Author Topic: Znanstvena fantastika vs. Naučna fantastika (Read 47637 times)

scallop · « **on:** 31-08-2008, 10:39:43 »

Na sajtu Art-Anima pokrenuta su pitanja vezana za vrednovanje dostignuća hrvatske i srpske SF. Budući da od onih koji zaista znaju nešto o tome učestvuje jedino Mića Milovanović sa svojim viškom tolerancije, a niko od onih koji su deo tog značajnog perioda, mislim da je uputnije da se time pozabavimo na ovom forumu.

Predlažem da se ne bavimo periodom pre sedamdesetih godina prošlog veka, jer bi tada zapeli za Bjažića i Furtingera, Belana i Dušicu Lukić, te ko zna koga još, koji nisu imali fandomsku viziju već su se bavili SF-om prema svojoj vokaciji.

Sedamdesete godine, bolje reći kraj tih godina, obeležen je nastankom prvog fandomskog društva "Sfera" u bivšoj SFRJ, kompetentnom periodikom "Sirius", prvom SF bibliotekom "Kentaur" i trobrojnim SF almanahom "Andromeda".

Osamdesete, u kojima ćemo naći elemente kompeticije, mada lično smatram da ona, zapravo, nije postojala u pravom smislu te odrednice, ali i ako jeste, učesnici toga nisu bili svesni. U tom periodu bi podaci i lična sećanja mogli da popune sliku i današnji fandom podstaknu na bolji rad i konstruktivnije odnose.

Posebno mesto bi trebalo da zauzme fiktivni razlaz u kome neki prepoznaju da se on odvijao u pravcu "folklorne fantazije" u Srbiji i "space opera" u Hrvatskoj. Po meni ni jedno od ta dva tumačenja nije tačno.

Hajde, navalite! Posebno pozivam braću po peru u Hrvatskoj, jer znam da se i njihovo mišljenje sigurno razlikuje od iznetih.

scallop · « **Reply #1 on:** 31-08-2008, 13:33:49 »

Nešto mi se stidite. Evo za početak:

Prvi "Sirius" je izašao u julu 1976. U drugom broju je objavljena prva domaća priča Zvonimira Furtingera.

Prvi almanah "Andromeda" izašao je iste godine. Ne znam tačan datum. Četiri domaće priče: opet Zvonimir Furtinger, Damir Mikuličić, Esad Jakupović i Dušica Lukić. Tu je 2:2.

Ghoul · « **Reply #2 on:** 31-08-2008, 13:38:01 »

Quote from: "scallop"

Prvi "Sirius" je izašao u julu 1976. U drugom broju je objavljena prva domaća priča Zvonimira Furtingera.

Prvi almanah "Andromeda" izašao je iste godine. Ne znam tačan datum. Četiri domaće priče: opet Zvonimir Furtinger, Damir Mikuličić, Esad Jakupović i Dušica Lukić. Tu je 2:2.

koja je poenta ovoga?

scallop · « **Reply #3 on:** 31-08-2008, 13:48:50 »

Ja se ne bakćem hororom. Nemoj ni ti sa SF-om. Prilegni malo u svoj kokošinjac i snesi još neko jaje.

Aleksandar Žiljak · « **Reply #4 on:** 31-08-2008, 13:59:39 »

Gle, govorit ću samo iz hrvatske perspektive, a i tu moram staviti neke ograde. Do 1988, kad sam se učlanio u SFeru, čitao sam SIRIUS i po koji Kentaur (te engleske knjige), a nisam se bavio ni fandomskim aktivnostima, pa ću dati neke primjedbe i dojmove koje sam stekao malo retroaktivno, proučavajući neke materijale vezano uz antologiju "Ad Astra".

Ne znam da li se radilo o stjecaju okolnosti, tek 1976. se praktično istovremeno događa a) pokretanje SIRIUS-a, b) osnivanje SFere kao, čini se, prvog SF društva u YU. (OK, iste godine se nešto pokrenulo u Ljubljani, pa sad tko je baš u dan i mjesec prvi ... - ostaje, međutim činjenica da se slovenski fandom raspao i posvađao sredinom 1980-ih i onda ga nije bilo do zadnjih par godina, a hrvatski je opstao u kontinuitetu do danas, kao i srpski, samo je ovaj nešto kasnije startao.)

Tu moram istaknuti da se 1976. nije odigrala iz vedra neba. Želimir Koščević je organizirao Prvi sajam znanstvene fantastike još 1972 (drugi je bio '77) i ovo bi se vrlo uvjetno možda moglo smatrati početkom nekakvog okupljanja ljudi koji su se SF-om bavili, ne baš konvencija, ali... Taj Sajam je prvo bio u ZG, ali se onda preselio sa svojim sadržajem, koliko shvaćam, i u BG. Trebalo bi podrobnije ispitati njegov utjecaj na kasnija zbivanja.

E sad, da se vratimo na '76: SIRIUS je bio Vjesnikov komercijalni projekt, i bilo bi najbolje kad bi se moglo izdavaštvo odvojiti od fandoma, ali to u YU-uvjetima nije moguće. Naime, pojedini sferaši su od početka kao urednička pripomoć sudjelovali u radu na SIRIUS-u, što je doduše kasnije dovelo do protestnog istupanja Damira Mikuličića i, ako me sjećanje ne vara, Živkovića, iz uređivanja SIRIUS-a. Njihov je prigovor bio, i to je u SIRIUS-u objavljeno, da je utjecaj SFere prevelik i da se oni s time ne slažu. Podrobnije detalje ne znam, citiram po sjećanju ono što sam prije tri godine čitao u uvodniku jednog broja.

Ono što je bitno: SFera je bila preko svojih članova prisutna u SIRIUS-u.

Dalje, SFera je od 1977. održavala redovite konvencije koje od početka 1980-ih prerastaju u godišnji SFeraKon. Zašto su se Slovenci, npr. posvađali nakon dvije konvencije i onda se fandom urušio, ne znam. Zašto do rata u BG nije bilo, koliko znam, nego jedna konvencija (Beokon tamo negdje u drugoj polovici 1980-ih), znate valjda samo vi.

Što se tiče izdavaštva: u Hrvatskoj je, tako pričaju, u kritičnom trenutku na snagu stupio zakon koji je ograničavao privatnu izdavačku inicijativu. To je prekinulo projekte koje je započeo, npr, Bruno Ogorelec (izdao je Pohlov Čovjek plus, a u planu i prevedena je bila Aldissova Prašuma, a taj je prijevod svjetlo dana vidio tek 1990-ih). U Srbiji su privatni izdavači imali slobodnije ruke i zato je krenuo Boban i Živković i njihova su se djela čitala i tražila, čak i za vrijeme rata. Društveni izdavači nisu pokazivali ozbiljni interes i zašto je tome tako, treba odgovore tražiti u analizi njihove politike i općenito prihvaćanja SF-a kao žanra u okvirima oficijelne hrvatske književne scene, a to je prihvaćanje zapravo bilo odbijanje. Dovoljno je pogledati one dvije ili tri hrvatske antologije fantastične književnosti objavljene prije rata, gdje se u uvodima eksplicitno urednici ograđuju ili čak hračkaju SF. To je bilo tako i gotovo...

Dolaze kasne 1980-te, SIRIUS se gasi, dolazi rat. Koncem 1992. starta FUTURA, opet kao poslovni pothvat, ovaj put malog privatnog izdavača, odnosno DTP-studija. SFera u taj poduhvat ulazi praktično odmah. Prvi urednik, Vlatko Jurić-Kokić će kasnije biti predsjednik SFere, a njega će u FUTURI nakon 5-6 brojeva naslijediti Krsto Mažuranić, stari sferaš i recenzent još iz doba ranog SIRIUS-a. Također, od 1995, SFera (su)objavljuje godišnje zbirke hrvatskog SF-a iz kojih onda proizlaze i autorske zbirke i antologija (u izdanju Mentora, doduše, ali i to su sferaši

) i sve ostalo, u krajnjoj liniji i ovogodišnju zbirku Vere Santo.

Da za sada zaključim: SFera kao klub je od svog osnivanja (koje se koincidiralo s pokretanjem SIRIUS-a) održavala SF u Hrvata, podupirala, sudjelovala i/ili pokretala razna izdanja i aktivno gradila hrvatsku SF književnu produkciju. Osim toga, održavala je godišnju konvenciju bez ikakva prekida i sigurno služila kao uzor drugim klubovima i konvencijama koje su krenule 1990-ih.

Aleksandar Žiljak · « **Reply #5 on:** 31-08-2008, 14:19:50 »

Dalje, što se tiče usporedbe hrv. i srp. pisaca, koliko god ona bila smislena. Očito je da od sredine 1970-ih postoji u YU kritična masa ljudi koji su htjeli makar povremeno pisati SF. To je, po mom mišljenju, neki drugi val SF-autora u poslijeratnoj (mislim na WW2) Jugoslaviji.

Prvi je bio kasnih 1950-tih do cca 1965. U Hrvatskoj su to bili Bjažić i Furtač, Angelo Ritig (još bolji pisac od njih) i nešto autora koji su SF koristili u dječjoj književnosti. U Sloveniji bi tu možda bio Vid Pečjak. Za Srbiju sada ne znam, ne poznajem toliko stanje.

Ovaj drugi val bi bio od sredine 1970-ih, i on uključuje kako stare lisce poput Furtingera (Koji, doduše, a to se možda i ne zna, u SIRIUS-u uglavnom reciklira priče pisane i emitirane na radiju 1960-ih!) i Belana, tako i nove pisce. Remec u Sloveniji, kao najjači tamo. Raos u Hrvata, zajedno s plejadom autora priča iz SIRIUS-a. Opet, srpske autore dopišite sami, ne poznajem scenu. Ali znam da ih je bilo koji su objavljivali u SIRIUSU iz sedamdesetih i čini mi se, uz rizik da se sada posvađam sa cjelokupnim hrvatskim fandomom, da su pojedini pisci (Snežana Bulić-Atanasković, npr.) pisali zrelije stvari nego li tadašnji prosječni hrv. pisci. Ponavljam, ovo je stanje iz 1970-ih. Kad se u SIRIUS-u pojavio npr. Raos - a to je bilo nakon Brodoloma kod Thule - ili nekoliko autorica, onda se slika popravila u našu korist.

Mislim da prava usporedba hrvatsko-srpsko u ovom trenutku nije moguća. Trebalo bi napraviti preglednu povijest srpskog SF-a (work in progress, ali neću sad o detaljima), a i antologiju usporedivu s Ad Astrom, pa da se vidi.

S ove strane Drine postoji dojam da je srpska fantastična književnost otklizala od 1990. u horror vode ili u borgesovsku fantastiku, ali to nitko ovdje nije nikad ni pokušao suvislo argumentirati, pa bih se uz vaše dopuštenje ogradio. Kao što ni ne stoji da hrvatski pisci favoriziraju space operu. Priče iz prvog broja UBIQ-a (drugi još nitko na ZS nije komentirao) nisu potpuno reprezentativne. Npr. osporavana Brozovićeva priča nije karakteristična za njegov opus. Vlahovićeva, doduše, pomalo jeste.

Međutim, za potpunu usporedbu, onaj tko bi htio da je pravi trebao bi pročitati cjelokupnu srpsku produkciju perioda koji razmatramo, dakle od sredine 1970-ih, a i prije. Jedna antologija bi onda dala odgovor na neka pitanja, uz ogradu da je antologija uvijek stvar urednika i reflektira njegov izbor. Šakić i ja trudili smo se u Ad Astri biti objektivni i mislim da je ta antologija reprezentativni pregled, za razliku od, npr. Milenićeve koja se pojavila koju godinu prije, ali se jedva dade usporediti s našom.

Zašto ovdje sad trubim o našoj antologiji? Čisto kao provokaciju da vi nešto takvo napravite u Srbiji.

Pa kad bi se još jedna takva antologija složila u Sloveniji, onda bi slika vjerojatno vila poprično jasnija i onda bi i ovakve rasprave mogle biti daleko utemeljenije.

angel011 · « **Reply #6 on:** 31-08-2008, 14:22:23 »

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "scallop"
Prvi "Sirius" je izašao u julu 1976. U drugom broju je objavljena prva domaća priča Zvonimira Furtingera.

Prvi almanah "Andromeda" izašao je iste godine. Ne znam tačan datum. Četiri domaće priče: opet Zvonimir Furtinger, Damir Mikuličić, Esad Jakupović i Dušica Lukić. Tu je 2:2.

koja je poenta ovoga?

Topik na kome oni sa 45+ godina obrazuju one mlađe.

scallop · « **Reply #7 on:** 31-08-2008, 14:33:28 »

Najpre, hvala za razumevanje.

Kako sam ja uvek nezadovoljan, voleo bih da je sve daleko iscrpnije, jer ovde ljudi jednostavno ne znaju šta se događalo i povedeni nekim ograničenim istupima imaju dobrim delom pogrešnu sliku. No, razumem da je forumski nastup ograničen.

Opšta slika se u najvećoj meri u potpunosti poklapa.

To što su kumovi prekinuli saradnju sa Sirius-om, potpuno je bilo za očekivati, a isto tako da i se fandom pritisne uz jedinu postojeću periodiku. Kad se u malom mestu otvori bioskop - ljubitelji filma nagrnu u salu. Oni i plaćaju ulaznicu. Lično sam do razlaza u "Siriusu", "RS Magazinu" i "Večernjem listu" u Hrvatskoj objavio više nego u Srbiji.

A ono malo što je postojalo u Beogradu natisnulo se uz "Andromedu", a kasnije i uz Bobanove edicije "Alef", "Znak Sagite", "Tamni vilajet" i "Monolit". Dr Zoran Živković je sa "Kentaurom" i "Polarisom" bio otporniji. Knjige su dobili samo Damir Mikuličić, Zvonko Kostić, od fanova Slobodan Čurčić i moja malenkost priču "Varnica".

Hajde, Žiljak, pritisni malo rane fanove, one koji su još sa nama. Bilo bi dobro da se zna i geneza "Siriusa" jer je u jednom trenutku imao tiraž od zamašnih 55.000 primeraka.

O fandomu bismo mogli da izvučemo paralele, jer tu ima značajnih razlika. Naime, nama DK "Braća Stamenković" nikada nije pripadao onoliko koliko vama "Pješćenica", tako da je to razlog slabije organizacije "Beokona". S druge strane, unutarnji odnosi u "Sferi" i "Lazaru Komarčiću" su do devesetih godina bili radikalno različiti. Razveri me ako se varam, ali vaši su ljudi odmah nakon objavljivanja prvih plaćeniih priča nestajali iz fandoma, dok smo mi opstajali na okupu i čak lovili one koji su objavljivali, a nisu bili naši članovi.

Ima toga mnogo, ali sam ja manje za dijalog, a više za tribinu.

Ghoul · « **Reply #8 on:** 31-08-2008, 14:40:39 »

Quote from: "angel011"

Topik na kome oni sa 45+ godina obrazuju one mlađe.

anđelija, nemoj da me štrecaš!
na trenutak pročitah:
Topik na kome oni sa 45+ godina obrezuju one mlađe!

angel011 · « **Reply #9 on:** 31-08-2008, 14:53:47 »

scallop · « **Reply #10 on:** 31-08-2008, 19:53:16 »

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

S ove strane Drine postoji dojam da je srpska fantastična književnost otklizala od 1990. u horror vode ili u borgesovsku fantastiku, ali to nitko ovdje nije nikad ni pokušao suvislo argumentirati, pa bih se uz vaše dopuštenje ogradio.

Ako ispravljanje krive Drine ostavimo po strani, dojam o '90-tim prilično stoji. Kuburilo se svim i svačim. Čini mi se da se Jakšić tada oženio, Čurčić je otperjao za Rusiju, Lazović je više brinuo o četveročlanoj porodici, ja sam rešavao pitanje penzije i nekog malog privatnog posla kao dopuni prihoda. Naša i vaša Lidija Beatović je krenula za svojim porivom ka jugu, Filipović i Nešić su gledali svoja posla, Boban je potrošio svu energiju na izdavaštvo. Neki su videli vojsku, a neke vojska nije videla. Tako su "Lazar Komarčić" i prateća produkcija ostali na dušu Skrobonje, čiji afiniteti prema hororu i dalje traju. Kada sam se posle par godina pauze vratio, naišao sam na potpuno hororizovan LK i neko društvo FRP-ovaca, koji su nas, na sreću ostavili kad su našli svoje prostorije. Ono što je Boban pisao koketiralo je sa mainstream fantastikom, jer se nadao da tako može proći barijere establišmenta, koji i vas guši. Ako se to smatra "borhesovskim" otklonom, onda je to tako.

Zanimljivo je da smo mi istovremeno kad i vi primetili da smo mi otišli u "otklon", a da ste vi ostali tamo gde ste i bili. U periodu '85-'86. nekako se dogodilo da smo se vratili na Zemlju. Filipović, Lazović (dobio Sferu za priču "Sokolar"), Boban i ja smo zaključili, svako za sebe, da ne možemo pisati bolji američki SF od Amerikanaca. Pa, pošto su anglo-amerikanci počeli da zamaču prste u balkanske prostore, činilo se ispravnim da bi mi to mogli bolje. Domaći SF smo učinili autentičnim. Lično sam ponosan što tako radim i danas, bolje je kad poznajem ljude i prostore o kojima pišem. Budući da poslednjih godina mnogo vremena provodim u SAD, sad mogu da pišem i o tim prostorima i ljudima i ide mi dobro.

Izitpajn · « **Reply #11 on:** 01-09-2008, 15:33:49 »

Quote from: "Scallop"

Na sajtu Art-Anima pokrenuta su pitanja vezana za vrednovanje dostignuća hrvatske i srpske SF.

Nisu. Postavljene su neke udice na koje su se neki uhvatili i sad se veselo bacakaju, ali nikome normalnom ne pada na pamet da se ozbiljno upušta u "vrednovanje dostignuća hrvatske i srpske SF".

Drago mi je da se Aleksandar javio s ovim, ali mislim da ovakvo upoznavanje preko foruma nema previše smisla, osim kao, recimo, propagandna akcija. Koga zanima hrvatski SF, ima Aleksandrov tekst (doduše na engleskom) u Worldconskom izdanju Parseka (o samim prapočecima SFere postoji i nekoliko zanimljivih tekstova na www.sfera.hr, vidi pod "Povijest"), ima poveći broj priča u istim tim Parsecima, iako je za kvalitetan pregled apsolutno najpogodnija "Biblioteka Sfera" s dvanaest autorskih zbirki. Tko ih pročita svih dvanaest neće imati sumnje oko toga što je danas hrvatski SF. Naravno, treba htjeti i treba uložiti trud. U nedostatku toga, pretpostavljam da je i tema na forumu dobar nadomjestak, ali te će informacije biti u zraku onoliko dugo koliko bude trajala i tema, dakle kratko.

Quote

To bi, pre svega, moglo da se tiče rasprave na Art-Animi o relacijama između hrvatskog i srpskog SF-a, gde su informacije i argumenti krajnje nedosledni i manjkavi

Ne znam tko je iznosio ikakve informacije ili argumente. Ja sam iznio svoj dojam (u nešto manje od dvije kartice teksta u nekoliko postova upravo sam nabrojao dva puta "čini mi se", jedan "izgleda mi" i tri navođenja riječi "dojam"; tko misli da imam pogrešan dojam, neka me razuvjeri. osim ako mu, naravno, nije u interesu da mislim to što mislim).

P.S. "Pešćenica"

Aleksandar Žiljak · « **Reply #12 on:** 02-09-2008, 20:15:51 »

Quote from: "scallop"

Najpre, hvala za razumevanje.
Hajde, Žiljak, pritisni malo rane fanove, one koji su još sa nama. Bilo bi dobro da se zna i geneza "Siriusa" jer je u jednom trenutku imao tiraž od zamašnih 55.000 primeraka..

To su malo problemi, jer su rani fanovi otišli iz fandoma k'o rakova djeca

, eventualno se pojave na sferakonsku subotu navečer. Ne znam ni tko je od ljudi iz tog vremena redovito na internetu i da makar pregleda ovaj forum, osim možda Hrvoja Prćića koji se ponekad javi na nosf-ovu forumu (www.nosf.net koga zanima da se pridruži).

Geneza SIRIUSA iz usta Damira Mikuličića je da je on došao s tom idejom, ali kako je on bio u drugom Vjesnikovom OUR-u, to je njegov šef proslijedio u "Romane i stripove" (zaduženi, pazi bogati, za roto-romane i stripove), gdje je to po službenoj dužnosti zapalo Jurkovića, a onda je on pozvao Mikuličića i tako... To je priča jedinog preživjelog, pa ti vidi...

Quote from: "scallop"

O fandomu bismo mogli da izvučemo paralele, jer tu ima značajnih razlika. Naime, nama DK "Braća Stamenković" nikada nije pripadao onoliko koliko vama "Pješćenica", tako da je to razlog slabije organizacije "Beokona". S druge strane, unutarnji odnosi u "Sferi" i "Lazaru Komarčiću" su do devesetih godina bili radikalno različiti. Razveri me ako se varam, ali vaši su ljudi odmah nakon objavljivanja prvih plaćeniih priča nestajali iz fandoma, dok smo mi opstajali na okupu i čak lovili one koji su objavljivali, a nisu bili naši članovi.

Što se "Pešćenice" tiče, njihov se odnos prema nama podosta ohladio ranih devedesetih, kad je krenula radikalnija komercijalizacija prostora, tako da smo SFeraKon izmjestili već 1994, a SFera se preselila 2-3 godine kasnije. Tko je kako nestajao iz fandoma u to doba ne znam. Znam da je lavlji dio "generacije devedesetih" bio i ostao prisutan u fandomu. Oni koji su otišli iz fandoma, najčešće više ni ne pišu, a ima i onih koji su pisali ili pišu, a nikad nisu bili u fandomu.

Aleksandar Žiljak · « **Reply #13 on:** 02-09-2008, 20:26:38 »

Quote from: "scallop"

Zanimljivo je da smo mi istovremeno kad i vi primetili da smo mi otišli u "otklon", a da ste vi ostali tamo gde ste i bili. U periodu '85-'86. nekako se dogodilo da smo se vratili na Zemlju. Filipović, Lazović (dobio Sferu za priču "Sokolar"), Boban i ja smo zaključili, svako za sebe, da ne možemo pisati bolji američki SF od Amerikanaca. Pa, pošto su anglo-amerikanci počeli da zamaču prste u balkanske prostore, činilo se ispravnim da bi mi to mogli bolje. Domaći SF smo učinili autentičnim. Lično sam ponosan što tako radim i danas, bolje je kad poznajem ljude i prostore o kojima pišem. Budući da poslednjih godina mnogo vremena provodim u SAD, sad mogu da pišem i o tim prostorima i ljudima i ide mi dobro.

U Hrvatskoj se otklon prema domaćim temama dogodio s pojavom "generacije devedesetih". Činjenica je da su SIRIUS-ovski pisci poprilični izbjegavali domaće teme i likove, iako je, naravno, bilo izuzetaka (tu i tamo Belan i Furtač, ponekad Raos, zatim Darije Đokić s Crnogorcima u space-operi, možda Antičević, rana Vera Santo, etc., ali najčešće su to pojedinačni slučajevi čak i u kontekstu pobrojanih autora, osim Đokića). Često smo imali generičke srednje Evrope ili čak Amerike, sa stereotipnim strancima ili likovima sa pseudolatinskim ili skandinavskim imenima (Pihač, npr.), ili su stvari tako prostorno-vremenski pomaknute da se današnje nacionalnosti manje-više gube (Devlić, Belan).

Prve prave priče s hrvatskim likovima, bilo u svemiru bilo u Hrvatskoj, se javljaju u FUTURI od 1993 (npr. Marina Jadrejčić s kolonijom Istrijana u svemiru, "Djeca sunca" by moja malenkost, etc), a onda u godišnjim zbirkama, od kojih je prva imala naslov Zagreb 2004 (izašla 1995). Ovaj prelaz je jako vidljiv i upravo bode u oči kad se čita cjelokupna produkcija kao što sam ja učinio, pa čak i kad se čita Ad Astra.

Zašto je tome tako, ne znam. Ima li u svemu tome nekog utjecaja rata i/ili nacionalnog buđenja, ni to ne znam.

Mica Milovanovic · « **Reply #14 on:** 02-09-2008, 22:59:23 »

Ja nisam imao i nemam utisak da se u hrvatskom SF-u iz osamdesetih nagoveštavalo "nacionalno buđenje". Čak obrnuto, mislim da je toga više bilo u srpskom SF-u.

Sa druge strane, meni je, na primer, zanimljivo da hrvatski SF iz tog perioda ima mnogo svesniji antirežimski karakter (kamufliran delimično antiutopijskom tematikom), od srpskog SF-a.

scallop · « **Reply #15 on:** 02-09-2008, 23:06:42 »

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

Zašto je tome tako, ne znam. Ima li u svemu tome nekog utjecaja rata i/ili nacionalnog buđenja, ni to ne znam.

Ja u to, jednostavno, neću da verujem.

Mislim da se dogodilo nekoliko drugih stvari:

Najpre, ja sam stekao dojam da se američka scena nekako ispostila, da su letovima do Meseca i zbog sumornih prognoza posustali i pogubili ideje. Ispalo je da dotašnji njihov SF zastareva sa novim naučnim saznanjima, a i datiranje ("1984") pokazalo se neproduktivnim. Zato su pomerili svoje knjige u vremenu i prostoru, kako ih sve brže vreme ne bi preteklo. U takvim uslovima izmeštanja ni nama više ništa nije bilo nemoguće. Tim pre što je ovaj naš Balkan postao toliko lud da je bilo greh ne pozabaviti se njime. I državu smo zvali SF Republika Jugoslavija.

Kad sam čitao Zelaznijev roman gde se po ko zna koji put bavio paganskim Panteonima (ne kažem da nisam voleo te romane), ovog puta sa grčkim, pa mi zašao po Pilionu, gde sam proveo više vremena nego što on može da zamisli, znao sam da je došlo vreme. Nekako u tom periodu je Z. Živković odvalio da mi ne možemo imati dobar SF jer "leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac". Ja sam mu odgovorio istoimenom pričom, a on je imao dovoljno duha da je objavi u "Politikinom zabavniku". Ne znam da li si čitao tadašnje Filipovićeve priče. To je bilo nešto najbolje napisano kod nas i u njima ni traga ničega nacionalnog.

Pozdravi mi Hrvoja Prčića i pitaj ga jesam li mu tada predlagao da načinimo test sa čitaocima "Siriusa" tako da on odabere četiri do pet najboljih priča iz američke produkcije, a ja isto toliko iz domaće, da ih objavimo bez imena autora, te da pozovemo čitaoce da glasaju za prvih pet. Nudio sam opkladu da ćemo imati tri među njima. Štos je u tome što smo iz američke produkcije čitali samo najbolje, a iz domaće - sve. To nije bio ujednačen kriterij. Svidelo mu se, ali nikad to nismo realizovali.

Do čitanja.

Izitpajn · « **Reply #16 on:** 03-09-2008, 00:44:20 »

Quote

Ja nisam imao i nemam utisak da se u hrvatskom SF-u iz osamdesetih nagoveštavalo "nacionalno buđenje".

Aleksandar je govorio o devedesetima i tu stvarno ima rez. Ne mislim da je rat imao puno veze s tim, prije bih to pripisao "SFerinoj školi SF-a"; prva SFerina zbirka zvala se "Zagreb 2004", Krsto je u "Futuri" gurao svoje, a dalje je išlo samo.

Što se tiče odlaska iz fandoma, u Hrvatskoj se dogodio drastičan, ali zbilja drastičan rez na prijelazu desetljeća koji nije imao veze s objavljivanjem. Tko se s kim posvađao i zašto ni dan-danas ne uspijevam pohvatati, ali već '92. u SFeri više nije bilo gotovo nikoga od osnivača, "ranih članova" i onih koji su bili tamo samo nekoliko godina ranije. Mislim da je, kad sam ja došao '92., jedini sa stažom duljim od pet godina bio Krsto Mažuranić.

Inače, ne bih baš sve antiutopije iz doba prije 1990. nazvao "antirežimskima". Prije "kritičkima".

Mica Milovanovic · « **Reply #17 on:** 03-09-2008, 08:45:51 »

Quote

Inače, ne bih baš sve antiutopije iz doba prije 1990. nazvao "antirežimskima". Prije "kritičkima".

Naravno, moj neprecizan izraz. U svakom slučaju u Hrvatskoj žanrovskoj prozi je bila znatno razvijenija svest o nedostacima režima, nego u srpskoj...

Cornelius · « **Reply #18 on:** 03-09-2008, 10:46:23 »

Quote from: "Mica Milovanovic"

U svakom slučaju u Hrvatskoj žanrovskoj prozi je bila znatno razvijenija svest o nedostacima režima, nego u srpskoj...

Srbi su uzivali u rezimu i koristili se njegovim nedostacima.

drf · « **Reply #19 on:** 03-09-2008, 23:06:48 »

Ne mislim da je Mića u pravu. Biciklista, Kad zlo spava, Zlatna knjiga, da ne pominjem Mesija malo kasni... Praktično sve je bilo politički zavlačito, a Sirius je ustuknuo. Sem nekoliko, sve moje priče su sadržale i karanje režima.

Mica Milovanovic · « **Reply #20 on:** 03-09-2008, 23:47:32 »

Fipo, ja govorim o osamdesetim i vremenu pre "tebe", pre tvojih navedenih priča, koje su, po meni i još nekima, u jednom trenutku izvršile presudan uticaj na razvoj srpske fantastične književnosti. Trenutno na predlog Aleksandra Žiljka pokušavam da napišem kratak istorijat srpskog SF-a. U prvoj ruci koju sam nedavno završio i poslao Žiljku na čekiranje upravo stoji ono što je i Boban primetio u predgovoru "omraženoj" dvostrukoj zbirci:

Quote

„Vrlo brzo su zabeleženi prvi iskoraci iz ustaljenih šablona trivijalne književnosti, ali bilo je potrebno da prođe šest godina pa da se pojavi pripovetka „Biciklista“ Dragana R. Filipovića. Kako je samo na čitaoce, navikle na svemirske brodove i buljooka čudovišta, dame u opasnosti i lude profesore, šokantno delovala topla priča o Albancima i Srbima na Kosovu u nekakvoj gotovo savremenosti.“ (kraj Bobana)
„Biciklista“ je zaista predstavljao nešto novo u domaćoj naučnoj fantastici, ali nije bio slučajna pojava, već logičan nastavak trenda koji se tada već više od petnaestak godina odigravao na srpskoj SF sceni – smeštanje radnje na domaći teren, pomak od „hard SF-a“, podizanje literarne vrednosti. Taj trend je moguće pratiti od ostvarenja iz „Politikinog zabavnika“, preko pojedinih priča prispelih na konkurs „Andromede“ („Radojica i male mačke“, Dragana Zarića, i sl.), do pojedinih ostvarenja iz „Siriusa“ („Sokolar“, Vladimira Lazovića, itd.).

Nije čudo što je SIRIUS odbijao te tvoje priče, jer se nisu uklapale u ustaljeni šablon priča iz tog perioda koje su objavljivane u SIRIUS-u. Da li je politička pozadina imala tu presudan uticaj, ne znam i teško je sada reći. Možda i nije. Možda je ta promena naglaska sa "tvrđeg" na "mekši", žanrovski manje izraženiji, SF bila urednicima SIRIUSA manje prihvatljiva.

drf · « **Reply #21 on:** 04-09-2008, 00:17:32 »

OK, ali shvatio sam da govoriš o osamdesetim. Za Biciklistu, koja je bila Za Sirius, pouzdano znam da nije objavljena iz političkih razloga.

Izitpajn · « **Reply #22 on:** 04-09-2008, 09:10:27 »

Željno iščekujem odgovor druge strane

scallop · « **Reply #23 on:** 04-09-2008, 09:18:52 »

Quote from: "drf"

OK, ali shvatio sam da govoriš o osamdesetim. Za Biciklistu, koja je bila Za Sirius, pouzdano znam da nije objavljena iz političkih razloga.

Iz političkih razloga jedino ako tako shvataš da nisu želeli da se petljaju sa našim sranjima. Niti da razmišljaju jesu li to sranja ili ne. Dublje promišljeno, "Biciklista" je pre bio ekumenski nego politički.

scallop · « **Reply #24 on:** 04-09-2008, 09:22:22 »

Quote from: "Izitpajn"

Željno iščekujem odgovor druge strane

S koje druge strane?

Izitpajn · « **Reply #25 on:** 04-09-2008, 09:51:04 »

Quote from: "scallop"

Quote from: "Izitpajn"
Željno iščekujem odgovor druge strane

S koje druge strane?

Hrvoje Prćić se znao pojaviti ovdje kad ga se direktno spominjalo, pa se nekako nadam, kao neutralni promatrač uvijek željan nereda, da bi ovdje mogao nešto dodati. Ili ne

Iako, ono "nisu se htjeli petljati" mi zvuči kao sasvim zadovoljavajuće objašnjenje...

Boban · « **Reply #26 on:** 04-09-2008, 11:27:03 »

Ja sam lično od Hrvoja čuo recimo 1988. godine da ne može da objavi "Kad zlo spava?" jer je politički nekorektna, tj. u pozadini svega, poenta je da uništenje sveta dolazi s Kosova.
Dakle, u Siriusu su oni shvatili kraj priče da kada onaj Goranac udari iglom u maketu Zemlje uništava brod i sve oko njega, pa samim tim i maketu čiju sudbinu prati cela planeta Zemlja. Ja sam priču shvatio tako da Goranac zabada iglu u brod i uništava vanzemaljca i njegovu skalameriju te tako prekida vezu makete sa samom planetom i u stvari spasava Zemlju.
Fipa je godinama uzalud nastojao da bilo šta iz njegovog kosovskog ciklusa bude objavljeno u Siriusu, jednostavno za tadašnje i tamoošnje komunističko rukovodstvo to je bilo neprihvatljivo.

scallop · « **Reply #27 on:** 04-09-2008, 14:06:56 »

Ako ti je Hrvoje tako rekao, sigurno nije tako mislio.

"Kad zlo spava?" je potpuno anacionalna priča, a po konstrukciji i realizaciji - herojska. Goranac nije likvidirao samo uljeza koji je želeo da uništi Zemlju, već i sebe. DRF dobro zna koliko kvadratnih kilometara razara vrh tupe igle (ili oštre, svejedno).
Pominjalo se Kosovo, pa u redakciji nisu želeli da zalaze u materiju.

Boban · « **Reply #28 on:** 04-09-2008, 14:38:50 »

Ne, pričali smo baš detaljno o tome. Hrvoje je shvatio da igla uništava Kosovo ali i maketu Zemlje čijim uništenjem propada i cela Zemlja, doslovno je rekao da mu je neprihvatljiva priča u kojoj se na indirektan način govori o uništenju sveta s Kosova.

Izitpajn · « **Reply #29 on:** 04-09-2008, 15:55:19 »

Zanimljivo, ali i ja sam shvatio samo da uništenje lopte prekida kontakt i da je (kako se ono zove glavni lik?) žrtvovao sebe i cijelu svitu bagre koja se uokolo skupila da gleda, kako bi spasio cijeli svijet. Povratno-reverzibilna veza mi uopće nije pala na pamet.

Da nije tako, čemu sva ta njegova preciznost i oštra igla kad je isto tako mogao opaliti stvar lopatom and be done with it?

Inače, činjenica da se tako dobro sjećam priče koju sam pročitao prije (više od?) pola života svakako govori nešto o njoj

mac · « **Reply #30 on:** 04-09-2008, 17:38:06 »

Ili je doticni Hrvoje lose shvatio, ili mu se spominjanje Kosova u bilo kakvoj konotaciji nije uklapalo u "uredjivacku politiku". Ako je ovo drugo onda je prikrio stvarni razlog odbijanja time kako je drugacije shvatio pricu.

scallop · « **Reply #31 on:** 04-09-2008, 18:04:15 »

Quote from: "Izitpajn"

Zanimljivo, ali i ja sam shvatio samo da uništenje lopte prekida kontakt i da je (kako se ono zove glavni lik?) žrtvovao sebe i cijelu svitu bagre koja se uokolo skupila da gleda, kako bi spasio cijeli svijet. Povratno-reverzibilna veza mi uopće nije pala na pamet.

Da nije tako, čemu sva ta njegova preciznost i oštra igla kad je isto tako mogao opaliti stvar lopatom and be done with it?

Inače, činjenica da se tako dobro sjećam priče koju sam pročitao prije (više od?) pola života svakako govori nešto o njoj

Vidiš kako je lako da se razumemo kad su izuzetne priče na stolu. (Da ne drvim šta je tu bila tema, a šta poenta.)

Aleksandar Žiljak · « **Reply #32 on:** 04-09-2008, 19:22:11 »

OK, "nacionalno buđenje" koje sam spomenuo je vjerojatno nepreciznost s moje strane, a u svakom slučaju ga nisam mislio kao neki novi ilirizam ili nacionalizam. Mislim da je došla jedna nova generacija autora koja je izrasla na samom početku 90-ih, ili iznimno, s pričicom ili dvije, na kraju 80-ih, i koja je željela raditi nešto novo i inspiraciju za to, možda iz nekog inata ili jednostavno zato što je odbila tražiti idole negdje drugdje, tražila oko sebe. S druge strane, rušenje socijalizma i rat koji je uslijedio, svakako su u SF prozi izazvali reakciju.

Neke priče iz ranih devedesetih su među urednicima (Krsto Mažuranić) i čitateljstvom izravno shvaćane kao odraz rata i nekih ratnih situacija. Primjerice, Marina Jadrejčić sa svojim Istranima u svemiru kroz nekoliko priča. Na moju "Djecu Sunca" - setting je desertificirana Slavonija puna bezakonja nakon još jednog rata i gerilska grupa koja se u njoj bori protiv korporacija - je kao odgovor u FUTURU stigla i objavljena je priča koja je nastupala s gotovo pa ustaških pozicija (Michael Simmons - pseudonim: "Kad Zagreb izranja iz sna"). I onda je tu famozna zbirka ZAGREB 2004, koja je praktički cijela ekstrapolirala rat na deset godina u budućnost, i to s vidljivim prilično negativnim stavom prema tadašnjem establishmentu. Imao sam dubioznu čast da 1995. pred svjedocima zbog priče "Noć kada je završio rat" iz te zbirke budem sa svojim stavovima proglašen izdajnikom.

Činjenica je da se SIRIUS-ovski autori nisu usudili tako otvoreno govoriti o našoj stvarnosti 70-ih i 80-ih. Oni su to maskirali kroz razne, najčešće postatomske, antiutopije, prostorno i vremenski uglavnom slabo određene.

Također, kraj Jugoslavije je stvarno značio lom u hrvatskom SF-u. Ako je tko od naše generacije i započeo u SIRIUS-u (Darko Macan, npr.), to je podrezano i morao je kretati iz početka. Istina, SFera je preživjela i SFeraKon je išao bez pauze (što imamo zahvaliti tajmingu ratnih operacija, koje su pod ozbiljno započele nakon SFeraKona 1991. i u prvoj rundi završile Sarajevskim primirjem prije SFeraKona 1992.), ali s novom generacijom ljudi. Neko mladci su bili u SFeri i prije rata, ali tek s odlaskom predratne generacije oni stupaju na scenu i počinju nešto ozbiljno raditi i djelovati.

Zašto je cijela jedna generacija zašutjela i u pisanju i u fandomu? Mislim da je ipak primarni razlog taj što ih je raspad socijalizma doveo u situaciju da im je materijalna egzistencija uzdrmana i ljudi su se jednostavno morali snalaziti. Mlađi, koji su tada bili studenti ili slobodnjaci ili su tek počinjali raditi, uspjeli su naći vremena i za SF kao hobi.

Izuzetak je Raos, koji je pisac i prevodilac bio prije rata i za vrijeme rata i poslije njega. I da, sad imamo povratak nekih pomalo zaboravljenih imena.

Da, ne treba s uma smetnuti i neke svađe sa samog konca 80-ih u SFeri, koje su dovele do razlaza i odlaska nekih ljudi. Svađe su zapravo bile oko toga što bi SFera trebala raditi, posebno na planu nekakvog izdavaštva, te u skladu s time kako da raspolaže novcima.

S druge strane, a sad ću biti vrlo zločest, možda je i bolje da je jedna ekipa otišla iz aktivnog fandoma, jer se time u SFeri oslobodio prostor za ekipu koja je prestala pričati kako treba nešto raditi i počela stvarno i raditi. Zbog toga se SF u Hrvata i razbudio sredinom 90-ih.

Bab Jaga · « **Reply #33 on:** 07-09-2008, 09:49:32 »

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

Zašto je cijela jedna generacija zašutjela i u pisanju i u fandomu? Mislim da je ipak primarni razlog taj što ih je raspad socijalizma doveo u situaciju da im je materijalna egzistencija uzdrmana i ljudi su se jednostavno morali snalaziti. Mlađi, koji su tada bili studenti ili slobodnjaci ili su tek počinjali raditi, uspjeli su naći vremena i za SF kao hobi.

Ovo je možda OT (ispričavam se u tom slučaju), ali zašto ti misliš da su ljudi otišli zbog vlastite materijalne egzistencije? Nije ti palo na pamet da su ljudi odrasli i da njih više zanimaju probleme, naprimer krize hrane ili energije u svijetu od pisanja i risanja, i to još poluamaterskog (normalno da profesional Raos nije otišao). Svakoj životnoj dobi priliče svoje aktivnosti, mladosti - fandom, zrelosti - parlament.

Izitpajn · « **Reply #34 on:** 07-09-2008, 10:30:23 »

Dakle, svatko tko je ostao u fandomu nakon - koliko? - godina starosti, je nezreo?

Inače, svezigledno Goranove priče, moja naknadna pamet kaže da bih i ja, da sam bio na mjestu Hrvoja Prčića, izvalio nešto diplomatski i ne previše smisleno tipa "da mu je neprihvatljiva priča u kojoj se na indirektan način govori o uništenju sveta s Kosova", jer bi bilo prilično nezgodno biti iskren i reći, if you'll pardon my French, "Jebite se i vi i vaše Kosovo"...

scallop · « **Reply #35 on:** 07-09-2008, 11:04:36 »

Quote from: "Bab Jaga"

Ovo je možda OT (ispričavam se u tom slučaju), ali zašto ti misliš da su ljudi otišli zbog vlastite materijalne egzistencije? Nije ti palo na pamet da su ljudi odrasli i da njih više zanimaju probleme, naprimer krize hrane ili energije u svijetu od pisanja i risanja, i to još poluamaterskog (normalno da profesional Raos nije otišao). Svakoj životnoj dobi priliče svoje aktivnosti, mladosti - fandom, zrelosti - parlament.

Ne poznajemo se pa ću pokušati da budem odmereniji, mada ni nema nekog povoda u tvojoj opasci da bi se trebalo paziti. Jedino to što ću dovesti pod znak pitanja sve što si napisala u izdvojenom delu posta:

1. U poslednje vreme ništa na ovom forumu nije OT. Kao što je vlasnik sajta neumeren i neodmeren i nije ga moguće pripitomiti, tako i svi ostali virtuelno smatraju neobavezujućim.

2. SF je hronično oboljenje i zarađuje se u ranoj mladosti sa space operom, koju neki u zrelo doba negiraju kao da je to bila gonoreja od koje su se uspešno izlečili. Pravi fanovi, bili oni samo ljubitelji ili i pisci, odlaze samo privremeno, a razloge sam već na drugim mestima navodio: ljudi stupe u brak, dobiju decu, finansijski moraju da se reorganizuju, neki talas ih odnese na drugi kraj sveta...
Ja sam dovodio svoju decu u LK, jer to je bio ženin uslov (dovodio je i Boban, Loengrin i ZStef, dok ga "razmirice" nisu udaljile)
Nedavno sam poželeo da vidim, i one daleke, koliko su još u fandomu. Organizovao sam da se najudaljenijim pošalje primerak Emitora - slali smo u Južnu Afriku, Argentinu, Austriju, Hrvatsku itd...
Dakle, SF je hronično i neizlečivo oboljenje. Drugo pitanje su oni koji i nisu bili bolesni.

3. Kriza hrane i energije umesto pisanja i risanja!!? Pa, to su središnje teme o kojima se piše i riše. Literatura je uvek - konjuktura. SF naročito. Klasici su pisali o Bogovima, tragediji i komediji. Srednji vek o kraljevima, dičnim vitezovima i umilnim princezama. Vek industrijalizacije i prodor velikih posednika kapitala potakao je romane o velikim kapitalističkim porodicama. Eksplozija naučnih dostignuća - SF. Tema ima bezbroj, jedino im konkuriše broj lenjih pisaca koji nisu u stanju da se za njih pripreme.

4. Pre nego što pređem na br.5, red je da napišem nekoliko reči o razmiricama. Bilo ih je u Sferi i oko Sfere, ali ih ima i kod nas, samo su povodi izgleda različiti. Pre dvadeset i kusur godina bio sam zabezeknut nekim odnosima u Sferi koji su predstavljali suštu suprotnost od onoga što se dešavalo u LK. U Sferi bi par objavljenih priča imalo za posledicu uzdizanja na pijedestal pisca sa kojeg se fandom činio mnogo malim. Ovde ne govorim o onima koji su bili korektno zaraženi SF-om. Furtinger i Belan nikada nisu pripadali fandomu. Oni su bili svoji i ostali svoji. Nisam siguran jeste li ikada dobili Biljanu Mateljan onako kako smo mi imali Filipovića ili Lazovića. Na skupovima Sfere, a dolazio sam, nisam video ni neke druge tada objavljivane pisce. Kod nas je bila čast biti pisac i biti u fandomu. Dođeš i svi znaju da ti je objavljena priča. I kažu da je bezveze, da je koješta... A ti se misliš: šta mi to treba, pa shvatiš da to i jeste fandom, jer se setiš da je fandom u SAD naterao Nivena da napiše roman "Inženjeri prstena" i kažeš u sebi da je to ono pravo. Dođeš da te ispljuju i u sebi se kuneš da ćeš jednom napisati nešto čemu niko ništa neće moći da zameri.
Znam još nešto: kvalitet nikada nije izazivao razmirice. Oni pravi ne sumnjaju u sebe i nije im potrebno da drugi budu manji da bi oni bili veći. Tako je u vrhunskoj kulturi, umetnosti i sportu.

5. Ful time writers mogu da se izbroje na prste mojih ruku, a ja ih imam nešto manje nego obični ljudi. Svojevremeno sam imao podatak da na 700 tehničkih fakulteta u SAD englesku literaturu (sic! - tamo i tehničari moraju da znaju da pišu) predaju SF pisci. Pisanje je part time job. Ono što ti plate je dokaz da se nisi prodao/la džaba, zadovoljstvo je da je neko bio u prilici da čita tvoje rečenice. Sama si napisala da je Raos pisac i prevodilac. U godinama kad sam najviše zarađivao od pisanja (a to su bili scenariji za stripove) uspevao sam da za 30% nadopunim svoje prihode. I, veruj mi, tada sam bio najobjavljivaniji u bivšoj SFRJ.

6. Ako si pratila naše nedavne razmirice, zbog čijih posledica duboko žalim, dobrim delom su bile slične vašima iz vremena kada se imala ideja da bi Sferu trebalo komercijalizovati. Ja sam ovde bio duboko protiv toga i dobio bitku, ali sa teškim ranama koje sad treba zalečiti. Biću deo fandoma dokle god "Lazar Komarčić" bude mesto okupljanja fandoma. Oni koji koji imaju poslovne planove neka osnivaju sopstvena preduzeća, sopstvene književne edicije i neka (sa srećom!) na njima izgrade svoj društveni status i uspeh. "Lazar Komačić" i "Emitor" su tradicionalne fandomske franšize i kao takve neotuđive.

Eto, mislio sam da ću ukratko, ali se "ukratko" uvek loše protumači.

Bab Jaga · « **Reply #36 on:** 07-09-2008, 12:30:34 »

scallop, ispričavam se ako sam (nenamjerno) napisala nešto što te je uvrijedilo ili pogodilo. Ne smatram da pisanje i risanje manje vrijedne od djelovanja, ali, ja, eto, sam odabrala djelovanje, a nešto od onog što radim u doba moje mladosti bio čisti SF.
I just for the record: nemam nikakvih veza sa Sferom, a u osamdesetim sam živjela vrlo, vrlo daleko odavde, i o bilo kakvim razmiricama i sl. znam samo ono što pročitam po internetu.

Potrudit ću se ubuduće apstinirati od postanja, jer izgleda da svaki put u zadnje vrijeme pogodim u krivu točku.

scallop · « **Reply #37 on:** 07-09-2008, 12:59:51 »

Quote from: "Bab Jaga"

scallop, ispričavam se ako sam (nenamjerno) napisala nešto što te je uvrijedilo ili pogodilo. Ne smatram da pisanje i risanje manje vrijedne od djelovanja, ali, ja, eto, sam odabrala djelovanje, a nešto od onog što radim u doba moje mladosti bio čisti SF.
I just for the record: nemam nikakvih veza sa Sferom, a u osamdesetim sam živjela vrlo, vrlo daleko odavde, i o bilo kakvim razmiricama i sl. znam samo ono što pročitam po internetu.

Potrudit ću se ubuduće apstinirati od postanja, jer izgleda da svaki put u zadnje vrijeme pogodim u krivu točku.

Nemoj, molim te! Ja sam samo hteo da se ogradim, jer sam ti prvi put direktno odgovorio.

Želeo sam da o nekim stvarima, koje se, po pravilu, paušalno i olako ocenjuju, dam malo dubljeg smisla, bar onoga koga ja vidim, a ne mora da bude merodavno. Sadržina te poruke je bezimena i upućena svima koji su na ovom forumu.

Ghoul · « **Reply #38 on:** 07-09-2008, 13:19:10 »

Quote from: "Bab Jaga"

Potrudit ću se ubuduće apstinirati od postanja, jer izgleda da svaki put u zadnje vrijeme pogodim u krivu točku.

baba, ne drami, skalop možda zvuči kao čangrizavi dedica, ali je dobar u duši i ništa loše nije mislio; neću da čujem za to tvoje apstiniranje od postova!

scallop · « **Reply #39 on:** 07-09-2008, 13:30:55 »

Quote from: "Ghoul"

baba, ne drami, skalop možda zvuči kao čangrizavi dedica, ali je dobar u duši i ništa loše nije mislio; neću da čujem za to tvoje apstiniranje od postova!

Jec... jec... jec! Jel' se mi to opet volimo?

Ja ne zvučim kao čangrizavi dedica...

Aleksandar Žiljak · « **Reply #40 on:** 07-09-2008, 14:10:34 »

Quote from: "Bab Jaga"

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

Zašto je cijela jedna generacija zašutjela i u pisanju i u fandomu? Mislim da je ipak primarni razlog taj što ih je raspad socijalizma doveo u situaciju da im je materijalna egzistencija uzdrmana i ljudi su se jednostavno morali snalaziti. Mlađi, koji su tada bili studenti ili slobodnjaci ili su tek počinjali raditi, uspjeli su naći vremena i za SF kao hobi.

Ovo je možda OT (ispričavam se u tom slučaju), ali zašto ti misliš da su ljudi otišli zbog vlastite materijalne egzistencije? Nije ti palo na pamet da su ljudi odrasli i da njih više zanimaju probleme, naprimer krize hrane ili energije u svijetu od pisanja i risanja, i to još poluamaterskog (normalno da profesional Raos nije otišao). Svakoj životnoj dobi priliče svoje aktivnosti, mladosti - fandom, zrelosti - parlament.

Ne, mislim da nije to. Prvo, kad su ti ljudi otišli, imali su plus-minus godina koliko i neki od nas koji su sada vrlo aktivni u hrv. SF-u, kako u produkciji, tako i u fandomu.

Gle, ako si bio na poslu u to vrijeme (1990/91/92), kad ti je radno mjesto moglo u svakom trenutku doslovno ispariti u mutnoj privatizaciji ili zato jer nisi bio po nekoj osnovi podoban novom režimu ili jednostavno zato jer ga je (radno mjesto) htio neki hadezenjara, onda se jednostavno ne stigneš zafrkavati s nekim stvarima. Ili se grebeš za ono što imaš, ili tražiš novo ili pokrećeš biznis. Pa su neki završili i u uniformi, jebi ga, bio je rat, pa su neki završili trajno ili privremeno u inozemstvu, etc.

Raspad zemlje je ozbiljno sjebao neke stvari. Mislim, realno je sjebao cijelu kulturu, a kamo li neće SF. Ja znam, kao ilustrator, o čemu pričam. Koncem 1990. sam ugovarao naslovnice knjige za tadašnjih 1000 DEM (nije bio SF posao). Danas sam sretan sa, preračunato natrag na DEM i zaboravi inflaciju, s 20% te svote. Da ne govorimo o predratnim nakladama i ovima danas. Etc, etc, etc...

Dio ljudi koji su pisali su se iz nekog razloga povlačili već u drugoj polovici 1980-tih, jednostavno ih nestaje iz npr. SIRIUS-a. Kad je još dotični prestao izlaziti, svi su do pojave FUTURE ostali bez mjesta za objavljivanje, osim možda Bobanovih uređivanja i/ili izdavanja (ALEF i TV). E sad, jako je dobro pitanje zašto FUTURA nije uspjela uspostaviti odnose sa SIRIUS-ovskom generacijom i potaknuti ih da dalje pišu, a recimo Šakić i ja u UBIQ-u, kojeg prema SIRIUS-u dijeli još veći vremenski razmak, to uspijevamo (vidi br. 1, a i br. 3 koji je sada u završnoj fazi uređivanja, pa još neću ništa obećavati). A mislim, samo pitamo ljude, ništa im drugo ne radimo!

Da, probao je Raos u FUTURI, ali su se onda isposvađali on i Krsto Mažuranić koji je bio urednik i onda više nema Raosa. Kasnije je nešto malo svratio Živko Prodanović i Vesna Popović s jednom pričom i to je bilo to. A Vera Santo (koja je 90-ih imala što za objaviti)? Biljana Mateljan? Pihač (koji je bio u Kanadi, ali znam da je urednik FUTURE imao njegovu adresu)? Đokić (otišao jedno vrijeme u Italiju)? Antičević? Mikuličić? Devlić (umro je tek 2000, kad je FUTURA već bila poprilično u komi)? I da dalje ne nabrajam.

S jedne strane, ljudi su ostali bez mjesta za objavljivanje. S druge strane, pritisla ih egzistencijalna pitanja, neki su i odselili preko mora i što ja znam gdje. S treće strane, novo mjesto za objavljivanje ih, po svemu sudeći, nije ni pokušalo pod ozbiljno prizvati i angažirati. Da, nisu im trebala stara imena jer su došli neki novi klinci i klinceze. Ukratko, smjena generacija. I mislim da nije promjena interesa sa nekakvim starenjem, jer nam se sada ti ljudi, još stariji nego tada, prilično veselo vraćaju i uspostavljamo veze i dobivamo priče, dobro, ne od svih, ali dobivamo.

A u fandomu, tj. SFeri? Neki ljudi su jednostavno otišli svojim poslom, drugi su se nakon nekih svađa uvrijedili i od onda dolaze samo sporadično. I opet su došli neki novi klinci i klinceze i nastala je smjena generacija i, kako sam rekao, mislim da je tako i bolje jer se od "trebali bi-morali bi" prešlo na "idemo napraviti". Trebala si biti na okruglom stolu o stanju u hrvatskom SF-u na SFeraKonu 2004, subota navečer, tri i pol sata starih siriusovsko-sferaških konja koji melju "trebalo bi-moralo bi", oko bibliografiranja, oko antologije, oko ne znam ni sam čega. Nakon toga je Šakiću i meni puk'o film, svakom zasebno, i samo je onda trebalo naći Macana i skakati po njemu dok nije rek'o OK.

Dvije godine kasnije imali smo antologiju i u njoj, zapravo kao nusproizvod, skoro otpad, bibliografiju priče za 30-godišnji najaktivniji period.

A sve to u uvjetima čak više ne ni poluprofesionalnosti.

Aleksandar Žiljak · « **Reply #41 on:** 07-09-2008, 14:14:25 »

Quote from: "scallop"

4. Pre dvadeset i kusur godina bio sam zabezeknut nekim odnosima u Sferi koji su predstavljali suštu suprotnost od onoga što se dešavalo u LK. U Sferi bi par objavljenih priča imalo za posledicu uzdizanja na pijedestal pisca sa kojeg se fandom činio mnogo malim. ... Nisam siguran jeste li ikada dobili Biljanu Mateljan onako kako smo mi imali Filipovića ili Lazovića.

Može ovdje mala pojašnjenja? Pitam te kao, hm, svjedoka tadašnjih događanja.

biljan@ · « **Reply #42 on:** 07-09-2008, 14:26:14 »

Quote from: "Aleksandar Žiljak"

Quote from: "scallop"

4. Pre dvadeset i kusur godina bio sam zabezeknut nekim odnosima u Sferi koji su predstavljali suštu suprotnost od onoga što se dešavalo u LK. U Sferi bi par objavljenih priča imalo za posledicu uzdizanja na pijedestal pisca sa kojeg se fandom činio mnogo malim. ... Nisam siguran jeste li ikada dobili Biljanu Mateljan onako kako smo mi imali Filipovića ili Lazovića.

Može ovdje mala pojašnjenja? Pitam te kao, hm, svjedoka tadašnjih događanja.

Ne razumijem izrečeno. I meni treba pojašnjenje.

scallop · « **Reply #43 on:** 07-09-2008, 15:42:13 »

Opet osećam trnce i čisto me je stra' da napišem šta znam i mislim. Evo najpre jedne anegdote. Ne možete je proveriti, ali vam garantujem životom da je tako bilo:

Na prvom Sferakonu sam se pojavio gotovo prepadnut veličinama sa kojima ću se suočiti. Držao sam se prilično po strani, jer se baš nisam imao čime hvaliti, ali ono što se moralo dogoditi, dogodilo se. Prišla mi je jedna od Sferinih članica sa pitanjem: "A, šta vi, gospodine, pišete?" Odgovorio sam: "Još ništa. Trenutno pokušavam da naučim kako se to najbolje radi." Poslednja replika je glasila: "Ah, gospon, to se ne da naučiti. Ili imate talenta ili ne." Tada me je "ubila u pojam" i trebalo mi je vremena da dođem sebi. Voleo bih da je i danas sa nama pa da na sto iznesemo bibliografije.

Vidim da se prilično slažete, mada niste eksplicitni, da su pisci potekli iz Sfere lako napuštali fandom. To u Lazaru Komarčiću tada jednostavno nije bilo moguće. Bobanova i moja politika bila je da oni koji objavljuju SF moraju da budu naši članovi. Neki od najboljih su tako postali deo našeg fandoma (Čurčić, Filipović, Lazović).

Slažemo se i da su devedesete bile pogane godine. I ja sam navodio ko je kakve probleme imao i mislim da su bili identični.

Ako sam samo Biljanu Mateljan naveo kao primer pripadanja ili ne pripadanja, onda je to moja greška. Vera Ivosić-Santo, pokojna Vera Broz, a posebno Lidija Beatović, više su objavljivale u Beogradu nego u Zagrebu. Od muškića, sad ih i vi navodite, a bilo je vremena i ranije, neki me nikada nisu impresionirali, naročito Pihač i Prodanović. Darije Đokić je meni poznatiji kao Siriusov recenzent, nego kao pisac, a Neven po svojim kritičko-analitičkim tekstovima. Eto, Biljana, tako si mi ti jedina ostala u dobrom sećanju. Da li zbog toga treba da se izvinjavam?

Izviniću se Petrovskom (je li on ikada bio deo Sfere), možda malo Macanu, on je bio klinac kad se Sirius gasio. Ima li još koga? Ako ima - ima izvinjenje od mene. Ah, beše tu i Goran Hudec...

Još jednom: pozdravi Hrvoju Prčiću i Pavlu Lugariću (ako uopšte znate ko je to bio).

biljan@ · « **Reply #44 on:** 07-09-2008, 16:14:33 »

Već se prepadoh da nisam slučajno ja bila ta koja te onda ubila u pojam jer takve budalaste i nepromišljene izjave u ondašnjoj euforiji mi nisu bile strane ( mea culpa

) ali me

Quote

Ah, gospon, to se ne da naučiti. Ili imate talenta ili ne."

citat tješi, ja ne koristim kajkavicu.
I nemaš se zašto izvinjavati, osim što si me natjerao u nostalgiju....

scallop · « **Reply #45 on:** 07-09-2008, 16:33:40 »

Quote from: "biljana.m"

citat tješi, ja ne koristim kajkavicu.
I nemaš se zašto izvinjavati, osim što si me natjerao u nostalgiju....

Ni ta dama nije bila kajkavka, ja to, onako... Ako pogledaš bolje, napisao sam da "nije više sa nama".

Nema bolje stvari od nostalgije. Ne mogu da zaboravim kako mi je objavljena prva priča u Siriusu. To je bila faza, između 1983-84. kad je pokojni Borivoj Jurković umislio da je porno SF prava stvar. Naravno, svi domaći skribomani su navalili da pišu porniće. Meni je to dojadilo pa sam se sa prijateljem Corneliusom naljoskao i zajedno sa njim sročio priču "Mozaik od sto kockica" i poslao je na poklon za Siriusov stoti broj. Nemaš pojma kako smo se tamo napljuvali po porno SF-u, po uredniku i recenzentu, ne zaboravljajući i sve beogradske likove. Čuvenu porno SF priču "Ljubav na svemirskom brodu" četvorice Nišlija, čiji je puni tekst glasio: "Hlloyge se naže nad nju i pojeba je." plagirali smo ravno šest puta. Izgleda da je ta priča ostavila u redakciji Siriusa urnebesan dojam pa su je objavili u stotom broju.

biljan@ · « **Reply #46 on:** 07-09-2008, 18:50:40 »

Ja nisam bila aktivna u fandomu, ali u to sam vrijeme redovno dolazila na SFerakon. To je doba bez mobitela, interneta, jedini način da iz provincijalne atmosfere ( pri tom mislim na svoje 'posao-kuća' okruženje ) iziđeš i dobiješ kakvu informaciju, ostvariš kakav kontakt, bila je konvencija.
Zagreb mi baš i nije bio blizu. Mlada žena, s djetetom, radila u smjenama, a Rijeka tada nije imala nikakav organizirani klub. Bila je tu Vesna Popović, ali se privatno nismo družile. Da, i Ognjen Nikolić, s kojim me je upoznao Neven Antičević. I to je bilo to. Nedostajao je lijepak da nas poveže. Dakle, u Rijeci ništa, anonimus ( moje kolegice na bolničkom odjelu gdje sam tada radila znale su da ja nešto piskaram, jelte, ali ja sam važila za čudakinju koja, eto, ne plete šalove u noćnoj smjeni već lupa po odjelnoj pisaćoj mašini), a u Zagrebu, konačno, sa sebi sličnim čudacima. Upoznala sam fandomske veličine, meni su oni bili naj i haj, a ja autsajderica, neznalica. Sa mnom su bili strpljivi, otvoreni, velikodušni. Neki od njih su mi i danas prijatelji, iako se rijetko čujemo i još rjeđe vidimo.
Još uvijek se smatram članicom SFere, ali ne idem na konvencije. Ne poznajem ljude, a ja sam teška za pokrenuti se.
Kad već govoriš o fandomima, uzmi u obzir i forume koji su velika okupljališta fanova. Tu smo, zar ne?

Boban · « **Reply #47 on:** 07-09-2008, 19:01:05 »

oni su te vešto držali u stanju da se osećaš autsajderom.
A zapravo si bila bolja od većine njih i tvoja priča (ona o mutantima) je svakako među deset najboljih SF priča koje je Jugoslavija dala.
Da si gravitirala LK-u i Beogradu bila bi na krovu sveta; mi smo izvlačili pisce i gurali ih napred, SFera je gazila sve što nije iz kruga.

biljan@ · « **Reply #48 on:** 07-09-2008, 19:13:49 »

Bobane, pa ti si bio Atila, Bič Božji!

scallop · « **Reply #49 on:** 07-09-2008, 19:22:17 »

Quote from: "biljana.m"

Bobane, pa ti si bio Atila, Bič Božji!

Ma, jok! On je onaj džangrizavi čičica sa gornjeg dela ove strane.

News:

Author Topic: Znanstvena fantastika vs. Naučna fantastika (Read 47637 times)