Slobodan Škerović - NEVIDLJIVI MARS

Nevidljivi Mars je poetski roman Slobodana Škerovića pisan 2010. godine.

Dekonstruisanje slike sveta na stranicama Nevidljivog Marsa odvija se nemilosrdno, u grozničavom tempu. Alat za ovaj posao mudro je odabran: fraktalni čekić razbio je ogledalo u koje smo naučili da zurimo; oslobođeni komadići sada zure u nas. Poetska dekonstrukcija je na taj način postala intruzivna i opasna. Deprimira slabe, razočarava neiskusne, a samozvane klasifikatore dovodi u stanje bespovratne zbunjenosti.
Nevidljivim Marsom promiču duhovi sudbinski posednuti svojim genetičkim softverom, među njima ima sasvim dovoljno mesta i za one koje je pesnik ovaj put poštedeo. Ipak, geštalt–humanoidi nisu glavni junaci „Nevidljivog Marsa“. Baš kao što razbaštinjenim i obeshrabrenim bogovima može pripasti samo mesto upečatljivih epizodista ovog kosmičkog speva u prozi. Junaka i junaštava je, ipak, mnoštvo; baš kao u Ovidijevom epu to su — metamorfoze, one u Nevidljivom Marsu bivaju sveprisutne, maštovite i gotovo uvek — plodonosne. Dinamički princip suprotstavljen je statičkom (koje je u dobroj poeziji, kako nam jasno stavlja do znanja pesnik, isto što i učmalost, bezidejnost). Dijalektika Nevidljivog Marsa, međutim, proističe iz duha vremena u kojem je stvarana: u gotovo svakoj crtici/mozaičkom kamenčiću/snoviđenju pesnik podseća čitaoca na diktaturu informacijama i zloupotrebom emocija.
Škerović ostaje dosledan sebi pa delo odlikuju odsustvo autocenzure, militantni otpor prema konvencionalnom, preplitanje brojnih ali dobro odmerenih i uspelih omaža s nepreglednom teksturom mikrootkrovenja koja sledeći princip fraktalizma izazivaju spoznaje višeg reda i utiske dalekosežnijeg dejstva. (Adrijan Sarajlija)