2011, 17:23:39 »
Ne mogu da kažem precizno šta želim, to je ipak hrpa teza pa možda neka od njih i ima težinu. Ali osnovna teza je da je pornografija već mejnstrim kultura pa se pitam da li treba i da ima takav (kritički) tretman i šta bi nam to kao društvu donelo.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #144 on: 04-09-2011, 17:57:14 »
Čini mi se da se, u želji da što efikasnije iskritikuješ časopis, previše hvataš za detalje a zapostavljaš celine. Mislim, meni ni iz džepa ni u džep, nego mislim da može da se diskutuje o interesantnijim stvarima nego što je očigledna greška u pretpostavci da jedna ruska reč znači isto što i slična srpska reč. Mislim, to nema uticaja na taj tekst, ne menja njegovo značenje. A meni je recimo sa tim tekstom značajno problematičnije njegovo jako široko definisanje pornografije bez da se unovči nekoliko očiglednih erotskih elemenata koji se daju videti na plakatima

Čekaj, hoćeš da kažeš da nije problem što čovek koji na Sorboni piše tezu o propagandi ne zna za parolu "Za majku otadžbinu"? Pa ista ta parola se koristila i kod nas, identična. Da li je (bolje) prevedena sa ruskog, to amater poput mene ne može da zna, ali majku mu... šta je to "rodna majka"? Ah, da... Autor objašnjava:

Quote
Na vrhu plakata stoji ispisano Za rođenu (rodnu, onu koja te rodila) majku!

Uskličnikom i "pojašnjenjem" (onu koja te je rodila) autor svoju pogrešnu interpretaciju pokušava da nametne kao nekakvu propagandnu promisao, kao pozivanje na majku koja te rodila... A to nema veze s vezom, parola se odnosi na otadžbinu, reč je potpuno drugačijem kontekstu.

Ili:

Quote
Za rodnu majku je plakat koji, iako rađen u istom kontekstu i za iste svrhe, iako likovno oslanjen na plakat Rodna majka zove (Sovjetska Rusija kao rodna majka, obučena u crveno), koristi spomenuti arhetip itd. sve to radi na bitno drugačiji način i daje drastično različit rezultat.

Dakle, jesam u prvom postu zanemario celinu, ali autor sam svoj ofrlji prevod veoma važne parole bez blama koristi u razradi teksta. Tvoja primedba, dakle, uopšte ne stoji jer bih mogao da se osvrnem na politički ton ovog teksta, gde se koristi reč "zloupotreba", ne baš zamaskirano, u kontekstu upotrebe određenih simbola/arhetipa/čegaveć u propagandi države koja je vodila odbrambeni rat i koja je podnela daleko najveće žrtve u istom. Što se mene tiče, bio sam blag, evo samo sam zagrebao politiku a da čak i nisam zapitao zašto baš ZLOupotrebe u sovjetskom (mada se na više mesta u tekstu spominju Rusi i ruska kultura) odbrambenom ratu. Bizarno, ali autor na kraju, slalomom, dolazi do zaključka...

Quote
Rodna zemlja, zemlja porekla i roditelja je prikazana kao majka – u ruskoj kulturi veoma prisutan i naročito važan arhetip, ovde je savršeno povezan, pre svega likovno, u potrebnu celinu.

... koji ne bi morao ni da izvodi da je znao šta piše na plakatu in the first place. I sad takvom tekstu treba gledati kroz prste, kao... okej je ovo?

*

A što se silovanja tiče, pogledaj na prethodnoj strani za šta sam se, da prostiš, uhvatio. Ne za definiciju reči "silovanje", već za činjenicu da poslednji pasus nema nikakve veze sa onim što autorka želi da nam "objasni":

Quote
Kuća je sve vreme ženski princip, velika materica koja ne može da oslobodi svoj porod (blizanački par). U poslednjoj sceni ta ista kuća postaje muški princip koji prodire u vlažan i dubok ribnjak, prijemčiviji od same zemlje.

Da ponovimo.

Quote from: Edgar Alan Po
Dok sam posmatrao, pukotina se naglo širila, svom žestinom navali vihor, čitav kolut Zemljinog satelita prsnu odjednom pred mojim očima, mozak mi se zavrte kad videh kako se moćni zidovi ruše i raspadaju, čula se duga buka poput buke hiljada vodopada - i duboki i baroviti ribnjak pred mojim nogama zaklopi se tmurno i nemo nad ruševinama Kuće Ušera.

Quote from: John Reynolds
OVO je scena penetracije? Silovanja koje vrši žrtva silovanja?

Quote from: Mims
da, da, TO je scena penetracije

Da li se ti slažeš da je ovo gore "scena penetracije" (autorkine reči)?
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #145 on: 04-09-2011, 17:59:31 »
Actually, mogu s tim da se složim jer me je tekst do tog mesta naveo da zamišljam takav hate fuck.

A ovo gore što si ispisao spram teksta o sovjetskim plakatima je upravo to što i očekujem da čitam - prava kritika, ne samo ukazivanje na u princiou beznačajne materijalne greške.

Uzgred, da dodam da se tekst o plakatima ne bavi dovoljno opscenim na tim plakatima (što bi trebalo da sugeriše pominjanje pornografije), to jest da ja nemam problem sa političkim tonom teksta koliko sa nedovoljnom obradom zadate teme.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #146 on: 04-09-2011, 18:51:20 »
SVE je scena penetracije.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #147 on: 04-09-2011, 18:52:24 »
Vidiš kako ga cela Sagita čita. Lepo.

A što ga ne bih čitao? To što se ja ne slažem sa Mims ne znači da ne poštujem njen trud.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #148 on: 04-09-2011, 18:53:20 »
SVE je scena penetracije.

Ti još ni na prethodno (moje) pitanje nisi odgovorio.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #149 on: 04-09-2011, 18:56:07 »
Tačno!

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #150 on: 04-09-2011, 18:57:21 »
Pa šta se javljaš onda?

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #151 on: 04-09-2011, 19:02:12 »
Usput, te vaše analize su potpuno promašene. Kao i svako drugo umjetničko djelo, Pad kuće Ašer govori o odnosima među konstitutivnim narodima u Bosni i Hercegovini. Kraj priče jednostavno opisuje neminovni kraj te vještačke tvorevine.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #152 on: 04-09-2011, 19:02:29 »
Pa šta se javljaš onda?

Da bi ti imala oko čega da zvocaš.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #153 on: 04-09-2011, 19:04:29 »
Ja ne zvocam, nego od tebe očekujem suvislu priču. No biće da mnogo očekujem, sad kad vidim tvoj prethodni post.  :evil:

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #154 on: 04-09-2011, 19:10:11 »
Quote
od tebe očekujem suvislu priču.

Vječiti optimista! :evil:

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #155 on: 04-09-2011, 19:13:29 »
Usput, te vaše analize su potpuno promašene. Kao i svako drugo umjetničko djelo, Pad kuće Ašer govori o odnosima među konstitutivnim narodima u Bosni i Hercegovini. Kraj priče jednostavno opisuje neminovni kraj te vještačke tvorevine.

kad se vec do besvesti palamudi na topiku, lepo je videti i palamud u ovako genijalnom obliku.  :lol:
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #156 on: 04-09-2011, 19:14:41 »
Сва срећа па је ова порука горе разбила монотонију паламуђења.  :roll:
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #157 on: 04-09-2011, 19:15:00 »
Ah, taj palamud je prikrivena i kukavička kritika Mimsinog teksta!!!

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #158 on: 04-09-2011, 19:17:40 »
ma tekst je promasen ako mene pitas, ali ja sam laik, pa se ne bavim analizom.  :lol:
generalno sam na dzonovoj strani, dzaba mu kolutanje ocima.  xrofl
otisla sam.
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #159 on: 04-09-2011, 19:18:55 »
Ah, taj palamud je prikrivena i kukavička kritika Mimsinog teksta!!!

Ne lupetaj! Prvo, tekst nisam čitao, drugo - nemam ništa protiv Mims pa da joj tekstove kritikujem "prikriveno i kukavički".

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #160 on: 04-09-2011, 19:21:27 »
Ah, pa onda opet ponavljam pitanje - zašto se javljaš?

Svestan si, naravno, da tvoje palamuđenje može da se tumači kao kritika suvislosti njenog teksta?

Idi gledaj filmove ako ti je dosadno, okoštali.  :evil:

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #161 on: 04-09-2011, 19:24:48 »
Ah, taj palamud je prikrivena i kukavička kritika Mimsinog teksta!!!

Прикривена и кукавичка? Ко ли је тај паламуд, мајке ли му дрипачке? И шта, свега вам, вама НИЈЕ паламуђење?

Узгред, улоговао сам се да додам, а видех да сам горе пропустио, јесте да Родина-мать (Мајка Отаџбина или Мајка Домовина) није само парола са плаката, него је део много шире победничке пропаганде после рата. Постоји неколико статуа од којих је (бар мени) најпознатија она у Волгограду...



... а постоји и у песмама, паролама, позоришним представама, итд итд итд

Одох и ја, да не паламудим превише.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #162 on: 04-09-2011, 19:36:00 »
Та-та!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #163 on: 04-09-2011, 19:36:40 »
Ma Lilita stalno pominje palamuđenje, a pogotovo kad joj se dirne u pornografiju pošto je jedna od retkih žena koje znam koje vele da njima "normalna" (muška?) pornografija sasvim radi poso.

Sad, da dodam da sam u svom napisu naravno mogao da navodim primere koje Jevtropijevićka pominje (slash fiction), ali i Yaoi (a posebno Yuri) pornografske mange u japanu koje se dosta čitaju među ženama (mada, to nije samo pornografija, već i romansa i drama... što se dobro uklapa u ono što pričam u tekstu). Ali je to suviše daleko od nas da bi nam bilo dovoljno značajno.

Takođe sam mogao da pomenem filmove Virginie Despentes, kao očigledan krosover između pornografije i mejnstrim filma, ali nisam jer su to naglašeno arthouse filmovi. Kao takvi jesu neka avangarda, predstraža, ali ono o čemu ja pričam bi bilo sveobuhvatnije.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Re: Časopis Libartes
« Reply #164 on: 04-09-2011, 19:59:21 »
ma tekst je promasen ako mene pitas

 xjap xcheers

Alex

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.597
Re: Časopis Libartes
« Reply #165 on: 04-09-2011, 20:03:54 »
Ja za svaki slučaj pobacah Poova dela. Neću pornografiju u kući.  

Pisanu.
Avatar je bezlichna, bezukusna kasha, potpuno prazna, prosechna i neupechatljiva...USM je zhivopisan, zabavan i originalan izdanak americhke pop kulture

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #166 on: 04-09-2011, 20:10:59 »
Ja za svaki slučaj pobacah Poova dela. Neću pornografiju u kući. 

Pisanu.

Zar nije objašnjeno da je u pitanju samo provlačenje priče kroz pornografsku prizmu?

A od Gula bih očekivala više imaginacije. A možda i ne bih. Ko zna. Slike sigurno ne.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #167 on: 04-09-2011, 22:08:43 »

Quote
Kuća je sve vreme ženski princip, velika materica koja ne može da oslobodi svoj porod (blizanački par). U poslednjoj sceni ta ista kuća postaje muški princip koji prodire u vlažan i dubok ribnjak, prijemčiviji od same zemlje.

Da ponovimo.

Quote from: Edgar Alan Po
Dok sam posmatrao, pukotina se naglo širila, svom žestinom navali vihor, čitav kolut Zemljinog satelita prsnu odjednom pred mojim očima, mozak mi se zavrte kad videh kako se moćni zidovi ruše i raspadaju, čula se duga buka poput buke hiljada vodopada - i duboki i baroviti ribnjak pred mojim nogama zaklopi se tmurno i nemo nad ruševinama Kuće Ušera.

Quote from: John Reynolds
OVO je scena penetracije? Silovanja koje vrši žrtva silovanja?

Quote from: Mims
da, da, TO je scena penetracije

Da li se ti slažeš da je ovo gore "scena penetracije" (autorkine reči)?

Mims lupeta za sve pare

ako se priča predstavi kroz pornografsku terminologiju, nikako kuća ne može da siluje ribnjak, budući da se ''ribnjak ZAKLOPIO tmurno i nemo nad ruševinama kuće''. Dakle, ako već pričamo o pretumbavanju muškog i ženskog principa, onda je ribnjak vagina sa zubima, samim tim je ''odgrizla'' kuću.

No sve su to gluposti, budući da jasno piše da postoji pukotina od vrha kuće koja nestaje u ribnjaku, jasno ističući da su kuća i ribnjak JEDNA STVAR, koja samim tim ne može da se samosiluje. Ribnjak simbolizuje mračne tajne same kuće.

Inače, ŽALOSNO je da je feminizam spao na ovakve bljuvotine. Ovo je UNIVERZALNA priča, a ne priča o polovima i silovanjima. Nema nikakve veze sa muškarcima i ženama kao takvim.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #168 on: 04-09-2011, 22:11:43 »
onda je ribnjak vagina sa zubima, samim tim je ''odgrizla'' kuću.

 xrofl xrofl xrofl

Ah, te vagine sa zubima...  xrofl

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #169 on: 04-09-2011, 22:15:47 »
Ali, otkud feminizam uopšte ovde? Ja njen tekst doživljavam kao priču o sublimaciji seksualne energije u kontrolu (kretanja), nisam baš video političku oštricu tu?

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #170 on: 04-09-2011, 22:17:09 »
Ali, otkud feminizam uopšte ovde? Ja njen tekst doživljavam kao priču o sublimaciji seksualne energije u kontrolu (kretanja), nisam baš video političku pštricu tu?

Ni ja. Ali ova vagina mi je oduzela sve suvisle komentare.

Što je više nerazumevanja teksta, čini mi se sve genijalniji...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #171 on: 04-09-2011, 22:23:40 »
Uzgred, ribnjak kao vagina dentata uopšte nije u neskladu sa ovim što piše u tekstu, koji sve vreme (bar kako ga ja razumem) govori o tome da akteri ne umeju da kanališu seksualnu žudnju u "normalan" odnos (snošaj ili socijalni odnos) već se događaju transferi moći i kontrole. Seksualna energija koja je dobro usmerena, i kada kontroliše je kreativna a ovde ispada na sve strane destruktivna, jer su akteri nekompletne, nikad dozrele ličnosti, pa tako i poslednji čin oslobođenja/ osvete može biti (auto)destruktivan itd. Naravno, sad sasvim moguće ja učitavam svoje viđenje u tekst o tekstu... Ali forumi i služe za takvo palamuđenje, zar ne?

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #172 on: 04-09-2011, 22:25:48 »
Bolje je palamuditi na forumu nego u objavljenom tekstu...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #173 on: 04-09-2011, 22:26:29 »
Zašto si tako strog, Bobane?

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #174 on: 04-09-2011, 22:28:34 »
Pa nije strog, u pravu je. To je pravilo koje svako treba sebi da ponavlja pre pisanja teksta koji će biti objavljen. Eh, da sam ja sebi taj savet umeo da dam pre pisanja nekih (skoro svih...) mojih tekstova...

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #175 on: 04-09-2011, 22:29:50 »
Ne, ne. To ne liči na njega. Mislim, liči da komentariše životinjin tekst, pa da se ne potrudi ni da pojasni. Ovako... Mims zaslužuje pojašnjenje, bar.

Pogotovo zato što neki od nas smatraju da ima smisla, samo je nesrećno otrgnut od veće celine.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #176 on: 04-09-2011, 22:38:32 »
Ama, ne brini ti za Mims, nije valjda mala pa da ne može da istrpi da je kritikuju??? Nije taj komentar bitan zbog nje, uostalom, nego i zbog svih nas drugih koji ponekad nešto pišemp pa objavimo.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #177 on: 04-09-2011, 22:39:17 »
Ja i ne brinem za Mims, naravno. I ja sam je kritikovala.

Ja hoću argumentovanu diskusiju, a ne gulovsko citiranje jedne rečenice: "ovo ne valja".

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #178 on: 04-09-2011, 22:45:21 »
Nisam mislio na Mims nego na Meha... a njemu ne treba elaborat; on je muškarac i kapira iz prve.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #179 on: 04-09-2011, 22:46:18 »
Znala sam da nisi.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #180 on: 04-09-2011, 22:47:40 »
Boban još uvek ne može da mi oprosti koliko sam se nalupetao u pogovoru Metabarona  :oops:

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #181 on: 04-09-2011, 22:49:29 »
a njemu ne treba elaborat; on je muškarac i kapira iz prve.

Idi objavi priče tamo, ne palamudi ovde.  xremyb

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #182 on: 04-09-2011, 22:54:05 »
John Reynolds    21:50:15    Posting in Časopis Libartes.
Online
БATA ЖИВОТИЊА    21:48:33    Posting in Časopis Libartes.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #183 on: 04-09-2011, 22:55:45 »
Ali, otkud feminizam uopšte ovde? Ja njen tekst doživljavam kao priču o sublimaciji seksualne energije u kontrolu (kretanja), nisam baš video političku oštricu tu?

to su sve feminističke konstrukcije o ''muškom i ženskom principu'', pitanjima kontrole i dominacije i tome slično, dakle čista feministička filozofija.

Što je najgore, to je potpuni promašaj, jer lejdi Ašer uopšte nije polno određena na kraju. Nije žensko, a nije boga mi ni postala muško.

''ispred tih vrata stojala je visoka, pokrovcem ogrnuta figura ledi Madelin Ušer''

na engleskom

''those doors there did stand the lofty and enshrouded figure of the lady Madeline of Usher''

Lofty - elevated in character and spirit, e pa sad ako ona od ''okovane'' postaje ''silovatelj'', onda ispade da je njeno preuzimanje muškog principa u stvari ''izdizanje u karakteru i duhu'' iznad ženskog inferiornog principa, Harvi, reaguj!

Enshrouded figure - skrivena, misteriozna figura, dakle ona sasvim gubi polna obilježja, i kao što rekoh, priča je univerzalna, stoga nema nikakvog silovanja.
 

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #184 on: 04-09-2011, 22:57:56 »
Ja hoću argumentovanu diskusiju, a ne gulovsko citiranje jedne rečenice: "ovo ne valja".

Prizivaš, da ne kažem prozivaš Gula, a on je magistrirao na Pou. I prilično sam siguran da se uopšte ne slaže s tobom u vezi s Mimsinom analizom, bila ona izvađena iz većeg teksta ili ne. Što se mene tiče, njena analiza je toliko pogrešna da to može samo značiti da taj veći tekst ne valja, nikako da analiza ne valja jer je iz njega izvađena. Okej, možda i grešim, ali ako se Gul dohvati teksta i po običaju ga razbaca ko ludak novine, opet će on da ispadne grbav.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #185 on: 04-09-2011, 22:59:39 »
Ja hoću argumentovanu diskusiju, a ne gulovsko citiranje jedne rečenice: "ovo ne valja".

Prizivaš, da ne kažem prozivaš Gula, a on je magistrirao na Pou. I prilično sam siguran da se uopšte ne slaže s tobom u vezi s Mimsinom analizom, bila ona izvađena iz većeg teksta ili ne. Što se mene tiče, njena analiza je toliko pogrešna da to može samo značiti da taj veći tekst ne valja, nikako da analiza ne valja jer je iz njega izvađena. Okej, možda i grešim, ali ako se Gul dohvati teksta i po običaju ga razbaca ko ludak novine, opet će on da ispadne grbav.

Šteta što ne može u slikama da je analizira. Grbav ispada kada citira rečenice "ovo ne valja", a jasno je da ima i ume više da kaže.

Mims, baci ovde ceo tekst, pliz?

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #186 on: 04-09-2011, 23:02:56 »
I, da, D... Opet ćeš da se rogušiš, ali svaki treći post ovde je tvoj, a baviš li se ti samo Mimsinim tekstom ili pomalo i Poovim? Ne vidim da si igde išta rekla o Poovoj priči, tvoj neki stav, samo čas kritikuješ čak braniš Mims.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #187 on: 04-09-2011, 23:04:30 »
što jes', jes', Gulovu penetraciju već naziremo na pučini Mimsinog ribnjaka.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #188 on: 04-09-2011, 23:06:24 »
@Bejbe

Ali ovde se ne priča o Poovoj priči već o Mimsinom prikazu iste.

Mims sam kritikovala zato što joj se tekst čini površan i nedovršen, i zato što pokreće sjajne teme, a onda razočarava. Ali kada je pojasnila da je sve deo veće celine, onda je i meni postalo jasno.

Šta želiš da ti kažem o priči? Da je i ja provučem kroz erotsku prizmu i dam svoje viđenje?


Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #189 on: 04-09-2011, 23:10:08 »
Ja bih voleo da Gul odvoji vreme i detaljno izanalizira tekst i pokaže šta misli da u njemu valja, šta ne valja, šta je legitimno, šta je čisto učitavanje itd. Mislim, to bi bilo korisno i za autora i za čitaoce itd.

E, sad, uz navijanje da ga on pocepa sa jedne strane i Batine erotske fantazije sa druge, plašim se da to ne bi ispalo kako treba... Sagita uistinu ume da bude istovremeno inspirativna i demotivišuća.  :(

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #190 on: 04-09-2011, 23:11:50 »
uz navijanje da ga on pocepa sa jedne strane i Batine erotske fantazije sa druge


Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #191 on: 04-09-2011, 23:12:21 »
Kada bi Gul išta umeo da analizira sa objektivne, gotovo naučne distance, možda i ne bi bilo toliko demotivišuće. Ali to kod njega nikada ne ide bez ruganja. Što je ponekad inspirativno (i duhovito), a ponekad nije.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #192 on: 04-09-2011, 23:19:50 »
Quote
Da je i ja provučem kroz erotsku prizmu

Postoji li kod tebe ijedna druga prizma?

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Re: Časopis Libartes
« Reply #193 on: 04-09-2011, 23:36:04 »
Ja bih voleo da Gul odvoji vreme i detaljno izanalizira tekst i pokaže šta misli da u njemu valja, šta ne valja, šta je legitimno, šta je čisto učitavanje itd. Mislim, to bi bilo korisno i za autora i za čitaoce itd.


Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #194 on: 04-09-2011, 23:37:02 »
D, moram reći da preteruješ i da nisi u pravu; ni za Mims, ni za Gula.
Mimsina početna premisa je pogrešna, metod dokazivanja nedovoljno dobar, a zaključak traljav.
Ti braniš njeno žensko pravo da bude različita od muškaraca, a ne njen tekst i njene stavove.
Što Gulovog mišljenja, on ga je već iskazao o svemu ovome, na početku topika i mislim da dalje od toga neće ići; a i sam takav stav dosta govori. Ne možeš se pojaviti sa besmislenom tezom među poznavaocima i očekivati da iko troši vreme na raspravu. Kako bi izgledala ta rasprava? Uvek se može reći da je to vizija Mims, pa dobro, protiv toga se ne može, a i ne treba.

Edit: ili ipak hoće, mislim Gul, e to će biti čerupanje; Mims bolje da napravi što više fotki za potomstvo, jer posle Gulove obrade, neće ostati mnogo toga za videti.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #195 on: 04-09-2011, 23:42:00 »
Mimsina početna premisa je pogrešna, metod dokazivanja nedovoljno dobar, a zaključak traljav.

To sam i ja rekla, zato sam tražila ceo tekst.

Edit: ili ipak hoće, mislim Gul, e to će biti čerupanje; Mims bolje da napravi što više fotki za potomstvo, jer posle Gulove obrade, neće ostati mnogo toga za videti.

Pa šta si se uplašio? Ja znam šta sam branila, šta god ti mislio.

Videćemo šta će, na kraju, ostati... Mimsina teza je veoma održiva.

Mims, baci ceo tekst, pliz...


Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #196 on: 04-09-2011, 23:43:13 »
Gul, budi nježan! 8-)

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #197 on: 04-09-2011, 23:43:50 »
I nisam ja tražila Gulov prikaz, već Meho. Njemu se obrati, Bobo. Meni samo smeta izražavanje u slikama.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #198 on: 04-09-2011, 23:54:24 »
Prvo, fascinirana sam koliko ste vremena i pažnje posvetili Libartesu, i ako tako budemo raspravljali o svakom tekstu, niko van Sagite i ne mora da ga čita.

Drugo, jako je šarmantno što su se neki od vas potrudili da ponovo pročitaju priču "Pad kuće Ašer" i daju citate iz iste. Oni koji su isticali njenu univerzalnost treba da se sete da je, baš zato što je univerzalna, prijemčivija za različita tumačenja i nikad do kraja protumačena. Hoću reći, silovana.

Inače, taj veći rad koji pominjem ima skoro 30 strana i ne vredi da kačiti ovde, tiče se dinamike zatvaranja prostora u prozi E.A. Poa. U tom radu se, doduše, samo u 2 rečenice podvlači seksualni podtekst.





 
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #199 on: 04-09-2011, 23:57:31 »
Daj malo od uvoda, malo od sredine i ceo zaključak (zajedno sa te dve rečenice)?

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #200 on: 04-09-2011, 23:58:57 »
Mislim da ti je bolje da okačiš tekst pre Gulove vivisekcije, čisto da ne ostaviš sebi prostor za uzmak u stilu "to je izvadak, nije imao uvid u celinu."
Pošalji meni tekst na mejl, a ja ću ga obraditi i okačiti ovde negde.
Ovo ti je divna šansa da te zapazi veliki broj ljudi i ako preživiš u nekom obliku, biće to lepo iskustvo.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #201 on: 04-09-2011, 23:59:29 »
Ja bih voleo da Gul odvoji vreme i detaljno izanalizira tekst i pokaže šta misli da u njemu valja, šta ne valja, šta je legitimno, šta je čisto učitavanje itd. Mislim, to bi bilo korisno i za autora i za čitaoce itd.



Meho, ubiću te.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #202 on: 05-09-2011, 00:01:00 »
Mislim da ti je bolje da okačiš tekst pre Gulove vivisekcije, čisto da ne ostaviš sebi prostor za uzmak u stilu "to je izvadak, nije imao uvid u celinu."
Pošalji meni tekst na mejl, a ja ću ga obraditi i okačiti ovde negde.
Ovo ti je divna šansa da te zapazi veliki broj ljudi i ako preživiš u nekom obliku, biće to lepo iskustvo.

I ja sam pomislila isto, ali nisam htela da kažem.

Preživeće.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #203 on: 05-09-2011, 00:08:11 »
Oni koji su isticali njenu univerzalnost treba da se sete da je, baš zato što je univerzalna, prijemčivija za različita tumačenja i nikad do kraja protumačena. Hoću reći, silovana.

Izvini, ali kod univerzalnog ne postoje različita tumačenja. Kada se uvode mogućnosti različitog tumačenja, dakle kada se uvodi postmoderni metod, univerzalnost je tek jedno od tumačenja, kojeg postmodernisti čak i napadaju da je totalitarno i tome slično. To što je 21. vijek jedna epoha koja miješa sve i svašta, i povezuje različite stvari u besmislice, to ne znači da rad koji pretenduje na naučnost to može da čini.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #204 on: 05-09-2011, 00:11:06 »

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #205 on: 05-09-2011, 00:11:38 »
Daj malo od uvoda, malo od sredine i ceo zaključak (zajedno sa te dve rečenice)?

Evo deo o živom zakopavanju žena. I samo je naglašena dominacija i potreba da se ona potisne. Mislim, zaista mi ne pada na pamet da šaljem ceo tekst da bih dokazivala da je Silovanje kuće slučajna omaška zarad Libartesa posvećenog pornografiji. Ne, samo u originalnom radu nisam imala dovoljno vremena da se posvetim i tome, što ne znači da je taj kontekst manje bitan.

Quote
Živo sahranjivanje
Opsednutost živim sahranjivanjem i manični strah od istog su u viktorijankoj eri imali svoja uporiša u činjenici da je praksa živog sahranjivanja i pogrešnih dijagnostikovanja smrti bila česta pojava. Kolektivna histerija je pogodovala nastanku senzacionalističke književnosti, te je Po ovu temu radosno dočekao, ali ju je i psihološki produbio.
Živo zakopavanje kod Poa je nekada motivisano osvetom (koja u samom delu izgleda nemotivisano), nekada se javlja kao posledica slučajnog (iako je to retko kada zapravo slučajno), budući da veliki broj njegovih aktera i akterki (ili pasivki) boluje od katalepsije.  Tako vidimo Berenisu koju napada bolest praćena epileptičnim napadima koja je „neretko okončana samom obamrlošću – onom veoma nalik smrti, i iz koje se, u najvećem broju slučajeva budila zaprepašćujuće naglo.“  Madelin, takođe žrtva živog zakopavanja, boluje od katalepsije. Protagonista priče Prevremeni ukop od preteranog straha da ne bude živ zakopan (takođe kataleptičar), izbegava da izlazi i putuje i na taj način sebe živog zakopava u zatvoren prostor.
Ipak, koji su motivi svesnog živog zakopavanja i ograničavanja prostora?
Bodrijar u radu Vitalna iluzija pominje kloniranje kao evolutivno degradacijski čin čovečanstva. Evolucija se ogleda upravo u svesti o smrtnosti, a do te svesti možemo doći jedino poništavanjem besmrtnosti. Ističe kako neki evolutivno niži organizmi imaju tendenciju da se beskrajno razmnožavaju i šire, a da je upravo poništavanje besmrtnosti, način da život postane potentan i moguć. Svest o smrtnosti nas oslobađa straha od smrti, od života, i mi počinjemo da umirući živimo. U istom eseju, Bodrijar pominje da blizanačka veza ume da oteža proces individuacije, jer da bi se biće oslobodilo, ono donekle mora da poništi sve svoje potencijalne produžetke, u slučaju blizanaca – sve manifestacije jednog bića.  Kada Roderik Ašer pozove svog prijatelja da ga poseti zbog bolesti i teškog stanja u kome se nalazi, nama se ne saopštava od čega on konkretno boluje, iz konteksta saznajemo da nije poznato prisustvo neke organske bolesti, već vidimo da pati od hiperstezije, hipohondrije i anksioznosti. Za razliku od njega, njegova sestra Madelin boluje od katalepsije. Kao da prilikom svakog transa umire, a Roderik u jednom trenutku priznaje naratoru da se ne grozi opasnosti, „nego samo njenog stvarnog dejstva – straha.“  Ovo bi donekle moglo da implicira i sledeće: Ne bojim se smrti, već njenog trajanja – umiranja.  Madelin ga neprestano podseća na umiranje.  Opasnost i smrt su u ovom slučaju kategorije nezavisne od bića, na biće utiče tek strah, subjektivna konkretizacija opasnosti, i umiranje, produžena konkretizacija smrti. Na pitanje Zašto Roderik svesno zakopava Madelin? imamo nekoliko mogućih odgovora:
a)   Želeo je da se oslobodi straha od smrti, jer nije mogao da neprestano gleda umiranje, koje ga je podsećalo na vlastitu smrtnost.
b)    Želeo je da se oslobodi blizanačke veze, zarad lakše individuacije. Otud i insistiranje da bude zakopana u porodičnoj grobnici dve nedelje pre „pravog“ ukopa. Porodična grobnica može da simbolizuje i poništavanje potencijalno besmrtnih aspekata duše.
c)    Želeo je da Madelin oslobodi straha od umiranja.  Mada, mi njene strahove ne znamo, nju jedva i da vidimo, jednom u hodniku kuće, u prolazu, jednom prilikom sahranjivanja, i jednom, po povratku iz grobnice. Njoj Po već ograničava prostor na polju karakterizacije. Mi vidimo da je ona fizički slična Roderiku, ali i dalje ne znamo da li je njihova veza i na psihološkom planu u jednakoj meri izražena.
d)   Strah od dominantne žene. Zapravo, mi ne znamo ko je u njihovom odnosu dominantan, ali svakako je da nisu jednaki. Kod Poa je čest slučaj dominantnije žene, što kao posledicu ima želju za osporavanjem te dominacije.
e)   Strah od žene i realizacije seksualne (incestuozne) fantazije. Kao da Poovi junaci zatvaraju žene usled nemogućnosti da se suoče sa njihovom nefiltriranom seksualnošću.
Slično bi pitanje moglo da se postavi u vezi sa Berenisom. Ako se setimo na koji način pripovedač opisuje ljubav prema njoj, videćemo da je on privrženiji verbalnom konstruktu nego biću u prostoru. On ističe da njegova osećanja „nikad nisu poticala iz srca“ ; da su njegove strasti „uvek pripadale razumu“. „...i ja sam je gledao – ne Berenisu koja živi i diše, nego kao Berenisu iz sna – ne kao biće zemlje, ovozemaljsko, nego kao uobrazilju; ne nešto što se obožava, nego što se posmatra, ne kao predmet ljubavi, nego temu najnedokučivije, premda nepovezane spekulacije.“
Liland S. Person  primećuje da se Poovi ženski likovi „uglavnom raspadaju; njihove bolesti odražavaju nespokojstvo njihovih kreatora nastalo zbog otelovljenja njihovih bića.“
Postavlja se pitanje: da li je i ovde reč o nemogućnosti individuacije subjekta dokle god taj dominantni drugi (u ovom, i mnogim drugim, slučajevima – druga) postoji? Da li je fiksacija za Berenisine zube i fetišizacija istih simbolizuje želju da se Berenisa zaista apstahuje, da se odvoji od smrtnosti i telesnosti (bilo da zube posmatramo kao simbol smrtnosti ili seksualnosti). On je živu zakopava, ali joj vadi zube, i na taj način je dematerijalizuje i pretvara u ideju, u ono što je voleo i pre njene smrti, ali što moglo da se na taj način konkretizuje jedino u smrti.
Person ističe da su Poove junakinje (Morele, Berenisa, Ligeja, Eleonora, supruge u Crnoj mački i Ovalnom portretu) zaista zatvorene u „sferu doma“, ali da ove pripovetke istovremeno „parodiraju željene efekte ideologije udvojenih sfera.“ Ona razlikuje dve vrste žena – „invalidne“ (pasivne žrtve) i one koje pre nalikuju „Novoj Ženi koju je Frensis Kogan postavila kao legitimnu alternativu Istinskoj Ženstvenosti.“
U navedenom eseju, Liland S. Peson navodi da bi Ligeja mogla da se čita i kao parodija „domaćih vrednosti i pozitivnih uticaja odvojenih sfera.“ Između ostalog, navodi različita čitanja ove pripovetke, ističući kao posebno interesantno čitanje Sintije Džordan koja u Ligeji prepoznaje sukob odvojenih sfera i borbu za vlast. Naime, Poove junakinje su neretko eruditivno superiornije od junaka. One se na taj način udaljavaju od ideala Prave Žene (kojoj je mesto u kuhinji) i zauzimaju drugačiju poziciju u „domaćoj sferi“. Berenisa je voljena kao duh, kao apstraktna forma postojanja. Morela, poput Ligeje, predstavlja eruditivno moćniju, i na taj način superiorniju figuru, u poređenju sa voljenim muškarcem. Pripovedač priželjkuje smrt svoje drage, jer dokle god ona ima verbalnu moć nad njim, on ne može da potpuno živi; on tek nakon njene smrti može da postane svestan svog postojanja. Slično je i sa Eleonorom, koja je svom ljubljenom omogućila kretanje svojom smrću. Morela, ipak, nastavlja da živi kroz neimenovanu devojčicu, kojoj narator možda baš zato ne daje ime – da bi joj na neki način uskratio pravo na individualnost i da bi, donekle, sebi osigurao dominantnu ulogu.
U Padu kuće Ašer i Ovalnom portretu, žene uopšte ne govore. Madelin, bi, donekle, mogla da se percipira kao deo Roderikovog bića, koga on mora da se oslobodi da bi spoznao onaj drugi, muževniji deo svog bića. Roderik, zapravo, ima prilično nežne karakterne odrednice – preosetljivost čula, plašljivost, za razliku od Madelin, čija je karakterizacija svedena na gotovo gostujući fizički opis (i to ne detaljan, već kao konstatacija velike sličnosti sa Roderikom). Ipak, mi vidimo ženu na kraju scene, koja nakon nedelju-dve dana izlazi iz grobnice (dakle, neminovno prisustvo fizičke snage) i pada na Roderika, usmrćujući ih oboje na taj način. U poslednjoj sceni, imamo Madelin koja ipak dela, ipak dominira, njegov plan je bio bezuspešan, on mora da umre zajedno sa kućom i sestrom, kada već nije uspeo da se od njih odvoji.
Dama iz Ovalnog portreta predstavlja istovremeno i pasivni i aktivni princip, i život i smrt, slobodu i neslobodu. Umetnik svoju dragu ubija i istovremeno stvara. To je hiperrealnost realnosti. Kao što su ruski formalisti naglašavali da u umetnosti kamen zaista postaje kamen, tako i ovde život postaje život u umetnosti, uprkos činjenici da je taj život posledica smrti. Ali, da bi je stvorio, onako kako on želi (jer, ipak, koliko god to hiperrealno bilo, prolazi kroz njegovu vizuru), mora da je ubije i deemancipuje, da je živu zakopa u okvire rama.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #206 on: 05-09-2011, 00:13:32 »
To što je 21. vijek jedna epoha koja miješa sve i svašta, i povezuje različite stvari u besmislice, to ne znači da rad koji pretenduje na naučnost to može da čini.

Čudno, s obzirom da na svom blogu obaška koristiš isti metod.

Ako se poštuju određena pravila naučnosti, jedan rad svakako može da se bavi prikazanim tumačenjem.

@Hvala, Mims.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 5.024
    • Klub Knjige
Re: Časopis Libartes
« Reply #207 on: 05-09-2011, 00:19:18 »
Bem ti repu, ala ste osuli drvlje i kamenje. Ja sam mimsin tekst shvatio kao špekulaciju tipa "šta bi bilo da je..." a ne kao master tezu ili nekakav ozbiljan rad. Shvatio sam to kao njeno razmišljanje naglas i mislim da bi svima bilo lakše da isti tekst tako i shvate.

Što se Poa tiče, za njega nije bilo uzvišenije teme od smrti lepe žene. Ja, kada bih analizirao njegove storije, pošao bih od te postavke (doduše, to nema nikakve veze sa pornografijom, ali ono...i ja naglas razmišljam)  :D

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #208 on: 05-09-2011, 00:23:59 »
Čudno, s obzirom da na svom blogu obaška koristiš isti metod.

da, to znaš jer čitaš moj blog redovno i s pažnjom

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #209 on: 05-09-2011, 00:24:39 »
Quote
Opsednutost živim sahranjivanjem i manični strah od istog su u viktorijankoj eri imali svoja uporiša u činjenici da je praksa živog sahranjivanja i pogrešnih dijagnostikovanja smrti bila česta pojava.

Hmph. Prva rečenica i već vidim, da je ovo Vikipedija, posle ovog "praksa živog sahranjivanja" i "česta pojava" bilo bi dodato [citation needed].
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #210 on: 05-09-2011, 00:31:22 »
Bem ti repu, ala ste osuli drvlje i kamenje. Ja sam mimsin tekst shvatio kao špekulaciju tipa "šta bi bilo da je..." a ne kao master tezu ili nekakav ozbiljan rad. Shvatio sam to kao njeno razmišljanje naglas i mislim da bi svima bilo lakše da isti tekst tako i shvate.

Što se Poa tiče, za njega nije bilo uzvišenije teme od smrti lepe žene. Ja, kada bih analizirao njegove storije, pošao bih od te postavke (doduše, to nema nikakve veze sa pornografijom, ali ono...i ja naglas razmišljam)  :D

Da, meni je aposlutno fascinantna ambicija da se moj tekst doživi kao nešto preambiciozno. Ali, dobro, zabavno je posmatrati količinu energije koju prosečan Sagićanin utroši da ti dokaže da nemaš pojma itd. Lovely.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #211 on: 05-09-2011, 00:33:34 »
Quote
Opsednutost živim sahranjivanjem i manični strah od istog su u viktorijankoj eri imali svoja uporiša u činjenici da je praksa živog sahranjivanja i pogrešnih dijagnostikovanja smrti bila česta pojava.

Hmph. Prva rečenica i već vidim, da je ovo Vikipedija, posle ovog "praksa živog sahranjivanja" i "česta pojava" bilo bi dodato [citation needed].

Jups, čak mislim da mi je Vikipedija pomogla oko te prve rečenice. Oko sokolovo.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #212 on: 05-09-2011, 00:39:33 »
da, toliko si neambiciozna da si zajebala i mene po drkadrkađon diskursu. Za jednu studentkinju jezika, vrlo nečitljiv ti je rad.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #213 on: 05-09-2011, 00:45:54 »
Mislim da ti je bolje da okačiš tekst pre Gulove vivisekcije, čisto da ne ostaviš sebi prostor za uzmak u stilu "to je izvadak, nije imao uvid u celinu."
Pošalji meni tekst na mejl, a ja ću ga obraditi i okačiti ovde negde.
Ovo ti je divna šansa da te zapazi veliki broj ljudi i ako preživiš u nekom obliku, biće to lepo iskustvo.

Hm hm, nema mnogo prostora za ostavljanje prostora.

Mislim, učila sam i ja u školi da je najlakše kritikovati kritiku. I čak kao zadatak kritikovala kritiku nikad pročitanog dela; interesantno iskustvo.

Usput nek' mi odgovori ZAŠTO Roderik svesno zakopava Madelin. Može i slikom.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #214 on: 05-09-2011, 00:56:26 »
da, to znaš jer čitaš moj blog redovno i s pažnjom

Pa još na početku našeg druženja rekla sam ti da mislim da su ti tekstovi autistični i da "povezuješ stvari u besmislice".


Ne daj da te uhvate u mašinu, Mims. Tako to oni, na brzaka i na ta-taaa! 

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #215 on: 05-09-2011, 00:59:31 »
da, toliko si neambiciozna da si zajebala i mene po drkadrkađon diskursu. Za jednu studentkinju jezika, vrlo nečitljiv ti je rad.

Ma, nisam ja studentikinja jezika. Ali, za jednu studentkinju teorije književnosti, rad je prihvaćen uz pohvale relevantne mentorke.


sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #216 on: 05-09-2011, 01:12:00 »
Mims, nije valjda da ćeš više vrednovati mišljenje relevantne mentorke nego Gula?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #217 on: 05-09-2011, 01:13:06 »
Pogotovo kada je to mišljenje izraženo u slikama.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #218 on: 05-09-2011, 01:14:37 »
Imam predosećaj, da kada se Gul o ovom tekstu bude izjasnio rečima, da ćete poželeti da to nije nikad uradio i da je ostao na frljanju sa slikama...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #219 on: 05-09-2011, 01:17:11 »
Nisu svi strašljivi kao ti, Bobo. :)


Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #220 on: 05-09-2011, 01:18:25 »
Za strah ne znaju ludo hrabri i glupaci...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #221 on: 05-09-2011, 01:20:06 »
Pa neka ga, neka se izjasni. Možda nešto naučimo, možda lepo prodiskutujemo. Ne pravi famu oko svega.

Svi znaju za strah. Samo je pitanje kako ga podnose.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #222 on: 05-09-2011, 02:37:55 »
Nego, da se pozabavimo malo i ostalim tekstovima.

Uzgred, da dodam da se tekst o plakatima ne bavi dovoljno opscenim na tim plakatima (što bi trebalo da sugeriše pominjanje pornografije), to jest da ja nemam problem sa političkim tonom teksta koliko sa nedovoljnom obradom zadate teme.

Mislim da je ovde reč o primenjenoj pornografiji, ili kako autor u uvodu kaže:

Quote
Webster-ov rečnik ga definiše na tri načina: prvi, kao grafički opis eksplicitnog erotskog ponašanja koji kroz narativ (likovni ili verbalni – za primer možemo uzeti određene slike Francois Boucher-a i većinu romana Markiza de Sada) za nameru ima izazivanje seksualnog uzbuđenja: drugi, materijal koji faktički jeste prikaz takvog ponašanja (fotografija ili film), i treći, senzacionalistički opis, lišen narativa, koji za nameru ima brzo izazivanje snažnih osećanja, ne nužno čulnog karaktera. Ova treća definicija se katkad naziva i «pornografija nasilja».

Dakle, nije nužno da se tekst bavi i zabavi erotski opscenim.

Što se tiče Johnovih opaski povodom istog teksta, naravno, mislila sam da ih ne komentarišem pošto ne kapiram šta ne kapira, ako vidimo da je autor izneo sva moguća značenja reči od bukvalnog do arhetipskog.

sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #223 on: 05-09-2011, 02:46:25 »
Ne mogu da kažem precizno šta želim, to je ipak hrpa teza pa možda neka od njih i ima težinu. Ali osnovna teza je da je pornografija već mejnstrim kultura pa se pitam da li treba i da ima takav (kritički) tretman i šta bi nam to kao društvu donelo.

Da, o ovome sam i razmišljala čitajući tekst Da li je pornografiji potrebna kritika. Odnosno, koji bi kriterijumi bili za ocenjivanje (estetskog?) i da li bi se u tom slučaju analizirali samo pornići koji imaju neku usputnu priču ili i oni bez takvih pretenzija (u kojima bi se možda u gro vagini ogledao ribnjak, ko zna?)

Činjenica je da je dosad pornografija bila predmet teorije, ali ju je ova koristila za vlastite potrebe i otud pitanje da li bi sada teorija mogla da se oduži pornografiji i da se na njenom tlu pozabavi njom samom. Tako ja čitam ovaj tekst.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #225 on: 05-09-2011, 07:40:38 »
Da, nije vredan analize, a odradio si ga u tren oka.

Videćemo šta će biti...

Anomander Rejk

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.895
  • Strah je ubica uma.
Re: Časopis Libartes
« Reply #226 on: 05-09-2011, 07:46:54 »
Kada bi Gul išta umeo da analizira sa objektivne, gotovo naučne distance, možda i ne bi bilo toliko demotivišuće. Ali to kod njega nikada ne ide bez ruganja. Što je ponekad inspirativno (i duhovito), a ponekad nije.
D. preteruješ. Ghoul ume biti zajedljiv i ima oštar jezik, ali što se tiče horora niko mu ne može osporiti stručnost. Dokazuješ stručnost nekome ko je u toj stvari jednostavno stručniji od tebe, bez uvrede.
Tajno pišem zbirke po kućama...

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #227 on: 05-09-2011, 07:49:54 »
Anomandere, aposlutno ništa nisi shvatio, bez uvrede.

Ja apsolutno poštujem Gulovu stručnost. Čitam ga, pratim ga.

Jednom sam mu na blogu ostavila komentar koji se tiče nedostojanstvenih ruganja u njegovim tekstovima. Po mom ukusu, to prosto unižava i podetinjuje njegove tekstove.

Da ga ne cenim, ovakav komentar nikada i ne bih ostavila.

Dakle, njegova stručnost nema veze sa njegovim stilom pisanja.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.149
  • Enfant terrible
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #229 on: 05-09-2011, 08:47:47 »
Što se tiče Johnovih opaski povodom istog teksta, naravno, mislila sam da ih ne komentarišem pošto ne kapiram šta ne kapira, ako vidimo da je autor izneo sva moguća značenja reči od bukvalnog do arhetipskog.

Ma kako da ne. Čim ti nešto ne odgovara, samo odbaci sa "taj je glup, ne kapira". Odbijaš da ukapiraš da dotična parola, ako na parolu uopšte misliš jer su ti komentari po običaju smuti-pa-prospi, nema "sva moguća značenja", već ono što ti zoveš "bukvalnim" značenjem, ta "rodna majka" prosto ne znači ništa. Родина na ruskom znači otadžbina, domovina i nema akrobacije kojom bi Родина-мать bila nekakva "rodna majka, dakle majka koja te je rodila (sa uskličnikom)". Sama činjenica da autor mora slalomom da dođe do zaključka (ispravnog, doduše, ali to je i pisalo da je bilo pročitano kako treba) govori o elementarnom nepoznavanju značenja parole. Pa Englezi (a to je jelte i najvažnije) Родина-мать prevode kao Mother Motherland.

A, veruj mi, mogao sam napisati više od dve rečenice zbog autorovog insistiranja na reči "zloupotreba". Naravno, kada god budem blag, posle zažalim.  :roll:
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #230 on: 05-09-2011, 08:56:12 »
Која ли би "буквална" значења, хајде да чујемо ми "што не капирамо", имале ове пароле:



America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #231 on: 05-09-2011, 09:26:17 »
Don't fuck with Ghoul...

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #232 on: 05-09-2011, 09:34:52 »
@Bejbe

Vidim, krenulo ti je baš lepo...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #233 on: 05-09-2011, 09:42:36 »
Fino se Gul potrudio.  :lol:

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #234 on: 05-09-2011, 09:45:47 »
Džon je bejbe, da ne bude zabune.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #235 on: 05-09-2011, 10:29:06 »
Fino se Gul potrudio.  :lol:

Potrudićemo se i mi, koliko je u našoj moći, kada završimo dnevne obaveze... :)

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #236 on: 05-09-2011, 10:31:04 »
Bolje nemojte...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #237 on: 05-09-2011, 10:37:13 »
Ma ja čekam da se neko osvrne na moj drugi tekst i napadne me što sam Gombroviča uporedio sa Džonom Galianom  :oops:

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #238 on: 05-09-2011, 10:54:39 »
Fino se Gul potrudio.  :lol:

Potrudićemo se i mi, koliko je u našoj moći, kada završimo dnevne obaveze... :)

Najbolji potez u ovakvoj situaciji je pokriti se ušima i pustiti da život ode dalje.
Mimsin esejčić koji je delovao potpuno loše i pre Gulovog čerupanja, sada zaista dobija dimenziju uvrede za samog Poa.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #239 on: 05-09-2011, 11:02:45 »
Ili može da kritički pročita svoj esej i promisli šta u njemu sada misli da stoji a šta ne i kako će se to odraziti na njena dalja pisanja. Mislim, fidbek u kome se osećaš samo oduševljen što te hvale ili žalostan što te kude nije koristan.  :lol:

Ako smo to stavili ad akta, da se vratimo na Gombroviča i Gonzo pornografiju... Gde je Jevtropijevićka kad nam je najpotrebnija?


Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #241 on: 05-09-2011, 11:13:32 »


http://cultofghoul.blogspot.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html

My god, pa ovo je silovanje silovanja!! Upravo ONO što se u Kući Ašer dešava!!! Tekst preko teksta preko teksta.

Mislim, naravno, ja sam počastvovana što jedan od relevantnih poologa u zemlji napisao nešto o mom tekstu, mada mi je smešno insistiranje na rodnim/polnim polazištima i podvlačenje da sam "Kuću Ašer" doživela isključivo kroz tu bdsm prizmu. I to je ono što sam iz svega ovoga naučila - ljudima moraš da naglasiš da nisi isključiv da ne bi bili isljučivi i sami.

Što se kontrole kod Poa tiče i njegog večitog osporavanja, ona nije prisutna samo u pričama koje se bave živim zakopavanjem, i takvom vrstom nametanja kontrole (a Gul se pita - Ko tu zapravo pokušava da bude kontrolor? Pa, zaboga, šta radi Roderik u trenutku kada zakopva Madelin živu? To radi iz ljubavi prema njoj? Da bi se sa njom SPOJIO? Ili iz straha što ne može da se do kraja spoji?), već je ima i u kontroli radi sigurnosti (Maska crvene smrti - Prospero i njegov uzaludan trud, a na kraju smrt ipak uspeva da uđe u prostoriju i odradi svoje), u Eleonori koja ne želi da umre da se njen dragi ne bi ponovo oženio itd itd. Sve to implicira kontrolu kretanja, koja, naravno, ne mora da ima veze sa bilo kakvim bdsm igrama i  priznajem da je ovo jedan od manje bitnih aspekata priče, samo mi je bilo zanimljivo da se Kuća Ašer provuče i kroz tu prizmu.
Što se tiče dominantnih i potčinjenih uloga, ništa nije novo izmišljeno za potrebe teksta, toga baš ima u samom tekstu, i ukoliko se pozivate na close reading, setite se Berenise i njene superiornosti (da, na eruditivnom planu) i protagoniste koji jedva čeka da ova umre. Zato što ima lepše zube?
I, naravno da je "poslednja reč" značila "poslednje delo", i odnosila se na scenu u kojoj Madelin pada na Roderika i osporava njegov pokušaj nametanja dominacije.


 
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #242 on: 05-09-2011, 11:15:22 »
Ako smo to stavili ad akta, da se vratimo na Gombroviča i Gonzo pornografiju... Gde je Jevtropijevićka kad nam je najpotrebnija?

Eto, trenutno pokušavam da odvratim misli od krasnog jaoija (tako li se transkribuje?) i da radim nešto smisleno. Potrajaće.


Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #243 on: 05-09-2011, 11:19:41 »
Fino se Gul potrudio.  :lol:

Potrudićemo se i mi, koliko je u našoj moći, kada završimo dnevne obaveze... :)

Najbolji potez u ovakvoj situaciji je pokriti se ušima i pustiti da život ode dalje.
Mimsin esejčić koji je delovao potpuno loše i pre Gulovog čerupanja, sada zaista dobija dimenziju uvrede za samog Poa.

Ovo nametanje nekog tunjavog osećanja koje treba da me prožme zbog Gulovog osvrta je zlobno i jadno.

I naravno, da je Po rođen u XVII veku, kao što ti kažeš, možda bi bio osetljiviji i podložniji uvredama, ovako - ne bih rekla.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #244 on: 05-09-2011, 11:23:47 »
Ako smo to stavili ad akta, da se vratimo na Gombroviča i Gonzo pornografiju... Gde je Jevtropijevićka kad nam je najpotrebnija?

Eto, trenutno pokušavam da odvratim misli od krasnog jaoija (tako li se transkribuje?) i da radim nešto smisleno. Potrajaće.



Možda... nije trebalo da pominjem Jaoi...  :cry:

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #245 on: 05-09-2011, 11:27:54 »
mada mi je smešno insistiranje na rodnim/polnim polazištima i podvlačenje da sam "Kuću Ašer" doživela isključivo kroz tu bdsm prizmu.

Quote
Mada, ako se setimo da je cela priča prožeta BDSM elementima, i da se neprestano smenjuju uloge kontrolora i kontrolisanog, možemo makar u naslovu da konstatujemo da ona ne pada sama, već da je neko ruši/siluje. Tome ide u prilog i pominjanje pukotine koja nas navodi na zaključak da kuća nije pala odjednom, tortura nad njom (ali i njena tortura) traje već neko vreme.

Edit: boldovano "cela"
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #246 on: 05-09-2011, 11:29:29 »
mada mi je smešno insistiranje na rodnim/polnim polazištima i podvlačenje da sam "Kuću Ašer" doživela isključivo kroz tu bdsm prizmu.

Quote
Mada, ako se setimo da je cela priča prožeta BDSM elementima, i da se neprestano smenjuju uloge kontrolora i kontrolisanog, možemo makar u naslovu da konstatujemo da ona ne pada sama, već da je neko ruši/siluje. Tome ide u prilog i pominjanje pukotine koja nas navodi na zaključak da kuća nije pala odjednom, tortura nad njom (ali i njena tortura) traje već neko vreme.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #247 on: 05-09-2011, 11:31:09 »
Ghoul i nije baš čerupao koliko je mogao, ali to je valjda zbog toga što je više pisao o novim načinima tumačenja (koje btw ne razumije) nego što je kritikovao Mimsin tekst.


Pa još na početku našeg druženja rekla sam ti da mislim da su ti tekstovi autistični i da "povezuješ stvari u besmislice".

Ti ništa od mene nisi čitala. Toliko o tome...

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #248 on: 05-09-2011, 11:35:24 »
Ti ništa od mene nisi čitala. Toliko o tome...

Kako nije? A priče sa radionice?

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #249 on: 05-09-2011, 11:41:02 »
Ovde sam u dva navrata spominjao, ali ne i gurao pod nos, ono ključno - incest. Po veli ovako...

Quote
Ja sam ipak saznao da je njegova veoma stara porodica bila poznata od davnina po preterano osetljivoj naravi, koja se ogledala kroz niz stoleća u mnogim delima uzvišene i neobične umetnosti, a u poslednje vreme pokazala se u ponovljenim delima štedrog ali nenametljivog milosrđa, a isto tako i u strasnoj naklonosti za muziku, i to više za njena zapletena pitanja nego za njene obične i lako shvatljive lepote. Doznao sam, takođe, i veoma značajnu činjenicu da stablo Ušerovog roda, ma koliko starinsko i slavno bilo, nije nikad dalo nijednu dugotrajnu sporednu granu, bolje rečeno, da je cela porodica bila u neposrednoj liniji nasleđa, a takva je sa veoma neznatnim i veoma prolaznim razlikama uvek bila. Taj nedostatak, razmišljao sam, dok sam preturao u mislima kako se savršeno održala nedeljivost poseda kao i naročite karakterne crte kod ljudi, i dok sam mudrovao o mogućem uticaju koji je u dugom toku stoleća jedna od te dve stvari mogla imati na drugu – bio je to nedostatak, to odsustvo, možda, sporednog potomstva i stoga dosledno neskrenuto prenošenje od oca na sina kako imanja tako i imena, i to se polako slilo jedno u drugo i tako izjednačilo, da se prvobitni naziv poseda utopio u čudnom i dvosmislenom nazivu "Kuće Ušer" – nazivu koji je, izgledalo je, sadržao po mišljenju seljaka koji su ga upotrebljavali, kako porodicu tako i porodičnu kuću.

O tome je Gul pisao, kao i o padu loze, ne silovanju kuće, ribnjaka i koječega. Ovo gore je taj četvrti pasus koji spomenuh i koji nagoveštava ono ključno što na kraju i dovodi do pada. Ovde se čak vidi da nije samo Roderik osetljiv, već mu je porodica takva "od davnina". Loza. Pad kuće (kako kaže Po gore: u čudnom i dvosmislenom nazivu "Kuće Ušer" – nazivu koji je, izgledalo je, sadržao po mišljenju seljaka koji su ga upotrebljavali, kako porodicu tako i porodičnu kuću) je pad "porodice", loze. Kraj.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #250 on: 05-09-2011, 11:42:15 »
Ti ništa od mene nisi čitala. Toliko o tome...

Kako nije? A priče sa radionice?

Blog nije. Neka dokaže ako jeste.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #251 on: 05-09-2011, 11:43:12 »
Mims, Gul je u rasturanju tvog teksta uradio najbolju stvar, napao je pre svega tvoj princip i tvoj pristup i pokazao koliko su oni pogrešni, i da su ti omaške u zaključcima naprosto posledica svega pogrešnog pre toga. Veličanstvena studija protiv besmislenog trabunjanja i treba imati snage i priznati to. Ovog trena si na prekretnici, možeš da priznaš Gulu da je u pravu i sačuvaš kakav-takav kredibilitet pred ovim ljudima okolo za sebe u budućnosti ili možeš da nastaviš da se batrgaš s mišlju da je Znak sagite nevažna gomila gubitnika i da je bitno šta ti o tekstu kažu klinkice-pesnikinje u pokušaju i dobronamerne bakice kojima je sve slatko.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #252 on: 05-09-2011, 11:44:31 »
Ko da gledam da je u pripremi nova saradnja između Bobana i Ghoula... :!:

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #253 on: 05-09-2011, 11:49:21 »
Ko da gledam da je u pripremi nova saradnja između Bobana i Ghoula... :!:


Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #254 on: 05-09-2011, 11:56:58 »
Ko da gledam da je u pripremi nova saradnja između Bobana i Ghoula... :!:

Ne, brate, nego ja razdvajam emocije od posla, dopadanje od pravde.
Da mogu da biram, Gula bih ispekao na ražnju i bacio svinjama, a Mims svakako ne... ali profesionalno gledano, Gul je u ovom slučaju apsolutno u pravu, ali doslovno do koske.

Mims, da li ti zaista misliš da ja mislim da je Po živeo u XVII veku pa mi to naturaš na nos više puta?
Da li si čula nekada da stilsku figuru blagog preterivanja? Ja to stalno radim. Ali čak i da nisam i da zaista verujem da je pre 200 godina bio XVII vek, dakle, da sam toliko glup da ne znam koji je to vek, da ne mogu da izračunam ili potražim na netu, da naprosto nemam pojma kada je živeo moj omiljeni pisac iz mladosti, čak i da je sve tako, to ne može spasti tvoj tekst, niti jednu jedinu njegovu rečenicu.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #255 on: 05-09-2011, 12:06:14 »
Blagog preterivanja?!  :roll:  Oh, kako to divno zvuči!  :mrgreen:

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #256 on: 05-09-2011, 12:07:12 »
pa to je ono kada nekome kažeš "Šest puta sam ti rekao", a rekao si mu samo četiri puta.
I onda se neko uhvati za to i dokazuje da nije tačno i da nemaš pojma šta pričaš. Jebiga...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #257 on: 05-09-2011, 12:08:20 »
u stvari, kaže se blagog bobanivanja 8-)

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #258 on: 05-09-2011, 12:14:03 »
Pa sad, žalosno po Mims je što se potpuno slažem sa onim što je Gul rekao onamo na blogu.
Koliko god da su mi i ona i D. simpatične - nisu u pravu što se ovoga tiče.
I bilo bi im pametnije da ne izazivaju mnogo Gulovu pažnju...

Milosh

  • 5
  • 3
  • Posts: 7.792
Re: Časopis Libartes
« Reply #259 on: 05-09-2011, 12:19:27 »
Dobar tekst. Ovaj Ghoulov. Mada, meni su uvek zanimljiva i ta alternativna čitanja (ili učitavanja) kao što je Mimsin tekst, ali Ghoul je u ovom slučaju meni ubedljiviji.
"Ernest Hemingway once wrote: "The world is a fine place and worth fighting for." I agree with the second part."

http://milosh.mojblog.rs/

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 5.024
    • Klub Knjige
Re: Časopis Libartes
« Reply #260 on: 05-09-2011, 14:05:05 »
Ja sam mimsin tekst shvatio kao špekulaciju tipa "šta bi bilo da je..." a ne kao master tezu ili nekakav ozbiljan rad. Shvatio sam to kao njeno razmišljanje naglas i mislim da bi svima bilo lakše da isti tekst tako i shvate.

Dakle, Gul bio bio u pravu kada bih ja birao tekst koji je više zasnovan na pravoj analizi i teorijom književnosti; ali ne, Mims nije imala nameru da napiše tu master tezu ili štagod, a pomenutim citatom od ranije sam na to skrenuo pažnju.

Vivisekcija njenog teksta na tom nivou je neprimerena, ako se uzme u obzir ovo gore navedeno što sam kazao. Ali,  izgleda da sam samo ja tako shvatio tekst: kao špekulaciju, kao razmišljanje naglas koje ne mora da bude činjenički potkovano i koje najpre ne mora da bude istinito niti pravo.

Ali dobro, to sam samo ja. :lol:


Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #261 on: 05-09-2011, 14:15:19 »
Hoćeš da kažeš da Mims ne treba shvatati ozbiljno i da ne zavređuje propisnu analizu?  :?  Pa to nije OK!!!!!!!!!!!!!! I siguran sam da niko ne objavljuje svoj tekst u javnosti misleći "Ja u stvari i ne mislim ovo što pišem, al ajde, neka se objavi".

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #262 on: 05-09-2011, 14:32:47 »
Mims se potrudila da dokaže da nije plavuša i nije uspjela u tome, šta da se radi...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #263 on: 05-09-2011, 14:36:00 »
Pa, da se pokuša ponovo, naravno.

(Mada zaista sumnjam da su to bili njeni pravi motivi)

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 5.024
    • Klub Knjige
Re: Časopis Libartes
« Reply #264 on: 05-09-2011, 14:39:51 »
@meho: Naravno da nije ok i naravno da tekst zavređuje analizu, ali govorim, ne zavređuje (ili pre ne treba mu) analizu sa teorijsko književnog stanovišta koju Gul nudi, kao vrsan poznavalac iste. Kažem, tekst je sa moje strane shvaćen kao teza, kao špekulacija, kao "da, ja ovo mislim, ali verovatno nisam u pravu" ili "Hm, a možda bi valjalo sagledati priču iz ovog ugla" dakle, kao špekulacija, kao kont, kao predlog - jedino što bi valjalo reći jeste da li je predlog prošao ili ne. Nije prošao - u redu, šibaj dalje. Ok je što se Gul potrudio da pruži kritiku kritike i ja bih mu zahvalio na tome da sam na Mimsinom mestu, ali opet je, po meni, previše drvlja i kamenja bačeno za jednu običnu opasku ili razmišljanje naglas.

Možda je gore što ja ovo govorim i što nisam mimsin tekst shvatio kao ozbiljan rad, ali jebiga, takav je moj utisak...mada on (utisak) ništa ne vredi :lol:

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #265 on: 05-09-2011, 14:41:08 »
Mims, Gul je u rasturanju tvog teksta uradio najbolju stvar, napao je pre svega tvoj princip i tvoj pristup i pokazao koliko su oni pogrešni, i da su ti omaške u zaključcima naprosto posledica svega pogrešnog pre toga. Veličanstvena studija protiv besmislenog trabunjanja i treba imati snage i priznati to. Ovog trena si na prekretnici, možeš da priznaš Gulu da je u pravu i sačuvaš kakav-takav kredibilitet pred ovim ljudima okolo za sebe u budućnosti ili možeš da nastaviš da se batrgaš s mišlju da je Znak sagite nevažna gomila gubitnika i da je bitno šta ti o tekstu kažu klinkice-pesnikinje u pokušaju i dobronamerne bakice kojima je sve slatko.




sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #266 on: 05-09-2011, 14:41:53 »
Drvlje i kamenje je The Sagita way i tu izgleda nema pomoći. No, mislim da je Gul i pored standardne količine omalovažavajućih opaski napisao koristan tekst i za Mims i za nas. Što je više nego što se desilo u vezi sa mojim tekstom o Gombroviču  :cry:

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 5.024
    • Klub Knjige
Re: Časopis Libartes
« Reply #267 on: 05-09-2011, 14:47:39 »
Gulov tekst jeste koristan, ne sporim; sporim samo preveliko drvlje i kamenje i gungulu što se digla oko nekoliko rečenica. Zar moramo uvek biti u pravu, zar nije divno čuti i pročitati ponekad i nekakvu čudnu analizu ili mišljenje? Barem na to (mišljenje) imamo pravo, koliko god ono bilo pogrešno (ako jeste).

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #268 on: 05-09-2011, 14:49:40 »
Ma, ja sam o drvlju & kamenju unapred dao negativan iskaz još juče.

I nije stvar u tome da li se može dati "čudno mišljenje" nego da li možeš da ga argumentima podržiš, naravno.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #269 on: 05-09-2011, 14:51:12 »
Bogme, kako vidim po najavama, sledeći Gulov diss će ipak biti pun omaložavavajućih opaski koje volimo onoliko koliko nas zasmejavaju!  :!:
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.149
  • Enfant terrible
Re: Časopis Libartes
« Reply #270 on: 05-09-2011, 14:53:07 »
Bogme, kako vidim po najavama, sledeći Gulov diss će ipak biti pun omaložavavajućih opaski koje volimo onoliko koliko nas zasmejavaju!  :!:

dnevnikov dodatak. :!:
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

pokojni Steva

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.041
Re: Časopis Libartes
« Reply #271 on: 05-09-2011, 14:57:24 »
Jelte, jel' i kod vas petnaes' do pola dvanaes'?

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.171
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Re: Časopis Libartes
« Reply #272 on: 05-09-2011, 15:06:21 »
Ok je što se Gul potrudio da pruži kritiku kritike i ja bih mu zahvalio na tome da sam na Mimsinom mestu, ali opet je, po meni, previše drvlja i kamenja bačeno za jednu običnu opasku ili razmišljanje naglas.

Da je Mimsin tekst počeo u stilu: "Dragi dnevniče, evo na šta me je asocirala Poova priča...", shvatila bih ga kao razmišljanje naglas. Pošto nije tako počeo, mislim da je Ghoulova analiza na mestu.
We're all mad here.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #273 on: 05-09-2011, 15:21:29 »
ma nije da Mims nije onto something, samo njenoj ''teoriji književnosti'' nedostaje mnogo teorije.

Mislim, ako ćemo da ''skrnavimo'' priču teorijom, jasno je čemu je služio incest u starim porodicama. To se vezuje za zadržavanje bogatstva na jednom mjestu, sprečavanje rasipanja, i posljedica je produžavanje loze bez grana. U slučaju buržoazije, jer Ašerovi nisu plemstvo, više ne postoji stvarni incest, ali postoji pozivanje na rodosrkrvljenje, bar prema (Jevtromraženom) Fukou; buržoaska pedagogija poziva na prisnost članova porodice koja nije seksualna, ali nije ni zdrava. Unutar kuće tako se razvija jedna čudna atmosfera koja nema veze sa porodičnim bogatstvom, koje je spoljašnje u odnosu na kuću. Oni su zatvoreni u kući zato što samo tu nisu ograničeni ekonomskim, političkim i društvenim faktorima, pa mogu ugoditi svakoj želji do bolesnih granica.

Zatvoreni su u kući kao što je sama loza zatvorena u kući. analno-zgrtački karakter koji je želio da spriječi rasipanje bogatstva sprečava i bilo kakvo drugo otvaranje kuće (kuća kao loza, preduzeće, dom). Ašer je samo došao do shvatanja da je sve to odavno mrtvački sanduk, on u suštini zatvaranjem sestre zatvara samog sebe, jer oni su jedno, ''jednojajčani blizanci''. To je konačno zatvaranje čitave kuće koja onda ''implodira'', vraća se u tamni ribnjak. Nema tu silovanja, to je pad prouzrokovan degeneracijom.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #274 on: 05-09-2011, 16:32:03 »
Ali nije li silovanje ovde jedan širi termin za kontrolu koja potiče iz seksualnog nagona? Bar sam ja to video u tekstu.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #275 on: 05-09-2011, 17:00:29 »
"To stoji u tekstu" :evil:

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #276 on: 05-09-2011, 17:01:58 »
ali kontrola ne potiče iz seksualnog nagona, incest je motivisan ekonomskim razlozima

Seks je suprotstavljen lozi. Loza je ograničavanje seksa.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #277 on: 05-09-2011, 17:06:19 »
To je tvoje učitavanje. Sasvim legitimno, dodaću. Ali meni je legitimno i ovo što tekst originalno želi da kaže. Doduše, ja jesam štivalac BDSM pornografije pa je možda vidim i tamo gde je nema pa su mi takva tumačenja bliska.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #278 on: 05-09-2011, 17:13:01 »
Eh, sad, učitavanje. Pa jasno je da je loza stvorena incestom, to nisam učitao. Takođe, naučno je dokazano zašto se incest uopšte događa u civilizovanim društvima, ne događa se iz nekih frojdovskih razloga već zbog imovine. Da bi se kontrolisala imovine zatvara se seksualni život jedne porodice. Dakle, kontroliše se seks, dakle kontrola ne proizlazi iz nagona već služi gušenju nagona.

To nije moje tumačenje među tumačenjima, ja ću da insistiram da je to jedino moguće tumačenje 8-)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #279 on: 05-09-2011, 17:16:14 »
To nije moje tumačenje među tumačenjima, ja ću da insistiram da je to jedino moguće tumačenje 8-)

Za razliku od autorke originalnog teksta koja to nije tvrdila bavila se elementima. Bar ja to tako vidim.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #280 on: 05-09-2011, 17:19:22 »
Jbt, na svakoj strani moram da okačinjem isto.

Quote from: Edgar Alan Po
Ja sam ipak saznao da je njegova veoma stara porodica bila poznata od davnina po preterano osetljivoj naravi, koja se ogledala kroz niz stoleća u mnogim delima uzvišene i neobične umetnosti, a u poslednje vreme pokazala se u ponovljenim delima štedrog ali nenametljivog milosrđa, a isto tako i u strasnoj naklonosti za muziku, i to više za njena zapletena pitanja nego za njene obične i lako shvatljive lepote. Doznao sam, takođe, i veoma značajnu činjenicu da stablo Ušerovog roda, ma koliko starinsko i slavno bilo, nije nikad dalo nijednu dugotrajnu sporednu granu, bolje rečeno, da je cela porodica bila u neposrednoj liniji nasleđa, a takva je sa veoma neznatnim i veoma prolaznim razlikama uvek bila. Taj nedostatak, razmišljao sam, dok sam preturao u mislima kako se savršeno održala nedeljivost poseda kao i naročite karakterne crte kod ljudi, i dok sam mudrovao o mogućem uticaju koji je u dugom toku stoleća jedna od te dve stvari mogla imati na drugu – bio je to nedostatak, to odsustvo, možda, sporednog potomstva i stoga dosledno neskrenuto prenošenje od oca na sina kako imanja tako i imena, i to se polako slilo jedno u drugo i tako izjednačilo, da se prvobitni naziv poseda utopio u čudnom i dvosmislenom nazivu "Kuće Ušer" – nazivu koji je, izgledalo je, sadržao po mišljenju seljaka koji su ga upotrebljavali, kako porodicu tako i porodičnu kuću.

Bata je u pravu, ovde sve piše.

Edit: Ne samo što prenose jedni drugima imanje, nego i "osobine". Dakle, nije Roderik slab kao pojedinac, to je osobenost cele porodice, loze. Tu je kao pojedinac od nevažan, jer porodica incestom i degeneracijom prenosi nesavršenost, nekompletnost s ljudske strane i kompletnost imovine s druge. A onda sve to počne da puca i dođe ne silovanje nego kraj kuće Ašerovih.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #281 on: 05-09-2011, 17:23:36 »
Pa, tko poriče incest kao bitan motiv?

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #282 on: 05-09-2011, 17:24:02 »
Incest, slatki incest, dodao bih. Bar iz pozicije Srbalja kojima je ovo apsolutno dominantan seksualni fetiš.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #283 on: 05-09-2011, 17:25:22 »
Pa Mims. Ne spominje ga nigde, dakle...

PS Ali izmišlja lance da bi potkrepila svoje BDSM učitavanje.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #284 on: 05-09-2011, 17:26:55 »
To nije moje tumačenje među tumačenjima, ja ću da insistiram da je to jedino moguće tumačenje 8-)

Za razliku od autorke originalnog teksta koja to nije tvrdila bavila se elementima. Bar ja to tako vidim.

pa zato je prsata plavuša 8-)

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #285 on: 05-09-2011, 17:28:19 »


http://cultofghoul.blogspot.com/2011/09/ea-po-pad-kuce-aser-silovanje.html


Dobro, predloženo mi je da se povinujem pred velikim autoritetom Gula i njegovom analizom mog „esejčića i trabunjanja u njemu“. Ali, eto...

Prvo, Gul se ograđuje od komentarisanja samog teksta, što je sasvim legitimno i kaže da je praksa istrzanja iz konteksta zarad  ilustrovanja neke ideološke postavke i umetanja u unapred umišljene okvire (i okove, kad smo već tu) osuđena na silovanje, jer književnoumetnička dela nisu sredstvo već cilj književne analize. S tim se apsolutno slažem.

Kada je u pitanju esejčić o silovanju kuće, on na prvi pogled deluje kao način da se upravo, zbog tematskog porno broja, sama priča siluje i postavi u okvire nečega što ima pornografski (ili makar seksualni) prizvuk. Ali, da li je zaista sve neutemeljeno?
Slažem se da je možda trebalo da ekspliciram da ovo nije jedino tumačenje Pada Kuće Ašer, možda je čak i najneubedljivije, ali je, eto, ipak iz primera i citata vidi da nije potpuno neutemeljeno.

Velek i Voren su svakako bog i batina i njihovo „samo ako je u službi egzegeze“ nas navodi da konkretnu priču tumačimo kao celinu, a ne da joj kopamo delove i seciramo da bismo svoju prljavu maštu na još prljaviji način potkrepili. Ali, ko kaže da priča nije prethodno tumačena sa datih stanovišta?

Kad Gul kaže: „Šta je ovo? Od čega je načinjeno? Koji su njegovi konstitutivni, definišući elementi? Kako su organizovani? Zašto su baš tako organizovani? Koji se smisao / značenje / učinak proizvodi odabirom baš ovih elemenata i njihovim raspoređivanjem baš na ovaj način? U kakvoj su vezi sa poetikom autora i žanra / žanrova kojima tekst pripada? Kakva je sličnost/razlika u odnosu na tradiciju ranije uspostavljenu tj. na onu koja se kasnije razvila (if any)?“ Trebalo bi da zna da je baš sve u vezi sa svim i da silovanje (koje se ovde, nažalost, bukvalno shvata) ima veze i sa ostalim elementima priče.

Kada je u pitanju seksualni podtekst, Gul problematizuje „silovateljsku praksu“, iako je njihova incestuozna veza neminovna.

Tekst o silovanju kuće naizgled zvuči pretenciozno u nameri da sve smesti u kalup silovanja silovatelja, ali se ne radi samo o tome. Gul kaže - da je autorka čitala i druga Poova dela pitamo se u kojoj meri bi i njih silovala (ili bi možda nešto shvatila). Da li je moguće da previđa tendencije u Poovoj prozi ka kontrolisanju prostora i volje? Da li je moguće da ne vidi potrebu za smenom dominacije, a poziva se na „close reading“.

Dobro, hajde da bliže pročitamo određene delove određenih dela. Odnosno GDE se dešava nametanje kontrole i dominacije i zašto.

Kada je u pitanju izolacija radi sigurnosti, možemo uočiti da je reč o neodrživoj ambiciji, budući da akteri koji ograničavaju prostor radi sigurnosti, bilo sebi, bilo drugima, bilo da neko njima ograničava taj prostor – na kraju ne budu spašeni i zaista osigurani. Zidovi nikada nisu dovoljno jaki, kontrola je nemoguća.
„Od radoznalosti sveta sakrio sam stvorenje koje mi je sudbina prisilila da obožavam, i u strogoj povučenosti svoga doma, sa zebnjom koja me je izjedala, bdio sam nad svime što je bilo u vezi sa mojom ljubljenom.“ (Morela) Narator svoju novorođenu ćerku krije od sveta do te mere da neće ni da je imenuje, kao da tim neimenovanjem, želi da joj još više ograniči prostor i zove je „dete moje“, „ljubavi moja“, i na taj način, prisvojnim zamenicama, kao da joj još više ograničava prostor posesivno je čuvajući uz sebe.
Na poseban vid izolovanosti nailazimo i u priči Eleonora: „Tako smo, eto, živeli sami, ne znajući ništa o svetu izvan doline – ja, moja rođaka i njena majka.“ Ovo je primer prijatno sigurnog prostora. Dolina u ovoj priči ima svoj pun semantički i simbolički potencijal, uprkos izolaciji. Dolina može da simbolizuje rani razvoj civilizacije, potencijal stvaranja i plodnost, čija je simbolika podstaknuta i opisima bujne vegetacije. Ona reflektuje prirodu njihove mlade ljubavi. Jezik je bogat i čak kitnjast u nameri da istakne silinu potencijala te ljubavi. Tim pre, preokret koji izaziva Eleonorina smrt je efektiniji – očekivalo se stvaranje novog života na tom plodonosnom tlu, a nasuprot tome, dobili smo smrt potencijala. Interesantno je da nakon njene smrti narator počinje da se kreće, i nailazi na novu ljubav koja bi bila onemogućena da je Eleonora ostala u životu, ruši dato obećanje i ženi se Ermengardom. Eleonora na samrti kaže da bi volela da živi, samo da se njen voljeni ne bi oženio drugom ženom, što implicira da je ona želela da ga kontroliše svojim životom, da ga izoluje od sveta i sačuva samo za sebe.
Prostor u priči Vilijam Vilson je takođe zatvoren. Naime, reč je o školi u kojoj su učenici gotovo zarobljeni, „zaštićeni“ zidinama. I ovde je prostor zatvoren u jednom svom delu, tj. učenicima je zabranjeno da napuste školsko imanje, pa je dečački period Vilsonovog života bio „opasan visokim i debelim zidom od cigala...“
U nekoliko priča nailazimo na izolaciju zbog velikih epidemija kolere (Sfinga) i kuge (Senka, Maska Crvene Smrti). U Senci vidimo da uprkos što ne postoji ulaz u prostoriju, uprkos činjenici da se vrata otvaraju samo iznutra, i da crne draperije iako zatvaraju „pogled na Mesec, zlokobne zvezde i prezne ulice“ ne mogu isključiti slutnju „i nagoveštaj zla“, ali ni njegov ulaz u sobu, ulaz Senke, koja će ih na kraju ubiti.
Slično je i sa Maskom crvene smrti, koja, poput okvirne priče u Dekameronu, kao glavnu temu ima zaklon od kuge, slavljenje života i potreba da se život, ne samo nastavi unutar zatvorenog prostora, već da se hipertrofira. Reč je o životu, koji zbog konstantnog podsećanja na smrt biva življi, i u tom zatvorenom ima više mogućnosti za njegov razvoj. U ovoj priči imamo tri nivoa zatvaranja – jedan je taj, okvirni – sigurnosno zatvaranje u dvor, drugi je zatvaranje pod maskom (ako uzmemo u obzir da maska ima fiksnu formu i ne dozvoljava nikakava spoljašnja previranja), i konačno – zatvaranje u smrti (i to ne bilo koje smrti, već smrti od koje žrtva izdahne „u očajničkom stavu u kome pade.“) Na kraju imamo represivnu strukturu, uprkos prvobitnoj Prosperovoj zamisli da drži ljude podalje od bolesti.
Iz navedenih primera je jasno da nam Po sugeriše da je kontrola iluzija, i koliko god ograničavali prostor, on nikada neće biti garancija sigurnosti. To je trenutak kada se zatvoreni prostor na trenutak otvara kako bi se opet zatvorio, ili urušio u sebe.
U Padu kuće Ašer, vidimo pukotinu na početku priče, koja ne otvara prostor, čak i ne aludira na kasnije rušenje kuće, ali ipak donekle sugeriše moguću nesigurnost zdanja. Roderik za vreme oluje otvara prozor u naratorovoj sobi. Primećuje da se ribnjak ispred kuće presijava u mraku, a taj sjaj je blizak sjaju na slikama Roderika Ašera, iako ne vidimo izvor svetla. Dakle, bilo da je pozicija u kojoj se nalazi izvor svetlosti vidljiv ili nevidljiv, nama je nevidljiv i neprijemčiv. Mi vidimo samo ono što nam Roderik i narator dozvoljavaju, i taj kratak pogled kroz prozor ima upravo tu funkciju – da pokaže kako je percepcija ograničena kako akterima priče, tako i čitaocima.

Naravno, ovo nisu jedini primeri kontrole prostora i nametanja kontrole – u koliko se, zapravo Poovih priča, ponavlja motiv živog zakopavanja ili drugačijeg prostornog ograničavanja? Šta je to ako ne nametanje kontrole? A šta je, opet, nametanje kontrole, ako ne želja da se nametne dominacija?

Gul se pita u gde je to toliko izražena ženska dominacija, a ne seća se Berenise, Morele i Ligeje, koje možda, obitavaju poput nekih duhova, iako su zapravo, vrlo vrlo pažljivo osmišljeni karakteri (za razliku od muških likova koji možda čvrstije stoje na zemlji, ali im je percepcija labilnija, afekti izraženiji itd).

Dakle, šta kaže sam tekst? „Treba li, dakle da kažem da sam istinski i žarko žudeo za časom Moreline smrti?“ Ali, zašto? Zašto je problematičan „eruditivan plan“ i ženska dominacija na istom kada vidimo junakinje koje se, da, raspadaju, ali u su u nekom domenu ipak jače. Otud i opaska vezana za Madelin i njenu „poslednju reč“. Ona pada, poput kuće, na Roderika i urušava se zajedno sa njim i njom. Evo, opet ponavljam ono što sam već kačila, ali:

Postavlja se pitanje: da li je i ovde reč o nemogućnosti individuacije subjekta dokle god taj dominantni drugi (u ovom, i mnogim drugim, slučajevima – druga) postoji? Da li je fiksacija za Berenisine zube i fetišizacija istih simbolizuje želju da se Berenisa zaista apstahuje, da se odvoji od smrtnosti i telesnosti (bilo da zube posmatramo kao simbol smrtnosti ili seksualnosti). On je živu zakopava, ali joj vadi zube, i na taj način je dematerijalizuje i pretvara u ideju, u ono što je voleo i pre njene smrti, ali što moglo da se na taj način konkretizuje jedino u smrti.
Person ističe da su Poove junakinje (Morele, Berenisa, Ligeja, Eleonora, supruge u Crnoj mački i Ovalnom portretu) zaista zatvorene u „sferu doma“, ali da ove pripovetke istovremeno „parodiraju željene efekte ideologije udvojenih sfera.“ Ona razlikuje dve vrste žena – „invalidne“ (pasivne žrtve) i one koje pre nalikuju „Novoj Ženi koju je Frensis Kogan postavila kao legitimnu alternativu Istinskoj Ženstvenosti.“

U navedenom eseju, Liland S. Peson navodi da bi Ligeja mogla da se čita i kao parodija „domaćih vrednosti i pozitivnih uticaja odvojenih sfera.“ Između ostalog, navodi različita čitanja ove pripovetke, ističući kao posebno interesantno čitanje Sintije Džordan koja u Ligeji prepoznaje sukob odvojenih sfera i borbu za vlast. Naime, Poove junakinje su neretko eruditivno superiornije od junaka. One se na taj način udaljavaju od ideala Prave Žene (kojoj je mesto u kuhinji) i zauzimaju drugačiju poziciju u „domaćoj sferi“. Berenisa je voljena kao duh, kao apstraktna forma postojanja. Morela, poput Ligeje, predstavlja eruditivno moćniju, i na taj način superiorniju figuru, u poređenju sa voljenim muškarcem. Pripovedač priželjkuje smrt svoje drage, jer dokle god ona ima verbalnu moć nad njim, on ne može da potpuno živi; on tek nakon njene smrti može da postane svestan svog postojanja. Slično je i sa Eleonorom, koja je svom ljubljenom omogućila kretanje svojom smrću. Morela, ipak, nastavlja da živi kroz neimenovanu devojčicu, kojoj narator možda baš zato ne daje ime – da bi joj na neki način uskratio pravo na individualnost i da bi, donekle, sebi osigurao dominantnu ulogu.

U Padu kuće Ašer i Ovalnom portretu, žene uopšte ne govore. Madelin, bi, donekle, mogla da se percipira kao deo Roderikovog bića, koga on mora da se oslobodi da bi spoznao onaj drugi, muževniji deo svog bića. Roderik, zapravo, ima prilično nežne karakterne odrednice – preosetljivost čula, plašljivost, za razliku od Madelin, čija je karakterizacija svedena na gotovo gostujući fizički opis (i to ne detaljan, već kao konstatacija velike sličnosti sa Roderikom). Ipak, mi vidimo ženu na kraju scene, koja nakon nedelju-dve dana izlazi iz grobnice (dakle, neminovno prisustvo fizičke snage) i pada na Roderika, usmrćujući ih oboje na taj način. U poslednjoj sceni, imamo Madelin koja ipak dela, ipak dominira, njegov plan je bio bezuspešan, on mora da umre zajedno sa kućom i sestrom, kada već nije uspeo da se od njih odvoji.

Dama iz Ovalnog portreta predstavlja istovremeno i pasivni i aktivni princip, i život i smrt, slobodu i neslobodu. Umetnik svoju dragu ubija i istovremeno stvara. To je hiperrealnost realnosti. Kao što su ruski formalisti naglašavali da u umetnosti kamen zaista postaje kamen, tako i ovde život postaje život u umetnosti, uprkos činjenici da je taj život posledica smrti. Ali, da bi je stvorio, onako kako on želi (jer, ipak, koliko god to hiperrealno bilo, prolazi kroz njegovu vizuru), mora da je ubije i deemancipuje, da je živu zakopa u okvire rama.

I, ako već vidimo da je ipak, sužavanje prostora bitan segment Poovog stvaralaštava, nametanje kontrole i promena dominantnog u potčinjeno, zašto onda ne bi moglo da se pročita kroz tu BDSM prizmu?

Zapravo, čitajući svoj tekst ponovo, rekla bih da on nije fer, ne prema Pou, nego prema BDSM praksi u kojoj je sve lepo određeno i uređeno. Kod Poa nema samovoljnog davanja volje i moći, već naprotiv – u pokušaju da se moć nametne, osuđena je na nemoć i otud teza da onaj koji pokušava da nametne kontrolu, na kraju postaje i sam kontrolisan, žrtva sopstvene nemoći.

Pročitala sam i deo Gulovog magistarskog rada, koji je zaista dobar, ali, očigledno je da su nam teze u startu različite – u Gulovom radu je reč o potrebi za spajanjem individua (i mogućnosti da se to desi jedino u smrti), ja bih rekla da je ipak, njima potrebno da se razdvoje, ali da je to, često onemogućeno (i to je upravo njihovo prokletstvo). Kod Poa je često i udvajanje koje donekle sugeriše nemogućnost konačnog razdvajanja (što ne znači da potrebe za njom nema – Potreba da se Berenisini zubi (zubi, zubi!!!) odvoje od njenog tela, žudnja za Morelinom smrću, potreba da se Madelin zakopa uprkos svesti o tome da pati od katalepsije itd. )

Što se tiče rada o silovanju, trebalo bi pomenuti da silovanje, penetracija kuće u vaginalizovan ribnjak nisu krljučne stvari kojima se tekst bavi, već su tu radi, doduše  slobodnije, ilustracije nekog seksualnog podteksta; ali oni, zaista nisu srž samog teksta.  

sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #286 on: 05-09-2011, 17:49:49 »
Bogami, pošteno.

(I (uz rizik da me optuže da ljubim u dupe urednika), (ali nije li to normalno?) mislim da je kul da Mims ne potpada pod generalni prozivački ton ovog foruma.  :lol: Ne da će joj to doneti previše koristi na forumu ali možda hoće u životu.)

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #287 on: 05-09-2011, 18:01:28 »
(uz rizik da me optuže da ljubim u dupe urednika), (ali nije li to normalno?)

Misliš uredniCE? ccc

Mislim da govorim u ime svih, osim Perina, kada kažem da podržavam to cjelivanje.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #288 on: 05-09-2011, 18:02:14 »
Mislim da su tvoje seksualne fantazije simpatične.  :lol:

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #289 on: 05-09-2011, 18:07:26 »
Pa, nije da nisam pokušao da je odgovorim. Bojim se da je sad Gul na potezu...

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #290 on: 05-09-2011, 18:09:41 »
Mislim da su tvoje seksualne fantazije simpatične.  :lol:

Mislim da se ispod ove šaljive kao-mims-nezainteresovane rečenice krije želja za kontrolom koja potiče iz seksualnog nagona 8-)

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #291 on: 05-09-2011, 18:16:18 »
Kada je u pitanju seksualni podtekst, Gul problematizuje „silovateljsku praksu“, iako je njihova incestuozna veza neminovna.

Meni je promaklo da si u originalnom tekstu spominjala neminovnost incestuozne veze, a mnogo je reči potrošeno na neke druge prakse, mnogo manje očigledne u Poovoj priči.

Vidim da su lanci ispali iz ove verzije. Lepo.

Sad mi stiže SMS od Gula da je trenutno internetski odsečen od sveta, ali verujem da će ovo pročitati čim bude mogao.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #292 on: 05-09-2011, 18:23:36 »
Ovo je vrlo uzbudljivo sada  :lol: (U neseksualnom smislu). Mislim, ozbiljno, dobro je da na Sagiti rasprave ipak oće da se povedu i o književnosti.

Mislim da su tvoje seksualne fantazije simpatične.  :lol:

Mislim da se ispod ove šaljive kao-mims-nezainteresovane rečenice krije želja za kontrolom koja potiče iz seksualnog nagona 8-)

Meni često pripisuju želju za kontrolom, ali istina je da sam ja suviše lenj da bih tako nešto želeo.

Pa, nije da nisam pokušao da je odgovorim. Bojim se da je sad Gul na potezu...

A što da je odgovoriš? Misliš da je bolje da se pokrije ušima & ćuti jer je ipak žensko i šta kurac može da zna o Pou? Eh, da samo žene hoće da slušaju takve savete... I da shvataju da mi od njih želimo samo da nam operu noge kad dođemo kući umorni od lova i sakupljanja...

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #293 on: 05-09-2011, 18:29:48 »
Kada je u pitanju seksualni podtekst, Gul problematizuje „silovateljsku praksu“, iako je njihova incestuozna veza neminovna.

Meni je promaklo da si u originalnom tekstu spominjala neminovnost incestuozne veze, a mnogo je reči potrošeno na neke druge prakse, mnogo manje očigledne u Poovoj priči.


Da, da, to stoji. Ali, ne mislim da jedno isključuje drugo, samo sam se skoncentrisala na dominantne i potčinjene odnose (incest je, svakako, dobrodošao u smenama moći i nemoći). Ipak, možda je trebalo to negde i naglasiti, slažem se.
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #294 on: 05-09-2011, 18:32:47 »
Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #295 on: 05-09-2011, 18:34:24 »
Eh, da samo žene hoće da slušaju takve savete... I da shvataju da mi od njih želimo samo da nam operu noge kad dođemo kući umorni od lova i sakupljanja...

E da smo te sreće svet bi bio ugodno i života vredno mesto...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #296 on: 05-09-2011, 18:35:34 »
Ali nije svaki muškarac dorastao da mu se peru noge posle lova i sakupljanja. Kenjkavci i submisivci su verovatno viđeniji da oni budu ti koji peru. No, dobro, i to je neka društvena uloga.

Mims

  • 3
  • Posts: 1.205
    • Libartes
Re: Časopis Libartes
« Reply #297 on: 05-09-2011, 18:35:58 »
Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Pa podtekstualno, Meho!!!!!!!!!

Ovaj ton je samo u svom prvom sloju uljudan, u svakom sledećem ima sve više krvi i iznutrica!!!!!!!22222222
sheep happens.

Minutipopričizam - http://milenailic.blogspot.com/

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #298 on: 05-09-2011, 18:38:00 »
Ne znam ja imam li intelektualnih kapaciteta da prodrem u te slojeve...

(Ovo sad nabacujem zicere znamo-već-kome)

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #299 on: 05-09-2011, 18:39:22 »
Ali nije svaki muškarac dorastao da mu se peru noge posle lova i sakupljanja. Kenjkavci i submisivci su verovatno viđeniji da oni budu ti koji peru. No, dobro, i to je neka društvena uloga.
Hmmm... Nadam se da sam žaoku pogrešno shvatio. Ne bi valjalo da je ono na šta sam prvo pomislio.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #300 on: 05-09-2011, 18:42:29 »
Ne znam šta si mislio, ali ako ti kažem da u mojoj kući ja perem i kuvam biće ti jasno da pričam iz iskustva  :lol:

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #301 on: 05-09-2011, 18:44:46 »
Ahhh, to je dakle... Doduše i ja, ali volim da maštam.   :oops:

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #302 on: 05-09-2011, 18:46:55 »
Stipane, ti svojoj ženi ne pereš noge? Zašto?

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #303 on: 05-09-2011, 18:48:15 »
Naučila je to u zadnje vreme i sama da uradi. Eto zašto.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #304 on: 05-09-2011, 18:49:18 »
Dakle, žene je moguće nečemu naučiti? Dobro, to je optimistična vest.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #305 on: 05-09-2011, 18:50:41 »
Ovo od tebe Meho nisam očekivao!   :shock:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #306 on: 05-09-2011, 18:52:19 »
Niko ne očekuje da sam još i duhovit pored mojih fantastičnih brkova, ali eto dešava se...

Al da ne spamujemo, Gul će da se ljuti što mora da pročita ovolike postove koji su nevezani za temu...

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.088
Re: Časopis Libartes
« Reply #307 on: 05-09-2011, 18:57:55 »
Ovo je vrlo uzbudljivo sada  :lol: (U neseksualnom smislu). Mislim, ozbiljno, dobro je da na Sagiti rasprave ipak oće da se povedu i o književnosti.

Prica se da su neki cak na ovaj forum dosli upravo zbog toga!  :?


Nego, sta s' ti pis'o za Vreme?
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #308 on: 05-09-2011, 18:59:26 »
Ma neku sitnicu o, hm, čini mi se Sajberpank motivima u Matriks trilogiji. Ali mislim da sam bio i nepotpisan jer je to bio deo većeg teksta.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #309 on: 05-09-2011, 19:13:35 »
You are all GAY!!!!!!!!!!!!!!!!!11111

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #310 on: 05-09-2011, 19:14:34 »
Ali da li to misliš u seksualnom smislu ili u smislu raspadanja Bosne i Hercegovine kao veštačke tvorevine velikih sila?

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.344
Re: Časopis Libartes
« Reply #311 on: 05-09-2011, 19:15:08 »
Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Lilit od juce siluje po Vienni, a u sredu se vraća da siluje Beograd.
Plus, ubila je ovolika uljudnost, čak se i Gul profinio. Sagita je silovana da ne može grđe.  :cry: :lol:
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #312 on: 05-09-2011, 19:16:43 »
Sila Boga ne moli. Čist ateizam, sa primesama seksualne perverzije.

(Mislim da je vreme da malko odstupim od kompjutera)

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #313 on: 05-09-2011, 19:16:56 »
Izgubiću posao jer u radno vreme posećujem ZS, jebote.

Bobane, dušo, postavljaj pojedinačne priče i sistem glasanja, počela sam da dobijam začuđene privatne poruke.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #314 on: 05-09-2011, 19:25:36 »
Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Lilit od juce siluje po Vienni, a u sredu se vraća da siluje Beograd.
Plus, ubila je ovolika uljudnost, čak se i Gul profinio. Sagita je silovana da ne može grđe.  :cry: :lol:

Ja bar imam izgovor, Bobanu se oštre zubi na mene, pa ne mogu da raspalim kako dostoji 8-)

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #315 on: 05-09-2011, 19:29:12 »
Ali da li to misliš u seksualnom smislu ili u smislu raspadanja Bosne i Hercegovine kao veštačke tvorevine velikih sila?

Ne znam!! Nisam išao tako daleko s analizom!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #316 on: 05-09-2011, 19:37:08 »
Ja bar imam izgovor, Bobanu se oštre zubi na mene, pa ne mogu da raspalim kako dostoji 8-)

Uvek je žalosno kad se pribegava represiji prema mislećim bićima, ali evo, ponekad rezultati opravdavaju metod.

Ali da li to misliš u seksualnom smislu ili u smislu raspadanja Bosne i Hercegovine kao veštačke tvorevine velikih sila?

Ne znam!! Nisam išao tako daleko s analizom!

Reklo bi se da je tvoja "analiza" prevashodno imala na umu anal.


Idem sad da gledam Yes Dear, dosta sam jeo gomna.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #317 on: 05-09-2011, 19:44:22 »
Ja bar imam izgovor, Bobanu se oštre zubi na mene, pa ne mogu da raspalim kako dostoji 8-)

Nikada nije bio problem da raspališ kako dostoji, ja samo sankcionišem nedostojne primedbe, a na ovom topiku si već napravio dve na račun Mims, dakle, imaš šansu za još jednu jer komentar tipa "to je zato što je prsata plavuša" ne spada u ono što smatram poželjnim. Možeš li da kritikuješ a da ne vređaš i omalovažavaš? To što ti je priroda dala kurac umesto pičke je slučajnost, ne ikakva tvoja prednost...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #318 on: 05-09-2011, 19:48:07 »
misliš, još jednu ćeš da tolerišeš ili mi je ta o prsatoj plavuši bila posljednja? 8-)

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #319 on: 05-09-2011, 19:49:32 »
mislim da sam bio jasan... svakome sa inteligencijom iznad IQ90.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #320 on: 05-09-2011, 19:54:37 »
ja stvarno ne znam šta ima omalovažavajuće kod prsatih plavuša, al' ajde 8-)

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #321 on: 05-09-2011, 20:02:44 »
Da zaključim, jasno je da je Mims, koliko god da je promašila temu, ipak pokrenula forumaše.

Probala je da artikuliše svoju zamisao, i to je ostalo prilično neuspješno. Mislim, ako već pričamo o Poovoj kontroli prostora, jasno je da ne možemo da to proučavamo uvođenjem još jedne kontrole prostora, naime, podjele ljudi na muškarce i žene, jer to je upravo kontrola prostora-tijela.

Čim Mims insistira na tome da je lejdi Ašer žensko, i smatra da je mnogo važno to što je ona žensko, sama uvodi ograničavanje prostora u svoj metod, a onda ne možeš da kritikuješ to isto kod Poa. Po čitavo vrijeme insistira na nedjeljivosti, da kuća počiva na tome što je posjed čvrsto osiguran ograničenom porodičnom lozom, da su sva porodična koljena prenosila osobine karakteristične samo za Ašerove, da u kući žive blizanci koji liče na svoje roditelje (još jedne blizance?), čitavo vrijeme se insistira na sličnostima, na blizancima, a polna podjela nikad nije bila relevantna.

Štaviše, ako se ona uopšte uvodi u kuću koja zahtijeva produžavanje loze bez sporednih grana, na nedjeljivost posjeda, čak na nedjeljivost ličnosti, onda je brat Ašer taj koji je pokušao razdvajanje i u tome nije uspio. Čak i iz zatvorenog sanduka vraća se ujediniteljska sila. Odatle, on je ''silovan'', on je vraćen pod kontrolu kuće Ašer, koja se pod naletom sestre, njenim urušavanjem u brata, i sama urušava u ribnjak.


Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #322 on: 05-09-2011, 22:12:32 »
E, jbg, ja neću na blogu, pa moram ovako.


Jeste da nisam prsata plavuša i da ne pišem dnevnik, pa da počnem sa „dragi dnevniče“, ali ću ipak dati svoje viđenje silovanja i silovanja silovanja. Pa posle mogu i da se farbam u plavo, ugrađujem silikone i da pišem dnevnik, pa da me džindžer stavi u temu „raspisale se dame“.

Elem, već je rečeno da je Mims Pad kuće Ašer provukla kroz frojdovsku prizmu, i dobila je odnose smene kontrole, moći i (metaforičko/simboličko?) silovanje. S obzirom da joj se celovit tekst bavio prostorom (i suženjem istog) u Poovim pričama, takav zaključak svakako nije slučajan.

Da se odmah razumemo - ne govori se ovde o analizi koja dovodi do nekakve "istine" i prepiranja oko onoga što je „pisac zaista hteo da kaže“. Ovde se radi o analizi slojeva (ne)svesti, i onome što se nalazi u podtekstu priče/a. O nečemu što bismo mogli da nazovemo „kolektivnim sećanjem“ u prozi, onim što je, iskustvom predaka, genetski ugrađeno u svakome od nas, a ogleda se u našem delanju i pisanju kao rutinski način/mehanizam funkcionisanja svesti i nesvesti.

Zaustavimo se ovde na trenutak na tom famoznom silovanju. Koliko ljudi je ovde bilo silovano? Ili bolje: koliko ljudi ovde može da zamisli silovanje?

Nije da verujem u razlike između „muškog“ i „ženskog“ poimanja sveta, ali kada se ovakvo nerazumevanje i stroga podela „muškog“ i „prsatog“ mišljenja dogodi, moram u obzir da uzmem i polni aspekt takvog nerazumevanja.

Silovanje je akt oduzimanja kontrole. To je akt "zatvaranja prostora nad ženom" (govorimo o silovanju žena, jel), akt u kojem "ženu natkriljuje mrak", u kojem joj se oduzima vazduh, a "atmosfera se zgrušnjava" i materijalizuje u muškom telu koje preko nje leži i nasilno u nju prodire. Zapamtiti ovo.

Pa Mims kaže:

Quote
Kuća je sve vreme ženski princip, velika materica koja ne može da oslobodi svoj porod (blizanački par). U poslednjoj sceni ta ista kuća postaje muški princip koji prodire u vlažan i dubok ribnjak, prijemčiviji od same zemlje.

A Gule se nadovezuje:

Quote
Ovo je vrhunac silovanja: u nakaradnoj vizuri koja nam se ovde predočava, PAD se doživljava kao AGRESIJA. Kuća se RUŠI i RASPADA - to je slika PADA a ne EREKCIJE i PENETRACIJE! Kuća Ašerovih NIJE "ženski princip", apsolutno ni po čemu: 1) "ispupčena" je, štrči na horizontu, dakle pre je falička nego otherwise; 2) kuća počiva nad (ženskim) jezerom i ogleda se u njemu, i zajedno sa svojim odrazom čini CELINU, na početku odeljenu a na kraju spojenu; i 3) reč "kuća", u ovoj priči, i uopšte, označava i porodicu, a ne samo njenu zgradu; dakle, ovo je pad LOZE Ašerovih, a ne samo rušenje građevine u kojoj su živeli. To je, opet, muški princip, barem u okvirima patrijarhata, koji nam se može sviđati ili ne, but he's here to stay, i u svakom slučaju je kontekst u kome se javlja ova Kuća.

Slušaj Gule, „ispupčenost“ je i odlika materice, pogotovo one koja sadrži plod. Tako da ti ispupčenost nije argument ni za šta. Štaviše, isti argument može da ide i u Mimsinu korist, jer ona i tvrdi da je kuća materica koja nosi blizanačke plodove.
Na kraju, i Mims tvrdi da se kuće transformiše u muški princip, tako da joj dokazima da kuća može da bude samo simbol muškog principa, opet daješ za pravo i potvrđuješ njen stav.

Jer, Gule, i ti imaš jednu ogromnu materijalnu grešku u svom tekstu. Tačno ovde:

Quote
KO je uopšte kontrolor u toj priči u kojoj su SVI, mada na različite načine – kontrolisani i pasivni? Kontrolisana je Madelin svojom kataleptičnom bolešću i posredovanim, sablasnim prisustvom u tekstu; kontrolisan je Ašer, svojom monomanijom i opsesijom Kućom (i odbojnošću prema svemu što je Izvan nje); kontrolisan je, najzad, i neimenovani narator (kojega ove teoretičarke po pravilu zaboravljaju, što je samo jedan od dokaza njihove kratkovidosti), jer i on dopušta sebi da doslovno padne pod vlast Kuće pre nego što joj je čestito i prišao, već u prvom (memorabilnom) pasusu priče, a to postaje još izraženije jednom kada se nađe unutra. I ko je onda tu Kontrolor? Ko tu koga, da prostite, siluje? Čime, i zašto?

Zaboravljaš da da bi neko bio kontrolisan, kontrolor MORA da postoji? Zašto nisi dao odgovor na sopstveno pitanje? Ko je kontrolor?

Identitet pravog kontrolora (zbog čega je Mims i bacila fokus na samu kuću, kao, uostalom i Po kada je priči dao takvo ime) otkriva se u sledećem pasusu:

Quote
On je bio kao okovan izvesnim praznovernim utiscima u vezi sa kućom u kojoj je živeo, iz koje se više godina nikad nije usudio da izađe – zbog nekog uticaja čiju mi je neodređenu moć objašnjavao izrazima suviše neodređenim i mutnim da bih mogao da ih ovde ponovim – uticaja koji su neke čudnovatosti u samom obliku i građi njegove porodične kuće zadobile nad njegovim duhom, silom duge patnje, reče on, uticajem koje je spoljašnjost tih sivih zidova i kula, i sumornog jezera u kome su se oni dole ogledali, polako zadobili nad njegovim unutrašnjim bićem.

Kuća je kontrolor, ona je živa, njen vlasnik je smatra živom, on iz nje ne sme da izađe, on je njen zarobljenik (kao i narator, uostalom). I ovde se javlja silovanje u onom metaforičkom smislu, zatvaranja prostora nad ljudskim bićem, gubitak kontrole kretanja, razmišljanja i disanja.

Kuća „siluje“ svoje stanare i ima moć nad njima. Ona je zla i poremećena majka. Ona koja je oživela, poprimila osobine svojih stanara - identifikovala se sa incestuoznim majkama koje su godinama u njoj živele.

Mims:

Quote
kuća u prostornoj semantici ima ulogu zaštitničkog, a majčinskog - velike materice (i velike keve). Ova kuća nit' je zaštitnik, niti uspeva da ih porodi. Oni su za nju vezani pupčanom vrpcom, ali se ne zna gde je njen drugi kraj. Možda u ribnjaku?
   
A Roderik je još nečiji zarobljenik - zarobljenik užasa i straha, i zarobljenik bolesti i bliske smrti svoje sestre.

Quote
"Njena smrt", reče on sa gorčinom koju nikada neću zaboraviti, "ostaviće me (ovako očajnog i slabašnog) kao poslednjeg potomka starog roda Ušera."

Blizanačka veza je ovde ostala neopisana, ali od davnina poznata - blizanci "se osećaju" mnogo više od običnih srodnika. Oni su povezani na duhovnom i emotivnom nivou, upućeni jedno na drugo. Roderik ZNA da će mu sestra umreti i da to znači i njegovu smrt, a on se smrti plaši. On se plaši straha od smrti, preciznije. Zato pokušava da je izbegne tako što će sestru „zakopati“ živu. Ostaviti na milost i nemilost kući. Udaljiti je od svojih očiju, da ne oseća blizinu smrti. A kući će je prepustiti jer je Roderik poistovećuje sa sestrom. On je sestrin zarobljenik, kao i zarobljenik kuće.

Ova podeljenost/šizoidnost lepo se vidi u sledećem pasusu:

Quote
Dodao je, takođe, iako oklevajući, da se veći deo te osobite potištenosti od koje je patio može objasniti mnogo prirodnijim i mnogo opipljivijim uzrokom...

Dakle, postoje DVA uzroka njegovog stanja. On ih, na kraju, spaja u jedan.

I iako sam rekla da on na ovaj način udaljava sestru, možda misleći da će tako ukloniti bar deo svoje potištenosti, povratiti kontrolu nad životom onda kada smrt ukloni iz vidokruga, da će se kuća okomiti na njegovu sestru, pojesti je živu; nisam sigurna da Roderik, zapravo, namerno ne ubrzava svoju propast, ide u susret svojoj destrukciji, što je neretko kod depresivnih i nervno poremećenih.

To je ono prokletstvo čovekove podeljene prirode kod Poa, o čemu govori Gul.  Međutim, prava podeljenost ličnosti nije „ili-ili“ situacija, kao što Gul misli:

Quote
Pri tom, kako prethodne analize pokazuju, mrtva draga predstavlja umrtvljeni deo sopstva, neshvaćenu i neintegrisanu polovinu podeljenog bića koja protagonistu ili proganja grižom savesti nakon njegovog okasnelog shvatanja sopstvene kratkovidosti, ili se (kao u "Padu kuće Ašer") vraća da ga silom odvede tamo gde sam nije smeo da kroči. Prokletstvo čovekove podeljene prirode na rečit način prožima i Poove priče u kojima je središnji motiv iracionalnog zločina, odnosno "Đavola perverznosti".

Već je u pitanju istovremena griža savesti (jer Roderika grize savest zbog preranog ukopa sestre) i privlačnost ka sili mraka, umrtvljenom delu sopstva, koje ga zove i vuče u smrt. To je istinska podeljenost ličnosti.


I pre nego što finiširam jednim opažanjem koje se ne vidi ni kod Gula ni kod Mims, samo da se osvrnem na sledeće:

Mims kaže:

Quote
Prisutan je jak seksualni podtekst, karakterističan za gotsku književnost, i njega vidimo upravo u želji za dominacijom i kontrolom; prebačenog, dakle, iz ravni konkretne putene aktivnosti u ravan apstraktne, simboličke borbe u kojoj je kontrola onog drugog izraz seksualne realizacije.

A Gulić je dočekuje:

Quote
Gde se vidi ta želja? Ko nju u priči ispoljava, i na koji način? Koja je uopšte dominantna borba – koji je glavni konflikt u ovoj priči? To nam se ne kaže, jer ovde je na delu prisilna seksualizacija texta

Seksualizacija priče dešava u nagoveštajima incesta. Reče Bobo da svi za pornografijom žude tamo gde je nema ili je ima u nagoveštajima.

Pou je dovoljno da nagovesti incest, pa da „pogrešan“ seks postane prauzrok i koren svih događanja u priči.

Pad loze Ašera događa se zbog incestuoznog seksa. Bolesti blizanaca su posledice seksa među srodnicima. I kuća je od toga „obolela“.
 

I, na kraju, ovo:

Quote
Ali Po ostavlja dvosmislenim da li se radi o kazni ili o izbavljenju. Jer, Ašer je jedini Poov junak u pričama sa dominantnim motivom mrtve drage koji je spasen uklete sudbine večitog kajanja i tuge. On jedini, makar i nasilno, biva sjedinjen sa svojom drugom polovinom.

Zar nije čudno da je tako? Mislim, da je baš jedino Roderik, makar i nasilno, sjedinjen sa svojom drugom polovinom? Kako spas može da bude nasilan? Setimo se da o silovanju govorimo u simboličkom smislu, i da je to nasilan akt.

Ovde Gul opet govori u Mimsinu korist, jer ako je ovo „spasenje“ zaista nasilno, onda ono govori o preuzimanju kontrole, jer nasilnik je uvek preuzima.

Dakle, ovde ipak ima ovoga što Mims tvrdi:

Quote
Po sugeriše da je kontrola iluzija, i koliko god ograničavali prostor, on nikada neće biti garancija sigurnosti. To je trenutak kada se zatvoreni prostor na trenutak otvara kako bi se opet zatvorio, ili urušio u sebe.

Roderik je pokušao da iskontroliše svoj strah, preuzeo je kontrolu nad sestrom, živu je zazidao, a onda se ona vratila i kolo sreće se okrenulo - ona je preuzela kontrolu, pala na njega i tako ga ubila. Ne spasila, već ubila - realizovala mu strah. Osvetila se (u sjedinjenju, svakako).

Quote
Kod Poa nema samovoljnog davanja volje i moći, već naprotiv – u pokušaju da se moć nametne, osuđena je na nemoć i otud teza da onaj koji pokušava da nametne kontrolu, na kraju postaje i sam kontrolisan, žrtva sopstvene nemoći.

A seksualni apsekt ovog sjedinjena ogleda se, kao što sam rekla, u nagoveštajima mogućeg incesta u kojem su brat i sestra živeli, kao i mnogi njihovi rođaci pre njih. I tu je Mims videla elemente BDSM-a, i u ovoj igri dominacije, zarobljavanja i ograničavanja prostora svakako ih ima.

Iskonska smena i povezanost smrti i seksa, erosa i tanatosa. Seks koji donosi smrt (loze Ušera = smrt blizanaca) i smrt koja donosi seks (konačno nasilno sjedinjenje, što reče Gul, što u incestuoznoj perspektivi, svakako ima značaja i značenja).

Quote
Ovakva pompeznost i izbor reči i slika, kada potiču od autora Eureke, imaju dublje značenje od konvencionalnog završetka gotske priče. Mrtva draga kao negirani a onda i izgubljeni deo sopstva, vraća se i donosi spajanje u prvobitnom jedinstvu, koje istovremeno znači anihilaciju individualnosti. Džinovski krvavo-crveni mesečev kolut koji proviri kroz procep ruševine simbol je ambivalentne punoće koja istovremeno znači uništenje. Pou, kako se može videti, uspeva da do kraja ostane veran estetskoj nameri gotske priče čak i dok iznosi svoje sopstveno poimanje univerzuma.


Sa ovim već mogu da se složim, jer Gul za poetiku stvarno jeste ekspert, ali na jednom drugom planu, pomenutom ranije u vezi sa identifikacijom kuće sa njenim stanarima, sa Medelin posebno, postoji još jedna paralela koju niko nije povukao, a koja ide u korist Mimsine teze: onako kako se sestra ruši na brata, povlači ga (ajde nek ti bude, Gule) u nasilan spas, preuzima ulogu muškog, aktivnog principa (jer muškom principu pridaje se preduzimljivost (Medlin se spasila iz groba) i agresivnost (i ubila/spasila brata)), kuća PADA NA ISTI NAČIN.

I onako kako su brat i sestra blizanci bili povezani nedokučivim duhovnim (i seksualnim) vezama (ne zaboravimo da je i seksualnost duhovna, a ne samo telesna/materijalna), tako su kuća i ribnjak bili povezani pukotinom, koja simbolizuje tu vezu.

I onako kako je sestra ženskog pola, a preuzima ulogu muškog, tako i kuća, simbol materice, identifikovana sa sestrom, radi isto što i ona - preuzima ulogu muškarca i penetrira u ribnjak nasilno, siluje ga simbolički.

Jin i jang na delu, ali da ne idem predaleko, kao što sam predaleko mogla da odem da sam rekla da je svetlost iz pukotine zapravo ejakulacija. To je već... potpuno lična asocijacija.  :lol:


Btw. ova plavuša nije zaboravila naratora, ali on je čitalac sam, i Gul priznaje da i narator pada pod „vlast“ kuće, te i čitalac (čitateljka pogotovo) oseća teskobnu atmosferu i pritisak zidova, čemu je najbliža telesna odrednica u realnosti - zaista silovanje uma i duha.




Ne osporavam ja Gulovu analizu, pu pu, daleko bilo - već pojašnjavam Mimsin tekst onako kako sam ga ja videla i razumela, a koji je, iz upravo objašnjene perspektive, sasvim održiv.

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.088
Re: Časopis Libartes
« Reply #323 on: 05-09-2011, 22:22:23 »


TL;DR


zapravo, to nije sasvim tacno, ali morao sam
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #324 on: 05-09-2011, 22:28:10 »
Pa Gulov tekst je duži. Ali dobro, kod njega neretko ima šta korisno da se pročita.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #325 on: 05-09-2011, 23:02:36 »
Kakva gomila karanfila, lala i bijelih rada.

1. Frojd se nije bavio kontrolom i odnosima moći.

2. Definicija silovanja je nešto najtendencioznije što sam ikada pročitao. Ovo ne da je slivanje vode na odgovarajuću vodenicu, ovo je cunami kvazinauke.

3. Ako je ispupčenost odlika materice koja nosi plod, onda se kuća na kraju porodila. Dakle, i dalje nije ''muški princip''.

4. Kontrolor NE MORA da postoji. To je osnova savremene političke sociologije.

5. Naslov je Silovanje kuće Ašer, dakle kuća je ta koja je silovana, pobogu, to je naslov! Kuća nema nikakve veze sa poremećenim majkama, niti kuća siluje svoje stanovnike.

6. Kuća ni u jednom trenutku nije aktivan već pasivan činilac, koji reaguje i reflektuje događaje.

Джон Рейнольдс

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.507
  • @
Re: Časopis Libartes
« Reply #326 on: 05-09-2011, 23:19:32 »
Auh, kolizija:

Quote from: Mims
ukoliko je kuća „sadista“, kako onda ona biva silovana (u naslovu)? Naravno, vrlo je verovatno da pretenciozno i neutemeljeno zvuči konstatacija da neko tu siluje kuću. Mada, ako se setimo da je cela priča prožeta BDSM elementima, i da se neprestano smenjuju uloge kontrolora i kontrolisanog, možemo makar u naslovu da konstatujemo da ona ne pada sama, već da je (kuću) neko ruši/siluje.

Quote from: D.
Kuća „siluje“ svoje stanare i ima moć nad njima.

Dakle, opet nerešeno pitanje. Ko koga siluje, stanari kuću ili kuća stanare? Odgovor je niko nikog, ali ajde.

Quote from: D.
Zaboravljaš da da bi neko bio kontrolisan, kontrolor MORA da postoji?

Gul je odgovorio:

Quote from: Ghoul
Kontrolisana je Madelin svojom kataleptičnom bolešću i posredovanim, sablasnim prisustvom u tekstu; kontrolisan je Ašer, svojom monomanijom i opsesijom Kućom (i odbojnošću prema svemu što je Izvan nje); kontrolisan je, najzad, i neimenovani narator (kojega ove teoretičarke po pravilu zaboravljaju, što je samo jedan od dokaza njihove kratkovidosti), jer i on dopušta sebi da doslovno padne pod vlast Kuće pre nego što joj je čestito i prišao, već u prvom (memorabilnom) pasusu priče, a to postaje još izraženije jednom kada se nađe unutra.

Jeste, kuća je zajednički imenitelj, ali je ona ovde, videli smo, simbol loze u propadanju. Pad kuće Ašerovih = propast incestuozne porodice. Ja to tako gledam, dvaput sam ukazivao na to i pre Gulovog teksta, al džabe.
America can't protect you, Allah can't protect you… And the KGB is everywhere.

#Τζούτσε

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #327 on: 05-09-2011, 23:23:57 »
Hej, bejbe, ja nisam ni rekla da se u potpunosti slažem sa Mims. Govorim o suštini njenog teksta (koju je mogla bolje da promisli i odbrani, istina), ne o rezancima.


Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #328 on: 05-09-2011, 23:30:58 »
Kuća ''siluje'', Madelin je ''vampir'' koji je ustao iz groba, brat je ''Čeda Jovanović na dopu'', naslov teksta je suprotstavljen ''suštini'' teksta, i onda je sve otišlo u ''krasni'' ribnjak.

Očigledno da neko ovdje ne govori srpskim jezikom.

Edit: stanite, imam još, Madelin se povampirila jer je njen brat u stvari nekrofil, odatle krv na njenoj robi na kraju, sve je to sestrojebanje u mrtvačkom sanduku.

Evo sad sam završio.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #329 on: 06-09-2011, 00:01:04 »
Mislim da je Tarantino lakše obavio svoje prevođenje žednih preko vode kad je dokazao da su Čarli Šin i njegov ortak u filmu "Top Gun" homoseksualci. :mrgreen:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #330 on: 06-09-2011, 00:02:48 »
Svaka pojava i svaki događaj odvijaju se na više planova. Neko vidi samo jedan ili dva, neko ih vidi više ili sve. :)

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #331 on: 06-09-2011, 00:13:38 »
drago mi je što si primjetila da vidim sve.



Mislim da je Tarantino lakše obavio svoje prevođenje žednih preko vode kad je dokazao da su Čarli Šin i njegov ortak u filmu "Top Gun" homoseksualci. :mrgreen:

Misliš Tom Kruz, Čarli je strejt bolesnik 8-)

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #332 on: 06-09-2011, 00:16:17 »
Skalop je ubo vrlo dobru poentu, i meni je ta paralela pala na pamet :-)

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #333 on: 06-09-2011, 00:21:09 »
Darantino, a? 8-)

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.088
Re: Časopis Libartes
« Reply #334 on: 06-09-2011, 00:22:34 »
Pa on je to obavio lakse utoliko sto je to najociglednija stvar u zapadnoj kinematografiji. -_-
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Alex

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.597
Re: Časopis Libartes
« Reply #335 on: 06-09-2011, 01:15:57 »

ali profesionalno gledano, Gul je u ovom slučaju apsolutno u pravu, ali doslovno do koske.

Ghoulove tekstove uglavnom ne čitam, ponekad "preletim", ali ne vidim čemu toliki hvalospevi što se obrušio na jedan tekst, za koji se iz aviona videlo da je (simpatična) besmislica, koja nije vredna ozbiljnih komentara.

Svi ti nakloni i ostalo za tekst o tekstu koji može i treba da bude bitan jedino autorki teksta na koji se odnosi.
Avatar je bezlichna, bezukusna kasha, potpuno prazna, prosechna i neupechatljiva...USM je zhivopisan, zabavan i originalan izdanak americhke pop kulture

Josephine

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #336 on: 06-09-2011, 01:18:54 »
Što reče mac: "nerazumni" i oni koji bi da prilagode svet sebi, guraju svet napred.

Ovi što hode stazama utabanim, dok im svi sa strane tapšu, oni hodaju putevima lakšim i proverenim.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #337 on: 06-09-2011, 01:51:26 »

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #338 on: 06-09-2011, 02:01:15 »
Što reče mac: "nerazumni" i oni koji bi da prilagode svet sebi, guraju svet napred.

Ovi što hode stazama utabanim, dok im svi sa strane tapšu, oni hodaju putevima lakšim i proverenim.

Cheese!

Milosh

  • 5
  • 3
  • Posts: 7.792
Re: Časopis Libartes
« Reply #339 on: 06-09-2011, 02:28:11 »
Hm, ne pada mi na pamet da čitam sve to što ste nakucali u ovih par sati, ali samo da dodam da mi je ovaj drugi Mimsin tekst znatno bolji od originalnog...
"Ernest Hemingway once wrote: "The world is a fine place and worth fighting for." I agree with the second part."

http://milosh.mojblog.rs/

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #340 on: 06-09-2011, 04:00:14 »
Mims je sa ovim tekstom privukla takvu pažnju da polako može da se računa u bestselere.   :)

Shozo Hirono

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.759
    • http://www.myspace.com/plan9soundsystem
Re: Časopis Libartes
« Reply #341 on: 06-09-2011, 10:30:48 »
drago mi je što si primjetila da vidim sve.



Mislim da je Tarantino lakše obavio svoje prevođenje žednih preko vode kad je dokazao da su Čarli Šin i njegov ortak u filmu "Top Gun" homoseksualci. :mrgreen:

Misliš Tom Kruz, Čarli je strejt bolesnik 8-)

čarli je bio mala riba osamdesetih; tarantino ruši ženama iluziju o kruzu i kilmeru kao alfa mužjacima. arhineprijatelji, a gay.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #342 on: 06-09-2011, 11:22:34 »
Ma, jok. Tarantino je pokazao da se i mačo priča može izvrnuti u gej priču ako mu daju deset minuta da elaborira. Tako i ova tekuća priča ko koga u kući Ašer, samo ovde imamo bezveznu odbranu Poa, kao da je neko njega napadao i kao da je njega potrebno od nekoga braniti. Odbranio se on još u XVII veku. :mrgreen:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Tex Murphy

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.525
    • Radioaktivna aleja
Re: Časopis Libartes
« Reply #343 on: 06-09-2011, 11:24:00 »
Naughty, naughty :evil:

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #344 on: 06-09-2011, 13:41:37 »
bar prema (Jevtromraženom) Fukou
Ovo ću da patentiram. Nota bene da me više smaraju pseudofukoovci nego on sam - što važi i za Deridu, Lakana i ostalu tevabiju.
...Za Deridu u stvari i ne.

Drvlje i kamenje je The Sagita way i tu izgleda nema pomoći. No, mislim da je Gul i pored standardne količine omalovažavajućih opaski napisao koristan tekst i za Mims i za nas. Što je više nego što se desilo u vezi sa mojim tekstom o Gombroviču  :cry:

Ne znam zašto, ali imam utisak da je ovo na moju adresu, kao da jedan forumski potpis čini gombrovičologa! Nažalost, Pornografiju nisam čitala, pa bi eventualni osvrt bio više osvrt na osvrt a nakon čitanja poslednje tri strane topika mislim da je bolje da pokrenem novi pod naslovom "Zašto volim jaoi i druge misli o pornografiji inspirisane Libartesom" nego da remetim ovaj ustaljeni tok.
A pošto mene trenutno siluje posao, ni od tog lepog a korisnog topika nema ništa...


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #346 on: 06-12-2011, 13:26:55 »
Fino. Dopada mi se ono što sam, upecan, na brzinu pročitao. Mota mi se po glavi tekst na temu: "Pick the sin". Surovo pragmatičan. Ono što dobijamo kao umetnost najčešće je samo refleks marketinga.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #347 on: 06-12-2011, 21:20:32 »
silovanje umjetnosti 8-)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #348 on: 06-12-2011, 21:30:16 »
Bolje i to nego umetnost silovanja  :lol:

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #349 on: 06-12-2011, 21:40:57 »
Nažalost, tvoja šarmantna opaska je sasvim realna: silovanje umetnosti se najčešće dobija kao umetničko silovanje. :(
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #350 on: 07-12-2011, 10:44:37 »
silovanje silovanja umjetnosti

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #351 on: 07-12-2011, 10:49:14 »

Albedo 0

  • Guest
Re: Časopis Libartes
« Reply #352 on: 07-12-2011, 10:51:12 »
Stipanovo bahato silovanje Batine umjetnosti

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: Časopis Libartes
« Reply #353 on: 07-12-2011, 11:11:30 »
Malko bolje.

Moraš ulagati više truda da bi dobio  rezultat vredan pomena.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #354 on: 07-12-2011, 11:34:18 »
Kad se zasitite pošalica i attention-grabbing dosetki, zanimalo bi me misli li iko da sam se gadno nalupeto u svom tekstu o tehnologiji i knjizi.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Časopis Libartes
« Reply #355 on: 07-12-2011, 11:51:10 »
Kad se zasitite pošalica i attention-grabbing dosetki, zanimalo bi me misli li iko da sam se gadno nalupeto u svom tekstu o tehnologiji i knjizi.

Pa nisi. Ja sam već čitavu deceniju tog stava. Dapače, u kući trenutno imam: desktop, laptop, netbuk, tablet, epub e-reader i čekam da mi stigne kindl iz Kanade. Moja draga svakodnevno koristi svoj android telefon za čitanje knjiga, a verovatno ću i ja kada za desetak dana kupim novi telefon. Stripove prevodim sa tableta i jasnoća prikaza je bolja od svakog papira (doduše, moj tablet ipak ima IPS ekran), a lakoća korišćenja, zumiranja i skladištenja ogadili su mi papirne verzije, koje sada kupujem najviše zbog toga što se nadam da ću jednog dana imati decu, pa da njima tutnem da čitaju pre nego što se navade da kompjutere...

I tako dalje i tako bliže.

U svakom slučaju, dopada mi se zamisao o preskakanju knjige kao materijalnog objekta, odnosno medija za prenos informacija...
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #356 on: 07-12-2011, 12:00:06 »
Evo da te utešim, nisi. Uglavnom sve stoji, a čak nisi morao da posežeš za slikama obnaženih ljudi (šteta), pa da ne elaboriram sa čim se sve slažem.  Ono sa čim se ne slažem jeste tvrdnja da bi elektronske knjige morale da budu znatno jeftinije od papirnih zbog uštede na štampanju. Osim u slučaju luksuznih izdanja ili npr. umetničkih monografija, najveći deo para odlazi na ljudsku mašineriju koja obezbeđuje tekst i njegovu obradu, od autora do prelamača. Jeftinije knjige u elektronskoj varijanti ne znače gori papir, ružnije izdanje... nego gori tekst, najčešće.
Drugi problem - ali ti si ga sigurno svestan mnogo više nego ja jer si, brate, gik - jeste upravo brzina menjanja tehnologija i brzo zastarevanje postojećih nosilaca podataka (da pomenem gramofonske ploče, kasete, VHS, diskete... a CD ima velike šanse da im se pridruži). Knjigu od pre sto godina i ti i ja možemo da čitamo, a imaš li ti na svom najnovijem kompjuteru slot za flopi disk? Samo, naravno, to ne znači da se knjige neće sve manje proizvoditi na papiru, samo da će doba u kome se već nalazimo biti problematično na drugačiji način nego prethodno.

Irena Adler

  • 4
  • 2
  • Posts: 405
Re: Časopis Libartes
« Reply #357 on: 07-12-2011, 12:01:39 »
Meni je tekst generalno ok, s tim što, sa moje tačke gledišta (ali moja tačka gledišta je dramatično iskrivljena, tako da to u suštini i nije zamerka) je moglo da prođe bez digresije o Hari i sa malo detaljnije elaboriranom pričom međusobnom uticaju tehnologije (pa i tehnologije proizvodnje knjiga) i društva. I nisam baš sigurna na šta misliš kada kažeš "prvi i drugi svet".

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #358 on: 07-12-2011, 12:06:01 »
Pretaba me načisto Jevtropijevićka. Zato ću ukratko:


Pročitaću, pa ću da izvestim javnost.



Na prvu loptu:


Najbolje su prošli oni koji su svoje knjige urezivali u kamen. To traje. Sa Jefimijom je već teži slučaj. A budućnost će reći da je ovaj vek bio vek nepismenih, jer niko neće znati čemu služi gomila plastike, o čipovima da ne govorimo.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #359 on: 07-12-2011, 12:15:47 »
Kad se zasitite pošalica i attention-grabbing dosetki, zanimalo bi me misli li iko da sam se gadno nalupeto u svom tekstu o tehnologiji i knjizi.

Pa nisi. Ja sam već čitavu deceniju tog stava. Dapače, u kući trenutno imam: desktop, laptop, netbuk, tablet, epub e-reader i čekam da mi stigne kindl iz Kanade. Moja draga svakodnevno koristi svoj android telefon za čitanje knjiga, a verovatno ću i ja kada za desetak dana kupim novi telefon. Stripove prevodim sa tableta i jasnoća prikaza je bolja od svakog papira (doduše, moj tablet ipak ima IPS ekran), a lakoća korišćenja, zumiranja i skladištenja ogadili su mi papirne verzije, koje sada kupujem najviše zbog toga što se nadam da ću jednog dana imati decu, pa da njima tutnem da čitaju pre nego što se navade da kompjutere...

I tako dalje i tako bliže.

U svakom slučaju, dopada mi se zamisao o preskakanju knjige kao materijalnog objekta, odnosno medija za prenos informacija...

Ma, ti si klasičan gik (što bi rekla JVTR), podrazumeva se ovo što pišeš, ali više me zanima koliko plauzibilno zvuči vizionarski deo teksta o menjanju funkcije i prirode knjige...
 
Ono sa čim se ne slažem jeste tvrdnja da bi elektronske knjige morale da budu znatno jeftinije od papirnih zbog uštede na štampanju. Osim u slučaju luksuznih izdanja ili npr. umetničkih monografija, najveći deo para odlazi na ljudsku mašineriju koja obezbeđuje tekst i njegovu obradu, od autora do prelamača. Jeftinije knjige u elektronskoj varijanti ne znače gori papir, ružnije izdanje... nego gori tekst, najčešće.

Ovo je istina. S druge strane, troškovi produkcije, transporta, skladištenja i ljudi umešanih u ove radnje moraju biti značajni. Kao referencu sam koristio revolucionarni cenovnik koji je doneo Appleov AppStore u domenu video igara gde se vidi da propisna igra ne mora da košta šezdeset dolara nego 99 centi...
 

Drugi problem - ali ti si ga sigurno svestan mnogo više nego ja jer si, brate, gik - jeste upravo brzina menjanja tehnologija i brzo zastarevanje postojećih nosilaca podataka (da pomenem gramofonske ploče, kasete, VHS, diskete... a CD ima velike šanse da im se pridruži). Knjigu od pre sto godina i ti i ja možemo da čitamo, a imaš li ti na svom najnovijem kompjuteru slot za flopi disk? Samo, naravno, to ne znači da se knjige neće sve manje proizvoditi na papiru, samo da će doba u kome se već nalazimo biti problematično na drugačiji način nego prethodno.

Ovde ja više vidim problem u druga dva detalja (mada nisam hteo da tekst opterećujem time, razmišljao sam o tome): formati i DRM. Što se samih nosilaca tiče, pošto danas imamo Internet kao univerzalni nosilac/ medijum, mislim da problema sa disketama/ DVDovima kao nečitljivim medijima neće biti. Prelazimo u sferu diskorporirane informacije i ona će zauvek ostati takva. Ali problemi sa formatima i DRMom su realni: današnji mobi ili epub itd. formati sutra će biti zamenjeni nečim drugim. Industrija će nas ubeđivati da moramo iste knjige da kupimo i u novom formatu jer je bolji/ brži/ jači/ udobniji, a stari format će postajati nečitljiv zbog s jedne strane napuštanja podrške za isti posle određenog vremena a sa druge zbog toga što će nova DRM rešenja biti inkompatibilna sa starim (kao što ja danas iako imam ogrmonu kolekciju igara za Sony PSP, ako oželim da ih igram na PSP-ovom nasledniku, Playstation Vita, moram da ih kupim ponovo iako je problem samo u DRM-u, ne u tehničkoj nekompatibilnosti). Dakle, tvoje dete, kad naleti na neku elektronsku knjigu staru 20 godina neće moći da je čita čak i ako iščačka kako da je preformatira u neki aktuelni format, ako ne bude umelo i da pobedi arhaični DRM... I to je veliki problem.
 
Meni je tekst generalno ok, s tim što, sa moje tačke gledišta (ali moja tačka gledišta je dramatično iskrivljena, tako da to u suštini i nije zamerka) je moglo da prođe bez digresije o Hari i sa malo detaljnije elaboriranom pričom međusobnom uticaju tehnologije (pa i tehnologije proizvodnje knjiga) i društva. I nisam baš sigurna na šta misliš kada kažeš "prvi i drugi svet".

Ma, Haru sam ubacio zaista iz čiste perverzije - ima na mom blogu ceo tekst o njemu - a i zato što to, kao, ilustruje koliko je forma knjige važna za neke ljude mada si svakako u pravu da je predugačko za ovu vrstu teksta.
 
Prvi i drugi svet su, jasno: tehnološki razvijen zapad sa jedne i tehnološki razvijen istok sa druge strane, vidi na wikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/First_World
 
A zaista, moglo je da bude detaljnije to o međusobnom uticaju tehnologije (proizvodnje knjige) i razvoja društva mada sam tu pokušavao da idem na prstima i da ne pravim neka smela predviđanja koja će za šest meseci da zvuče kao lupetanje ludaka...  :oops: :oops:
 
Najbolje su prošli oni koji su svoje knjige urezivali u kamen. To traje. Sa Jefimijom je već teži slučaj. A budućnost će reći da je ovaj vek bio vek nepismenih, jer niko neće znati čemu služi gomila plastike, o čipovima da ne govorimo.

Ima respektabilne težine u ovome što pričaš, mada je to opet uglavnom istorijska refleksija koja ne može nužno da prepozna kakvoću društvenog razvoja (ili barem transformacije) koja se dešava hic et nunc. Dvadesetprvi vek je sigurno najpismeniji vek ikada, ali šta će iza njega ostati kao kulturno relevantno i zapisano jeste legitimno pitanje. Baš sam na tebe mislio kada sam pisao u tekstu o tome kako raspoloživost ogromne količine informacija po nultoj ceni ne znači automatski i to da smo sada svi bogati itd.

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Časopis Libartes
« Reply #360 on: 07-12-2011, 12:21:25 »
Ovo je istina. S druge strane, troškovi produkcije, transporta, skladištenja i ljudi umešanih u ove radnje moraju biti značajni. Kao referencu sam koristio revolucionarni cenovnik koji je doneo Appleov AppStore u domenu video igara gde se vidi da propisna igra ne mora da košta šezdeset dolara nego 99 centi...
 


Naravno, to isto Amazon trenutno radi sa knjigama, ali u pitanju je klasični damping kako bi se ubila konkurencija. Videti pod Makmilan vs. Amazon i talas artikulisanog besa koji je onomad zapljusnuo blogosferu.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #361 on: 07-12-2011, 12:27:38 »
Da, sećamo se toga, ali s druge strane, neko mora da iskoristi monopolski položaj, napravi damping presedan koji će onda u jednom momentu postati novi standard... Nisam opet hteo da u tekstu idem u te širine jer nije TO bila tema, ali sam hintovao kako papirne i elektronske knjige imaju drugačije prednosti i mane (i namene) i da je besmisleno da koštaju isto i da koštaju isto sve vreme. Elektronske knjige, između ostalog, ne možeš da preprodaš što im automatski smanjuje percipiranu vrednost. Ali sa druge strane, možeš da imaš čitavu svoju kolekciju knjiga gdegod da kreneš, što im povećava vrednost itd. Naprosto ne vidim da je logično da formiranje cena bude identično kao u slučaju papirnih...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #362 on: 07-12-2011, 12:59:27 »
Sasvim je izvesno da je pitanje zapisa daleko ozbiljnija tema, od bilo kog jednosmernog pogleda i da vredi pokrenuti poseban topik u kome bismo mogli da se postavimo i u suprotne ćoškove. Pročitao sam tvoj tekst i nimalo mi ne smeta što si našao mesta i za Haru. Rašomon je uvek bolje viđenje. Veoma mi se dopala energija sa kojom si pisao i iz nekog drugog ugla, nažalost, mogao bih da podržim u celosti svaku stavku. Međutim, video si da Irena ima drugo viđenje, očekivao sam da ga istakne, a ja sam se uzdržao dok ne pročitam.


Priznaj da je slatko biti u bujici koja nosi sve sa sobom, a ti plivaš brže od Špica. Ta plivačka disciplina lako nanese na sprud i ti si propustio da primetiš sve sprudove za koje misliš da si ih izbegao. Kao ni za talidomid šezdestih godina prošlog veka, koji je neko vreme bio idealno rešenje za sve vrste glavobolja, pa ostavio za sobom neverovatne posledice, tako i vreme interakcije kome se u pogledu na knjigu diviš, ima svoje sprudove i na njima ćemo se sigurno kršiti i lomiti i pitati kako to nismo uočili na vreme. Prvu od zamki i sam primećuješ na igricama koje bez štaka već ne možeš da otvoriš. Koliko si floppy diskova bacio, a pitao se šta je na njima? Gomilu mojih tekstova više ne mogu da otvorim ni pomoću trikova, sreća je da najvažnije još imam iskucane na papiru. Reći ćeš da se većina danas može skinuti sa neta, ali i to traži bacup-ove i back-upove back-upova. U takvim slučajevima se uvek setim Borhesa i njegove priče o čoveku koji je pamtio samo jedan dan. Svekolika svetstka virtualna baza podataka ima sve šanse da se potopi u beskrajnom nizu bekapovanja. Dok bude trajalo. A, samo jedna oluja mi ugasi satelitski signal i zurim u plavo na TV ekranu.


Muka sa ovom našom trkom je, pre svega, u trajnosti i nepredvidljivoj budućnosti. Hoće li neko na kraju kopati i nalaziti mikrofilmove koje neće moći da očita? Koliko je bio u pravu Klark kad je napisao priču o poslednjem čoveku koji je znao tablicu množenja? Previše brzo kretanje u budućnost najčešće dovede do toga da se izgubi prošlost. Pomenuću još samo to da sam nekada umeo sam da napravim papir. To mi je bio zanat između ostalog. Tada sam znao da je za budućeg čoveka papir izgubljen još pre jednog i po veka (danas već dva). Ne znamo više da napravimo trajan. Pre nam se smrvi u pulpu nego papiri od pre dvesta i pedeset godina. Najstarije knjige u kući su nam najočuvanije. Tako će biti i sa interaktivnim zapisima.


I, hvala što si mislio na mene.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #363 on: 07-12-2011, 13:06:07 »
Uvek ja mislim na tebe.
 
A sve ove teme koje pokrećeš su, potvrdiću, veoma važne, samo sam ja svesno odabrao da se njima ne bavim u tekstu. Jer su one, bar iz moje perspektive toliko bitne da bi trebalo posvetiti im ceo jedan odvojen tekst. Mislim, jedan takav sam već napisao o igrama za svoj blog pre nekoliko godina, ali svakako bi valjalo uraditi jednu verziju i koja bi se bavila literaturom.
 
Opet kažem, velika je to tema - danas nam je na raspolaganju mnogo više informacija nego ikada, ali sa druge strane, ona je - paradoksalno - mnogo propadljivija nego ikada. Ne na ime fizičke korupcije medija već na ime virtuelne korupcije koja je u njega ugrađena od strane industrije da bi obezbedila kratkoročni profit ali dugoročno kulturu osudila na amneziju. Ali nisam mogao time da se bavim jer bi tekst imao još šest ili sedam strana pa sam se odlučio na filozofsko gledište koje sam dao u zaključku..

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Časopis Libartes
« Reply #364 on: 07-12-2011, 13:27:29 »
Možda bi bilo zgodno da se ova diskusija premesti u zaseban topik, pošto mi se čini kako postoji potreba da pričamo o tome, a ne bilo u redu da skrećemo pažnju sa Libartesa kao časopisa.

Saglasan sam sa Skalopom makar u jednom - moje knjige iz pedesetih ili tridesetih godina prošlog veka izgledaju bolje nego one koje sam juče kupio. Moj prevod Sandersonovog "Poslednjeg carstva" stao je u jednu meko povezanu knjižurinu, laganu kao pero - i odvratan mi je. Sa druge strane, Sjenkjevičevi "Krstaši" iz trijes i neke, u dva tvrdokoričena i prošivena toma izgledaju veličanstveno i papir i olovni otisak doprinose užitku u čitanju.

To me navodi na zaključak da je budućnost papirnih knjiga samo i isključivo u kolekcionarskim izdanjima koja su i umetnička dela, a ne samo nosioci podataka. Tu dolazimo na situaciju od pre nekoliko godina, kada su imućni imali biblioteke sa knjigama, a običan puk kupovao petparačke listove.

U bližoj ili daljoj budućnosti to će se ogledati ne u sadržaju, već u nosaču podataka. Bar mi se tako čini.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.693
Re: Časopis Libartes
« Reply #365 on: 07-12-2011, 13:31:10 »
Pa tako nešto sam i napisao (otud i opširna digresija o Kenji Hari u tekstu).
 
I naravno, moje knjige stare po sto godina često su u boljem stanju od knjiga starih deset godina.
 
I, naravno, i ja imam te Krstaše  :lol:

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #366 on: 07-12-2011, 13:36:37 »
To ti je kao kad razvlačiš kore za pitu dok ne puknu. Onda si džaba razvlačio. Internet je postao jedan neprobojan klater i svaki put kad se provozam nađem još nešto i nisam siguran da nešto nisam propustio. Informatika je postala neselektvna, više ne znam koja je informacija relevantna, a koja nije. Pristupio si epski, kao pojac u Bakićevoj priči "Među dinama" čija je obaveza bila da peva o podvizima onoga koji ga hrani i ničemu više. Ja volim da tekstovi imaju alternativu, kritički ugao, koji neće biti potopljen afirmativnim. Ali, to sam ja i kritičko je prevaziđeno.


I ja imam te "Krstaše". Drago mi je da ste primetili da knjiga nema samo estetsku i informativnu funkciju.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.844
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: Časopis Libartes
« Reply #367 on: 07-12-2011, 13:40:06 »
A da osnujemo "Krstaški klub"? :)

Kad smo već kod toga, moram da digresiram: Prošlog ponedeljka otišli smo u "Kolarac" posle kluba i sastavili nekoliko stolova. Iza našeg stolova su bili neki mladići. I tako mi pričamo o svemu i svačemu, Bob se po običaju dere na sav glas, tako da se ovi iza nas baš i ne čuju - ali u jednom trenutku čujem ja jednog od njih kako telefonira, i kaže da je na sastanku Srpskog kluba "Car Dušan Silni" :) Došlo mi je na glas da se smejem kako je sudbina postavila ta dva kluba jedan pored drugog.
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #368 on: 07-12-2011, 13:42:21 »
Trajnosti zapisa zavise od njihove važnosti.
Kada nam knjige izađu u elektronskim verzijama koje će se svakih 10-20 godina menjati, trajaćemo ukoliko to što smo uradili bude nekome vredno da prepakuje iz jedne verzije u drugu, sasvim nalik starim grobljima, da do god ima potomaka zainteresovanih da plaćaju zakupninu parcele, grobovi stoje; onog momenta kada prestane plaćanje, u roku od 10 godina grobovi se raskopavaju i svaki trag se gubi... Može svako od nas da sve što je uradio prebaci u besplatni elektronski oblik i za života konvertuje u nove formate, ali ako to nije zainteresovalo šire narodne mase ili institucije da se time bave, brzo će biti zatureno.

meni je recimo žao što najbolji na svetu časopis MONDO2000 ne može da se nađe u elektronskom obliku, čak ni naslovnice u većoj rezoluciji, jednostavno, izlazio je, pomerio je granice u mnogim oblastima, od tekstualnih do dizajnerskih, ali trag o tome je po domovima onih koji su imali tu sreću da ga nabave.
Svedoci smo ovih dana da je Bredberi odobrio da se prvi put neka njegova knjiga elektronizuje i ponudi u takvom obliku za prodaju.
On ne treba da brine za "besmrtnost", ali već danas ima mnogo fanzina i e-časopisa koji više ne mogu da se nađu jer su domeni na kojima su bili okačeni istekli i niko ih nije preuzeo za dalji rad.

p.d.
Ima li iko ideju-informaciju kako doći do elektronskih kopija časopisa MONDO2000, tj, ako u svojim krstarenjima diljem interneta naletite na ovu stvar, skinite je ili me obavestite gde se može preuzeti/kupiti.

Edit: http://en.wikipedia.org/wiki/Mondo_2000
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 27.810
Re: Časopis Libartes
« Reply #369 on: 07-12-2011, 13:59:26 »
Trajnost zapisa ne zavisi od njegove važnosti. Zavisi od toga na čemu je zapisan i uslova u kojima se čuva. Najvažniji zapise o Pompeji čitamo kod Plinija, a u samoj Pompeji su ostali natpisi na kuplerajima. Da sam svojevremeno napravio papir po starim recepturama, a mogao sam, i ištampao svoje knjige na njemu, a mogao sam, kroz dvesta godina biste čitali "Grbovnik", a "Poslednji Srbin" bi bio piljevina. :evil:



Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Boban

  • 3
  • Posts: 22.275
Re: Časopis Libartes
« Reply #370 on: 07-12-2011, 14:29:39 »