Slobodan Škerović - ZEMLJOFOBIJA

Izdavač: EVEREST MEDIA, 2013.
Edicija:
SIGNAL
Format: 12.5x20.5cm; obim: 132 strane
Povez: broširan
Očuvanost: nova knjiga

More details

500 rsd

Zemljofobija je poetski roman Slobodana Škerovića pisan 2009. godine.

Zemljofobija se sadržajno nastavlja na ciklus poetske proze objedinjen pod zajedničkim naslovom Sve boje Arkturusa (koji je nastajao tokom osamdesetih i devedesetih prošlog veka), ali je u ovom slučaju pisac zauzeo poziciju koju u samoj priči zauzima lik glavnog junaka Džoa — a to je pozicija izvan prostora i vremena: pozicija znanja koja omogućuje glavnom junaku da izmakne svakom uticaju i da u potpunosti postupa prema višem načelu koje, na kraju krajeva, samim sobom i obrazlaže (konkretizuje) takav pristup.
Ono što je filozofsko, egzistencijalno, nadilazi ljudsku formu vodeći je kroz „beskrajan“ život sve do potpunog nestanka — smrti, ali se smrt jedino očitava kao fizički nestanak glavnih junakâ, ne i kao nestanak sakupljenog iskustva — smrt jeste znanje.
Po ovoj osobini i sâm roman Zemljofobija nestaje kao takav pretvarajući se (menjajući fazu) u afazijski poetski simulakrum sadržaja koji je izgubio svoju vremensku i prostornu koheziju.
Ovakav postupak je pokazao i ono što se htelo — da je poezija osnov svake proze i da se proza, do kraja isceđena, neminovno javlja u svojoj suštini: kao poezija.
Arhetipska razjedinjenost Džoa (mladog i neiskusnog pesnika određenog izvanrednom ambicijom da sakupljeno iskustvo objedini u sintetičku, holističku viziju) dovršava se sinergijom arhetipova u liku bosonogog svedoka čije je prisustvo u svim vremenima osetno jedino na način poetskog sarkazma i gorčine, neke vrste kvazi–patetične apatije koja u dobroj meri podseća na čuvenu Budinu plemenitu ravnodušnost.
U trenutku sinteze pojavljuje se još jedan lik, Kiš, koji predstavlja praoblik čovečnosti — intuitivnog čoveka, koji nastupa s pozicije znanja čak i bez konkretnog iskustva istorije čovečanstva. Kiš u anticipaciji odbija da saučestvuje u emocionalno/ideološkom kontinuumu (kontinuumu ljudske mere ili percepcije). Kiš je u potpunosti utihnuli i prerasli Džo za koga je iskustvo društvenog nešto već u prvi mah shvaćeno kao bolest, kao: zlo.
Ovo Kiševo „odbijanje“ da evoluira posledica je spoznaje da vrsta doseže svoj vrhunac na samom početku, a da, ukoliko se odluči na trajanje u vremenu i prostoru, ona neminovno degradira i raspada se. Upravo zbog ovoga, teoriji evolucije vazda nedostaje onaj odlučujući, famozni — beočug.
Nastanak ljudske zajednice Džo shvata kao nastanak sistema u kojem se gubi veza s duhom — ta veza je po njegovom viđenju otelovljena u Kišu, koji je izvorno stanje ljudskosti. Oduhovljenost se pokazuje kao iskakanje iz telesnog, kao duhovna mutacija koja objašnjava izvanrednu osobinu inteligencije — shvaćene kao sposobnost da se stvara: homo sapiens se jedino po tome i razlikuje od homo erectusa, koji mu je fiziološki identičan, ali istovremeno i suprotstavljen svojom uslovljenošću.
Ovakav kvantni skok, koji je i osnov poetskog romana, nije se ni mogao dogoditi bez pesničke anticipacije. Može li se zbog toga reći da je i sam ishod, ovakav kakav se dogodio: namešten?
Ukoliko se polazi od kvantnog skoka, mora se na kraju doći do afazije — shvaćene u oba smisla, pošto je u jednom od dva izvorna smisla, afazija nesposobnost čoveka da se smisleno izražava — to jest: bolest beslovesnosti.
Beslovesnost, međutim, iako nema smislenu koherenciju, poseduje napon, silu koja jedino može da — stvara (makar i haos). Ovaj roman je stoga posledica metoda primene sile, očišćene i oslobođene od konkretne projekcije, u potpunosti nastao bez plana. Ovo je i osnov stohastičkog metoda koji od slučajnih elemenata proizvodi smislenost koja se objavljuje kao čudesna ali ne i izvesna.
Magija
poezije i jeste u tome da se od nekoherentnih elemenata (afazijski iznedrenih reči) stvori smisao. Stvaranje, opaženo s pozicije prostora i vremena, razuma i percepcije, jeste destrukcija i dekonstrukcija smisla, ali posledica stvaranja nije razorenost jer se u tom izvanrednom događanju kristališe subjekt kao sila oslobođena stega forme.