Časopis Libartes

[lilit]

ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53

Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.

M51 i M53 su lažne kategorije koje su morale biti uvedene pošto društvenjaci teško da su bili u stanju da ulete u ozbiljne kategorije. Ja hoću da se ubijem kad se publikujem u M23, koji je za M51 i M53 - klasa (odnosno M51 i M53 su dno dna za bilo kakvu istinsku naučnu relevantnost). Priznajem samo M21 i M22 i to mi je mera za uspešnost autora.
Tako da...moraćeš ipak malo više da se potrudiš. 

[Mme Chauchat]

M51 i M53 su lažne kategorije koje su morale biti uvedene pošto društvenjaci teško da su bili u stanju da ulete u ozbiljne kategorije. Ja hoću da se ubijem kad se publikujem u M23, koji je za M51 i M53 - klasa (odnosno M51 i M53 su dno dna za bilo kakvu istinsku naučnu relevantnost). Priznajem samo M21 i M22 i to mi je mera za uspešnost autora.

Hvala, Lilit, sad kao društvenjak mogu mirno da spavam kad vidim koliko kolege prirodnjaci cene moj rad i podržavaju njegovo (dakle i moje) postojanje.

[Lord Kufer]

Jel ovo to?

[Lord Kufer]

Ili ova?

[Lord Kufer]

Šta će ti tenk kad imaš ovo čudo

[Josephine]

 

To je ta čuvena identifikacija ljudi sa profesijom. Nekako je bezveze (da ne koristim teže reči) kada se ljudi dobacuju akademskim časopisima, koji više bodova donose i koji su priznati. Kao da je to nekakav dokaz njihove vrednosti.

Pogotovo u temi o književnom časopisu.

Ali Lord je takvo stanje stvari u akademskim krugovima sjajno iskritikovao slikom.

Mislim da to nije suština naučnog rada.

[Stipan]

Sve je počelo od ovoga :

ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53
Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.
I on je ispod mog nivoa

Naoružanje je potpuno u skladu sa izjavom.

[lilit]

M51 i M53 su lažne kategorije koje su morale biti uvedene pošto društvenjaci teško da su bili u stanju da ulete u ozbiljne kategorije. Ja hoću da se ubijem kad se publikujem u M23, koji je za M51 i M53 - klasa (odnosno M51 i M53 su dno dna za bilo kakvu istinsku naučnu relevantnost). Priznajem samo M21 i M22 i to mi je mera za uspešnost autora.

Hvala, Lilit, sad kao društvenjak mogu mirno da spavam kad vidim koliko kolege prirodnjaci cene moj rad i podržavaju njegovo (dakle i moje) postojanje.

Pa sad, nećemo preterivati. Ovo što gore napisah nema veze s tim šta prirodnjaci cene ili ne cene već i sama znaš da pričam o rangiranju, propisanom od strane Ministarstva za nauku, relativno koncizno predstavljenim ovde: http://mail.ipb.ac.rs/pipermail/soif_clanovi/attachments/20100227/cba24eca/02_KONKURS_a-0001.pdf
I teško da bih ga samoinicijativno pljunula Sagiti pod noge, ali Batina argumentacija je prosto netačna.
Većina časopisa koji su prošle godine dobili npr. kategoriju M53 teško da su bili bolji od onoga što danas nudi Libartes (a izlazili su mnogo godina pre nego se Libertas pojavio).
Naravno, uzmi u obzir da nisam kompetentna za tu oblast, al to ne znači da nemam veze u Ministarstvu!!!!!  
(drugi deo rečenice je šala, ipak moram da naglasim  )

Ono što meni smeta je što je meni za kategoriju A1 istraživača potrebno skoro 100 poena više nego nekom društvenjaku, pa se moja ostrašćenost može i tim tumačiti. 

[scallop]

Šta penite? Sve se svodi na to koliko je zrno veliko i koliko je koka ćorava.

[lilit]

Hm, pa ja reagovah na netačnosti sadržane u citiranom tekstu - dole.  . I još sam bila mirna. Kad penim, to drugačije zvuči. 
Plus, jeste to samo moj problem, ali naježim se kad čujem izraz: "akademski časopis". 

ako ne donosi bodove za naučnoistraživački rad onda je ispod mog nivoa. Ako nije M51 ili M53

Libartes ne pripada akademskim časopisima (za koje sam pisao i pisaću), kao što ni scallop nije akademski pisac.

[Mme Chauchat]

Ma razumem ja tebe, ali shvati i ti mene, malo-malo pa neko javno opljune po "društvenjacima/filolozima koji samo seru kvake i još očekuju pare", stav naše vlade se time takođe da opisati, a na ovom forumu u poslednje vreme imam i taj problem što ljudi masovno vrše jednačenja tipa Bata = književna teorija ili D. = feminizam pa se ja onda sve učestalije trzam na komentare.  Vreme je za godišnji odmor.

[Stipan]

ZS je izgleda savršeno mesto za trzanje na komentare. 

[lilit]

@J.

Nemoj misliti da orvelovsko ministarstvo drugačije posmatra "prirodnjački bejzik sajens" - na to se gleda kao na palamud od kog niko nema koristi (ruku na srce, ima i toga i to  ne u malim količinama). Btw, ne znam da li si videla njihov najnoviji predlog za izbor u naučna zvanja, to je samo neko izuzetno neupućen i u šta mogao napisati.

No, da ne ofujem previše, što se tiče ZS i književnih kritičara & teoretičara,  tu sam najgori snob. KKT mi je = Žika ili Jevtropijevićka, pa ti vidi koliko sam zastranila.  

[Josephine]

Ja sam odmah rekla da se ne smatram feministkinjom. Iako feminizam izučavam.

Smatram se već ravnopravnom, tako da mi deklarisanje nije potrebno.

Sve što sam rekla pričala sam iz svog ugla, iznosila svoj stav.

Ne bih da ljudi Jevtropijevićku, ni slučajno, stave u isti koš sa mnom. Jel.

[Stipan]

Ne boj se, ne stavljamo je...

[Mme Chauchat]

Lilit: ma hvala, znam ja da se uglavnom slažemo, i nisam htela da pecam komplimente, nego je to bio jedan od onih "zar i ti, sestro lilit" trenutaka. Nešto me žaca pomen poena u poslednje vreme. 

D.: O, Gospodi, pomiluj, zar opet da se objašnjavamo... Ne radi se o trpanju u isti koš, šta god taj koš bio. Ono što meni smeta nisu tvoja načela, niti to što ti sebe nazivaš/ne nazivaš feministkinjom, već način na koji ta načela iznosiš. Svaka rasprava ubrzo pređe u golo prepucavanje; kačiš se sa ljudima za koje stvarno možeš da proceniš da im ne vredi ni pristojno objašnjavati, a kamoli se sa njima raspravljati; sa druge strane, ako je neko iole pristojan, provociraš; i nikada, ali baš nikada ne propuštaš priliku da zapodeneš svađu.

Mislim, jeste da sam i ja ovde razvalila oftopik Libartesu (evo, obećavam, Mims, pročitaću ceo broj) ali razmisli malo da li je neophodno da malne svaki topik na kome uzmeš učešća skrene u priču o sagledavanju rodne perspektive, nepostojanju materinskog instinkta itd. Ej, došlo je dotle da čak i onda kad se slažem sa tvojim stavom pomislim samo "o ne, zar opet" jer čitav topik munjevito odlazi u off.

Stipane: jedna je Princeza, jel.

[Josephine]

Ej, došlo je dotle da čak i onda kad se slažem sa tvojim stavom pomislim samo "o ne, zar opet" jer čitav topik munjevito odlazi u off.

I ja sam to primetila. Slučajnost je u pitanju, tako se zalomilo u ovom periodu... A i zamerih se, izgleda, nekima, pa sad ne mogu a da me ne pomenu, s vremena na vreme. Ili da me prosto puste da iznesem stav u jednom postu, a da ne moram da se obajašnjavam i branim u 10+ narednih. I vi ste me ovde prvi pomenuli u feminističkom kontekstu... A provociram tek kad se upletem u raspravu, jer onda je ionako sve otišlo dođavola...

Kritika primljena k znanju.

Ja sam već pročitala prozu u časopisu. Kad pročitam i poeziju i Mehov tekst - komentarišem.

[Stipan]

Jedna je Princeza, jest. Šta da radim kad je volem. 

[Albedo 0]

Hm, pa ja reagovah na netačnosti sadržane u citiranom tekstu - dole.  . I još sam bila mirna. Kad penim, to drugačije zvuči. 
Plus, jeste to samo moj problem, ali naježim se kad čujem izraz: "akademski časopis". 

pa jebiga, kako da ga nazovem pa da svi shvate o čemu je riječ?

Inače, još je Platon napravio klasifikaciju nauka, i naravno da su prirodne nauke SLUŠKINJE društvenih

A Platon je politiku čak smatrao KRALJEVSKOM NAUKOM

I naravno, zna se ko kosi a ko vodu nosi, mi smo na vlasti i prirodnjaci nam služe, zato tišina

I ne zajebavaj tu sa M21, doduše, ja nikad nisam ni pokušao jer još ne piskaram na inglišu, ali svejedno - ne zajebavaj

I naravno da Libartes nema isti nivo pisanija u odnosu na relevantne književne časopise.

[Stipan]

A Stipan politiku smatra NAUKOM KRALJEVSKIH BUDALA!

[Albedo 0]

pa da, džukci redovno ne vole Platona, tamo još od Diogena iz bureta

[Stipan]

A ti si mi kao nešto bolji. A? Mećeš lažna imena, lažne fotke...
Životinja k'o i ja, samo jošte nepripitomljena.
Ček, ček, zakucaće i tebi mače na vratanče...

[PTY]

@jevtropijevićka: vidiš, ovo je upravo jedna od onih situacija koje mi daju na znanje kako čovek vremenom bude stariji ali ne nužno i mudriji.

Recimo, ja ni dan danas ne shvatam kako to umni & knjiški ljudi mogu da padnu u silnu vatru oko dva tipfelera na pola kile slovnih znakova sadržajno vrednog (kon)teksta, dok sa duge strane smognu snage da prenebregnu intelektualne i karakterne falinke veličine ledenjaka koji je Titaniku glave došao, i što ti danas više o tom fenomenu razmišljam, to se sve više priklanjam tautološkom spasu u vrednosnom pozicioniranju društvenjaka versus prirodnjaka.

Za godinu-dve ovakve zs degradacije, ima garant da završim u agitpropu reaktivacije Gulaga, pa zato... pray for me, sistah.  

[Albedo 0]

Stipane, glup si brate, bar proguglaj tog Diogena cinika iz bureta prije nego što lupiš...

[Stipan]

Ej, polako, Bato, bre... Zezam se i ja ti ne rekoh da si glup.
Ako sam lupio, lupio sam. Ajd' malo da glumimo finoću.

[Milosh]

Pravi trenutak za ovaj link: http://www.cracked.com/blog/the-5-saddest-things-people-do-to-look-smart/

[Albedo 0]

ja bih rekao da je potpuno pogrešan trenutak, ali ajde...

[Mme Chauchat]

Libeat, šta da kažem osim da sam profesionalno deformisana i kao dobar segment knjiških ljudi istrošena skroz naskroz... a ima tu nešto i sa horizontom očekivanja, iliti od koga više očekujem više će me i razočarati, te će moje razočaranje lakše dospeti i do vokalizacije. Možda nije lepo što to radim, ali mislim da bi moglo biti korisno, eventualno, možda, nekada nekome, ako prihvati postojanje dobronamerne kritike.

[PTY]

Pa jeste, priznajem, ispalo je ovde da sam osetljiva na preteranu benevolenciju – a i priznajem ujedno da su odvratna vremena naišla kad ja to ikome spotčitavam   - no eto, matora kakva jesam, smatram da horizont očekivanja ne bi trebalo da prevazilazi event horizon, no dobro, ne uzimaj to za (pre)ozbiljno, ipak ti je to rekla samo libeat, mizantrop.
(live long and prosper a ja ima da zipujem. )

[Mims]

Novi broj Libartesa (http://libartes.com/) je temat o pornografiji i erotici

ili: Parada Pornosa i Erosa



Reč i misao:   Da li je pornografiji potrebna kritika?  - Uroš Smiljanić

Slika i misao: Pornografija u sovjetskom ratnom plakatu  - Boris Petrović

Književnost:   Opscenost nevinosti i nevinost ubijanja - Uroš Smiljanić
                  Silovanje Kuće Ašer - Milena Ilić
                   Naše telo zna - Sofija Živković

Film:             Seks na filmu - Vladislava Vojinović

Intervju:        Kad je bal nek' je bal, kad je porno nek' je Porno Pop

Misli pred gledanje - Svetolik Jozić


Proza:
Marko Car - Kiselina
Marijana Nikolajević - Sati, Pad
Miroslav Pelikan - Slučajni susreti
Jagoda Nikačević - Iza zavese
Nikola Zelenković - Žvaka
Alexandar Radosavljević Lambros - Jebuljica i 7 patuljaka

Poezija:
Prikaz i izbor iz zbirke pesama Dušana Kresovića Međurečje i morski povetarci

Jelena Lengold - Jebaća mašina

Milena Ilić - Bajka u šumi

Ana Seferović - Grad je želja za drugim gradom

Igor Varga - Podstanar(s)ka

Vegan pravoslavni duo - Vrt dobre Ave

Crtež: Ivana Maksić Jurodiva

Fotografija: Višnja Vračarić

[Boban]

I Meho kao glavni autor?
hm... ima li to nečega u Mehovom poniznom životu što mi običnismrtnici ne znamo?

[Mims]

Mislila sam da svi smrtnici znaju koliko Meho ceni i poštuje pornografiju; tako da bi logičnije pitanje bilo 'kako to da nije napisao više od 2 teksta?'

[Boban]

a je li bio neki zajednički redakcijski performans; bar poseta striptiz klubu?

[Mme Chauchat]

Ajde nešto i ontopik: površno sam prelistala broj, drago mi je što ste pribavili Jelenu Lengold, odlična je, veganski duo je simpa mada može da se poradi dosta na njemu, a sa Mehinim tekstom o tome kako niko ne proučava pornografiju mogla bih da polemišem do sutra baš kao i sa tekstom Vladislave Vojnović  ali pošto sam lenja i zauzeta, neću. Ostatak ću čitati kasnije kad prevaziđem razočaranje do sada pročitanim septembarskim pričama. 

[Джон Рейнольдс]

"Silovanje kuće Ašer" je odgovarajući naslov za ovaj tekst. Čisto silovanje Poove priče.

Upečatljiv deo:

Ali, kako junakinje slično ,,završavaju", tako se još sličnije i vraćaju da zaista završe i pokažu da moć koju svojevoljno nisu dale, ne može neko tek tako da im oduzme. Slično je sa Kućom Ašer koju je loza Ašerovih vekovima silovala svojim prisustvom, pa se oko nje formirala posebna atmosfera i klima. Ona je silovana, ali se vraća da obavi poslednje silovanje, urušava se u ribnjak, ide dalje, ka unutra, ka vodi, potvrđujući da se pokušaji bilo kakve dominacije, na kraju pretvaraju u kontradominaciju. Čak i poslednji pokušaj silovanja ribnjaka je, zapravo, promena paradigme. Kuća je sve vreme ženski princip, velika materica koja ne može da oslobodi svoj porod (blizanački par). U poslednjoj sceni ta ista kuća postaje muški princip koji prodire u vlažan i dubok ribnjak, prijemčiviji od same zemlje.

Ionako klimava teza ovde se raspada (raspada, ne prodire) poput kuće. Ko je ovde silovan? Ašerovi siluju kuću, pa ona jer "se pokušaji bilo kakve dominacije, na kraju pretvaraju u kontradominaciju" na kraju siluje - RIBNJAK? Ni krivog ni dužnog? A "promenu paradigme", ako već insistira na svojoj tezi, autorka i ne pokuša da objasni. Ako je kuća naprasno od ženskog principa postala muški, nije li za to potrebno podrobnije pojašnjenje, jer ovako - da banalizujem - ispada da žrtva silovanja na kraju pretvara u silovatelja.

A kuća ne prodire ni u šta. Šta kaže Po?

"Dok sam posmatrao, pukotina se naglo širila, svom žestinom navali vihor, čitav kolut Zemljinog satelita prsnu odjednom pred mojim očima, mozak mi se zavrte kad videh kako se moćni zidovi ruše i raspadaju, čula se duga buka poput buke hiljada vodopada - i duboki i baroviti ribnjak pred mojim nogama zaklopi se tmurno i nemo nad ruševinama Kuće Ušera."

OVO je scena penetracije? Silovanja koje vrši žrtva silovanja?

[Tex Murphy]

Treba ipak imati u vidu da je taj tekst pisala žena.

[Mims]

Koje je tvoje konkretno pitanje? Pošto si naveo dobar citat (da, da, TO je scena penetracije)

A, sad nije ni ribnjak baš ni kriv ni dužan, on siluje vodu.

[Josephine]

Treba ipak imati u vidu da je taj tekst pisala žena.

Ne razumem šta hoćeš da kažeš? Kad već daješ ovakvu izjavu, molim te da je pojasniš.

A moram da se složim sa Džonom (eh...), teza o Kući Ašer je prekomplikovana i smela da bi bila opisana i "pojašnjena" u samo dva pasusa na kraju teksta (to je srce teksta, a svelo se na dva siromašna pasusa).

Silovani postaje silovatelj, dominacija se pretvara u kontradominaciju, a novostečena moć postaje nemoć - to su sve teze koje zahtevaju dublje istraživanje i jasnije i šire prezentovanje, da bi tekst disao, a da bi i čitaoci mogli da uvide argumente za tačnost ili netačnost teza.

Ovako nam malo toga ostaje za diskusiju, jer su teze više tvrdnje nego teze, i zato je pitanje izostalo.

Urušavanje u ribnjak i pretvaranje ženskog u muški princip je sjajna teza, ali na moju veliku žalost potpuno neargumentovana. Prodiranje u vlažnost nije dovoljno da se nešto proglasi muškim principom.

Smelija teza bi bila da je kuća lezbejka (u skladu sa sličicama između redova)  . Ili istraživanje tamne (?) strane ženskog principa, istraživanje ženske moći i njenog odnosa (poređenja) sa muškim principom moći.

I tako...

[Boban]

Mislim da ovakvi tekstovi nastaju kao posledica želje da se pošto-poto iznedri nešto novo o davno izrečenom.
Spajanje nespojivog na osnovu trostruko zamandaljenih asocijacija takođe je igra koja realno ništa ne otkriva, koja je sama sebi cilj.

[Mims]

Treba ipak imati u vidu da je taj tekst pisala žena.

Ne razumem šta hoćeš da kažeš? Kad već daješ ovakvu izjavu, molim te da je pojasniš.

A moram da se složim sa Džonom (eh...), teza o Kući Ašer je prekomplikovana i smela da bi bila opisana i "pojašnjena" u samo dva pasusa na kraju teksta (to je srce teksta, a svelo se na dva siromašna pasusa).

Silovani postaje silovatelj, dominacija se pretvara u kontradominaciju, a novostečena moć postaje nemoć - to su sve teze koje zahtevaju dublje istraživanje i jasnije i šire prezentovanje, da bi tekst disao, a da bi i čitaoci mogli da uvide argumente za tačnost ili netačnost teza.

Ovako nam malo toga ostaje za diskusiju, jer su teze više tvrdnje nego teze, i zato je pitanje izostalo.

Urušavanje u ribnjak i pretvaranje ženskog u muški princip je sjajna teza, ali na moju veliku žalost potpuno neargumentovana. Prodiranje u vlažnost nije dovoljno da se nešto proglasi muškim principom.

Smelija teza bi bila da je kuća lezbejka (u skladu sa sličicama između redova)  . Ili istraživanje tamne (?) strane ženskog principa, istraživanje ženske moći i njenog odnosa (poređenja) sa muškim principom moći.

I tako...

Ali, glavna teza je u tome da se ne zna ko je silovatelj, a ko silovan; ko je dominantan a ko potčinjen... stalno se smenjuju uloge... zašto se ne bi smenjivali i principi? Madelin je, u jednom trenutku, više muško nego žensko, isto je i sa Roderikom, a dalje - sa ribnjakom, vodom, kućom...

[Mims]

Mislim da ovakvi tekstovi nastaju kao posledica želje da se pošto-poto iznedri nešto novo o davno izrečenom.
Spajanje nespojivog na osnovu trostruko zamandaljenih asocijacija takođe je igra koja realno ništa ne otkriva, koja je sama sebi cilj.

Jes', niko nikada nije pričao o seksualnom podtekstu kod Poa i BDSM elementima u gotskoj literaturi pa nadalje.
A "spajanje nespojivog" je vrlo vrlo karakteristično za Poa. Ipak je on oksimoron sam.

[Boban]

Ma znam, ali tu je problem šta je pisac imao na umu; a pripisivati nekome ko je rođen u XVII veku odnose i asocijacije nastale tek nedavno meni je uvek promašena tema, jer jeste da se sve može filtrirati sa našeg stanovišta, ali Po ga sigurno nije imao.

[Mims]

XVII?

Hm... ne verujem da bi se većina poologa složilo da su tek nedavno nastali ti odnosi i asocijacije.

[Josephine]

Smena muškog i ženskog principa je igra (i teza) stara koliko i čovečanstvo. Kao i definicije muškog i ženskog principa. Mims, po mom mišljenju, ima drugi problem u tekstu.

Ja nisam shvatila da se ne zna ko je šta, već da se oni za koje znamo smenjuju?

I to je odlična (stara, doduše) teza, ali nedostaje dokaza da je u pitanju smena principa. Smena je odlična igra, i verovatno se, uzimajući u obzir Poovo vreme i svetonazore, baš ona i dešava - ali čak ni smena nije pojašnjena jer je sve opisano u dva pasusa, a utemeljeno na staroj podeli principa, gde je pasivno i ono što trpi - žensko, a aktivno i energično (moćno?) - muško.

Opet, kao što Boban kaže, sve je to davno ispričano. Ovaj tekst žudi da bude inovativan i maštovit - a to je mogao da uradi samo da je principe o kojima priča istražio.

Mora li se ženska moć uvek objašnjavati transformacijom u muški princip?

Postoji li uopšte ženska moć?

To bi mene interesovalo da pročitam... 

[Mims]

Ne mora. Upravo je naglešeno da su kod Poa žene često dominantnije od muškaraca na nekom drugom nivou - eruditivnom, verbalnom; i da često upravo tu dolazi do osećaja nemoći i želje da se nametne neka fizička (muška?) moć - pa ih, tako, zakopava, vadi im zube, seli iz trodimenzionalnog u dvodimenzionalno.
Tu je zapravo dovedena u pitanje (i parodirana?) potreba da se nasilno nametne moć, koja se pretvara u nemoć. A žene pored prvobitne verbalne moći, na kraju neretko imaju i fizičku (tipa Madelin koja se u lancima vraća i pada na krhkog Roderika).

[Josephine]

Ali ti to nisi objasnila. Ostalo je da se ženski princip transformiše u muški onda kada stiče moć (sa kulminacijom u ribnjačkoj penetraciji).

Vidim da tvoj tekst želi da kaže ovo što si sada napisala, ali problem je što je sve sažeto u dva pasusa, i na kraju se svodi na običnu smenu principa. A jasno je da si želela da pišeš o muško-ženskoj (žensko-ženskoj?) igri moći sa jednog originalnog stanovišta...

[Mims]

Njegov sadizam je čak vrlo konkretan – živu je zakopava. Na stranu to što je imobilizacija tela jedan od glavnih elemenata BDSM prakse, u Padu Kuće Ašer Roderik kao da želi da izbije klin klinom, da njen sadizam uništi svojim. Naravno, mi ne znamo ništa o Madelin Ašer osim da boluje od katalepsije. Izgleda kao da prilikom svakog transa umire, a Roderik u jednom trenutku priznaje naratoru da se ne grozi opasnosti, ,,nego samo njenog stvarnog dejstva – straha."9 Ovo bi donekle moglo da implicira i sledeće: Ne bojim se smrti, već njenog trajanja – umiranja.10 Madelin ga neprestano podseća na umiranje.11 Ona ga, dakle, teroriše svojim umiranjem, stalno ga podseća na smrt i sopstvenu smrtnost. Nije isključeno da Roderik posmatra svoju sestru kao sadistu, budući da su Poove junakinje često dominantnije od svojih jačih polovina. Uglavnom je to na verbalnom i eruditivnom planu, mada, baš u Kući Ašer, iako Madelin ne progovara ni reč, poslednja reč je upravo njena. Madelin, bi, donekle, mogla da se percipira kao deo Roderikovog bića, koga on mora da se oslobodi da bi spoznao onaj drugi, muževniji deo tog istog bića. Roderik, zapravo, ima prilično nežne karakterne odrednice – preosetljivost čula, plašljivost, za razliku od Madelin, čija je karakterizacija svedena na gotovo gostujući fizički opis (i to ne detaljan, već kao konstatacija velike sličnosti sa Roderikom). Ipak, mi vidimo ženu, u lancima, na kraju scene, koja nakon nedelju-dve dana izlazi iz grobnice (dakle, neminovno prisustvo fizičke snage) i pada na Roderika, usmrćujući ih oboje na taj način. U poslednjoj sceni, imamo Madelin koja ipak dela, ipak dominira, njegov plan je bio bezuspešan, on mora da umre zajedno sa kućom i sestrom, kada već nije uspeo da se od njih odvoji. Sličan je slučaj i u drugim pričama koje kao temu imaju imobilizaciju i živo zakopavanje. Postavlja se pitanje zašto dolazi do namernog zakopavanja živih osoba, kada jednostavnije zakopati ih mrtve, tj. prethodno ubijene? Očigledno je da je u čitavoj toj težnji za postavljanjem kontrole poenta baš u tome – u grobu telo ne može da se kreće, ali je biće sposobno da spozna svoja ograničenja i prihvati se inferiorne uloge koja joj je nametnuta.

Ovo nije poslednji pasus.

[Stipan]

Huh?! Jel' moguće da neko ovako doživljava Poa?!
Moram ponovo da pročitam jebenu priču! Totalno ste me sludile!

[Josephine]

Ja govorim o zaključku, draga.

Nebitno je - imaš sjajnu tezu u rukama, otvorila si genijalna pitanja. Ja sam lično samo razočarana što se tvoja teza vrti oko stroge podele uloga i principa na muške i ženske.

Pa i onda kada je Madelin priznata dominacija i moć, ti je gledaš kao deo Roderikovog bića koji mora da spozna da bi bio muškarac. Što Madelinine osobine onda čini... muškim?

Moja je teza da to nisu muške osobine čim ih poseduje žena. I ja bih volela da sam pročitala nešto o odlikama muške i ženske moći, njihovim razlikama i seksualnim igrama.

Transformacija ženskog u muški princip i obrnuto, teza je koja je veoma stara. Novost bi bila redefinicija te podele, jer zaista - ako muškarci imaju određene osobine koje su društveno i nasilno okarakterisane kao ženske, i obrnuto - jasno je da je to pravo silovanje (silovanje principa). I ako kuća kao žensko, na kraju, siluje, zašto ne može da siluje kao žensko (jer to i jeste, zar ne?), nego se pretvara u muško?

Drugim rečima, da bi meni ovaj tekst nosio originalnost i inovaciju, Madelin ne sme da bude deo muškog bića, već sa svim svojim osobinama mora da bude priznata kao žena.

Roderik mora da ostane muškarac, sa svim svojim "nežnim" osobinama.

Kuća mora da ostane to što jeste.

I to je scena i postavka za razmišljanje i odličan tekst.

[Josephine]

Ali moram da pohvalim izmenu ugla gledanja, i fokus na kuću. To je, zbilja, najmaštovitiji deo teksta.